МАНАСТИРИ "МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ"

http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos..._5859382_n.jpg

Манастир Св. апостола Јакова "брата Господњег", манастир "Јаковић". Атар села Дубока. Као ктитор се
помиње Кнез Лазар. Турски попис из 1572.г. га помиње као манастир Светог Арханђела у Ð*есавској нахији. Попис из времена владавине султана Мурата XXX од 1574-1595 бележи да у њему живи само један монах.
Оба пописа помињу да је манастир код села Грнчар. Тешко је прецизно утврдити да ли је то тај манастир
јер село тог имена данас не постоји али постоје насеља Грнчар у селима Добра вода и Мали Поповић а та
села се катастарски граниче са Дубоком.

http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos..._4018599_n.jpg

Манастир Св. апостола Јакова, манастир "Јаковић". Атар села Дубока. Овај манастир Моравске свете горе
једини припада Шумадијској епархији. У порти се налази споменик палим јунацима у Српско-турским
ратовима, Првом светском рату и Кочи Анђелковићу који се ту прчестио пре него је подигао устанак
против Турака 1787. год. ("кочина крајина" или Фрајкорски рат).

НЕОБНОВЉЕНИ МАНАСТИÐ* МОÐ*АВСКЕ СВЕТЕ ГОÐ*Е

Манастир Светог Стефана, у Ð*есавској нахији, у "Тефтеру браничевског субашилука", турском попису
из 1467. године уписан заједно са селом Црквеница (Данашњи Црквенац). Манастир је имао фискалну
обавезу од 200 акчи, а село Црквеница са својих тринаест пореских глава плаћало је 1280 акчи. У ту
суму је улазила и обавеза манастира Светог Стефана. Село и манастир су припадали тимару Војина, сина
Ð*адановог, који је био у турској служби. Попис извршен деценију касније бележи у манастиру три куће,
од којих је само једна монашка. Манастир је идентификова н у атару села Црквенац, општина Свилајнац,
са рушевинама старе цркве у Манастирском потоку. По предању манастир је био задужбина Деспота
Ђурђа Бранковића.
НЕИДЕНТИФИКÐ� �ВАНИ МАНАСТИÐ* МОÐ*АВСКЕ СВЕТЕ ГОÐ*Е


Манастир Светога Георгија, код села Мрчовца, Мирчовице или слично, у Ð*есавској нахији,
помиње се једини пут у турском попису из друге четвртине XВИ века. У њему борави један монах,
а пореска обавеза износи 50 акчи.
Село Мрчовце данас не постоји, али би се могло довести у везу са селом Моrzofscxy, које се
помиње у аустријском попису извршеном после Пожаревачког мира 1718. године.
(преписано из шематизма Браничевске епархије)
Смедеревски дефтер, бр. МXТ 629.
Смедеревски дефтер, бр. МXТ 632.
Д. Пантелић, Попис пограничних нахија, 21.

У општини Свилајнац постоји село Мачевац које се налази на 5 км од Мораве. У близини Мачевца,
у потезу према селу Добра вода постоје остаци неког, по предању, старог манастира којег
су мештани Добре воде скоро обновили. Село Мрчовац не постоји, али Мачевац постоји...

http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos..._2889648_n.jpg

Војштанско језеро-фотографија са"пасуљијаде ". Налази се близу леве обале В. Мораве, на потезу
некадашњег села "Кућиште" и катастарски припада селу Војска. На овом вештачком језеру се,
поред разних манифестаци� �а које се ту одвијају, плива за Крст часни на празник Богојављања.

http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos..._5203041_n.jpg
Споменик моравском војводи Стевану Синђелићу у селу Војска, општина Свилајнац, а које је родно
село "Моравског војводе". Он је погинуо у боју на Чегру 31. маја 1809. год. са својих 3000 Мораваца
и Ð*есаваца јуначком смрћу у шанцу, бранивши мајку Србију.

http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos..._3247243_n.jpg
"ПОКАЈАЊЕ ПОНЕДЕЉКОМ"

