Printable View
Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali.
Međutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je
čekati nešto u šta ste sigurni da će doći. Čekali smo u životu
razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.
Duško Radović
Teško čoveku koji ne zna za šalu i društvu koje ne ume,
ne sme ili ne može da se bezazleno smeje.
Andrić
Današnja beznadežnost se temelji na pogubnom uvidu da, u isto vreme dok pričamo o raju koji će (ako budemo dobri) doći,
neki ljudi iz pakla prave svoj privatni raj na zemlji – sad i ovde, na naše oči. … I ta laž, koju rođenim očima gledam, izaziva
najveću depresiju kod običnog čoveka. … Jedini sistem koji je čoveku ponuđen, sistem davljenika – plivaj, plivaj, dok se ne
umoriš i ne udaviš – nedopustiv je.
I to je u osnovi priče o mom osećanju vremena u kojem smo i u kojem su mediji puni svakodnevnih izveštaja o tome da je neko
negde pobio familiju, a onaj tamo imao zrno više u glavi ili nije imao nikog pri ruci, pa je pucao u sebe.
Dušan Kovačević
Za sreću nam tako malo treba a najčešće nam baš to malo fali
Andrić
Najbolji ljudi nose svoje zlato ne u džepu nego u srcu.
Jovan Dučić
Nikad se ne bih oženio onom koja bi se udala za mene.
Milija mi je jedna od onih koje me neće, nego trista onih koje me hoće.
Kad bi me htjela neka od onih koja me neće,odmah bi se oženio.
- Matija Bećković -
''Mi nemamo sreću da sebi biramo ni neprijatelja ni prijatelja. Neprijatelji nas sami pronađu i prvi napadnu, a prijatelji uvijek dođu slučajno.''
Jovan Dučić
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama.
Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi. Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da
preko noći ne izbije rat, jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak...
Matija Bećković
Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće,a prava katastrofa kad ne zna šta može.
**
Neprijatelj,to su često samo naši prijatelji koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda.
**
Nema nijedne velike sreće bez jedne velike obmane.
J.Dučić
Danas medicina od čoveka može napraviti sve sem čoveka.
**
Čovek lako prihvata da je neko srećniji,a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega.Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio na konkurs za najvećeg mučenika.
**
Bruka nikad ne ide na životinju,nego na čoveka.
M.Bećković
Čovjek ima više hrabrosti prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svijetu.
Savršenstvo čovjeka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan
prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema
sebi, i zato su bili uvijek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra.
Dučić
Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom,bandoglavom i sebičnom društvu,
društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu.
Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka,a narod je
postao sitničav,neiskren,nezbrinut,pun mržnje i odsustva smisla za drugog i drugačije,
narod pod raznim varijantama bensedina.
Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla,svrhe,značaja i perspektive u svetu.
To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju.Da nesreća bude veća,ovde su se
bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli.Prosto je neverovatno
šta se sve ovde sručilo i survalo.Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema,jer ovaj narod
se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje,mračne poslove,
sulude ideje i za zayebanciju.
Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu,ako bi kojim
čudom i krenula u nekom dobrom pravcu,kada dođe na pristojan nivo,ko zna da li će
svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati ?!
Branko Kukić
Čemu bi uopšte život trebalo da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju. Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš? Platu, večeru, proleće, letovanje, zimu, da provri ručak, da se ugreje peć, maturu, pa fakultet, pa muža, pa decu, pa unuke, pa kišu, pa sunce, pa da prestane vetar, pa da otplatiš kredit, pa da ti se očiste dosadni gosti iz kuće, pa da poče predstava, da počne neka televizijska masaža - i šta si radio? Ništa! Neprestano si nekog đavola čekao i on je stvarno stigao jednog dana, taj đavo, mislim, ali sorry, bilo je već kasno.
Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada ! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi se dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako - da osećam ruke, noge, zube, nepce, kosu; jednom rečju ... oću da baš sad' živim, ako si razumeo šta oću da kažem ?! ...
Momo Kapor
Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.
Dositej Obradović