de je onaj što zvoni dvaput:hm:...mi nedostaje:kk:...i neću tako da sigram:kk:
Printable View
de je onaj što zvoni dvaput:hm:...mi nedostaje:kk:...i neću tako da sigram:kk:
koju drogu da si uzmem, da ostanem budna jos 4 sata?:hm:
kako su hladna jutra
O maminim pričama iz mladosti :rol:
al se ispadala kiša :)
imam obaveza u kuhinji danas pun kufer
a što ih više premotavam po glavi to mi se manje kreće u akciju :aha:
o tome kako treba da sredjujem orman za zimu,na ovu zimoću i skupoću :srbpla:
e, da znaš :(Citiraj:
Prvobitno napisano od Rosa
kako treba da se farbam ,a nisam kupila farbu ,pa razmišljam
hoće li imati frizerka to što mi treba :hm:
zašto voli da zabode nos tamo gde nije potrebno, a tamo gde jeste - ni ne pokušava :hm:
ko je dir'o čalicu :hm:
i zabij'o nos gde ne treba
... o tome da ponovo pokusam da ostavim cigarete. Danas perem cist ves iz ormana, jer smrdi na duvan. Mogu da zamislim koliko to zaista smrdi kad ga i ja osecam svojim, duvanom ostecenim, culom mirisa. :pusi1:
dal da palim pećke.. :hm:
svašta nešto:hm:...
O tome da li ce se pas popiskiti u sobi nocas, moram je pustiti da spava unutra, mala je :(
El mojim kucama hladno:hm:
Zaboravih na macice, da li je njima hladno tamo u motoru gde spavaju :hm:
o bogo moj..:qq: što je komplikovano imati ljubimce...
Katice, u pravu si... ja sam dobio dve kucojle pre par godina i obe pregazilo nešto :(
a trenutno razmišljam.... kako nemam ništa u glavi :raz_076:
što mi je zapušen nos :huh:
Nešto što mi sad reče jedan forumaš:hm:...hmmmm:hm:
e to bi i ja hteo da znam
necu da vam kazem :g:
kako ljudi pričaju iza leđa.....
El pričam ja puno:hm:
...da li ljudi uopšte ikad odrastu
Na kojoj temi mogu da se prekrstim:hm:
O spletkarošima.
o tome kako je doobar ajvar :ruca:
da li će se osušiti veš do ujutro :hm:
kako dugo nisam pravila baklavu, ubila bih sad za parce :onajede:
hoću li se skoro odmoriti?
A što me sad grlo toliko boli:hm:
da l pada kiša...
I mene boli :(Citiraj:
Prvobitno napisano od Sarmica
kako je zivot skroz cudan... nekad, kad mislimo da ce tu da stane i da je gotovo, ispadne da smo odlicno prosli... opet, sa druge strane, kad nam ide najbolje, kad mislimo da nam je konacno krenulo, ume da stane i pokvari sve planove... i razmisljam isto koliko je dragocen.... i kako je strasno pokloniti ga nekoj pogresnoj osobi... i kako je strasno protraciti ga tako sto radimo stvari koje ne volimo i koje nas ne ispunjavaju... pristajati na kompromise po svaku cenu... razmisljam koliko je tesko, pored tereta koji imamo na ledjima, uciniti da gledamo u buducnost sa nadom da ce jednom ipak biti bolje... i koliko smo svi mi jaki, kad zaista verujemo u to... jer, jednom mora da krene... nema tu greske... a do tad... nek' ide kako mora...
:raz_082:Citiraj:
Prvobitno napisano od rile_light_nezenja
šta da uradim danas ,a šta da ostavim za sutra :hm:
gde je sad?
da li da idem ili da ostanem :hm: