Printable View
MRTVO MORE
Ono je toliko slano da u njemu, osim nekoliko bakterija i gljiva, nema života. Ako neka ribica slučajno zaluta tamo njeno telo biva prekriveno kristalima soli i vrlo brzo završi izbačeno na obali, mrtvo. Jedino čega ima u izobilju je – so. Površina je najmanje slana jer se u Mrtvo more uliva reka Jordan. Na 40m dubine voda se sastoji od 300 grama soli po kilogramu vode, a to je deset puta više od okeana.
U stvari, Mrtvo more je jezero i nalazi se na 422m ispod površine mora što njegove obale
čini najnižom površinom na Zemlji. Njegova voda ima veliku gustinu što za posledicu ima
otežano plivanje u njoj. Međutim, umesto plivanja možete da se zavalite kao na kauču i
čitate novine, voda će vas bez ikakvih problema održavati na površini.
NEKAD:
S obzirom na to da se Mrtvo more nalazi na istorijski bogatoj lokaciji i njegova istorija je
vezana za sve bitne religije koje su tutnjale tim krajevima. Polovinom prošlog veka je u
pećinama u blizini Mrtvog mora pronađeno 900 dokumenata, uključujući i tekstove iz
biblije, za koje se procenjuje da su nastali između 150 godine p.n.e i 70 godine n.e., što
znači da su to do sada najstariji preživeli primerci biblijskih i vanbiblijskih religijskih
dokumenta. Po islamskoj tradiciji u toj oblasti su živeli izopačeni ljudi, „homoseksualci,
kradljivci i ubice“, i Alah je naredio kaznu za narode Luta zbog svojih nedela. Pošto nisu
izdržali ni poslednji test u vidu dva anđela prerušena u zgodne muškarce (jer su svi hteli
da se udaju za njih – i muškarci i žene), anđeo Džibril je prevrnuo zemlju na kojoj su oni
živeli i bacio je natrag. Tako je nastalo najniže zemljište na planeti – kao kazna.
SAD:
Mrtvo more je danas važna turistička atrakcija Jordana i Izraela jer predstavlja
jedinstvenu banju na svetu. Kako kažu na promotivnom sajtu, „Mrtvo more je jedino
mesto na svetu u kome je pomešano: toplo vreme cele godine, vazduh pun kiseonika,
terapeutsko solarno zračenje, slano more bogato mineralima, svetski poznato mineralno
blato i termomineralni topli izvori.” Sve to povoljno utiče na izlečenje od psorijaze,
ekcema, vitiliga (gubitka pigmenta), raka kože i reumatskih bolesti.
Možda se jednog dana, ako Mrtvo more izleči dovoljno ljudi, skine božija kazna sa ovog
područja i ispuni proročanstvo proroka Jezekilja koje tvrdi da će voda biti izlečena i
postati pitka, i da će Mrtvo more jednog dana postati normalno jezero sa životom u sebi.
Gosova brda
Pre oko 142 miliona godina, velika vatrena kugla se ogromnom brzinom probijala nebom i
na kraju, snagom hiljadama puta većom od atomske bombe, udarila u veliku ravnicu
Australije. Zemlja je odskočila i formirala kružnu formaciju brda, a na čitavoj južnoj
polulopti Sunce je bilo zaklonjeno podignutom prašinom bar nekoliko meseci.
http://razbibriga.net/imported/2011/...sesbluff-1.jpg
U početku je ovaj 150 metara visoki krater imao 20 kilometara u prečniku, a danas je
zbog milenijumskih erozija sveden na samo 4 kilometra. Ime je dobio po Edmundu Gosu,
koji je prvi belac koji je otkrio krater, međutim, australijski domoroci (Aboridžini) su znali
za ovo mesto mnogo pre nego što smo mi počeli da se hvalimo njegovim otkrićem. Ova
lokacija je puna skrivenih mesta, zamki za lov i skloništa, a neka od njih su dekorisana
crvenim otiscima šaka njihovih tadašnjih stanovnika. Zbog toga se danas krater
prepoznaje kao sveto mesto.
Aboridžinska legenda kaže da je Tnorala nastala kada su nebeske žene plesale
pretvorene u zvezde u Mlečnom putu. Jedna od žena se umorila i ostavila svoje dete i
drvenu korpu. Korpa je pala i počela da pada na zemlju. Beba je pala i naterala stene da
oforme krug oko nje, a bebini roditelji, večernja i jutarnja zvezda (Venera) su nastavili
da je traže.
Nedaleko od Gosovih brda nalaze se Henberi krateri koji su nastali kao rezultat dvanaest
delova meteora koji se mnogo kasnije raspao prilikom pada na Zemlju.
jezero Turkana
Kada je grof Samuel Teleki fon Sek pod izgovorom istraživanja otišao u dugačak safari
po Africi, 1897. godine nabasao je na veliko slano jezero zabačeno u pustinjskom kraju u
Keniji. Ogromno 290 km dugačko jezero (mnogo kasnije se otkrilo da je ono najveće
pustinjsko i najveće slano jezero na svetu) grof je nazvao Rudolfovo po austrijskom
princu. Kasnije dobija naziv More žada zbog svoje zelene boje, a tek 1975. godine
predsednik Kenije mu, posle dobijanja nezavisnosti, daje naziv Turkana jezero po
najvećem plemenu koje živi u njegovoj okolini.
Na tom području je pronađeno toliko fosila da su ga naučnici proglasili kolevkom
čovečanstva i mestom na kojem se najbolje mogu proučavati počeci ljudske istorije.
Međutim, okolina jezera je veoma negostoljubiva, klima suva i vetrovita sa čestim jakim
olujama, tako da je malo onih koji se odlučuju da posete mesto na kome su se Hominidi
uspravili na dve noge. Nove teorije tvrde da je pre nekoliko miliona godina klima bila još
toplija nego danas i da su upravo takvi vremenski uslovi «krivci» za uspravljanje čoveka
(udaljavanje od vrele zemlje i smanjivanje izloženosti tela sunčevim zracima).
Upravo zabačenost i negostoljubivost okoline su zaslužni za neverovatan broj životinja
koji danas živi u i oko jezera Turkana. Krokodili, nilski konji, zmije, preko 400 vrsta ptica,
47 vrsta riba žive u savršenoj prirodnoj ravnoteži iz jednog razloga: nema čoveka u
okolini da im smeta. Pritom mislim na belog čoveka. Krokodila ima preko 12.000, među
kojima su i neki najduži primerci na svetu, i svi oni uživaju u lovu na nilske grgeče koji
dostižu i 200-300 kg. Navodno, zbog hemijskog sastava jezera krokodili imaju čvoriće na
stomaku što im čini kožu neupotrebljivom za cipele i što ih je verovatno spaslo od
ljudske ruke.
Jaki vetrovi nisu najpogodniji za one koji se uprkos upozorenjima odluče da brodom ili
čamcem prelaze jezero, međutim odlični su za vetroelektrane. Kenija je uspela da
privuče investicije i u narednih nekoliko godina se očekuje izgradnja najvećeg vetroparka
u Africi: proizvodiće 300 MW struje i to znači da će Kenijcima 20% od ukupne potrošnje
činiti čista energija. U projektu je planirana izgradnja 353 turbine čime će se nastaviti
veliki rast ulaganja Afrike u obnovljive izvore energije.
More žada je danas jedno od retkih mesta na planeti koje će nesmetano nastaviti da živi
onako kako je živelo i hiljadama godina unazad. U njega će se ulivati reke, slana voda će
isparavati, oluje će divljati, životinje ravnodušno činiti karike u lancu ishrane, a poneki
čovek će povremeno zalutati i osetiti koliko je nepoželjan ako ne ume da se prilagodi.
Ђавоља варош
Природни споменик Ђавоља варош, који се налази надомак Куршумлије, најлепша
је слика српског туризма која је прошле године обишла свет кандидатуром за
Седам светских чуда природе. Иако није успела да уђе на листу првих седам,
Ђавољу варош подржала је јавност у Србији, била је фаворит и на Балкану, а
посета тој туристичкојдестинацији била је највећа у последњих 20 година.
Од тренутка када је постала кандидат Србије за седам светских чуда природе ово
одредиште посетило је око 60.000 туриста, а у протекле три деценије није било
више од 3.000 посетилаца. На крају се пласирала међу 77 кандидата, иако је од
почетка била на првом месту у категорији пећина, формација стена и долина.
Свако ко је једном посетио Ђавољу варош, пожелеће да се врати и поново ужива
у врло ретком призору земљаних фигура, окружених шумом и брдима Радан
планине и делићу те мистичне природе од које застаје дах сваком посетиоцу.
Земљане куле високе су од 15 до 25 метара, а на врховима имају камене капе.
Укупно има 202 фигуре и док неке од њих нестају, стварају се нове. Смештене су
у две јаруге- једна је Ђавоља јаруга, а друга Паклена јаруга.
Та дестинација позната је и по два извора јако киселе воде са високом
минерализацијом. “Ђавоља вода“се налази у непосредној близини земљаних
пирамида.Ђавоља варош настала је вековном ерозијом тла, али су многобројне
легенде о овом природном феномену допринеле мистериозности тог места. У
оквиру туристичке дестинације Ђавоља варош ради етно ресторан у коме
посетиоци могу уживати у етномузици, домаћој храни и бањској „Пролом води“.
Такође, ту постоји и галерија са фотографске колоније. Фотоколонија, јединствена
манифестација те врсте у Србији и Европи, окупља уметнике фотографије из
земље и света, који фотографишу Ђавољу варош, организујући изложбе
уметничких фотографија широм света. На улазу у Ђавољу варош могу се купити
најразличитији сувенири са мотивима тог локалитета.
http://razbibriga.net/clear.gif
Ђавоља Варош
Ђавоља варош недавно је осветељена и за ноћне посете, а први туристи
заинтересовани за ноћне посете и камповање најављени су за март ове године.
Осветљена је цела пешачка стаза до Ђавоље вароши, у дужини од 1.150 метара,
рударска окна, црвено врело и земљане пирамиде. Ради се о осам врста светла
различитих боја, које се преламају и производе 21 светлосни ефекат. У
туристичком предузећу „Планинка“ истичу да је ова инвестиција од великог
значаја за овај локалитет јер ће ноћним посетама бити знатно повећан број
посетилаца, а могао би чак да буде и дуплиран.