Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

NE NAP UŠTA ME OSEĆAJ DA VREME U KOJEM ŽIVIM NIJE MOJE

Život. Šta je život? Da li neko uopšte može da da definiciju života? Zašto je tako težak, a opet
tako dragocen? Život je prolazan, kap koja se polako ali sigurno spušta kao okeanu... Život je
kao pisac koji iz dana u dan piše poglavlje nove knjige. Često se zapitam zašto se taj roman tako
teško čita, zašto je ponekad monoton, pun razočarenja, ali i iznenađenja. Svakog dana tragam
za pravim odgovorom... I taman kad pomislim da sam na posletku traganja, on opet otkrije
čari koje me podstiču na nove pustolovine! Nisam zamišljao da će moj život biti trnovit i pun
uspona i padova. Zamišljao sam da će sve ići lako – završiću osnovnu, srednju školu, fakultet
i zaposliti se u firmi, ali izgleda da neka viša sila remeti snove i maštu. Umesto da mi, mladi,
brinemo o stvarimo koje su prikladnije našim vršnjacima u drugim zemljama, mi brinemo kako
da pomognemo roditeljima da skrpe kraj sa krajem. Ali krivci za to nisu naši roditelji, niti ljudi
na vrhovnim funkcijama Krivi smo mi, mi, kao narod koji živi za neke ideale... Posledice se vuku
i osećaju svakim danom sve više. Ponekad mislim da bi mi bilo bolje da sam rođen i živim u
neko drugo vreme, ali pokušavam da proživim život najbolje što umem. Znam da je život jedan
i svestan sam činjenice da će doći i moj kraj. Znam da život treba iskoristiti i da je svaki dan
neponovljiv. Zato se svakog dana budim sa osmehom na licu i idem u krevet sa osmehom jer
sam zahvalan što sam živ i zdrav i što sam tu, gde jesam.

Milan Ponjaušić III – 5,

Sa svima u miru živim,
sa sobom se stalno borim

Od najranijeg detinjstva roditelji su me naučili lepom ponašanju. Da
poštujem starije, da volim svoje drugove i ne pravim razliku između njih.
Da se lepo slažem sa braćom, sestrama. Jednom rečju, da budem ČOVEK .
Kada nešto steknem još od detinjstva onda ti to nije teško primenjivati i
kroz ceo život.
Ali u životu uvek postoje oni trenuci kada se u tebi prepliću razna
osećanja. Kako sada postupiti? Šta reći a da se taj neko ne oseća prozvanim?
Da li poslušati onaj glas koji ti govori da to uradš, kažeš, da je to ispravno,
ili ipak poslušati onaj drugi koji ti kaže da je to krivi put, da ne slušaš druge,
da misliš samo na sebe? U takvim momentima svako poželi da izađe iz svoje
kože i želi biti u koži nekog drugog čoveka koji svoj život živi mirno, koji
nema problema. Sve su to samo maštanja. Da budemo iskreni, takvi ljudi
ne postoje, ili ih barem ja nisam susretala. Od problema se ne može pobeći,
to je činjenica. Svako od nas će u životu mnogo puta nailaziti na razne
raskrsnice. Nećeš moći stajati na sredini raskrsnice i stajati tamo jer ćeš
pasti, pregaziće te veliki broj ljudi koji koji imaju svoj cilj i hitaju ka njemu.
Moramo u sebi prelomiti to nešto i krenuti onim putem za koji mi mislimo
da je ispravan, da je to onaj pravi put. Jedino tako ćemo biti bliži ostvarenju
svog životnog cilja.

Ana Ivanković, 2/1

RAZMIŠLJAMO O PRIJATELJSTVU...

Prijateljstvo se hrani poštovanjem, poverenjem, iskrenošću i razumevanjem.
U prijateljstvo ulažete poverenje. Ako ne veruješ osobi koja tebi veruje
i kojoj je stalo do tebe, prijateljstvo se polako ali sigurno ruši... Teško je
naći osobu kojoj u potpunosti možeš da se poveriš. Neko će tvoje poverenje
iskoristiti protiv tebe i onda ostaneš sam, okružen lažnim prijateljima. Pravi
prijatelj je osoba koja je uvek tu za tebe, koja te neće izdati, neće te ostaviti
samog u nezgodnoj situaciji... Osoba koja će te ispraviti kada grešiš, uvek
želeti da ti pomogne i podržati te. Prijatelj je potreban uvek, a najpotrebniji
je u sledećim situacijama: kada se sa nekim posvađaš, kada želiš da kažeš
dečku da ti se sviđa, kada dobiješ lošu ocenu... Prijatelj je tu da te teši kada
misliš da te niko ne voli... Naravno, ljubav i pažnju treba uzvratiti jer bez
toga prijateljstvo ne bi “funkcionisalo”.

Blanka Kele i Dorisa Crnković I-1

SEĆANJE NA SINDI

Tužnim srcem se prisećam svog kućnog ljubimca, kuce koja me je verno pratila
i čekala da se vratim gde god da sam pošla… Zvala se Sindi, imala sam tri
godine kada sam je dobila za rođendan. Sećam se crvene mašne oko njenog
vrata... Bila je prelepa kuca sa dužom dlakom i blistavim očima. Bila je poslušna,
volela je da se igra sa mnom. Spavala je na terasi i svako veče smo stavljali flaše
sa vrelom vodom pored nje da joj preko noći ne bude hladno. Bila je član naše
porodice i jako smo je voleli. Ne mogu da opišem trenutak kada sam saznala
da Sindi više nema. Boli me to što više nikada neću moći da zagrlim i pomazim
psa koji je imao simbol labuda raširenih krila na glavi. Padao je sneg tog dana,
komšijin crni labrador je ušao u naše dvorište. Sindi se svim snagama borila, ali,
nažalost, izgubila je. Jako mi je bolno što se sve desilo neprimetno, u tišini, i onda
kada je cela porodica bila kod kuće. Kada sam saznala, već je bilo kasno… Tata
ju je sahranio u dvorištu. Na tom mestu gde smo je našli, ostali su samo krvavi
tragovi i otopljeni sneg… Često su me sustizale suze i jako mi je bilo žao što je
nisam mogla spasiti. Ovo je najgori način na koji smo mogle rastati, ali znam da
je nikada neću zaboraviti i da će u mom srcu živeti zauvek.

Beatriks Anuš III-2,

LJUBAV
Pred nama, sa nama, u nama samima. Retko blago koje nas prati kroz ceo život, ne trošeći
se, ne gubeći na vrednosti. Sveprisutna, inspirativna, jednostavno divna ili divno jednostavna?
Kako god gledali na ljubav, prožima se kroz sve. Ljubav je stvorila prošlost, oplemenjuje
sadašnjost i daće budućnost.
To je onaj osećaj kada mislite da ste u ovozemaljskom raju. Kada vam jedna osoba daje
lepotu i požudu. Svaki zagrljaj vam uliva sigurnost i nadu. Svaki put kada poljubite te usne,
osećate potpuno savršenstvo. A, kada se od tih usana stvori osmeh vaš kompletan svet dobije
smisao. Svi za tim tragamo. Retki su oni koji ovakav raj i nađu, a još ređi oni koji ga sačuvaju.
Ljubav jeste jaka u smislu da utiče na nas radikalno. Menja nas iz korena. Potiskujemo sve
mane ne bi li sačuvali svoju ljubav od celog sveta. Pored voljene osobe mi gubimo sebičnost,
aroganciju, tuga nam postaje nepoznata reč, a ponos se počinje gledati kao nepotreban.
Postajemo bolji iznutra, a lepši spolja. Ali to nije sve.
Ljubav je ponekad i slaba, jer često ne vidimo mane naše voljene osobe. Da li se to treba
gledati kao pozitivno ili negativno? Da li možda iste te mane vremenom zavolimo ili ih
potiskujemo da bi naš ideal ostao kakvim smo ga za sebe stvorili? Neko ima taj ideal ceo život
pa samo traži osobu koja će da popuni kalup, ali češći su oni spontani susreti, pogledi, poljupci
koji zapečate 2 osobe u vremenu. Koji im pokažu put do sreće do koje dolaze na najlepši
mogući način. Taj put je pun prelepih reči, obećanja, dodira i osmeha.
U početku mi stidljivo i nežno spoznajemo u čemu smo. Cenimo to. Volimo to. Zaljubljenost
nam obuzima biće i na sve gledamo drugačije. Više imamo razumevanja, ozareni smo radošću
i nesvesno prenosimo pozitivnu energiju na okolinu. Vremenom naučimo da budemo malo
realniji, pa se trudimo da ne uzmemo zdravo za gotovo ono što imamo. Ponekad pomislimo i
da nismo dostojni takve sreće i da nismo to zavredili, ali prisustvo voljene osobe nas samo po
sebi uveri u suprotno i našoj sreći iznova nema kraja.
Takođe je opšte poznato da svi greše, zar ne? Da li vas je nekada vaša voljena osoba
izneverila, razočarala? Da li je pogrešila? Da li ste nekada vi pogrešili i učinili njoj/njemu
nažao? Mislim da na sva ova pitanja odgovor mora biti pozitivan, čast izuzecima. Zašto se to
dešava? Ako je ljubav tako savršena, zašto i u njoj moraju da postoje problemi? Odgovor je
jednostavan. Zato što mi nismo savršeni. Zato što smo mi ipak samo ljudi. Ljudi koji su bili te
sreće da dobiju priliku za nešto božansko poput ljubavi. Iskoristimo je.
Nemojmo grešiti tako što ćemo ljubav skrnaviti. Cenimo ljubav slaveći je. Ne zaboravite! Mi
možda jesmo nosioci ljubavi, ali ljubav će zauvek biti tvorac nas.
Valentina Tahiri
SEŠ „Bosa Milićević”, IV2

Људи говоре: тачке гледишта

Људи говоре. Говоре просто, безначајно...
Ни путопис, ни роман, ни есеј, ни кратка новела, ни интервју. Ово дело представља фузију свега. Настаје у периоду између два рата и као такво исказује посебан однос према претходном и према предстојећем рату. Авангарда на делу. Долази до дефабуларизације, деперсонализације ''романа''. Важан је језик, важна је форма. Језик различит од Дучићевог и Ракићевог. Форма супротна од Скерлићеве идеје да дело мора да буде цело лепо.
Моћ говора је непроцењива, моћ да човек искаже оно шта осећа, жели.
Можда ово дело настаје приликом Расткових путовања, али то путовање нема везе са туризмом. Битна је спознаја страног човека. Наратор преузима улогу главног актера. Субјекат који је несталан и чије се тачке гледишта стално мењају. Субјекат који контролише судбине других, али опет је тако несигуран ''господар ничега''. Жели да створи нешто ново, савремено, непоновљиво, јединствено. Пореди писца са пчелама. Важна су познанства. Кратки дијалози су све што је потребно да би сазнали довољно о другим људима. У овом делу има елемената експресионизма, импресионизма, надреализма, лирских момената (највише на крају овог дела).
Док лежи у трави и посматра природу ослобођену човековог присуства схвата бесмисао живота, пролазност, празнину. Сам, изолован од других, дистанциран, једино тако може да уочи оно што пре није могао. Ноћ је та која му омогућава бољу перцепцију. А онда муња која осветљава стварност. Муња као претходница крика. Страховитог, усамљеног, оштрог, челичног, љубичастог, мириса на сумпор крика. Крик као гротескна тачка дела. Крик који представља везу између живота и смрти. Крик који га чини будним за своју стварност. Онај звук који долази из крви, бола, цепања и распадања тела. Страховити звук који означава или смрт или рођење. Овде можемо повући паралелу са песмом ''Тајне рођења'' која такође испољава елементе мистерије рађања.
Рођење детета подстакло га је на размишљање о сврси живота. Чему живот ако је смрт неизбежна? Зашто бити сведок овог бесмисла? Али опет проналази да је важно не понављати се. Бити јединствен. Сматра да је могућност за поновни почетак непотребан и бесмислен.
Ово дело које настаје спонтано, непланирано као такво је веома оригинално. Рстко оставља свој лични печат. Све оно апсурдно и безначајно добија своје значење. Обичне речи, дијалози, природа, све што нас окружује. Оно што занемарујемо, заборављамо то уствари представља суштину, срж живота. То је оно што је важно. Што је непролазно. Биће увек тако...

Милица Зељковић III8

„Crni bivo“ u svakom od nas
vako od nas ima dane koje ne želi da deli sa drugima, dane
Skada se trudi da izbegne prijatelje kako ih ne bi povredio. Često smo nervozni, iznervirani, ljuti. U tim trenucima ne
znamo da se kontrolišemo i obuzdamo „bika“ koji besni u nama. Kao
pomahnitali „bik“ gazimo sve pred sobom, spuštamo na zemlju i
povređujemo ljude. Bodemo rečima i napadamo sve više i više. Na
trenutak „bik“ u nama staje, podiže glavu i protivnika gleda pravo u
oči. Nekoliko minuta stoji ukopan u mestu, premoren dahće i lagano
zatvara ogromne crne oči. „Šta se desilo?“, pitamo sebe. Kroz glavu
nam prolazi hiljadu reči, hiljadu pitanja, ali odgovora nema.
Zbunjeni pokušavamo da se setimo nečega, ali zbog prevelikog
adrenalina imamo amneziju.
Gotovo je – to je najbolje od svega, ali strah i ubrzani otkucaji srca ne
prestaju. „Bik“ je otišao, ali koliko vremena će proći dok se ponovo
ne sretnemo, dok ponovo ne shvatimo da smo izgubili kontrolu nad
samim sobom?!
Đorđe Milojković II-4

„Srpska devojka“ nekada i sada
rpska devojka iz istoimene narodne pesme je skromna, lepa, pametna, ponosna i zna svoje
Smesto u društvu. A današnje devojke... pa, većina njih su lepe, pametne, za moral baš nisam siguran. U pesmi je momku trebalo mnogo vremena da sagleda oči devojke, a danas bi mu trebalo
malo vremena da uzme devojci broj telefona. Današnje devojke same sebe dižu u oblake, daju sebi
razne nadimke kao, na primer, mačkice ili tigrice, pa više ne znam da li su ljudi ili životinje. Naravno,
danas ima i kulturnih devojaka, ali u mnogo manjem broju od ovih drugih. I takve su danas naše
mačkice i tigrice, za moral baš i ne brinu, a posle njih svaki muškarac će mrzeti žene.
Devojkama, kao što je naša devojka iz pesme, takve
stvari ni u snu nisu padale na pamet. One su znale šta
smeju, a šta ne. Često sam sebi kažem: „Čoveče, vidi te
cure što nemaju poštovanja za starije!‟ jer se oko
današnjih devojaka ceo svet vrti. A ona devojka iz
pesme, šta je sve ona morala da trpi, da gleda u zemlju
po ceo dan samo da momak ne bi video njeno lice…
Doduše, i današnjim devojkama je teško videti lice jer
je često prekriveno tonom pudera.
Nadam se da ovaj tekst nosi sa sobom neku poruku za
sve one mačkice, tigrice… Ugledajte se malo na srpsku
devojku iz pesme!
Marko Milenković I-5

Lepota je vidljiva, ali nedostižna i nezadrživa

Lepota je kao savršenstvo, nešto za čime svi težimo. Lepota je tajna koja nas
opčinjava i privlači iznova. A mi, obični ljudi, kao da smo stvoreni da tragamo za lepotom.

Putevi do lepote su veoma čudni i često neprohodni, a svaki koji pređemo je
drugačiji od prethodnog. Naša najveća greška je što uporno pokušavamo da dođemo do
lepote jer to zasigurno nećemo uspeti. Lepota nije daleko što mnogi misle. Ona je tu,
krije se duboko u nama i čeka da je neko zasluži i shvati. Jer samo tada će razumeti
tajnu koju lepota krije i samo tada će moći da zadrži i oseti u potpunosti tu neprolaznu
lepotu. Načini shvatanje lepote su različiti, ali svi prihvatljivi i traženi. Od lepih prizora,
lepih ljudi, bića, detalja pa sve do lepote koju ne vidimo, već osetimo. Osnovna i jedina
razlika u lepoti je njena tajnost i samim tim postoje dve lepote- prolazna i trajna. Trajna
lepota ja prava lepota. Savršenstvo. Ne vidimo je očima, ali je osetimo srcem. Vrlo je
teško spoznati je i dosegnuti do nje. Krije se u ljudima, slikama, notama, knjigama,
prirodi, zvezdama, Suncu... Ova vrsta lepote hrani se bezuslovnom ljubavlju koju mi
gajimo prema njoj. Najveća lepota koju svi posedujemo je život-od njega sve polazi.
Često je podcenjen ali veoma poštovan. Život je jedina lepota koja je vidjiva i dostižna,
ali ne i dugovečna. Dugovečno je ono što ostaje za nama, lepota koju mi ostavljamo i
prenosimo na druge.

Lepota inspiriše, širi se svakim danom postaje veća i veličanstvenija, posebnija i
vrednija.

Lepota je vidljiva, ali nedostižna i nezadrživa

Svi tragamo za lepotom.To traganje je velika i neizvesna avantura jer je lepota tajna u
koju je nemoguce zaviriti.

Covek oduvek zeli da dosegne lepotu,da je priblizi sebi,da je spusti u svet svog
zivota.Svi je zele,od zemljoradnika,do umetnika,koji nosen mislju da dosegne
savrsenstvo,stvara svoju viziju.Traganje za lepotom je nevidjeni napor,hod kroz mracnu
sumu,,lutanje i neizvesnost,bezbrojne,nepremostive prepreke,koje se isprecuju ispred
coveka i cine ga nemocnim u njegovom pokusaju da se priblizi lepoti,da je osvoji,da je
poseduje.Cak ni najuporniji ne uspevaju u tome.Ali tako i treba da bude jer lepota i nije
za onog koji nije spreman da se za nju bori do kraja i ulozi svaki delic svoje snage,ali
ipak dovoljno je i sto postoji.Dat nam je ideal,dat nam je put kojim treba ici,ali taj put je
trnovit,neprohodan,no i pored toga,svaki covek sanjari o saznavanju lepote,otkrivanju
njenih tajni,obogacivanju sopstvenog zivota vrhunskom lepotom, i sto je
najvaznije,nikad ne gubi nadu da ce dostici do velicanstveno savrsenstvo.No lepota ne
moze pripadati pojedincu.Ona je dobro za sve.Ona se ne moze uzeti,prisvojiti,ona se
moze osetiti,videti,spoznati, i cak svi napori mogu biti uzaludni,jer lepota nam stalno
izmice.Nekad nam se cini da smo joj sasvim blizu,ali se vrlo brzo uverimo da smo se
prevarili,jer taman kad pomislimo da smo je spoznali,vidimo da je sve to bila samo
iluzija,san.

Lepota ostaje vecita tajna,nedostizna,nedodirljiva,nedokuciva.Iako svi to znamo,i
znamo da su staze do lepote nesigurne,sa puno prepreka,sa puno uspona i padova,mi
svesno zurno koracamo njima sa ceznjom i nadanjem da cemo dostici tu carobnu
lepotu,i uvek tragamo za novim nacinima da je osvojimo i obogatimo svoj zivot i duh.

San o neizmernoj lepoti,taj nedostizni ideal uvek ce postojati,ali ce postojati i velika
zudnja nadanje i teznja da se on dostigne.

Lepota je vidljiva ali nedostizna i nezadrziva

Putevi lepote su veoma cudni i satkani su od bezbroj trenutak,ali svaki je poseban i
neponovljiv.Svaki prezivljeni dan i prespavana noc samo su delici ogromnog mozaika. Svi
smo mi dospeli u ovozemaljusku bastu koja se zove zivot.Staze kojima hodamo su
različite,preplicu se i razilaze,mi tecemo kao vreme,radujemo se
smejemo,patimo,bolujemo i sto je najvaznije...Volimo...Krstarim mislima po bespucu
vecem od svemir i ljudskog uma trazeci nesto sto mi pripada,nesto sto sam izgubila,ko
zna gde i ko zna kada.Skoro je nemoguce pronaci tako malo ali tako vazno-kao magnet
privlacno u ovom ambisu snova i neispitanih zelja.Nikada se jednom prezivljeni trenutak
nece ponoviti i zato treba biti odlucan u svakom trnutku tokom svog celog,kratkog i
nesavrsenog zivota,zudeti i ceznuti za lepim i neuhvatljivim.Razliciti pojmovi, isprepleteni
i stavljeni u cenar jedne neraskidive opne.Oni su deo naseg zivota.Nekad ni sama nisam
sigurna sta je san a sta su moja razmisljanja...Sanjam da letim daleko,do zenice Sunca i
tada vidim sve.Razmisljam o nebu,oblaku, zvezdama,ljubavi, smehu, o velikom i
malom...A tek onda shvatim da sam ovde, da ne mogu da pobegnem iz svoje koze.Mogu
ali samo na tren.U san.Onda gledam u nebo,gledam u zvezde,u Mesec.Ovaj trenutak je
stvarnost,zar ne...?Gledam ispred sebe cvrsto resena da i budna sanjam.Sve one iste i
lepe stvari.Uprkos svim preprekama jurim hitro dalje u nadi da cu dotaci nedostizno.Jurim
za lepotom,za najrumenijim ruzicama,za najsjajnijim suncem,najbeljim
snegom,najispunjenijim snom, za slavom...Posedovati tu lepotu znaci biti dostojan i
osvoiti je,biti odabran,pocastvovan.Danas je sve leprsavo i lepo,ususkani u svojoj ljubavi
sijamo od zadovoljstva,a sutra...Šok...Ugledamo onu stranu stvarnosti,onu stranu zivota
koju juce nismo poznvali,svi lepi trenutci ispare a u nama ostane jedino osecaj
gorcine,usamljenosti i neobjasnjive tuge... Evo,cekam zoru,cekam novo radjanje Sunca
kao da je prvi put.Ja cu ga docekati sa osmehom na licu.Dopusticu mu da me obasja
svim svojim sjajem.Sutra moj zivot kao da ponovo pocinje.

Lepota je vidljiva ali nedostizna i nezadrziva

Ne smatram sebe lepom a one koje smatram lepim su puno puta dokazali da nemaju
dusu.Bili su i bice prazni poput prazne caure,a lepota ce ih kad tad napustiti,jer leptiri
odlaze cim im se osuse krila.

Imam dosta poznanica koje se zabavljaju sa tipovima godina moga oca.Lepe su,mlade i
zarad njihovog novca,krpica,"ludih" provoda po diskotekama podaju i prodaju svoja
tela.Tu ljubavi nema,a ljubav je bozanska lepota koja se uzvraca ljubavlju.One su
lepe,mlade ali glupe.Zasto?Zato sto ce posle izvesnog vremena doci neka lepsa i
mladja,a one nece uvek biti tako mlade i tako lepe.

Decaci su na dobitku,mada vecina njih tako ne misli.Da bi smuvali,odvojili dobro parce
oni moraju da uce,zavrse skolu,nadju dobar,dobro placeni posao,da bi kad zadju u
tridesete,cetrdesete setali ono o cemu danas mastaju.Ako danas zapnu,ma kako
izgledali oni ce uspeti.

Ostajemo jos mi!Vecina nas rano prestane da masta o dvorcu,princu,kocijama.Realno
gleda na sve i zna da se u dobrom pakovanju krije pokvarena roba,a za dobru robu nije
vazno pakovanje.

Danasnje lepotice i njihovi bogatasi zivece i zive u strahu da ne izgube ono sto
imaju.Zar mogu,onda uzivati u lepoti?Jedni ce je izgubiti zbog godina a drugi zbog
nedostatka para.Mi uzivamo u nasij lepoti,jer smo lepi sa parama i bez njih,nasa
unutrasnja lepota isplivava na povrsinu.

''Lepota fizička, to je neosporno jedna plemenita čovekova vrlina. Uostalom, telesna
lepota je samo spoljni izraz viših unutrašnjih čovekovih lepota, jer lepota nije nikad bila
osobina zlikovaca i nevaljalih žena; i, neosporno, uvek pored fizičkih lepota u istom
čoveku boravi još nekoliko bilo duševnih ili duhovnih kvaliteta prvog reda.''
Jovan Ducic

ima li neko temu osaoba kojoj se divim :)

HITNO!!!

Imaš sigurno na temi takav sastav. :dada:

caoo da li moze neko da mi pomogne oko jednog sastava a tema je "Moj uzor" hitno je .. Hvala unapred :g:

Da li neko ima sastav na temu ,,ceznja za daljinama"? :kojote:

Da li mozete da mi napisete sastav na temu "kraj cetvrte godine" ili srednje skole? hitno mi treba.hvala unapred

ljudi pomozite mi,hitno mi treba.....:(

http://razbibriga.net/showthread.php...l=1#post152020

evo ovaj sastav nema isti naslov ali govori na tu temu..

Potraži po temi, sigurno ćeš naći još neki.