Абортус је велика несрећа. Зато се у манастиру Јаковић
сваког последњег понедељка у месецу служи акатист
покајаних мајки и очева, који су на тај начин извршили
чедоморство. То је тежак грех и надам се да тај грех
више неће чинити. Сваке године у Србији нестане по један
град од 80.000 становника - каже јереј Иван Цветковић,
старешина манастира Јаковић.

http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos..._3091754_n.jpg
Део стуба т.ј. примерак камене пластике пронађене на темељима средљевековн ог манастира на
чијим темељима је 1944. године изграђен манастир Успења пресвете Богородице у Ð*адошину.

http://www.pravoslavlje.nl/nenad3/Mi...astir%2002.jpg

Миљков манастир - посебан утисак остављају фреске Преподобног Исака Сирина и
Деспота Стефана Лазаревића

Naslov: Re: МАНАСТИÐ*И "МОÐ*АВСКЕ СВЕТЕ ГОÐ*Е" Ned Nov 14, 2010 3:22 pm
Допринос манастира у ослобађању Србије од вишевековног ропства је непроцењив

О учешћу ових манастира и манастира Србије, уопште, и о понашању монаха у доба Кочине крајине
врло илустративн� � говори и народна песма у којој је описано учешће калуђера Исаије:

ВОЈСКУ КУПИ КОЧО КАПЕТАНЕ,
БАÐ*ЈАКТАÐ*А, ЦÐ*НА КАЛУЂЕÐ*А,
ПО БАÐ*ЈАКУ ПОЛОЖИО БÐ*АДУ
ПА ОН УЧИ СÐ*БЕ У ПАÐ*АДУ. (одломак)

Наравно да су Турци, чим сазнају за овакво деловање калуђера, предузимали често веома сурове и
и крваве одмазде - третирајући манастире не као верске објекте већ као легитимне војне циљеве.

На самом крају 1925. године вршилац дужности старешине манастира је био јеромонах Теодосије (Валаамски) руски избеглица, који је 4. фебруара 1926. год. предао ову дужност Ð*усу јеромонаху Амвросију. Нема сумље да почетком 1926. год. настаје ново доба и ново поглавље у историји миљковог манастира. Наиме, по споразуму представника наше и Ð*уске заграничне цркве овај манастир је проглашен за српскоруски општежитељнÐ� � манастир. Новом настојатељу Амвросију је остављена инструкција да у манастиру заведе живот по угледу на светогорске и најчувеније манастире у Ð*усији. Крупна морална личност, велики духовник, јеромонах Амвросије, био је и високи интелектуала ц. Привукао је цвет руског монаштва у емиграцији а манастир је, у тишини, усамљености и делеко од сваке светске вреве, убрзо постао оазом монаштва. Братство, махом састављено од Ð*уса, веће крајем 1926. год. је бројало 20 душа. У манастиру су се вршиле све уставом црквеним прописане службе а манастир бележи успехе и стални напредак.
у 1928. год., од 15. до29. јуна, пребивала је у Миљковом манастиру чудотворна икона курске Божје Матере, велика светиња руског народа. Огроман број нашега света поклонило се овој светињи док је пребивла у овом манастиру. Те исте године је оправљена и црква споља.
Не само строги монашки живот, какав се у манастиру проводио, уставно богослужење и дивно руско пјеније, били ти који су, из дана у дан, привлачили све већи број посетилаца светињи на Морави, већ је то била и узорна економија: баште, њиве, виноград, воћњак; затим, онај унутрашњи ред и чистоћа, зоографисана трпезарија, поправљен кров, подигнуте нове келије... Све је то одисало једном новом снагом, новим духом, молитвеним и побожним, којим се живело у манастиру. Колики је значај, у то време, придаван манастиру сведоче и безброј забележених посета високих званичника наше и Ð*З цркве. О животу у Миљковом манастиру за време игумана Амвросија веома сликовито говори у свом дневнику, иконописац и монах, Наум Андрић који је објавио јеромонах Јован Ð*апајић у БраничевскоÐ� � веснику за јануар/фебруар 1937. године. јер је одмах видео његов уметнички, историјски и шири значај. Дневник сведочи да је Миљков манастир био дисциплинова� �½Ð° радна заједница по вођством Амвросија Курганова рођ. 1. јануара 1896. год. у селу Говорово, срез сарански, Ð*усија. Дипломирао је на богословском и филолошком факултету у Варшави након чега је отишао у чувени манастир Оптину Пустињу. Као руски емигрант, припадао је најпре јурисдикцији бугарске православне цркве, затим је прешао у Југославију, најпре у епархију шабачко-ваљевску а затим у епархију браничевску 1926 год. У чин аримандрита рукоположио га је епископ браничевски др Јован 1931. године. Архимандрит Амвројије настојатељ манастира Миљкова преселио се у вечност 18. маја 1933. год. на велику жалост братије. Покојник је светлео строгим монашким животом а и његова обитељ је могла да служи за углед и узор осталима. Сахрањен је у порти Миљковог манастира. У натпису на мермерном гробу стоји: "Овде почивају земни остаци схиархимандÑ� ��ита Амвросија (Курганова) пож. 40. г. оснивач српскоруске киновије, који се упокојио 17. маја 1933. г. Самопожртвов ана љубав и преподобна смерност красиле су целог живота овога слугу Христовог и најпримерени јег монаха. Споменик му подижу Срби и Ð*уси који су се уверили да је отац Амвросије"сви ма био све, да како год кога" и приведе Богу."
СхиархимандÑ� ��ита Амвросија је наследио игуман Лука (Ð*одионов). Тих година су Миљков манастир посетили многи епископи Ð*уске заграничне цркве. Братству је припадао и учени јеромонах Јован (Максимовић) потоњи епископ шангајски. Једно веме је у манастиру била изложена чудотворна икона Мајке Божје из Курска. Игуман Лука Ð*одионов је осликао иконостас цркве у Глоговцу која је саграђена 1936. године по пројекту архитекте Момира Коруновића по чијем је пројекту рађен и иконостас. Одлуком епископа браничевског др Венијамина 478/936. г. од 24. фебруара 1936. године братство манастира Миљковог у архијерејскÐ� �м намесништву ресавском премештено је у манастир Туман а братство манастира Туман у Манастир Миљков.

http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos..._8336753_n.jpg

МАНАСТИÐ* Ð*АДОШИН "ЗИДИНЕ"

Смештен је јужно од истоименог села, на травнатој заравни којом протиче поток и која је са три
стране заштићена брдима обраслим шумом док је на четвртој блага падина са које се пружа видик
на једва 500 метара удаљену Мораву. У том прелепом амбијенту уживају ретки али увек добродошли
путници намерници.
Припада млађем раздобљу "Моравске школе" а црква у порти манастира је једна је две (Манасија) за
које се може поуздано рећи да су засноване као триконхоси развијене варијанте плана уписаног крста
саграђене у време Деспота Стефана Лазаревића.
Манастир је био ограђен, читав метар, дебелим зидом, а црква је била саграђена по шеми која се у
стручној литератури наводи као триконхос развијеног типа, дакле, црква са тролисном основом и куплом
коју носе слободни носачи а не пиластри. Црква је имала, истовремено, подигнуту припрату
која је, такође, могла имати спратно постројење - куполу, слепу калоту, звоник или спратни параклис.
Ð*еч је о монументално� �˜ грађевини импресивних димензија - око 20 метара дужине и десетак метара ширине - изнад које се издизала, за оно време, велика купола ослоњена на четири слободна ступца.
Забележивши ове димензије са рушевина старе цркве, Валтровић је поменуо и остатке живописа.
Обнову цркве је започео четнички повереник у селу Драгослав Јовановић - "Казаница" и то 1941. г.,
уз одобрење немачке Kreis команде у Јагодини. Главни градитељ је био мајстор Калча из Багрдана,
а радове је надгледао Драгутин Аировић, инжењер из Јагодине.
Камен за обнову је вађен са три парцеле локалних мештана а делом је коришћен и материјал
са старе порушене цркве. Током радова је ископана већа количина костију а у близини локалитета
су откривене градске зидине као и два стара гробља, што указује на, највероватни ј, постојање
утврђеног насеља у непосредној близини старе цркве.
Црква је довршена 1943. године када је и освећена, да би већ 1944. године добила иконостас.
Уз цркву је 1960. године саграђен звоник чији је ктитор био мештанин Сава "Китин", а поновно
освећење цркве 1966. године је извршио епископ господин Хризостом.
За овај девастирани споменик није постојало занимање стручњака тако да, осим штурих описа
остатака старе цркве, у документациј и крагујевачко г Завода за заштиту споменика културе и
повременог помињања у књизи "Моравска архитектура" (Ð’. Ð*истић) ни до данас није било чак ни
покушаја снимања остатака нити системског рекогносцир� �ња терена.
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos..._6880984_n.jpg

МИСИЈА ЗА ОБНОВУ МАНАСТИÐ*А ТОМИЋ (Вести 18. фебруар 2010.)

Сестра Сара Стојић, монахиња из манастира Светог апостола Томе у месту Војска, светиње која се реновира и за чију је коначну обнову потребна и помоћ донатора, ових дана борави у Чикагу.
http://www.vesti-online.com/data/ima...ver=1262798835
Из доба деспота Стефана: Манастир Томић

С намером да потражи помоћ и од наших сународника у овом америчком граду, млада монахиња надахнуто говори о манастиру у коме се замонашила почетком 2006. године, о историји овог места, његовом значају, лепоти и важности за живаљ околних места.

Манастир је пре недавног пожара био мушки, а од пре неколико година у њему су четири монахиње и отац Николај, старешина манастира. Сви су вредно засукали рукаве и прионули на детаљну обнову манастирске цркве, конака за сестринство и конака за госте.

"Ð*екли су ми да у Чикагу има највише Срба, а ја сам открила после само неколико дана колико је богат православни живот наших људи у овом граду, са толико много божјих храмова и вољом народа да буде са својим црквама и у њима. То је на мене оставило врло снажан утисак, та чињеница да су наши људи овде окренути вери. Зато се надам да ће и нашим молбама за помоћ изаћи у сусрет и помоћи колико могу у обнови нашег манастира", каже за "Вести" сестра Сара.

Зима без грејања

Сестра Сара је, каже, већ са 14 година знала да жели да постане монахиња, али пошто се родитељи нису с тим слагали завршила је Дефектолошк� � факултет и почетком 2006. ипак одлучила да се замонаши и Богу служи до краја живота.
"Нисам имала никакав страх јер када се тако важна одлука донесе онда је све лакше јер је одлука донета из велике љубави према Богу и поверења у Господа. Наша прва зима у разрушеном манастиру је то важно искуство после кога смо схватиле да ништа не може бити ни тешко ни немогуће. Није било грејања, купатила, воде, али човек човеку тада постаје много ближи, квалитет живота је другачији. За то искуство сам веома благодарна Богу, душа са душом се зближи, искуство је немерљиво."

Већ четири године они настоје да обнове манастир Томић, један у низу манастира поред Велике Мораве.

"Близу смо Јагодине и Свилајнца, у прелепој природи, на скривеном месту између два брда, поред саме реке. Не знамо тачну годину оснивања манастира, постоји веровање да потиче из времена владавине деспота Стефана Лазаревића. Верујемо да је неки од његових властелина подигао овај манастир. За време Турака манастир је пљачкан, уништаван, али је некако преживео тешка времена. За његову духовну обнову заслужни су хиландарски монаси. На несрећу, у исто време када је 2004. године горео Хиландар, горео је и наш манастир и у том пожару је потпуно изгорео стари конак. Тада су у манастиру била тројица монаха, а 2005. године отац Николај добија благослов владике браничевског господина Игњатија да узме овај манастир."

Отац Николај после тога са две монахиње долази у манастир и тада почиње обнова.

"Касније се прикључујем� � и нас две, тако да смо у манастиру сада сестра Текла, сестра Вања, сестра Гордана и ја. Сада настојимо да завршимо започете радове и једва чекамо тренутак да манастир поново оживи, да почну богослужења, да можемо да кренемо са редовним служењем свете литургије."

ИЗВОÐ*: http://www.vesti-online.com/Dijaspor...anastira-Tomic

http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos..._6917067_n.jpg
Сала конака манастира Успења Пресвете Богородице у селу Ð*адошину.

http://www.youtube.com/watch?v=JaVgZXwusgo

http://www.youtube.com/watch?v=wqLvwjqyMws