Хазарски речник - Милорад Павић

Хазарски владар - каган - бележе древне хронике, уснио је једаи сан и затражио
три филозофа са разних страна да му тај сан протумаче. Стварје била од значаја
по хазарску државу утолико што је каган одлучио да са својим народом пређе у
веру ОНОГ мудраца чије тумачење сна буде најприхватљР¸Ð²Ð¸Ñ˜Ðµ: Неки извори тврде
даје кагану ТОГ дана, кад је донео Шакву одлуку, умрла коса на глави и он је то
знао, алигаје нешто ипак гонило да настави. Тако се у летњој резиденцијц
кагановој нађоше један исламски, један јеврејски и један хришћански мисионар,
један дервиш, један рабин и један монах. Сваки од њих добио је на дар ножизрађен
од соли и они заподенуше расправу. '

Грчки представник у хазарској полемици, који је излагао основе хришћанства, био
је учени Константин Солунски-Ћирило, који је већ имао једно мисионарско
искуство јер је био код словенских племена, саставио је словенску азбуку и
приволео Словене да приме хритћанство. На кагановом двору је изложио своје
Хазарске беседе, које је Методије касније превео на словенски језик, али им се
загубио траг. Исламски представник био је Фараби Ибн-Кора. Он је уз велике
напоре стигао на хазарски двор јер су му на путу постављане многе препреке како
не би на време стигао на полемику. Хебреј-ски представник је био раби Иеак
Сангари.

Ð*азличити извори различито описују ток и исход хазарске полемике. Хришћански
извори тврде да је Ћирило својим беседама приволео хазарског кагана да прими
хришћанство. Исламски извори победу приписују дервишу Кори, који је био
најубедљивиј� �¸ у тумачењу слике на троугаоној хазарској пари, што је и одлучило
да се каган приклони исламском учењу.^Ð¥ÐµÐ±Ñ€ÐµÑ˜Ñ ÐºÐ¸ извори приписују победу Исаку
Сангарију, који је најбоље објарнио сан хазарског кагана и тиме га убедио да се
приволМ јудаизму. Тако је догађај на кагановом двору сагледан са позиција три
вере: предочена су три различита тока полемике, три различита предмета
полемике и три различита исхбда. Трострука је и слика о Хазарима и њиховој
историји па се у свему томе разногласју губи историјска истина.

Из тога својеврсног својатања Хазара сагледавају се три м4енталитета, три
културе, три религије и три политике. Трострука интерпретација једног те истог
догађаја испољида се већ непосредно после тога у радовима хроничара хазарске
полемике: Методија Солунског, Спањарда Ал Бекрија и Јехуда Халевија. Различите
интерпретације наставиле су се и доцније, подстицане овим хроникама и другим
сведочењима и тумачењима,хве до 17. века. Други слој романескне приче
обухвата 17. век, када је нагло порасло интересовање за све оно што је у вези са
Хазарима. Главни актери приче су Аврам Бранковић, Масуди Јусуф и Самуел Коен,
који су означени као ,један од писаца ове књиге". Аврам Бранковић је „најамни
дипломата у Једренима и на Порти у Цариграду, војсковођа у аустро-турским
ратовима, полихистор и ерудита".

БранковћћевР° животна преокупација је састављање речника о Хазарима': створио
је огромну библиотеку и обезбедио писаре и преписиваче, међу којима је и
Теоктист Никољски. Масуди Јусуф је био чувени евирач у шаргију (леут), али је
брзо оставио музику, постао ловац на снове и истраживач хазарске историје. Пред
њега се поставиопроб лем ко су, пбред Ибн Кора, остала двојица учесника у
хазарској поЛемици. Он је успео да на арапском језику састави хазарски речник у
исламској верзији, носећи га увек са собом. Трагао је за Коеном и Аврамом
примивши се, када је пронашао Бранковића, за његовог собара да би му био у
близини и дочепао се грчке приче о Хазарима. Самуел Коен је дубровачки Јеврејин
који се посветио трагању за именима друга два мисионара јер. Халеви/хебрејски
хроничар, није забележио њихова имена и није о њима могао да понуди значајније
чињенице.

Сва тројица су ловци на снове: поседују способноет да уђу у туђи еани тајну.
Теоктист Никољски је знао напамет Хазарски речник Аврама Бранковића. Једном
приликом, случајно и кришом је завирио у торбу Масу-дијевуј нашао рукопис
речника на арапском, прочитао га и запамтио. У међу-времену је Севаст Никон
уништио Аврамов и Масудџјев рукопис и трагао да уништи и трећи - Коенов. На
ра^ишту, када је Коен погинуо, оетали су растурени папири које је Теоктист
сакупиоч и тако саставио комплетан Хазарски речник и 1691. године предао га на
штампање Даубманусу. Хазар-ски речник ће већ следеће године €ити уништен
вољом инквизиције. Остала су еамо два примерка: отровни примерак са златном
бравом, који је измакао пажњи цензуре, и помоћни примерак са сребрном бравом,
који је ишао уз њега. Трећи слој романескне приче обухвата личности и догађаје.
20. века. Главни актери приче су др Абу Кабир Муавија, др Исајло Сук и др Дорота
Шулц, сви су ирофесори универзитета и истраживачи хазарске историје.
Централни догађаји су научни скуп у Цариграду 19827 године, на'који су дошли
главни протагониети приче, смрт др Муавије и др Сука, суђење др Дороти Шулц и
њена осуда. Ови догађаји, сшисани у Апендиксу II, остављају отвореном причу о
Хазарима: остаје породица Ван дер Спак, чији чланови својим особинама
кореспондирају са личностима из 17. века; остаје Вирџинија Атех и њен кључ са
златном дршком.

Фантастика

Фантастич;ки наноси карактеришу све текстбве ове књиге, од Претходних
напомена, преко лексиконског језгра, до апендикса и Завршних напомена.
Фантастику је повукао "сам избор теме: прича о Хазарима нема чврст Ослонац у
историји и њеним изворима, већ је заснован на лбгендама и претпоставк� �ма.
Имагинација је на све то надградила маштарије и мисти-фикације па је казивање
попримило боју фантастичноР³ и бајковитог. То је фантастика снова и сновиђења на
нивоу приче и фантастика немогућих спојева слика и израза на нивоу причања:

Једног пролећа принцеза Атех је рекла: - наеикла сам на своје мисли као на своје
хаљине. Имају увек исти обим струка и виђам их свуда, чак и на раскршћима. И
што је нароре, од- њих се више не виде раскрснице. - Даје разоноде,
послужитељи су донели принцези једнога дана два огледатСа. Нису се МНОГО
разликовала од осталих хазарских огле-дала. Обасу била начињена од углачане
соли, али једно је од њих бшобрзо а друго споро огледалд. Што је год оно брзо
узимало одсликавајућ� �¸ свет као предујам од будућности, друго, оно споро,
враћало је и намиривало дуг ОНОГ првог, јер је у односу на садашњрст каснило
тачно оноликџ колико је дно прво журило. Када су пред принцезу Атех изнели
огледала, она је још била у постељи и с њениос капака нису умивањем била
уклоњена слова. У огледалима видела је себе склопљених капака и одмах је умрла.
Нестала је између два трена очију, ши, тачније речено, ирви пут је
прочитала на својим капцима исписана слова која убијају, погито је у претходцом и
потоњем тренутку трепнула и огледала су то 7 пренела. Умрла је усмећена
истодобно словима из прошлости и из будућности.

или:

И ондабаци зауеек своје чешке иникада више није насликао ниједну слику. Ни
најајету. Исплака све боје из очију у манастирски аван и с оним помоћником
Теоктистом оде из Никоља остављајући за собомтраг петог копита.

или:

Наочиглед иуног Сшрадуна иојео левим окомједну ишицу у лешу

Фантастика извире и из сложених архетипских преливања кроз време. Архетипске
слике и симбоди, прожимање* и преплитање временских слојева, понављање
збивања, понављање мотива и феномена, свевременост извесни: преокупација ,
вечита истина и филозофија егзистенција лног искуства - све ј' то нашло упориште
у мотиву реинкарнаци� �е, који треба да омогући разуме вање неких загонетки
живота и историје. Тежња да се живи у времену кој отиче остварује се.кроз
самообнављањ� �µ, реинкарнациÑ� �у остаје исто биће истих особина, истих настојања
и преокупација , али другачијег лика и имена. Отуда сусретање двојника из
различитих епоха, који на неки начин имају вез са Хазарима или причом о њима.

