Najlepši Ljubavni Stihovi

Ko sam ? Šta sam ?

Ko sam?
Šta sam?

Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput,ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici ,dete,
zato što sam mnoge ljubio,bolećiv,
zato usput,ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene reči.

"Draga moja","mila","znaj,doveka"
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovekovu biću
istine,bez sumnje,nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja ,neshvaćene tuge.
Ti si ,moja gipka,lakonoga brezo,
stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali ako tražeć neku srodnu dušu,
vezan protiv želje,utonem u seti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Ko sam?
Šta sam?
Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.


Sergej Jesenjin

Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih još jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
mogao da se smešim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?

M. Crnjanski


http://sphotos-a.xx.fbcdn.net/hphoto...14258235_n.jpg

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići

Dobrica Cesarić



http://www.google.rs/url?source=imgl...B0MTAh5tQkPLhw

Melankolicni madrigal -
Manuel Bandeira

Ono sto ja u tebi obozavam
Tvoja lepota nije.
Lepota je ta sto se u nama krije.
Lepota je pojam jedan.
I lepota je tuzna.
Po sebi ona tuzna nije,
Vec po krhkosti i nesigurnosti koju u sebi krije.
Ono sto ja u tebi obozavam,
Tvoja nadarenost nije.
Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,
--Slobodna ptica uvrh planinskog neba treptava,
Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,
Svega sto se u srcima ljudi u stvari krije.
Ono sto ja u tebi obozavam,
Nije ljupka muzika tvoga glasa,
Koja se stalno obnavlja svakog casa,
Drazesna i vazdusna kao misao tvoja,
Koja zbunjuje i smiruje osjecanja moja.
Ono sto ja u tebi obozavam,
Mati, koju sam izgubio, nije.
Ni sestra, koju sad zemlja krije,
Ni mrtav otac nije.
Ono sto ja u tebi obozavam
Nije nagon materinstva duboka,
Otvoren kao rana u srcu tvoga boka.
Ni tvoja cistota. Ni tvoja necistota.
Ono sto ja u tebi obozavam -- neka mi bol i utehu nosi!
Ono sto ja u tebi obozavam zivot je koji prosi.

http://mfs.piccsy.com/t/iphigenie-by...56-530-663.jpg

"I opet mi duša sve o tebi sanja"

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tamni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizreka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gled'o ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih ce nova zagrmiti jeka...

Aleksa Šantić

http://sphotos-b.ak.fbcdn.net/hphoto...41532024_n.jpg

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Miroslav Antić

Kada mi nedostajes



Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostajes...

Miroslav Antic
http://images4.fanpop.com/image/phot...12-724-543.jpg

BILJANI R.

Ja sam vetar, možda orkan.
Večito izgubljen u mračnim skandinvskim šumama.
Ne donosim ni pobedu ni poraz, samo beskrajnu borbu i prašinu vojnicima na Istoku.
Lomim grane starim hrastovima u tihim zimskim noćima, zastrašujem raspevane ptice toplim letnjim danima.
Nečujno se povlačim u suton među zgrade i betonske pločnike, jedino doba kada sam miran.
U suton si najlepša, u suton se krijem uz tebe godinama.
Ne mogu da odolim da ne obrišem kapi kiše sa tvog lišća, da ne očistim ogledala zvezdama.
Verujem da postoji proleće kada ću stati pokraj tebe, lakonoga brezo.
Kada ću se pretvoriti u živo biće, kada će iskra svetlosti zasjati na mom novom čovekolikom licu.
Jer ako me tada obgrliš tvojom krošnjom, nežnim i blistavim dlanovima, postaćemo jedno.
Oblaci će nestati u beskraju iznad nas, nestaće prokletstvo koje me nosi tumaranju nepoznatim svetom i prljavim ulicama tuđih gradova.
Jutarnje Sunce postaće tvoje srce, tvoje srce-moja vatra.
Zajedno ćemo goreti sve dok postoji senka pod nama.
Ne zaboravi.
Vetar sam pre nego što te dodirnem, lakonoga brezo.
Sećam se oronule Biblioteke u Petrogradu gde sam pokupio tvoje ime, krijući ga og Sergeja, donosim ga tebi.
Kao i druge darove koje ti pružam.
Zlato je moja pesma.
U kosu ću ti uneti sve mirise polja lavande koja sam preleteo na putu ka tebi.
Vlasi će ti biti sprane ledenim kanadskim rekama.
U tvojim očima nastaniću vesele delfine iz prostranih mora Pacifika.
I više neću leteti.
Neću leteti, rušiti trošne kolibe afričkih plemenskih vođa i plašiti umorne konjanike u Patagoniji.
Osećam da si samo ti dovoljno jaka da me ukrotiš.
Zaustaviš.
Ostaću zauvek zarobljen i umiren u tvojim rukama, mom najdostižnijem snu.
Ostaće priča o tome kako sam nekad bio divalj.
Ostaće priča o tome kako si ukrotila vetar, mozda orkan.

