Чудесна исцељења и остала чуда...

Čudesna isceljenja

Svetom Savi se već vekovima pripisuju razna čudotvorstva koja je činio za života i posle
smrti, a koja su istraživači podelili u nekoliko grupa: isterivanja zlih duhova, potčinjavanje
prirodnih sila, neobična isceljenja, vaskrsavanje mrtvih.

Domentijan je zabeležio da je na Savin grob, u manastiru Svetih četrdeset mučenika u
Trnovu, došao neki Crnogorac koji nije mogao da hoda, već je „po zemlji puzao podupirući
se drvenim štakama“. Mamuran od pića, zaspao je na Savinom grobu. U ponoć ga je
probudio „neko svetao, odeven u svešteničko i svetlo odelo, sa žezlom“ i rekao: „Na grobu
mom spavaš. Ustani i odmah siđi“. „A ja, poplašivši se od svetlosti njegove, bez ikakve
pomoći skočih i kad se rasanih od straha, odmah osetih kako stojim zdrav kod groba
Svetoga“.

Naš ugledni istoričar Vladimir Ćorović u svojoj knjizi „Sveti Sava u narodnom predanju“
piše da je još u 19. veku narod dolazio na mileševske razvaline i dovodio bolesnike.

Srednjovekovni medicinski recepti

Za prelom (frakturu) kostiju u Hilandarskom medicinskom kodeksu preporučuje se smesa
pripremljena od voska, mastiha i izmirne kojom je pre upotrebe premazivana krpa i njom
previjano mesto preloma („Uzmi smolu i vosak, po jedan litar. I prah od mira jednu uncu i
rastopi sve na vatri. I potom mešaj dok se stisne. I stavi na krpu te priveži vrh razbijene
kosti i neka stoji 40 dana“).

Terapijsku praksu srpske srednjovekovne medicine detaljno je istraživao dr Relja V. Katić,
zaključivši da je ona bila izgrađena na istim principima kao i evropska medicina toga doba.
„To je bila medicina salernsko-monpeljeske škole koja je sadržavala i elemente arapske
medicine“, piše Katić u knjizi „Srpska srednjovekovna medicina“.

U slučaju nesanice („ot nespavanija“) preporučuje se čaj od maka, ali takođe postoji i
sledeći recept: „I kada ne može spavati, maži mu čelo, i slepe oči, i zaušima, i pod
pazuhom, i ruke, i podplate nožne ružinim maslom“. Osim ovoga, preporučivane su i
obloge za čelo „od soka belog maka“.

Za lečenje reumatskih bolova u Hilandarskom medicinskom kodeksu preporučuje se
stavljanje obloga od kamfora. Protiv glavobolje preporučuje se mazanje slepoočnice
prahom od maka, pomešanim sa maslinovim uljem.

Kada je u pitanju lečenje zuba, preporučuje se ispiranje usta kuvanim crnim strešom i
sirćetom. Kada se zubi klate i postoji otok desni, za ispiranje je davano seme šipka
(prethodno istucano), pa zatim kuvano u sirćetu.

U Hilandarskom medicinskom kodeksu pominje se i „emblast kada raste meso“, pri čemu
se najverovatnije misli na karcinom. Za ovo se preporučuje liniment pripremljen od
plumbum odžydatum, krina, armaniako, mira, voska, itd.

Za trežnjenje preporučuje se da se tri puta dnevno uzme sirće. U slučaju mamurluka,
odnosno „ašte kto vina pijet mnogo i glavoju bolit“, trebalo je mazati glavu sokom kupusa
i bršljanovog lišća, a za slučaj da neko ne želi više da se opija preporuka je da se pojede
koren kupusa i pet gorkih badema.

Najzad, protiv nazeba preporučuje se da se popije ukuvana mešavina kozjeg loja, paprike,
belog tamjana i metvice „i svari s vinom ta ispi“.

Spasila ga ikona
Piše: Zorica Golubović


http://razbibriga.net/imported/2011/...kovicJPG-1.jpg
Miloš Cvetković



Profesor Miloš Cvetković iz Smederevske Palanke priredio je jedinstvenu izložbu prelepih
ikona Mati Božje. Počeo je da ih slika posle dugogodišnje bolesti i teške operacije srca koju
je preživeo zahvaljujući tome što se njegova supruga u najtežim trenucima molila
Bogorodici.

Slikanje Majke Božje staro je koliko i sama hrišćanska umetnost. U nauci je prihvaćeno da
su još od najranijih vremena (prve polovine trećeg veka) figure Moliteljke (Dranta) koja je
često slikana na svodu pogrebnih soba u katakombama i Crkve (Ecclesia) sa
ranohrišćanskih sarkofaga, upravo prve predstave Majke Božje.

Istoričar umetnosti magistar Ana Milošević kaže da ove drevne hrišćanske predstave mogu
današnjem posmatraču da izgledaju krajnje neobično. Tip Bogorodice sa detetom u
mnogim varijantama koji je danas poznat i prihvaćen, formirao se kao standard u periodu
nakon teološko-političkih rasprava koje su u 7. i 8. veku potresale Vizantijsko carstvo.
Malobrojne sačuvane ikone iz perioda pre ikonoborstva bile su posebno poštovane zbog
svoje drevnosti i često smatrane čudotvornim ili nerukotvorenim.

Miloš Cvetković odlučio je da se oproba kao ikonopisac. On slika scene iz Bogorodičnog
života: Blagovesti Joakimu i Ani, Rođenje Bogorodice, Vavedenje, Blagovesti, Rođenje
Hristovo, Sretenje, Uspenje, ali i posebno poštovane ikone pravoslavnog sveta i freske iz
naših srednjovekovnih manastira.

Autor je Bogorodicu slikao iz posebnog razloga. Kada je završio radni vek u prosveti, Miloš
Cvetković se posvetio učenju ikonopisanja. To ga je relaksiralo, jer je bio dugogodišnji
srčani bolesnik. Na kraju je morao da operiše aneurizmu. U tim trenucima je takoreći bio
klinički mrtav.

Posle dva dana u njegovu sobu je došao lekar hirurg. Rekao je da je operacija bila veoma
teška i rizična. Dodao je: “Čudo da ste ostali živi. Dešava se da neko na Terazijama padne,
i dok ga prebace kod nas, on umre. Vi ste stigli čak iz Palanke. Vas je nešto spasilo”.

- Spasila me je Bogorodica - veli Miloš. - Moja supruga Gvozdenija, od momenta kada sam
ostao u bolnici, molila se za moj život ikoni “Posebna mati Božja”. Posle povratka kući,
prvo sam naslikao ikonu koja je pomogla mom isceljenju. Ta ikona je amajlija naše kuće i
zaštitnica porodice. Učinila je da preguram 75 godina života. Uvek se nalazi na posebnom
mestu, u znak poštovanja i zahvalnosti.

Miloš je nastavio da slika Bogorodicu. Uradio je četrdeset različitih ikona. Sve ih smatra
simbolima rađanja, sreće i radosti. Jednu Bogorodicu, najlepšu, onu iz Hilandara posvetio
je supruzi. Ona se u najtežim trenucima, kada je on lebdeo između života i smrti, obratila
Mati Božjoj koja joj je ispunila želju.

VAVEDENJE

Sveti Joakim i Ana zavetovali su se da će, ako budu dobili dete, posvetiti ga službi u
hramu. Svevišnji usliši njihovu molitvu i oni dobiju prelepu devojčicu. Scena ikone
predstavlja momenat kada su roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana ispunili zavet
prvosvešteniku Zahariju, ocu Svetog Jovana Preteče.


BLAGOVESTI

Ikona predstavlja momenat kada Arhangel Gavrilo donosi Blage vesti da je Gospod sa
Njom i da će začeti i roditi spasitelja naših grehova - Isusa Hrista.

POSEBNA MATI BOŽJA

Miloš Cvetković pred ikonom “Posebna mati Božja” koja je pomogla njegovom isceljenju i
lečenju.

POKROV

Ikona “Pokrov Presvete Bogorodice” predstavlja događaj sa početka desetog veka. Mati
Božja viđena je u crkvi u Carigradu okružena anđelima kako pokriva amforom hrišćane
moleći se za spas sveta: “Presveta Bogorodice pokrij, spasi i zaštiti nas”.

BEOGRADSKA

Ikona se nalazi u crkvi Ružici na Kalimegdanu. Ona je kopija čudotvorne ikone koja se
smatra nerukotvorenom. Original je izgubljen u vihoru turskog osvajanja. To je najveća
svetinja Beogradske mitropolije.

USPENJE

Isus Hrist je uznet na nebo na Jeleonskoj gori, a to mesto Majka Božja je često posećivala
moleći Gospoda da je uzme k sebi. Javi joj se Arhanđel Gavrilo i saopšti da će za tri dana
biti njeno usnuće. Taj dan se naziva Uspenje Bogorodice, u narodu Velika Gospojina.

Citiraj:

---

Zapisao sveštenik Viktor po rečima Klaudije Ustjužanine.
Klaudijin sin je danas sveštenik u gradu Aleksandrovu, u Vladimirskoj eparhiji

---

:lol: :lol: :lol:
ko još može da poveruje u ovako nešto? žena je umrla 19 og, oživela 23 eg... više nije pitanje trulih creva, već svih vitalnih organa, prvenstveno mozga... bila je mrtva 4 dana, ej bre, 4 dana... ladno su mogli sa ovakvom medicinskom biografijom da je proglase i za novog isusa.

postoje stvari koje se možda ne mogu objasniti, pa se svedu pod 'čuda', nemam ništa protiv, sve dok se isto ne počne činiti sa nebulozama. ovo ne da vređa inteligenciju prvenstveno celom sveštenstvu, već i svim vernicima.

i pitam se čime ko zaslužuje, dok pak neko drugi ne zaslužuje da bude izlečen? prvo to, pa sve ostalo...

Čuda vere: Tamo gde je Nebo blizu


http://razbibriga.net/imported/2011/11/04-1.jpg

Hodočasnici su se neprestano
smenjivali pored oltara u maloj
crkvi...


Piše Slavoljub Marković

Pomislio bi čovek da je priča o obeležavanju praznika Pokrova Presvete Bogorodice u manastiru u Đunisu, koji je postao jedno od najvećih svetilišta u Srbiji, za novine već ispričana. Međutim, kada doživite ponoćnu molitvu sa 20.000 prisutnih vernika, sa upaljenim svećama koje noć čudesno pretvore u dan, uz neverovatan mir i tišinu, shvatite koliko je to jedinstven i dragoceni prizor, koji svaki put ponovo nadahnjuje.
Svake godine, naime, uoči jesenjeg praznika Pokrova Presvete Bogorodice, hiljade vernika dolazi ovde - na mesto koje je ona sama izabrala da ustroji svoj manastir - da "dočeka" Majku Božju i da joj se, uz zapaljenu sveću i najdublju molitvu, pomoli za pomoć i zaštitu od tegoba. Ljudi dolazi očekujući milost i čudo Majke Božje za svoje potrebe isceljenja, blagoslov za porodicu, očekujući ono što je Mati Božja i sama obećala devojčici Milojki kojoj se na ovom mestu čudesno ukazala - da će tu naći utehu svi oni kojima je uteha potrebna, da će naći mesta pod Pokrovom Presvete Bogorodice.

NOĆ, A KAO DA JE DAN

Tako je bilo i ove jeseni, kada su reke vernika - za ovu priliku pristiglih iz svih srpskih krajeva, ali i inostranstva, koje su se u navečerje praznika slivale ka manastirskoj svetinji, dočekale vladiku Jovana koji je služio svenoćno praznično bdenije. I cele noći verni narod je uznosio molitve, dok su se naizmenično čuli zvuci pojanja po srpskom i vizantijskom napevu.
I mada je bila noć, od zapaljenih sveća ceo manastir blistao je kao da je dan. Sila molitve razagnala je tamu mraka, ali ne samo u manastirskoj porti, već i u dušama ljudi. Nesrećni i bolesni, ali i zdravi i znatiželjni, bili su čudnovato strpljivi i voljni da dugo stoje, da budni na hladnoći provedu posebnu noć.
Svete vode bilo je za sve. Kažu, čudotvorna je i nemerljivo dragocena. Jedan po jedan, hodočasnici su se neprestano smenjivali pored oltara u maloj crkvi...
Obavljena je i Sveta tajna jeleosvećenja - molitva sveštenika i pomazanje bolesnika osvećenim uljem kroz koje deluje Božja blagodat za ozdravljenje bolesnih, i odslužena Sveta liturgija.
Na samo praznično jutro, Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika Jovan sa brojnim sveštenstvom, uz molitveno učešće velikog broja vernih. U besedi na kraju bogosluženja, uz čestitke nastojateljici manastirske porodice, monahinji Mariji sa sestrinstvom, pozvao je sve verne da i tu i stalno, gde god da su, uznose molitvu “Presveta Bogorodice, spasi nas!” Od kada je odavno prvi put izgovorena, pa sve do danas, stoji zapisano da je tom molbom za pomoć, zaštitu i utešenje, jednom za svagda, u prošlosti odlučena naša duhovna sudbina.
- Sinko moj, ovako kaži: ovo svet nema. Ne mogu da ti opišem koja je ovo lepota. Sutra da umrem, nije mi žao – kaže jedna baka sa suzama u očima.

