dva putaCitiraj:
Prvobitno napisano od Пркос
jednom mi je bilo receno da cu da umrem (imala sam 27)
drugi put je bilo neocekivano
cudan osecaj
nisam sigurna da zelim da se prisecam kroz koje sam faze sve prosla...
Printable View
dva putaCitiraj:
Prvobitno napisano od Пркос
jednom mi je bilo receno da cu da umrem (imala sam 27)
drugi put je bilo neocekivano
cudan osecaj
nisam sigurna da zelim da se prisecam kroz koje sam faze sve prosla...
Da, jedne godine, moj dragi imao pomracenje svesti, kad su demonstranti na svakom cosku sedeli na asfaltu i vikali buuuuu, a mi negde zurili zbog dece i molili da nas propuste da prodjemo... bili su bezobrazni i ovaj moj, pao mu mrak na oci, ipak krenuo kolima kroz masu, palo je kamenovanje kola, zamalo linc i batine... mislila sam da me nece biti kada sam izasla iz kola tada... jezivo iskustvo. Od tada sam navukla fobiju od masovnih okupljanja, i na koncertima kad se nadjem, drzim se negde po strani.
i ja imam fobiju od masovnih okupljanja :( oma mi proradi onaj nezgodni živac.
Sreća što ne ideš na okupljanja. :qq:
pa da :aha: taman pa da dođem u situaciju opasnu po živac :( ili ne daj Bože život :kk:
naravno. Za divno čudi jedino mi je tad bila bistra glava, osim kad su mi skinuli šlem tad mi pištalo u ušimaCitiraj:
Prvobitno napisano od Пркос
Da, bilo e dve situacije. jednu ne zelim da pominjem, jako je ruzna i bolna, druga, kad su mi operisali slepo crevo, jedva su me probudili. Nista mi nije prolazilo kroz glavu, bila sma pod anestezijom:)
Uh...Prava tema za mene...Mogla bih napisati roman ovde...Pa se posle pitaju kako postati ''jaka'' osoba...Pa kada se boriš za život, ojačaš i te kako...I jako je teško dok drugi žive normalan život, ti se po nekoliko godina baviš sobom kako da ostaneš u životu....
Da, bio mi je život ugrožen i to više puta....I to pravo ''hodala na ivici života i smrti''....Saobraćajna nesreća, povrede, teška operacija..i još ponešto što nije baš za priču...
Čudno je to koliko čovek tek tada shvati koliko je život vredan...I tek tada daje sve od sebe, da taj život i zadrži..Zato sam negde i rekla, da u tom momentu najviše pomaže vera...jer je ona nekako najdublja...i daje ti snagu...
Posle tih iskustava, život cenim mnogo više i živim onako kako ja želim, a ne za ''publiku''....
Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
A, vidis, zalosno je da se opametimo tek nakon, takvih iskustava :sad: No, ipak je bitno da si napravila prioritete.
ama, neko ni tad ne vidi tu životnu vertikalu...nego se izdreči na Boga ili u šta već veruje i viče ''to je nepravda!'' :lol:
nesreće ili situacije u kojima vidimo da je trajanje života - ništa, ali bukvalno ništa (jer se može u trenu slomiti, prekinuti) - nekako samo ojačaju u nama ono što već postoji.
na žalost, znam i primere kad je ''glava u torbi'' dovela do pokazivanja one ružnije strane i, što je još gore, uporno insistiranje na njoj :sad:
dakle, ima nas svakojakih.
''glava u torbi'' jeste situacija za razmišljanje, ali i svaki dan je takav. svaki dan niko od nas ne zna kako će dočekati veče i da li će ga dočekati.
Iskreno, neko na mom mestu bi se davno odrekao Boga...Ja sada ne mogu da pišem , jer me mrzi..Ima toga dosta...Sve su to bile neke nesrećne okolnosti u kojima sam se zadesila...Mogla bih reći i sudbina, a neko bi rekao (nevernici), nesrećne slučajnosti...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Nisam ja imala zašta da se opametim, jer ništa nije zavisilo od mene...Saobraćajna nesreća se dogodila, jer je čovek koji je išao iz suprotnog pravca prešao na moju stranu i imali smo direktan sudar...A onda je naišao još jedan vozač koji nas nije video u krivini pa je i on udario u moj auto, ali u zadnji kraj..I da se ne nastavljam...To su strašne stvari...
Problem je u tome što si izgubio neki deo života...Dok su drugi živeli ti si se bavio sobom.Nije to jedina nezgoda koju sam imala...Sada bih ja trebala da ubrzam neke stvari u svome životu, ne bih li dostigla sve ono što sam propustila...No tu nema ''brzanja''...Propušteno se nenadoknađuje...
Živim opušteno, sve što treba dobro da se desi, desiće se....
I nisam izgubila veru u Boga...Ja sam i dalje vozač...A osim toga, bila sam ''ugurana'' u neke nesrećne okolnosti, ali mi je sreća opet pomogla da se iz svega izvučem...Pa nije to tako ni loše...
Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Svaka cast. Treba imati snage i odrzati veru u takvim situacijama...
pa vera je ono što je čupa iz svega, mico.
Hvala Mico :sale:Citiraj:
Prvobitno napisano od mica
Mislim da je nagora situacija, kada čovek ne može da oprosti za nešto loše što mu se desilo..To je Priča gore negde pomenula...Ono kada huliš na sve i svašta...
''Iz ove kože se ne može''...Idemo dalje...
jeste, idemo dalje...što reče andrija milošević sinoć u ''prvom glasu srbije'' :haha:
Da, treba umeti oprostiti i sebi i drugima za neke situacije....I ici dalje...Podignute glave..:cmok: Nema na cemu, saga :)Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Kako je vama zanimljivo :eek: ja vodim dosadan život :kk:
Pre mnogo godina, zbog leda, mom prijatelju je počeo da krivuda auto i za koji santimetar smo izbegli direktan udarac u banderu. Da je pio pijan ne bih ovo pisala, već sa 0 promila alkohola u sebi. U takvim trenucima ne razmišljaš o životu, ne sećaš se ničega, jednostavno si nesvestan, pogotovo ako se desi iznenada.
A zbog nekih drugih problema ugrožena sam stalno, ne ja, već moje srce...xy puta jedva izbegla srčani udar. Ne znam kako će biti sledeći put jer i to se desi iznenada, bez najave.