V. Pranjić

Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Izgubljena sreća još uvek je sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća.
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čujes iz daljine.
To je još ona zbori u tebi duboko-

U samotne noći, kad žalosne šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša sluti, čuje, i razume....


Jovan Dučić


http://kadasanjamo.files.wordpress.c...b_suza3qt0.jpg

Ljubavna pesma

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit’ si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo – stvorili smo sami.

Jovan Dučić


http://www.izreke-citati.com/wp-cont...-i-sloboda.jpg

Zavolela je nekakvog Faona,
Mornara vanredne lepote,

Koji je, mada mlad,
Mrzeo liriku.
A naročito Sapfiske ode...

Kako si uboga bila, sestro, pred njim,
Ti, koja si obuzdala toliko demona,

Kako pokorna u njegovom zagrljaju!
Ah, jer šta bi bio slavuj bez svoje pesme,
Slavuj u očima gluvog?


Marija Pavlikovska Jasnoževska


http://fairyqueen.blog.rs/gallery/6252/10ooglz.jpg

Sreća

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.


Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.


Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.

Desanka Maksimović

Ja sam imao lampu
A ti svetlost
Ko je prodao fitilj?


Prever


http://st4.geg.cz/photo/79781_detail.jpg

Ako zaspim,sanjacu te.... :aha:
Ako se probudim,videcu te....:aha:
Ako te vidim,zaljubicu se.... :aha:
Kazi mi molim te,sta da radim sa tobom!? :sojka:

PESMA

Kaži mi, kad bih te jednom zgrabio
i stopala ti izljubio,
ne bi li posle toga malko hramala
u strahu da mi poljubac ne zgnječiš.

Nikita Stanesku

Plava bluza

Plava bluza, oko i plavo i meko
Nikakvu istinu dragoj nisam reko'.
A draga me pita: jel' mećava veje?
Da spremim postelju, da se peć zagreje?
A ja dragoj velim: noćas s' neba plava
Neko belim cvećem k'o da zavejava.
Pripremi postelju, nek se peć zagreje,
Bez tebe u duši vejavica veje.

S. Jesenjin


http://img560.imageshack.us/img560/9...6365591830.jpg

Miriše na leto.
Na neku novu noć
pijanu od ćutanja,
što će da nas otrezni.

Oprostiće nam sve ta noć,
tamna od sjaja u očima,
daleka od naše blizine.
Oprostiće nam sve.

Tražiće nam da govorimo,
ako smo ćutali
i da ćutimo,
ako smo govorili.
Tražiće nas,
da u sebi nadjemo sebe.

I mirisaće baš ovako kao sad,
na ranjene snove
i mrtve leptire,
što opet mogu da polete
na lakim krilima
u vir vetra,
snagom orlova
i osećajem slobode,
kad je mi
jedno u drugom osetimo.

Upamtiće nas ta noć,
uvek će želeti da nas se seća,
jer će zavoleti slutnje i nemir
i dodire još više.
Upamtiće svaki tren.

I mirisaće baš ovako kao sad,
na neosnovane nade,
parčiće nekih drugih naših noći,
mirisaće na istopljenu plastiku
naših skinutih maski.

by plavicvet

Poklonio mi se vatar. Poklonila se tišina.
I sumrak se poklonio. Ovo su njihove reči:
Kako da nađete granice i pročitate krajeve,
ako ih uporno tražite na mestu gde ih nema?
Svako je dno - svemir nečemu ispod njega.
Svako je nebo - plićak nečemu iznad njega.
Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?
U provinciji barskog bilja
i trska je primer za ogromno.
Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.
Ko hoće da opipa rubove neka ne isteže ruke.
Treba presaviti um.
Možda vi i znate da letite,
ali još niste probali na sve moguće načine

~Mit o ptici ~

M.Antić.

Ponovo ti govorim ljubavi moja


Ponovo ti govorim ljubavi moja
posle putovanja i svog života pusta,
ljubavnu pesmu ponovo ti pisem
posle pesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovde pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
počeo sam sjajno da ponižavam i grešim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na početku tu sam da se tešim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
posle sedam mora i vlastite zemlje
došao sam umret u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negde sam već bio, sad ostavljam sve to
da ti posle sreće, hrabrosti i znanja
da ti posle sveta vratim tvoje mesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
posle lošeg društva, vina, noćas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kažem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

Pero Zubac

I ti ćeš me slušati

U ovoj velikoj tišini kamo stiže
zora iz luka magle, oknima
neke strane kuće ja ću govoriti
o životu izgubljenom poput sna
i ti ćeš me slušati zatvorena u svojoj studeni,
sklapajući polako vjeđe, modra.
Zatim će na zemlju sići mir
tvojih ruku, konačno nepovrijeđen
i ne plašeći se da bude uznemiren,
i vjerovat ćemo da nosimo sa sobom,
s prvim nadama, neki drugi život:
dasku glasa sada već udaljenog
kao što je i mrtvi mjesec jutra.


Alfonso Gatto

G.Tadic ....Okreneš glavu na drugu stranu

Okreneš glavu na drugu stranu,
kad se prepoznaš u mojim besmislenim mislima.
Najradije bi pobegla iz prošlosti,
al’ ne pitaš se ti da li ću te pustiti iz sećanja.
Nečeg se stidiš,
ja ne,ne zameram ništa ni tebi,
ni sebi,svako od nas trošio je svoj džeparac,
sitniš srca,osmislio, ili obesmislio i ljubav i život,
onako kako je najbolje umeo.
Još uvek želim da ti je bolje nego menii jedino me još raduje da mi gore ne može biti,
što, ako je Boga i pravde,
znači da ti je dobro,da bolje ne može biti.
Čuvaj to dobro, trebaće ti sve više,biće ga sve manje,
nestašica je ljudi.
Faliću ti, al’ nećeš priznati da ti falim baš ja,
nadaćeš se da tek treba nekog da sretneš:“valjda se neko i za mene rodio”,
a nećeš znati da je baš taj, što je za tebe rođen,
umro
i da se uzalud nadaš nekom boljem od njega.
Uverena da te se ne tiču moje neproživljene misli,
okreneš glavu na drugu stranu,
da nam se pogledi na život slučajno ne bi sreli,
da ne vidimo koliko se razlikuju od onoga kakvi smo.
Okreneš glavu na drugu stranu,
kao dete kad zažmuri i kaže:
“Ne vidiš me”.


http://fc05.deviantart.net/fs70/f/20...er-d6fp7lv.jpg

Tesko je mene imati,
Meni su krila slomili, ja vise ne znam leteti.

Tesko je mene shvatiti,
Ja kaldrmom svojom hodim
sa dna se iznova s ponosom rodim.
I niko me ne zna pratiti.

Tesko je mene spoznati
Ja sam teska zemlja
po kojoj gazise mnoga stopala.
I retko nadje se neko, ko me moze poznati
i ubedi da sreca nije propala.

Al' zna me Bog i znas me ti,
znas da dugo, dugo umem cekati.

Maja Tomic

http://www.dodaj.rs/f/25/IZ/3JRtM7qs...1dvpp0zijl.jpg

Postoji mesto gde ljubav počinje


Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.


Carl Sandberg

:bisa:

I know that when you look at me
There's so much that you just don't see
But if you would only take the time
I know in my heart you'd find
Oh a girl who's scared sometimes
Who isn't always strong
Can't you see the hurt in me?
I feel so all aloneI wanna run to you, I wanna run to you
Won't you hold me in your arms and keep me safe from harm?
I wanna run to you but if I come to you
Tell me, will you stay or will you run away
Each day, each day I play the role
Of someone always in control
But at night I come home and turn the key
There's nobody there, no one cares for me
Oh what's the sense
Of trying hard to find your dreams
Without someone to share it with
Tell me what does it mean?I wanna run to you, I wanna run to you
Won't you hold me in your arms and keep me safe from harm?
I wanna run to you but if I come to you
Tell me, will you stay or will you run away, run away, noI need you here
I need you here to wipe away my tears
To kiss away my fears, no
If you only knew how muchI wanna run to you and I wanna run to you
Oh won't you hold me in your arms and keep me safe from harm?
I wanna run to you but if I come to you
Tell me, will you stay or will you run away

Ako ne razumeš

Ako ne razumeš moju tišinu,
nećeš razumeti ni moje reči,
ni moje poglede,
ni osmeh koji ti šaljem...

Ako ne razumeš moje ćutanje,
nikada me nećeš shvatiti,
ni mesec sa mnom u tvojim očima uhvatiti,
ni najdalje zvezde na nebu dohvatiti,
ni sa oblakom nećeš znati ploviti...

Samo ćeš stajati,
u krugu začaranih misli,
I nikada nećeš naučiti,
da preko lokvanja,
može se jezero života preći...

Jer tišinom se najviše kaže,
najdivnije sanja,
i najlepše srcem voli,
Jer ko ne razume tišinu,
nikada neće znati,
za snovima da hodi....


gorki


https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.n...90295968_n.jpg

I pomisli ponovo
kako mene nije ni bilo,
kako sam ja samu sebe izumela
samo da bi me ti voleo.....

Desanka Maksimovic

http://www.dodaj.rs/f/1r/18/LHR7hlj/...4853676145.jpg

JEDNO

Zarobljena između svetova
u javi svoga sna,
tu na rubu njegovih usana,
svojim tražim tajne puteve
na njegovim leđima,
i niže, u najčulnijim dubinama…
klizim mu među prstima, kao saten,
od vrha do dna,
darujem mu greh
zavodljivim očima,
prekrasna i ranjiva,
divlja, neukrotiva,
znatiželjna i nestašna…
nema pitanja, nema odgovora,
nema razloga, nema izlaza,
zariva nokte u moje snove,
na vlažnim usnama
ostaju tvoje.
Nisi me pripitomio…
zato što toliko na tebe ličim.

~ Ružica Blagojević

http://31.media.tumblr.com/dd0f790d6...s3eo1_1280.jpg

Goran Tadić, Trebaćeš mi u starosti

Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: "Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu".

Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.

Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: "E, kad se setim kakva sam bila",
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.

Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: "Bolje mozak, nego srce".

Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
"A rekao si da me ne možeš voleti jače".

Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
"Strpi se, gori si od deteta".

Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
"Nije ti valjda opet do toga?",
a ja da kažem: "Meni je uvek do tebe".

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: "Izvini što sam vikala",
a ja da te tešim: "Nisam te ni shvatio ozbiljno".

Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: "Reci, pile moje malo, pirgavo".

Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti.

Sve hoću da ti kažem
A uvek zaboravim
Uzgred budi rečeno
Ne kažem ja tebi ništa
Nego gledam u tebe
Ne u tebe nego u tvom pravcu
Pa se čini da tebi pričam
A ja ne pričam nikome
Nego pričam svoju priču
A gde god gledam
Vidim ono o čemu mislim.

Matija Bećković


http://www.dodaj.rs/f/2g/10p/3PQxOf6...3851178770.jpg

Praviću se,
Da ne postojim,
Dok me skrivaš,
Iza šarenih oblaka,
Od pogleda drugih,
Znatiželjnih ptica...

Praviću se,
Da sam kameni kip,
Jos jedna
oronula statua,
U tom velikom
parku sećanja...

Praviću se,
Da sam nevidljiv,
I ni daha neću ispustiti,
Čak ni senka moja,
Neće postojati...
Ni ti me više
Nećes videti...

I praviću se,

Da te ne volim...
http://www.dodaj.rs/f/1q/sj/3rGzLCrF...3992550711.jpg

Ti me ne voliš - Sergej Jesenjin

Ti me ne voliš i ne želiš, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajući, od strasti uz žar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa keženjem, mlada, osećajnim
ja s tobom nisam ni nežan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prošli kao sanke, mila,
ne dodirnuvši tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sediš na mojima.

Neka ti oči trepavica rubi,
neka ti u misli dođe drugi neko.
Ta i ja te baš jako ne ljubim
tonuć u nešto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom očajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao što smo se susreli slučajno
rastaćemo se uz smešak nas dvoje.

Svojim putem otići ćeš u smiraj
da prokockaš dane i plač novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U ćorsokaku s drugim ćeš se naći,
o ljubavi brbljajuć bez svesti.
Tad ću možda u šetnju izaći
i sa tobom ponova se sresti.

Bliže pleća okrenuvši drugom
i malo se pognuv ne misleći.
“Dobro veče”, reći ćeš mi s tugom.
“Dobro veče, mis” i ja ću reći.

I ništa neće dušu da zanjiše.
Nit u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više.
Izgorelog niko ne zapali.

Ja sam voleo…

Ja sam vas voleo: ljubav se još možda
U srcu mome nije sasvim ugasila;
No neka vas ona više ne uznemirava,
Ja ne želim ničim da vas ožalostim.
Voleo sam vas bez reči i nade,
Čas strahom, čas ljubomorom mučen;
Voleo sam vas tako iskreno i nežno,
Neka vam da Bog da vas drugi tako voli.


Aleksandar Sergejevič Puškin

Vodi me negde daleko

Pogledaj me u oci
one ce ti sve reci
zaviri u moje srce
dotakni me

Vodi me negde daleko
gde je uvek nebo zvezdano
vodi me negde daleko
gde ce more
da svira samo za nas dvoje
vodi me negde daleko
i samo me ljubi
ljubi kao sto niko nije

Podeli sa mnom
svoje snove
podeli sa mnom
sve sto je tvoje
da jedno postanemo
nas dvoje...
https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.n...61808899_n.jpg

ЉУБАВ

Сигурно постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

Сигурно постојиш као нектар дата
Можда као пелин – можда вино питко
Или као мамац у мрежи од злата
Несхватљива мада исписана читко.

Сигурно постојиш – јер зашто бих снио
Ту предивну снагу највећу од свију
И како да сазнам ко сам и где био
Ако ту нирвану од мене сакрију.

Сигурно сам некад и срео те нему
Не видевши речи у сетним очима
Бежао у тугу туђу, преголему
И тражио спаса пијаним ноћима.

А ти већ постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

Težak sam, jer mi je teško.
Kada bi skinula teret sa moje duše,
znala bi koliko sam lagan.
Mogla bi me zubima do postelje odneti,
mogao bih sobom jastuk ispuniti,
da najzad i ti nešto lepo sanjaš.

Težak sam, kažeš? Sebi sam najteži,

jer težina i lakoća od tebe zavise.
Nema ništa teže od mene.
Težak sam, jer mi je teško
da nikog nemam,
a niko mi, osim tebe, ni ne treba.


Goran Tadić


https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.n...cc20f014c64d4f

Mera



Znaš li da ja ne mogu umreti od obične smrti,
kolere i bolesti od tri do pet slova
ne mogu me odgurnuti sa zvezda,
nestaću kada se zatre i poslednje slovo svih izgovorenih reči tebi u uho
nestaću kad zaboraviš toplinu moga tela u zoru
nestaću kada zaboraviš moje prste u svojoj kosi.
Znaš li da samo ti znaš tajnu lozinku mojih suza,
dvaput trepni
jednom duboko uzdahni
okreni mi leđa i eto,
suze se same od sebe poput perli nižu po mojoj bradi.
Znaš li i to da sebe u ogledalu
samo po tvojim rukama sklopljenim oko vrata
mogu poznati,
znaš li sve to,
ti,
mero svega najlepšeg,
svega najsurovijeg u meni.

Stevica Rajčetić

Stenogram



-Hej! Ja sam Mira.
-Mirjana?
-Ne, Mira.
-Onda sam ja Ljubomir, ustvari, Miroljub.
-Gde si dosad u mom životiću?
-Evo, sada sam tu.
-Nedostaješ mi čitavog života.
-Otkad znam za sebe pišem ti pisma.
Da me ne proglase ludim zovem ih pesmama.
-Lepa su ti pisma.
-Moji su stihovi bolji od mene.
-Kakva li će biti naša pesma?
-Gora od nas.

-Da mi je da se zaljubim.
-Zaljubi se.
-Već jesam.
-Neka se zna da sam ti prvi.
-Neka se zna da sam ti poslednja. Dok nas smrt ne rastavi.
-Dok nas smrt ne rastavi. Moja.
-Uvek si nasmejan?
-Od danas jesam.
-Imaćeš bore oko usana.
-Jedino tu ih nemam.

-Srećna sam.
-I ja sam.
-Ja više!
-Ne može više.
Ljubim te u sve tvoje.
-Ne znam više šta je moje.
-Ja znam šta je moje.
-Ja?
-Pile moje, malo, pirgavo.

-Čime sam zaslužila zvezde?
-Odrekao sam se svojih, u tvoju korist.
-Ne trebaju ti?
-Šta će mi, kad imam tebe?
-Volim što postojiš.
-Najzad i ja to volim.
-Ti si kriv za ovo. Veruješ u čarolije.
-Ti ne veruješ?
-Sada verujem.

-Lepo sanjaj.
-Šta ćeš lepše od tebe?
-Plaši me grmljavina.
-Ne brini, ja te čuvam.

-Ukrasila si moj životić,
a ukrasi su, po pravilu, krhki.
-Oženjen si?

-Boliš me.
-Ti mene jače.
-Ne može jače. Plačeš?
-Ne, to meni tako ponekad naviru stihovi na oči.

-Idi.
-Ti prva.
-Prvo ti.
-Gde ćeš?
-Ne znam. Ti?
-Daleko, u sebe. Mrziš me?
-Pokušavam da te ne volim.
-Ostaće nam barem uspomena.
-Neću uspomenu!
-Sada sam Tugoljub, ustvari, Tugomir.

-Ne znam više šta je moje.
-Sve moje je tvoje.
-Šta je tvoje?
-Sve tvoje, pile moje, malo, pirgavo.

Goran Tadić

Oda srećnom danu

Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,

Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,

Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan

Pablo Neruda

Волети тебе је исто што и заронити у ледени бездан - и лепо и ужасно.
Волети тебе је корисно исто онолико колико и чекање јучерашњег дана.
Волети тебе је бескорисно колико и хватање ветра у лету.
Волети тебе је верање без икакве опреме по вертикалној стени.

Волети тебе и заборавити друге - има ли ишта лепше од такве судбине?
Твоја тајна је у болу....
У вечном болу од којег завијам као вук.

Волети тебе је као вода у пустињи - пијеш је, а жеђ не пролази.
Волети тебе је као пливање у олујном мору док те таласи прекривају.

Заиста, волети тебе је недозвољена великодушност.

Волети тебе је опасно колико и пењање на планине.
Али, Боже мој, толико си диван....
Да не могу да те не волим.

***


Ponekad te sanjam u haljini od ruža
oblačiš je kad Mesec s neba prospe mrak
zatvorenih očiju tebi usne pružam
i gde god te poljubim tu je pupoljak...


Miodrag Stošić