Mozda-vec dugo razmisljam o tome.
Printable View
Mozda-vec dugo razmisljam o tome.
trebalo bi stvarno o tome razmisliti...zasto ne.mozda ce stvarno necije srce.buberg,tamo nekome nekada pomoci i posle nase smrti:P
Imam ih dosta izrabovanih...Ako nekome baš treba. Valjda moji neće imati ništa protiv.
meni svakako neće više biti potrebni. postoji samo ''mali'' problem...ne mogu da budem donor, na žalost.
Prostata je razradjena,jetru i pankreas ne bih preporučio,a ostalo..ma dao bih,što da ne.
Nije dobro pitanje. Dok mogu da odlučujem o svojim organima nije baš red da mi se uzimaju! :)
Znači, doniranje mojih organa biće tuđa briga.
E sad, ja sam u principu protiv ove prakse. Nekako mi se čini da su koristi neznatne u odnosu na opasnosti i štete. :undecided:
pa sad....kada bi dragoj osobi (ili nekome ko je jako jako mlad) život zavisio od presađivanja jetre ili srca, molila bih Boga da se nađe neko ko je već zaveštao svoje organe....teško je nađi podudarnog davaoca, zato baza podataka treba da bude velika.
Najbolje što tvoj bog može jeste da traži dobrovoljne davaoce? :mrgreen:
moje organe neće ni kerovi a kamoli neko drugi :(
jedino je gazdarica pokazala interesovanje za jedan skroz nebitan organ :raz_128: da ga čuva u formalinu...
sto bre u formalinu... imam ja jedno bolje mesto... mozes odmah sad da ga doniras, doveka!
:stidljiva: ondak me upišite u donatore...
zazi, srećo, to nije najbolje, ali je najkorisnije u nekom životnom trenutku...na primer, ja sam kao zdrava, ali doživim saobraćajku na vespi i stave me na veštačka pluća. mozak mi je mrtav (šta će ti mozak jedna plavuše, a i to se još uvek ne presađuje)....ali sve ostalo bre je ok...Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
a tebi treba, kao vazduh na primer, moja jetra ili bubreg ili oko ili srce ili...zar ne bi bilo dobro da to dobiješ?
Bila bih donator organa ,zašto da ne !?
Naravno ,ova vrst donacije nema veze sa činjenicom da sam i inače čovek koji može
dati i oko,onom kome treba da bismo oboje gledali na jedno.....ali mogu i da ih
izvadim bez razmišljanja ....figurativno rečeno.
Što se mene tiče, više sam za ono "bez herojskih napora u mom slučaju", što bi rekli ameri. Izgleda da ćem morati da pojašnjavam.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Prvo, medicinski resursi nisu neograničeni. Jedan transplant potroši sredstava kojima bi se mogle izlečiti stotine ili hiljade ljudi od smrtonosnih ili invalidantnih bolesti.
Zatim, čovek nije predviđen da koristi rezervne delove. Čak i kada bi bilo tako, ostaje dilema kako se do ovih rezervnh delova stiže. Evo, ima članak o lekarima koji su pod istragom jer su bolesnike filovali citostaticima da bi uvećali prodaju i opravdali mito farmaceutskih kuća. Kako mogu znati da isti takvi nisu spremni da raskomadaju nekog zdravog, al baksuznog eda bi ga unovčili? Pošto ga prespu u delovima u one posude sa ledom, teško da će uložti tužbu za malpraxis.
Zatim, svi smo mi zamenjivi. Jedino što me nervira kad čujem da je neko umro, to je da se onaj red na kojem čekam skratio za jedno mesto. U svakom slučaju, slučajnosti upravljaju našim životima. No, kao i u svakom drugom termodinamičkom sistemu ( :mrgreen: ), slučajna kretanja beznačajnih čestica udružena su u opšte i predvidljivo ponašanje sistema u celini. Ne mogu da dokažem, ali imam utisak da ono što obično nazivaju vrhunskom medicinom kvari čovečanstvo u celini.
Nešto slično se desilo buldozima. Pošto su ovi simpatični psi dopali ruku uzgajivača i oplemenjivača, stigli su u situaciju da im opstanak zavisi od čoveka. Većina keruša nije sposobna da porodi žive mladunce, već se kote carskim rezom.
E, tako nekako. :pusi:
joj, ja bih, al me strah da neko ne sazna pa da me ne roknu i pokupe organe... :(
ne verujem u slučajnosti. naučili su me da je slučajnost događaj kome ne znamo uzok dešavanja i prihvatam to. bez obzira što uvažavam sve tvoje razloga, mislim da bi precrkla od plača da neko dete umre, a da mu se moglo pomoći donacijom.
a to da je život osobe sa presađenim organom i dalje težak, ali se kvalitet njenog ipak popravalja - tu se slažem....i ništa ne daje garanciju da organizam neće jednog dana odbaciti presađeni organ, uz sve supresante koji se piju (i koji ugrožavaju imuni sistem).
jasno je šta rade i šta pokušavaju da rade farmakološki lobiji i jasno je da pukim održavanjem života se ne dobija mnogo, statistički gledano.
ali, ako sve te ljude posmatraš kao duše, onda....daj da te duše budu sa nama što duže na ovom svetu.
Meni žao kad vidim one Afrikančiće sa nadutim trbusima. Mnogi od njih umru od kolere. Žalosno je da se kolera sasvim dobro leči simpotmatski. Kesa malo zaslađene i posoljene vode često je sasvim dovoljna. A tako često nedostaje.
I ondak mi dođe malo sasvim svejedno što je John IV, praunuk njujorškog bankara Johna I spasen hitrom transplantacijom komada jetre koju je vojnim avionom doneo tim lešinara sveže uzbranu sa počivšeg Jonuca, učenika trećeg razreda kojeg je Hamerom pregazio pripiti narednik u blizini neke rumunske Nato baze.
Ideja je da slučajnosti naročito napadaju one koji slučajnosti izazivaju. U Srpskom Svetom Martinu, selu u rumunskom Banatu pre sedamdesetak godina neki Živa pao je pokošen moždanim udarom pošto je zagrizao ljutu papriku crvenu. I tako, tamo je i danas običaj da se ne jede ljuta paprika. Crvena. Jer đavo ne spava. :pusi:
S druge strane, moderan svet uživa u ekstremnim sportovima jer zna da u krajnjem slučaju uvek postoji dovoljno žrtva saobraćajnih nesreća )i egzekucija ?) u trećem svetu koji će im nadoknaditi upropašćene jetre, pluća, kožu il rožnjaču. Zato je baza podataka tako sveobuhvatna. :mirka:
Glasala ne, ali ne u toku zivota. Posto sam malcice morbidna, ja sam mojima rekla da ako slucajno umrem, dok su mi organi vitalni (saobracajka i sl.), slobodno dozvole doniranje moijh organa. Ne u toku zivota, jer ne znam da li bi neko ubrzao moji odlazak da bi spasio nekog drugog. Humana sam, ali ne bas toliko. :pusi:
Da li bi me moji poslusali ili ne stvarno ne znam......ako bi do toga doslo volela bih da me poslusaju.
Ako bi nekome koga volim bio potreban npr. bubreg, a ne bi bilo drugog resenja, niti drugog davaoca, pristala bih....sta bih drugo mogla.
ja ti aplaudiram... kao i uvek uostalom!Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
bolje pošalji ček. :pusi:
Moze se uraditi transplantacija koze i bez toga da neko umre.
Jes. Sjajne uspehe postižu. :pusi:
Gospoja pre i nakon operacije transplantacije lica:
http://www.sarajevo-x.com/media/imag.../090506005.jpg
Zazi bila sma ozbiljna, na plasticnoj su liku uradili transplantaciju....donirali su mu neka rodjaka i komsija, uzimali su kozu sa unutrasnje strane butina. Veliki procenat opekotina, nisu mogli njegovu kozu da upotrebe. Tuga.
I ovo je originalna slika.
Cenio sam da se ovakve dileme ne javljaju kad je reč o presađivanjima u kojima donator ostaje živ.
e pa toliko bas nisam fascinirana :)Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
Pa sta se njoj desilo? :misticlady:
Dobila je pregršt sačme u lice. Ostala je bez dobrog dela kostiju. Na drugoj slici je dobila novo lice, al je ovaj... malkice naduta. :)
muke su to velike. ne znam koliko košta život....ali, znam da bih pomogla da mogu.
to mi dođe kao transfuzija i svako ko ima dobru krvnu sliku treba da donira krv....što se tiče donacije organa u slučaju moždane smrti - pa to je plemenito. kome će ti organi ići, meni nije toliko važno (jasno je da će to nekako uvek najbogatijima da bude od koristi)....meni svakako neće biti potrebni.
Šta se dešava sa ukradenim aftima? :raz_128:
Završe u nekom dvorištancetu na periferiji i budu raskomadani. :eek:
raskomadani? e, zazi, pa nije valjda isto afto i telo...uostalom, nema života ni u jednom.Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
Oćem da kažem da postoji crno tržište organa. A materijal za crno tržište stiže od prisilnih ovaj donatora.
za sve postoji crno tržište...i za drago kamenje, i za slike i za....ljude :(Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
dakle, ti se ne bi donirao ni mrtav?
Ko što rekoh, kao mrtav ne odlučujem o sebi. Baš me briga, ukratko. :)
Jedino, ne bih voleo da postanem mrtav samo zato što nekome treba kakav organ. Ovo, naravno, teoretski. Od mene ne bi bilo previše vajde jer i sam predstavljam potencijalnog potraživača organa negde u budućnosti. E, moj stav je da mi to ne treba i ne bih nikom preporučivao. :pusi:
Narafski, ako bi kome od mojih (izuzev tašti) trebalo parče kože, jal kakav bubreg i tako to - to bi bila druga priča. :mrgreen:
pa dobro.
skoro da si me ubedio da i ja treba tako da mislim...ali, znaš kako je - kad nešto ne možeš da daš - tako bi lako dao.....tu je zayb kod mene.
To mu dođe kao:
"tako je plemenito i herojsko delo ustupiti poslednje mesto u čamcu za spasavanje majci sa detetom u naručju, a nerviramo se čitav dan jer smo u tramvaju ustali nekakvoj domaćici sa torbama" :)
ne nerviram se što ustajajem u busu....to je prirodno.
nego, neprijatno mi kad meni ustaju :huh:
Да кажем да се у свему слажем са Зазијем што се овога тиче.
Ima nas vise koji se sa Zazijem slazu samo sto on to zna tako lepo definisati da i iz ozbiljnih tema osmeh ne izostaje!
Ni ja ne bi bolje kazo! :pusi:
:lol: ahaCitiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo