Printable View
pa nisam ustala iz kreveta, tad izjutra kad je došao neki lelemood sa tamburom na kafu...a kad je rekao da će jedan drugi lelemood da dođe u 23h, raspremila sam krevet i legla...i oni su tamburali do 3 ujutro a ja sam ležala u krevetu u istoj sobi gde su oni tamburali i ''spavala'' i zračila negativnu energiju....e taj nam više nikad nije ušao u kuću od tada :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
:hahaha::hahaha: pa vama samo neki lelemoodi s tamburama dolaze :hahaha:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
s kim si - takav si :(Citiraj:
Prvobitno napisano od Milojčica
sad da idem da legnem da spavam.. :hm: čvrsto ću da žmurim...
pa to, kojice...zna da ne možeš da spavaš a ti, šatro, spavaš...i zračiš...a umeš da zračiš, tu nema spora.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Siguran sam :aha:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ne mogu bre da zračim ljude nedužne... :kk: sutra ću konana da ozračim.. :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
šta bre nedužni :mirka: dolaze ti u kuću u ovo doba u sred radne nedelje? nije tu niko nedužan.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
terao me je da vozim biciklu :ljut:
smejao mi se sto se bojim kad grmi :haha:
Ajde da ogovaramo muzeve! :)
E sad ću da ga ogovaram unapred. A sutra ću da dođem da kažem ''bravo kojice
kako si pogodila''
Ujutru idemo kod mog tate. Laganica, imamo čitav dan pred sobom. Deca na raspustu,
mi nemamo nikakve obaveze. Svratimo po Anđelicu i odosmo.
E sad, pred spavanje je napomenuo da treba da ustanemo rano, da nas ne uvati vrućina,
iako imamo klimu u kolima.. :kapa:
I najkasnije u sedam ima svi da budemo na nogama. Jedno dete će da juri da ide po hleb,
drugo da pakuje stvari za slučaj da se uprljaju pa da se presvuku. Ja ću naravno da spremam
doručak i da pravim kafu za poneti, jer nemamo vremena da je popijemo. Žurimo! Onda
će deca da se razvlače sa doručkom, pa će da ih grdi. Ja ću da ga molim da me pusti bar
malo kafe da popijem na miru, a on će samo da odmahuje glavom. Na kraju ćemo se svi
sudariti u hodniku da se obuvamo i izlećemo napolje. Ovaj ne zna de su mu baš one patike,
onaj nije našo letnje čarape.. konan ne zna de su mu telefoni.. konanče ne zna de su mu
naočare.. stariji se seti da nije opro zube i stavio protezu.. konan viče što se nismo do sad
spremili... I to sve traje još jedno pola sata. Ladno sam mogla kafu da popijem i nerviram
se što nisam. Ulazimo u auto. Deca su garant zaboravila kačkete za sunce da ponesu.
Vraćamo se da ih tražimo.
Na kraju krećemo. Negde u Mirijevskom Bulevaru, kaže Konan da pozovem Anđelicu i da
joj kažem za tri minuta da siđe ispred zgrade. Ja tražim telefon, brzo biram broj jer vreme
leti.. zakasniće Anđelica.. :qq:
ahahahahahaha, fenomenalno... da nisu konan i moja godspodja neki rod?
Kojice :hahaha:pa ja ne mogu da verujem :lol: Kakva prica, kakav scenario hahahaaha Moj tata je bio takav, a mama bas kao ti. Kad smo putovali na more, dizao nas je u 3 ujutru, svi smo bili neispavani i izbeceni kao sove...
Kod mene nije tako, mm je sav stalozen, laganica, opusteno, a ja sam naucila pored njega da budem jos sporija, a inace sam bila kao tvoj Konan :lol: tako da mi kad negde idemo, poranimo negde oko 7, i onda se razvlacimo do podne dok ne krenemo...
kodmene je sve laganica...i zato mi uvek presedne neka,nazovi, zurba..
jer sve se stigne... i sve bude u najboljem redu.. ali,tenzija mora postojati..
ha ha.. prešla sam ga.. prva sam ustala, popila kafu i probudila ga.. :tibi:
sad nek žuri kolko hoće... :navija:
ništa nisi pogodia.. alapačo.. :sojka:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
:hahaha:
ja nemam koga da ogovaram :pardon:
Evo vako je bilo kod mene... trebalo je da stavljamo stubove, jos celih 5 nam fali pa da konacno budemo skroz ogradjeni. Rupe iskopane cekaju od jesenas, stubovi spremni, zica takodje, sljunak, cement, mesalica, sve spremljeno :aha: ali njega mrzi... I onda je juce trebalo to da zavrsimo, ali posto Ja nisam htela da krcim dzunglu od korova koja se tu stvorila sve je stalo. Onda sam danas morala da dignem nos i nadurim se i odem da spavam celo popodne da bi se on prihvatio posla. Ustanem posle dremke, on crven ko rak, izgoreo, sam radi na mesalici, sam je sebi miki (`pomocni radnik` u nasoj porodici se tako zove :lol:) i seva ocima... ali posao je zavrsio :dada:
Došo s posla smrznut i umoran i oma stao za šporet da kuva supu.
Zamisli molim te, nisam supu skuvala. :kapa: Ko da će dumru bez supe.
Znam žene koje supu kuvaju samo za slavu, pa su im svi ukućani živi
i zdravi, a ja eto jednom u šes meseci nisam napravila supu, i to mora
da se popravi.
more... :koja: