Sve tajne reda Lobanja i Kosti

KINA I OPIJUMSKI RATOVI

Otkud toliki interes za Kinu? Otud što je ova zemlja u 19. veku bila, između ostalog, jedan
od najvećih proizvođača i korisnika opijata u svetu. Jedno kratko vreme kliperi iz
Konektikata i Masačusetsa su bili najbrži brodovi na okeanu. Brzina je bila od presudne
važnosti za opijumsko tržište – ko prvi stigne u Tursku, Indiju, Makao, Hong Kong,
Šangaj, grabi najveći zalogaj prebogatog kolača.

Tokom opijumskih ratova Amerikanci su odabrali da se drže po strani i da navijaju za
Engleze i Francuze, svesni da će ugovor sa njima doneti dobit i SAD. Kompanija Rasel je u
to vreme bila jedina trgovačka kuća koja je operisala u Kantonu i iskoristila je priliku da
razvije snažne komercijalne veze i stekne priličan profit.

Iza trgovine drogom su se skrivali moćni nacionalni interesi. Američkim trgovcima je bilo
preko potrebno da prodaju bilo šta Kinezima, jer su u to vreme gotovo potpuno bile
istrebljene foke. Da Kinezi nisu kupovali opijum od Amerikanaca, SAD bi morale da svilu,
porculan i čaj plaćaju novcem, sa kojim su u to vreme bile više nego kratke. Kada je 1843.
otvorena luka Šangaj, kompanija Rasel je bila jedna od prvih trgovačkih kuća koje su se tu
smestile.

Bogoslovska katedra sa Jejla je 1903. pokrenula program osnivanja škola i bolnica u Kini.
Mao Cetung je bio među njihovim osobljem. Tokom perioda spletkarenja po Kini 30-tih i
40-tih godina 20. veka, američka obaveštajna mreža je koristila resurse „Jejla u Kini“,
posebno Rubena Holdena, rođaka Džordža Buša i njegovog kolege iz reda Lobanja i Kosti.

Posle ograničenja koja mu je nametnuo položaj ambasadora UN i predsedavajućeg
republikanskog komiteta koji je istraživao Ričarda Niksona, Džordž Buš stariji je poslat da
se pobrine za „kinesko tržište“. Porodica Buš još uvek je veoma umešana u ekonomske
aktivnosti vezane za Kinu.

Mnogi istraživači tvrde da je Džordž Buš stariji došao u CIA još početkom 50-tih godina i
da je jedan od njegovih zadataka bio da konsoliduje i koordinira svetsku industriju
narkotika, najveću i najprofitabilniju industriju na planeti. Neki smatraju i da je jedan od
razloga za učešće u vijetnamskom ratu bila namera da se konsoliduje takozvani Zlatni
Trougao – svetsko središte proizvodnje opijuma.