Raffaello

http://razbibriga.net/imported/2011/...santi_01-1.jpg

Raffaello Santi(ili Sanzi) ,poznat i samo kao Rafaelo ,ili Rafaelo Urbinski,slikar i arhitekta
italijanske visoke renesanse.Poznat po svojim slikama Madone,i velikoj figuralnoj kompoziciji u Vatikanu.
Njegov celokupan rad zaslužuje divljenje zbog jasnoće i jednostavnosti forme,kompozicije kojom se
postiže ideal neoplatonske ljudske veličine.

Poznat i kao Raffaello Urbinski ,jer je rođen u gradu Urbino,na Veliki petak 6. aprila 1483 godine,kao sin Magia (Mađa) di Battista di Nicole Ciara i Giovani Santi di Pjetro.
Njegov otac je bio slikar i pesnik na dvoru Federika Da Montefeltre,jednog od najpoznatijih prinčeva ,zaštitinika umetnosti rane renesanse u Italiji.Rafaelov otac nije bio izuzetan slikar,iako je bio čovek sa umetničkim darom.Mladi Rafaelo vrlo rano počinje pomagati svom ocu u ateljeu,i veruje se da je prva znanja i osnove umetnosti naučio upravo od svog oca.Međutim ,još uvek nije poznato gde je Rafaelo učio nakon ovog ranog perioda u radionici svog oca ,jer je đovani Santi umro 1494. godine ,kada je Rafaelo imao 11 godina.

U vreme vladavine kneza Federiko Da Montefeltro,Urbino je bio centar kulture,koji je ohrabrivao umetnike i privlačio ljude izuzetnog talenta,uključujući i Donato Bramante, Piero della Francesca, i Leon Batista Alberti,koji su bili rado viđeni gosti na kneževom dvoru.Iako je Raffaello bio pod uticajem velikih umetnika Firence i Rima ,Urbino je predstavljao osnov za njegov kasniji razvoj.pored toga ,kulturna vitalnost grada,verovatno održavana velikim protokom mladih umetnika,omogućila mu je da i kao jako mlad,na početku 16. veka,sa 17 godina ,ispolji svoj veliki talenat.


http://razbibriga.net/imported/2011/02/7560001-1.jpg

Jedna od retkih sačuvanih slika portreta Federico da Montefeltro,
Urbinskog kneza i mecene - rad jednog od štićenika Piero della Francesca

Nije poznato vreme dolaska Raffaella u Peruđu,ali neki naučnici tvrde da je to bilo 1495. godine.Prvi pisani zapis o njegovoj slikarskoj delatnosti datira od 10. 12. 1500. godine,u kojem stoji da je mladi slikar ,do tada nazivan "Maestro",angažovan da pomogne u završetku oltarne slike koja je trebala biti završena do 13. septembra 1502. godine.Iz ovog dokumenta se jasno vidi da je u to vreme Rafaelo već dao dovoljno dokaza da je majstor,čak toliko da je u periodu između 1501. i 1503. godine dobio jako važnu narudžbinu - slikanje krunisanja Bogorodice,za kapelu Oddi u crkvi San Frančesko u Peruđi.Ova slika se sada nalazi u Vatikanskom muzeju u Rimu.
Veliki majstor Umbrian Pjetro Peruđino je 1498-1500. godien radio na završetku velike freske u Collegio del Cambio u Peruđi,što je maldom Rafaelu omogućilo da stekne veliko stručno znanje ,jer je u to vreme bio angažovan u radionici ovog majstora.


http://razbibriga.net/imported/2011/02/04oddi-1.jpg

Krunisanje Bogorodice
The Crowning of the Virgin
(Oddi Altarpiece)
1502-03
Oil on canvas, transferred from panel, 267 x 163 cm
Pinacoteca, Vatican
[/COLOR]

Oltarna slika Krunisanje Bogorodice namenjena prvobitno crkvi San Francesco al Monte u Peruđi,data je u rad majstoru Peruđinu ,koji je poverio svom učeniku Rafaelu.
Ova slika kombinuje dve scene ,uobičajena kompozicija u kvatročento ili ranorenesansoj ikonografiji. Krunisanje koje zauzima gornji deo slike ,i u donjem delu uveravanja nevernog Tome.Dve scene ostaju jasno razgraničene i one mogu ukazivati na nedostatak slikarevih spoosbnosti vezanih za kompoziciju.Međutim ,oblici su već zreli i primećuju se određene novine u perspektivi,kao što je dijagonalno predstavljena madonina grobnica,a to je već odstupanje od tradicionalnog kvatročento tipa kompozicije.

http://www.sacred-destinations.com/i.../eosb_156p.jpg

Krunisanje Bogorodice
iz Vatikanskog muzeja


Slika pokazuje koliko je vremena Rafaelo razmišljao u realizaciji ukupne celine i detalja,posebno izraženih na individualnosti lica apostola i na mirnom pejzažu u pozadini,što je urađeno sa priličnom veštinom majstora.Ali najznačajnije odlike se u rasporedu scene - ogroman prostor koji se otvara ispod kolonade Blagovesti,visoko animirani mudraci,kvalitet atmosfere u hramu ,koji nagoveštavaju naglašen osećaj za prostor kod budućeg umetnika vatikanske kompozicije.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/1ceilin1-1.jpg

1497-1500
Freska - detalj sa plafona
Collegio del Cambio, Perugia

Ovu fresku je radio Majstor Peruđino u periodu u kojem je Rafaelo
učestvovao u dovršenju da bi narudžbina bila gootova do odredjenog datuma.
Lepota rada koji se vidi na ovom fragmentu govori o majstoru koji je Rafaelu
preneo mnogo od svog znanja ,a koje je Rafaelo kasnije iskoristio u svoju slavu.

http://img225.imageshack.us/img225/6052/0view2.jpg

Pogled na salu za audijencije

Pored praktične nastave ,na Rafaela je imao uticaj i Peruđinov izuzetno miran stil.
Davanje ključeva svetom Petru ,koju je Peruđino naslikao 1481-82 za Sikstinsku kapelu u Vatikanu,inspirisala je Rafaela za njegov prvi veliki rad - Brak Bogorodice (1504, Galerija Brera, Milano).Peruđinov uticaj se ogleda u naglasku na perspektivi u odnosu između likova i arhitekture,kao i u lirskom izrazu ličnosti.Ipak ,ičak i u ovoj ranoj slici jasno se vidi da je rafaelov senzibilitet drugačiji od učiteljevog.Dispozicija likova je manje kruto vezana za arhitekturu i raspored svake figure u odnosu na druge je više neformalan.Lirski izraz i nežan odnos među likovima prevazilazi bilo šta što je Peruđino negovao kao stil u svom radu.

http://img708.imageshack.us/img708/4239/keysdn.jpg


Hrist daje ključeve svetom Petru
Christ Handing the Keys to St Peter
1481-82
Fresco, 335 x 550 cm
Cappella Sistina, Vatican

Slika koja je inspirisala Rafaela za njegov prvi veći lični rad

http://razbibriga.net/imported/2011/02/10spozal-1.jpg

Brak Bogorodice
Spozalizio (The Engagement of Virgin Mary)
1504 - Raffaello
Oil on roundheaded panel, 170 x 117 cm
Pinacoteca di Brera, Milan


Sliku ,koja je potpisana i datirana "RAPHAEL URBINAS MDIIII",naručila je porodica Albizzini,za kapelu Svetog Josifa u crkvi S.Frančesko u Citta di Castello.
Zanimljiva je i sudbina ove slike.1798. godine grad je bio proimoran da pokloni sliku Napoleonovom generalu Lechi,a general je prodao dileru umetninama u Milanu - Sannazzariju,koji je opet zaveštao glavnoj bolnici u Milanu 1804. godine.Dve godine kasnije odkupljuje je Akademija likovnih umetnosti i od tada je izložena u galeriji Brera.
Kritičari veruju da je slika inspirisana sa dvema Peruđinovim kompozicijama- freskom Hrist uručuje ključeve svetom Petru i slikom Sklapanje braka Bogorodice koja se nalazi u muzeju u Kanu.Upisujući svoje ime i datum na ovoj slici ,Rafaelo izlazi iz anonimnosti i samouvereno najavljuje sebe kao autora dela.
Osnovna dešavanja su u prvom planu - Josif stavlja prsten na Bogorodičin prst,a u drugoj ruci drži cvet ,simbol cvetanja ljubavi ,jer je u ruci ostalih prosaca cvet uveo,dok dva razočarana prosca lome svoj štap.Poligonalni hram je postavljen u stilu Bramantea,dominira u strukturi kompozicije,i određuje svojim položajem ,raspored likova u prvom planu i ostalih likova.
Tri glavne figure i dva lika koja se nalaze u prvom planu, dok su ostali raspoređeni u dubinu, krećući se postepeno dalje od centralne ose. Ova osa, označena prstenom Josifa koji treba da stavi na prst Bogorodice, deli popločane površine i hram na dva simetrična dela.U boji preovladava tonalitet šumskog *zlata*,sa prelazima blede slonovače,žuto, plavo-zelena, tamno braon i svetlo crvena.Svetli oblici kao da su uronjeni u kristalni sjaj čija je suština svetlo plavo nebo.
Struktura Rafaelove slike,koja uključuje u prvom planu figure i centralizovanu poziciju hrama u pozadini,svakako može da se uporedi sa dve Peruđinove slike,ali Rafaelova slika ima dobro razvijenu kružnu kompoziciju ,za razliku od Peruđinove horizontalne,koja je karakteristika kvatročenta.Poligonalna kompozicija grupe figura i velikih zgrada jasno razlikuje Rafaela od njegovog učitelja.Prostor je u Rafaelovoj kompoziciji otvoren,što ukazuje na superiornost perspektive u odnosu na Peruđina.

Neposredno nakon braka Bogorodice,Rafaelo radi tri male slike - Vizija viteza ili Vitezov san ,Tri gracije i Svetog Mihaila,koje su primeri majstorskog narativnog slikarstva,i pokazuju kako mladalačku svežinu,tako i svojevrsnuzrelost izraženu kroz sposobnost da kontroliše elemente koji karakterišu lični stil.Iako je od učitelja Peruđina naučio mnogo,on ipak nakon 1504. godine upotrebljava drugačije metode rada i pokazuje da ga je želja za učenjem vodila da gleda dalje od Peruđe koja nije bila dovoljno velika i značajna da zadovolji njegovu želju za novim saznanjima.



http://razbibriga.net/imported/2011/02/21knight-1.jpg

Vitezov san
Allegory (The Knight's Dream)
c. 1504
Oil on wood, 17 x 17 cm
National Gallery, London

Ono što je jasno vidljivo na ovoj slici je sintetička koncepcija oblika,preciziranje intelektualnog izražavanja,a isto to je prisutno i na slici Tri gracije. Mnogi kritičari veruju da su ove dve slike u stvari diptih kojim je predsdtavljen Scipione di Tomazo Borgeze u trenutku njegovog rođenja 1493.
Tema slike se može izvući iz pesme Punica Siliusa Italikusa koji je poznati antički pesnik humanista.Na ovoj slici Scipion u snu mora napraviti izbor između Venere koja simbolizuje zadovoljstvo i Minerve koja predstavlja vrlinu,dok na drugoj dobija nagradu za svoj izbor vrline ,koju mu daje Hesperides - Zlatnu jabuku.
univerzalno poreklo ove teme nas podseća na firentinsku životnu sredinu.Kompozicija u kojoj dominira osećaj velike harmonije,je figurativna posledica književne teme.Mladi Vitez je zaspao u sredini pod lovorovim drvetom i on deli sliku na dva jednaka dela.Figura lepe mlade žene s leve strane drži knjigu i mač iznad zaspalog viteza i simbolizuje vrlinu,dok sa druge strane isto tako lepa mlada žena drži cvet koji simbolizuje čulna zadovoljstva.Alegorija je sadržana verovatno u očekivanju da mladi vitez ispuni zadatak i dovede obe strane života u harmoniju.



http://razbibriga.net/imported/2011/...d8fd2b28-1.jpg

Rafaelov crtež alegorije Usnuli vitez - olovka i braon mastilo.

http://img20.imageshack.us/img20/5771/21graces.jpg


The Three Graces
1504-05
Oil on panel, 17 x 17 cm
Musée Condé, Chantilly


Tri gracije su personifikacija blagodeti i lepote . U umetnosti su često pratilje Venere, koje dele nekoliko njenih atributa, kao što su ruža, mirta,jabuka i kocka. Njihova imena prema Hesoid (Theogoni 905) bili su Aglaia, Euphrosine i Thalia. One su obično grupisane tako da su dve spoljna figure okrenute licem posmatraču, dok je jedna u sredini okrenuta leđima. Ovo je bio njihov poredak poznat i često kopiran u renesansi.
Grupa gracija je predmet mnogo alegorijskog u različitim vremenima. Seneka (oko 4 pne ad 65) (de Beneficiis l.3: 2) ih je opisao kao nasmejane devojke, gole ,postavljene kao trostruki aspekt velikodušnosti, davanje, primanje i vraćanje poklona, ili koristi : "Una UT sede kuae Det beneficium, Altera kuae accipiat, tertia kuae reddat."
Firenca humanističkih filozofa 15. veka ih je videla kao tri faze ljubavi: lepota, pobuđivanja želje, što dovodi do ispunjenja, alternativno, kao personifikacija čednosti, lepota i ljubav, možda sa natpisom "Castitas, Pulchritudo, Amor."Tri gracije su prva Rafaelova studija ženskog akta,pogled sa obe strane. Verovatno se ne zasnivaju na živim modelima, već na klasičnoj skulpturi Tri gracije u Sijeni.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/004siena-1.jpg

Skulptura Tri gracije u biblioteci Piccolomini - Duomo-Siena

http://razbibriga.net/imported/2011/02/25drago2-1.jpg


Sveti Mihailo i zmaj
St Michael and the Dragon
1503-05
Oil on wood, 31 x 27 cm
Musée du Louvre, Paris

U sumornom pejzažu,dok u daljini gori grad ,Mihailo je spreman da ubije savladanog zmaja koji personifikuje zlo.Figure u centru podsećaju na Danteovu Božansku komediju ,Pakao.Sa leve strane su licemeri ,poput olovnih figura težinom olova pritisnuti i primorani da prate svoj teški put,a sa desne strane se nalaze lopovi koje muči zmija.I Sveti Arhanđel Mihailo koja se nalazi u Luvru i Sveti Đorđe koja je u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu,povezane su kako tematikom ,tako i stilskim elementima.
Sve tri slike pripadaju firentinskom periodu rada i stvaranja ovog umetnika i eho su onih stimulansa koje je Rafaelo dobio od majstora kod kojeg je radio u Firenci.Jasno je vidljiv i uticaj Leonarda čije borbe ratnika iz bitke Anghiari (1505) u Palazzo della Signoria pruža izuzetan primer borilačke umetnosti.(ova Leonardova slika je na žalost oštećena zbog nedostataka u eksperimentalnoj tehnici koju je Leonardo primenjivao,tako da gotovo više nije ni vidljiva),međutim,vidi se i ostatak flamanskog koji je umetnik poneo iz Urbina.Rafaelova mašta koja je razvijena u detaljima svetog Mihaila ,je uravnotežena u njegovom liku,koji je centar cele kompozicije.Ovaj osećaj za staloženost i ravnotežu se kod Rafaela i dalje razvija.Ova platna pokazuju sve ono što je slikar skupio kao stilske plodove dotadašnjeg rada i istovremeno predstavljaju začetke onog što će se dešavati u budućnosti.



http://razbibriga.net/imported/2011/02/Louvre30-1.jpg

Sveti Đorđe ubija zmaja - Luvr

Nejasno je da li je Rafaelo ,nakon Peruđina ,bio i kod slikara Bernandino da Siena Pinturicchio a,nakon toga odlazi u Firencu,vučen znatiželjom koja je vezana za rad Leonarda i Mikelanđela ,ali se predpostavlja da je dfo jeseni 1504. godine Rafaelo stigao u Firencu. Nije poznato ni to,da li mu je ovo prva poseta Firenci, ali je navedena godina vreme za koje se može reći da je njegov prvi kontakt sa ovim značajnim centrom umetnosti,koji je ojačao sve njegove dotadašnje i otvorio i proširio nove vidike.Vazari će zabeležiti da je studirao ne samo dela Leonarda i Mikelanđela i fra Bartolomea ,koji su bili majstori visoke renesanse,već i dela Masaccia koji je bio pionir naturalizma koji je razdvojio ranu renesansu od gotike.


http://razbibriga.net/imported/2011/02/expuls-1.jpg

Izgon iz raja -Masaccio

1426-27
Fresco, 208 x 88 cm
Cappella Brancacci, Santa Maria del Carmine, Florence

Ipak, njegovi glavni učitelji u Firenci su Leonardo i Mikelanđelo. Mnogi od radova koje Rafaelo završava u godinama između 1505 i 1507, naročito veliki niz, uključujući Madonna del Cardellino ili Madona Goldfinch (oko 1505, Galerija Ufici u Firenci), Madonna del Prato (oko 1505; Kunsthistorisches Museum , Beč), Esterhazi Madona (oko 1505-07, Muzej likovnih umetnosti, Budimpešta), i La Belle Jardinière ( (oko 1507, Luvr, Pariz), obeleženi su uticajem Leonarda, koji je od 1480. uvodio velike inovacije u slikarstvu.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/33cardel-1.jpg

Madonna del Cardellino
1507
Oil on wood, 107 x 77 cm
Galleria degli Uffizi, Florence


Madonna del Cardellino,jedna od firentinskih Rafaelovih slika,rađena za venčanje njegovog prijatelja
Lorenca Nasi i Sandre di Mateo di Giovani Canigiani.
Slika je bila teško oštećena nakon delimičnog rušenja kuće Nasi 1547. godine.Sliku je obnovio
Ridolfo Del Girlandajo,sin umetnika koji je bio pod snažnim uticajem Rafaela.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/32prato-1.jpg


Madonna of Belvedere (Madonna del Prato)
1506
Oil on wood, 113 x 88 cm
Kunsthistorisches Museum, Vienna

Madona na livadi je prva u nizu kompozicija koje prikazuju apokrifni susret deteta Isusa i dečaka Krstitelja.Krstitelj treba da prepozna Hrista kao Spasitelja još u detinjstvu,a Rafaelo to pokazuje tako što Hrist uzima krst od Jovana.
Na ovoj slici je evidentan Mikelanđelov uticaj na Rafaela.Piramidalna struktura likova podseća na Leonarda,ali Rafaelo kompoziciju nadahnjuje svojim idiličnim spokojstvom koje karakteriše sve njegove slike iz ovog perioda.Nežni lik Device koji dominira slikom i pejzaž koji čini jezero staklaste površine ogledala,a proteže se celom širinom slike,su celina uklopljena u harmoničnu strukturu.Položaj figura dece jasno upućuje na Mikelanđelov stil kada su u pitanju odnosi figura.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/42ester-1.jpg


Madonna Esterházy
Madonna and Child with the Infant St John
c. 1508
Tempera and oil on wood, 29 x 22 cm
Szépmûvészeti Múzeum, Budapest


Na ovoj maloj slici, koju je Rafaelo slikao na samom početku svog rimskog perioda ,a koja se nalazi u Budimpešti,uzvišena i lepa Madonna je smeštena u idealizovane,zelene predele.Slika je nedovršena ,a to omogućava gledaocu da zaviri u proces stvaranja i nastajanja dela.Idilični ambijent pejzažne arhitekture sa rimskim motivima,dopunjuje se harmoničnim suprotstavljanjem figura i boja.
Slika je poklon Papi Klementu XI od žene cara Karla III.Kasnije ,ova slika prelazi u posed kneza Kaunitz-a ,verovatno kao poklon carice Marije Terezije,a od njega,u 18. veku ,dolazi do kneza Esterhazija i nalazi se u njegovoj kolekciji...otuda i ime Madonna Esterhazi.Popularnost ovog dela svedoče i mnoge savremene reprodukcije koje su urađene.Inače ,pripremna skica za ovu sliku se nalazi u galeriji Uffizi.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/34ardin-1.jpg


The Virgin and Child with Saint John the Baptist (La Belle Jardinière)
1507
Oil on wood, 122 x 80 cm
Musée du Louvre, Paris


Nazvana La Belle Jardinière,jedna je od nekoliko Madona koje je Rafaelo naslikao tokom svog boravka u Firenci (1504-1508).Hronološki ,iza ove sledi Madona Goldfinch.
Sliku je naručio Fabricio Sergardi,plemić iz Sijene,a slika je ostala nedovršena od strane Rafaela iako je potpisana i datirana,i prema nekim istoričarima ,sliku je završio Ridolfo Del Girlandajo.Sliku je kasnije kupio Fransoa I od Francuske.
Ova slika je poznata pre svega ,po proporcionalnosti i harmoničnoj izbalansiranosti položaja figura i po visokom kvalitetu formalno prisutnom u svakom detalju ,posebno u liku Device,koji je služio kao model generacijama umetnika kasnije.
Ova slika je vrhunac rada u firentinskom periodu.Tela slobodno zauzimaju prostor ,a figure su u interakciji sa dubokim osećanjima.Luk koji formira okvir ,harmonično zatvara kompoziciju.
Rafaelo je ,kao što je to bio čest običaj,stavio datum na skut Device,ali nije jasno da li je 1507. ili 1508. godina nastanka ove prelepe kompozicije.

Veliki uticaj Leonardo je izvršio i slikom Madona sa detetom i svetom Anom,koju obeležava intimnost i jedostavnost u postavljanju figura ,što je neobično za 15. vek u umetnosti.Rafaelo je izgradio sopstveni model firentinskog metoda gradnje kompozicije u dubinu sa piramidalnim figurama, koje se grupišu kao jedna celina ,ali svaka od njih ima svoju sopstvenu individualnost i lik.
Rafaelo mnogo duguje Leonardu i kada su u pitanju tehnike svetla - umereno je koristio Leonardovu chiaroscuro (jak kontrast između svetla i tame),ali i svoju sfumato tehniku osvetljenja ,koja je podrazumevala upotrebu izuzetno finih ,mekih senki umesto linije ,da bi se opisala forma i funkcija.
Rafaelo je ,međutim ,otišao dalje od Leonarda u stvaranju novih vrsta osvetlenja koja na nežnim licima otkrivaju jednostavan i običan ljudski osećaj,ali podignut na pijedestal uzvišenosti i spokojstva.


http://razbibriga.net/imported/2011/02/4stanne-1.jpg

The Virgin and Child with St Anne -Leonardo
c. 1510
Oil on wood, 168 x 130 cm
Musée du Louvre, Paris

Motiv malog Hrista na kolenu Device koja i sama sedi u krilu svete Ane,je prilično redak,ali se primeri mogu naći još u srednjem veku pa dalje - tok života koji teče kroz tri generacije.Umetnici su odabirali ovu neobičnu temu iz simboličkih razloga koje su različito tumačili.U Nacionalnoj galeriji u Londonu se nalazi Leonardov crtež na istu temu,ali se razlikuje od Rafaelove kompozicije u mnogo čemu.Znamo iz zapisa, da je Leonardo napravio još jedan ovakav crtež,ali je taj izgubljen.Sliku koju je naručio Servites iz Firence je ostala nedovršena ,verovatno zbog umetnikovog iznenadnog interesovanja za matematiku i njegovog inženjerskog angažmana u službi Cesare Borgia.


http://razbibriga.net/imported/2011/...ith20St2-1.jpg

1507. godine Rafaelo radi sliku Hristova sahrana,koja se nalazi u galeriji Borgeze u Rimu.U ovom radu je jesno vidljivo da je postavio sebi zadatak da pokaže izražajne mogućnosti u slikanju ljudske anatomije,a velikog uticaja na njega je imao Mikelanđelo ,kad je u pitanju ljudsko telo.
Rafaelo se ipak razlikuje od Leonarda i Mikelanđela koji su obojica bili slikari tamnih intenziteta i uzbuđenja,dok je Rafaelo želeo da razvije mirniji i više ekstrovertan ,otvoren stil koji je služio kao polpularan i univerzalan oblik vizuelne komunikacije.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/37entom-1.jpg


