Срби против Турака 1875–1877. године

Свечани улазак српске војске у Ниш описао је један српски официр:

„У само подне, један одред војске на челу са пуковником Бућевићем ушао је у
варош... Доле при дну брда, дочекала нас је литија свештеника, на челу са
митрополитом... Дочекало нас је мноштво народа певајући у славу Бога, за срећно
ослобођење од петвековног ропства. Жене, девојке, старо и младо, китиле су нас и
наше војнике венцима, цвећем, пешкирима, чарапама, а понека шареним српским
платном... Целог тог дана пуцале су прангије. Куће су биле окићене барјацима или
белим платнима, певало се и пило на све стране. Весеље је трајало неколико дана...”

Врање је ослобођено 31. јануара 1878, истог дана кад је потписано руско-турско
примирје у Једрену, чиме је Турска практично капитулирала. Српска војска ипак није
имала времена да продре дубље у Стару Србију и да заузме Приштину, што је био
један од војних циљева. У другом српско-турском рату губици су износили 5410
људи (од чега око 700 погинулих у боју и још око 1500 умрлих накнадно у болници).

С ратовима 1876–1877. Србија је ушла у ново доба историје коју обележавају,
колико нов унутрашњи полет, толико и низ нових ратова. Човек рођен у Србији
1815. године имао је преко 60 година кад је могао да упозна први рат у животу.