ČUDESNI KAMEN

Čudesni događaji na ovom mestu se dobro pamte. Recimo, kada je baka dovela svog nemog unuka da mu se očita molitva. Dete je nakon toga progovorilo. Dolazili su i oni u invalidskim kolicima, a nešto kasnije su ih odbacili zauvek. Jedna od sestara manastira došla je najpre da potraži pomoć, a kada ju je primila od Majke Božje i izlečila se, odlučila je da zauvek ostane na svetom mestu. Poznato je i putašestvije mnogih nerotkinja po svetu vodu, koje su posle postale majke...
Ovo sveto mesto, za one koji to još ne znaju da napišemo, otkriveno je na čudesan način 1898. godine, kada je seosko devojče, Milojka Jocić iz Đunisa, pošavši na izvor da zahvati vode, videla ženski lik obasjan neobjašnjivom svetlošću. To je bila Bogorodica, koja je devojčici pomogla da zahvati vodu, preporučila da se njome umije da bi ozdravila i naložila joj da objavi selu da će ova sveta voda lečiti ljude ako se uz nju podigne crkva. Meštani su ozbiljno shvatili Milojkinu poruku i sagradili malu kapelu od dasaka. U kratkom periodu crkvica-brvnara je više puta rušena i obnavljana, da bi 1921. bila podignuta skromna zidana crkva. Prilozima meštana, darodavaca iz zemlje i inostranstva, osamdesetih godina prošlog veka tu je nikao velelepan hram. Bogato živopisan, sa sređenim izvorom – isceliteljskom vodom.
U manastiru se čuva nekoliko knjiga iz 19. veka, ali je riznica svakim danom postajala sve bogatija darivanjem od strane vernika za koje je ovo mesto postalo jedno od vodećih hodočašća i duhovnih centara u Srbiji. Posebno interesantan i dragocen je jedan oveći kamen nepravilnog oblika koji se, kao svetinja, čuva u manastiru i koji je, po predanju, bacila Bogorodica pri susretu sa Milojkom, naloživši da se na mestu gde on padne podigne crkva, njoj posvećena.
I na ovaj praznik ljudi su tiho, sa punim poštovanjem, razmenjivali predanja o ovom mestu i čudesnim isceljenjima, celivajući ikone i moleći se Majki Božjoj čije se prisustvo ovde, kao retko gde, oseća. I već pripremljeni za ponovni dolazak i susret sa ovom velikom svetinjom, dogodine u isto vreme. A možda i ranije...

Moja majka je imala koleginicu s posla cije je dete (devojcica) bila rodjena sa slabim petama (nisam pitala majku sta to znaci) ali je devojcici pocelo da smeta pri hodanju. Ta koleginica, majka te devojcice nije bila vernik, ali je bila ocajna kad su joj lekari rekli da treba da ceka do puberteta da bi operisali njene pete. Onda joj je neko rekao za Ostrog, i ona je tamo otisla iz ciste muke. Tamo joj je monah ocitao molitvu i dao flasu Svete vode da maze detetu pete sveki dan dok se ne istrosi.Tako je i ucinila, i jos odmah su pocele da ojacavaju i oroznavaju, da bi nakon isteka tog perioda dok se voda nije potrosila, sve potpuno nestalo i pete su se vratile u normalno stanje.

Ta devojcica nikad nije ni bila posle toga operisana, niti je imalo potrebe za tim, vec je sada student i jedna lepa, zdrava i prava devojka.

Eto, to je jedno moje svedocenje ( u susret prazniku sv. Vasilija Ostroskog 12. maja).