The Entombment
1507
Oil on wood, 184 x 176 cm
Galleria Borghese, Rome


Figurativne komponenete koje je stekao u svom firentinskom periodu i uticaj Mikelanđela najvidljivije su u njegovim poslednjim delima firentinskog perioda.
Sahranjivanje Hrista je radio 1507. godine za Juventus Baglionija ,kao zavetni dar u znak sećanja na njegovog sina Grifonetta ,koji je ubijen u Peruđi,iz osvete.
sam umetnik odstupa i formalno i ikonografski od tradicionalnog načina predstavljanja samog čina ,on ne prikazuje spuštanje u grob,već samo nošenje Hrista.
Protagonisti na slici ne pokazuju tugu ,ali se ona iskazuje kroz rafaelovski način osećanja,kroz neku vrstu bolne rezignacije,razočarenja. Vizija prostora je manja od uobičajene geometrijske firentinske vizije ,ali se čini slobodnijom i prirodnijom.Uticaj Mikelanđela je jak,i može se posmatrati kroz ženske likove sa desne strane i u mlitavoj ruci Hrista koja beživotno visi.
Energija i osećaj otvorenog prostora na Mikelanđelovim slikama ima snažan uticaj na Rafaela.Postoje tri kompozicije koje simbolizuju veru ,nadu i ljubav,a rađene su u delikatnoj crno -beloj tehnici i sve tri pored ove slike je papa Pavle V preneo iz Peruđe u Rim,a danas se nalaze u Vatikanskom muzeju.1608. godine je izvršena zamena slike kopijom ,a slika je bila jedna od onih koje su francuski vojnici odneli u Francusku ,gde je bila izložena u Napoleonovom muzeju u Parizu od 1797 do 1815. godine ,kada je na Bečkom kongresu doneta odluku o restituciji,nakon čega je slika vraćena u Rim,gde se i danas nalazi.

Na predlog arhitekte Donato Bramantea,papa Julije II poziva Rafaela u Rim 1508. godine.
U to vreme je Rafaelo malo poznat u Rimu,ali je mladić ostavio dubok utisak na Julija i čitav papski dvor,a njegov majstorski autoritet je rastao iz dana u dan.rafaelo je bio obdaren veliki šarmom ,a bio je i naočit mladić,pa je pored svog velikog umetničkog talenta,na kraju psotao toliko popularan da je dobio nadimak "Princ slikara".

Poslednjih dvanaest godina svog kratkog života ,rafaelo provodi u RimuTo su bile godine grozničave grozničave aktivnosti u stvaranju remek-dela.Njegov prvi zadatak je bio da naslika ciklus fresaka ,u sobama papskog stana u Vatikanu,u kojima je Julije sam živeo i radio,a ove sobe srednje veličine su poznate i kao Stanze.

Stanza della Segnatura (1508-11) i Stanza d'Eliodoro (1512-14) bile su ukrašene gotovo u potpunosti od strane Rafaela lično; mural u Stanza dell'Incendio (1514-17), mada dizajniran od strane Rafaela, u velikoj meri su uradili njegovi brojni saradnici i učenici.


http://razbibriga.net/imported/2011/02/0segnat-1.jpg

Rafaelo je imao izuzetnu,iako kratku karijeru u Rimu.Zahvalnost za priznanje njegovom talentu duguje dvojici papa ,Juliju II iz porodice della Rovere i njegovog naslednika Lea X medičija.Ova dvojica su se razlikovala po svom karakteru,ukusu,kulturi i političkim programima,ali su obadvojica imala zajednički cilj za vreme svojih papskih mandata- obnoviti staru slavu Rima ,kao kulturnog i političkog centra.

Već je 1453. godine ,papa Nikola V počeo rekonstrukciju i proširenje papske palate u Vatikanu - Palazza Pontifici.papa Bordžija,Aleksandar VI koristi jedan od stanova na prvom spratu sevrnog krila zgrade,u kojem boravi na početku svog pontifikata i njegov naslednik papa Julije II.Krajem 1507. godine ,Julije je odlučio da obnovi drugi sprat ili takozvane Stanze (sobe),jer nije više želeo da živi u apartmanu njegovog predhodnika kojeg je prezirao.Freske koje su trebale da krase njegov novi stan je naručio kod poznatih majstora Peruđina i Sodome,kao i mladog Rafaela koji se uključio u ovaj posao neposredno po svom dolasku u Rim 1509. godine.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/0segnati-1.jpg


View of the Stanza della Segnatura
1510-11
Fresco
Stanza della Segnatura, Palazzi Pontifici, Vatican

Stanza della Signatura ili kabinet je prva soba koju je Rafaelo oslikao freskama u papskom stanu.Umetnikov koncept kompozicije i tematike dovodi u sklad duh antike i hrišćanstva.
humanistička kvadripartitura kulture - teologija,poezija,filozofija i pravda,su četiri elementa paralelni sa elementima koji čine univerzum - vazdu,zemlja,vatra i voda.Svaki od ovih elemenata je alegorijski predstavljen na freskama kojima je oslikana ova soba - Svete tajne,Atinska škola,Parnas, vrline - snaga,razboritost,umerenost...