Мотив реинкарнације, чест у прозам Милорада Павића, овде је кичмени мотив који
прожима и спаја три епохе ] три цивилизације (ередњи век, 17. век и 20. век),
догађајима даје каракте цикличног понављања, људској природи свевремено
важење/Иако моти реинкарнације садржи фантастичне конотације, у контексту
ове књиге и њен теме он треба да омогући разумевање неких стања и процеса у
непрекидно] трајању или обнаћљању. Јабир Ибн Акшани (17. век).и Ван дер Спак (
20. вев једнако лепо свирају на инструменту начињеном од беле корњачине кор<
Ефросинија Лукаревић (17*. век) и Ван дер Спаков син (20. век) имају ,по дв
палца на рукама; Никон Севаст (17. век), .калиграф и сликар, и Ван де Спакова
жена (20. век) поседују исте особинс, недостатке и склоности: немај носну
преграду, баве се сликарством, служе се левом руком; цринцезу Атех V хазарских
времена (ередњи век) и Вирџинију Атех, конобарицу хотел „Кцнгстон" (20 век)
спаја презиме, хазарска порекло и кључ са златно дршком. Догађања су
заустављена. на тренугак, у њима је.снажад напор поте! цијалне снагег Личности
које у себи носе нека архетипска* својетва самоху стицајем околноети
примириле. Неке нове околности покренуће и личности збивања јер су проблеми
рстали отворени. Никон Севаст је једном прилико рекао Авраму Бранковићу:

Тамно кроз 293 године састаћемо се поноео, у исто ово доба годин на
доручку овде у Цариграду, и онда ме осудите исто како би ме осудили данас...

А на столу породице Ван дер Спак нађен је и приложен уз истражни
материјал један рачун, исписан на полеђини хотелског блока, који гласи:

1689 +293 = 1982

Тако фантастика садржину романескне приче чини неопипљиво непоузданом, још
мање прове|)љивом - она је паучинаета, „као у ену руча! Али је она повукла и
особен гозор који осваја лепотом и памти се. Није рационалан, него песнички
говор - сочан, динамичан, много^начан. Одлик] га једноетавност казивања, чиста
и течна реченица, сликовит и наглада: метафоричан језик, необични спојеви речи
синестезијског типа, језгровито иска^а који се претаче у максиму или пословицу.
Баш овде, на плану говорс језика, Хазарски речник остварује највише уметничке
домете: паучинас фантастика изаткана је од нити које светлуцају мноштвом
смислова:

Петкутинје добио жуљеве на мислима, мишићи сећања били су се затегли до
пуцања. Гледаомеје начистомађа� ��скомјезику. Из ћелије видела се лепаполовина
октобра и у њему Шишина а хода дуга и два широка.Поглед авши их очима које су
биле као две илишке чорбице од лука. И у сну збиљавиђао један град наобали
времена. И тако, одгрижених^џ� �гледа врашихсе у Јовање.

Прича о Хазарима.и њен завршетак показују две ствари. Прво, истина није једна и
нијеникада коначна: она се сагледава са-еубјективног и објек-тивног становишта.
Свако сведочење, ма колико било доткреговено чињени-цама, показује се
несигурним и непоузданим. Суштина приче о Хазарима и хазарској^по� �емици .јесте
у поенти како се пише историја и како се стварају национални митови. Историја је
управо рџаква каквом је видимо, па је зато њена истина релативна и увек
отворена за нове интерпретац� �¸Ñ˜Ðµ. Друго, прича о Хазарима сагледана је са три
аспекта и^понуђене су три могућности: самим тим она је остала отворена
незавршена. То значи да и Хазарски речник са својим другим издањем није
коначан: он чека своју допуну у неком другом времену.