Prvi ciklus je završen još 1509. godine - takozvana Disputa ili rasprava o Svetim tajnama,a krajem godine ,Rafaelo započinje rad na zidu nasuprot Disputa.Ova druga freska ,nazvana Atinska škola,predstavlja sedište stečenih istina ,odnosno filozofski centar.Početkom 1510. godine,Rafaelo započinje treću kompoziciju koja predstavlja Parnas,boravište Apolona i muza - po antičkoj mitologiji ,Parnas je dom poezije.
Dve scene na četvrtom zidu su oslikali saradnici ,a linetu iznad njih koja sadrži predstavu vrline ,oslikana je 1511. godine.


http://razbibriga.net/imported/2011/02/0segnatu-1.jpg


View of the Stanza della Segnatura
1510-11
Frescoes
Stanza della Segnatura, Palazzi Pontifici, Vatican

http://razbibriga.net/imported/2011/02/00disput-1.jpg


Disputation of the Holy Sacrament (La Disputa)
1510-11
Fresco, width at the base: 770 cm
Stanza della Segnatura, Palazzi Pontifici, Vatican

Freska se može posmatrati kao portret Militantne Crkve ispod i Trijumfalne Crkve iznad .Promene koje su nastale između studije u pripremi i konačnog izgleda freske,nagoveštavaju da se Disputa i Atinska škola mogu posmatrati kao zajednička tema - otkrivanje istine o svemu i poreklu svih stvari u Disputi ili drugim rečima -Trojice,što je slučaj i kod Atinske škole gde je suština saznavanja istine u filozofiji.

Bog Otac, okupan u nebeskoj slavi, blagosilja gomilu biblijskih i crkvenih ličnosti na vrhu kompozicije. Odmah ispod, vaskrsli Hrist sedi na prestolu između Bogorodice i Jovana Krstitelja,koji prema ikonografiji ukazuje na Hristov dolazak.
Proroci i sveci Starog i Novog zaveta,sede oko ove centralne grupe figura ,raspoređeni na polukružnoj ivici oblaka koji čini Hristov presto.Oni čine ukomponovanu i tihu gomilu,i mada su slikani velikim poljima boje, figure imaju izraženu individualnost.
U samom dnu freske,uklopljena u pejzaž,dominira veliki oltar i evharistijski žrtvenik,oko kojeg su pape,episkopi,sveštenici i masa vernika.Oni predstavljaju Crkvu koja je delovala i koja nastavlja da deluje u svetu,a koja predviđa slavu Svete Trojice - sagledanu *očima uma*.Sledeći tradiciju XV veka ,Rafaelo je naslikao poretrete poznatih ličnosti i živih i mrtvih ,među figurama u dnu scene.Bramante je naslonjen na ogradu sa leve strane,mladi čovek koji stoji pored njega je prepoznat kao Frančesko Maria della Rovere- papa Julije II,a personifikuje Grigorija Velikog,sa desne strane pored oltara sedi Dante.Prisustvo Savonarola izgleda čudno, ali se može objasniti činjenicom da je Julije II ukinuo osudu Savonarole od strane pape Aleksandara VI (julije je protivnik Aleksandra VI - pape Bordžije).

Strukturu kompozicije odlikuje ekstremna jasnoća i jednostavnost,koju Rafaelo postiže kroz skice,studije i crteže koji sadrže značajne razlike od završene freske.
Uticaj drugih umetnika su vidljivi širom kompozicije - mladi Frančesko Maria della Rovere, na primer, poseduje fizionomiju nalik Leonardovom načinu portretisanja,ali sam raspored ,pokreti i poze su originalan proizvod Rafaelovog istraživanja koje dostiže stepen divljenja za postignutu ravnotežu i izražajno dostojanstvo.

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens-1.jpg


The School of Athens
1509
Fresco, width at the base 770 cm
Stanza della Segnatura, Palazzi Pontifici, Vatican

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens01-1.jpg


The School of Athens (detail)
1509
Fresco
Stanza della Segnatura, Palazzi Pontifici, Vatican

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens02-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens03-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens1-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens2-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens3-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens4-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens5-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens6-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens7-1.jpg

detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens8-1.jpg


detalj Atenske škole

http://razbibriga.net/imported/2011/02/athens9-1.jpg


detalj Atenske škole