Travnjak - iskustva i saveti

Travnate ploče

Travnate ploče se koriste, na primer, za parking ili kao prilaz umesto kamenih ploča. Ipak
imajte na umu da te ploče nisu zgodna podloga za hodanje u visokim potpeticama,
posebno prilikom izlaženja iz automobila ili ulaska u njega. Još nešto: Prilikom
postavljanja ploča proverite da li su blokovi za popločavanje dovoljno napunjeni zemljom
i postarajte se da nakon sabijanja zemljišta do vrha blokova ostane oko dva centimetra
prostora kako bi vlati imale gde da izrastu. Blokovi za popločavanje koji su ispunjeni
skroz do vrha su zgodniji za hodanje, ali cipele, gume automobila i kosilice oštećuju
busenje, pa površina koja bi trebalo da bude zelena vremenom postaje izgažena i braon
boje.

Ivice travnjaka

Ivice travnjaka mogu biti prilično neuredne, ali postoje razni načini da uštedite barem
malo vremena. Ako ništa ne preduzmete po pitanju ivica travnjaka, sorte trave koje vise
proširiće se na okolne leje, što predstavlja dodatni posao. Ako se prilikom oblikovanja
ivica travnjaka odlučite za kamenje, najbolje bi bilo da ih postavite u malter. Kada
kosilica pređe preko njih, neće se tako lako pomerati, dok trava koja visi ne može da se
progura kroz prostor između kamenja. U suprotnom, jedna od najzgodnijih opcija za
održavanje ivica travnjaka je upotreba baterijskih makaza za oblikovanje ivica koje imaju
dugu dršku. To znači da ne morate da satima da čučite da biste uradili ovaj zamarajući
posao.

Obnova travnjaka

Ukoliko se nakon zime na vašem travnjaku nalaze rupe, to se najčešće dešava jer se po
njemu gazilo dok je bio prekriven mrazom, ledom i snegom. Čak i pretrčavanje preko
travnjaka može da dovede do stvaranja braon mrlja na zgaženim mestima. Male tragove
dečijih stopa obično možete ukloniti grabuljanjem. Praznine će brzo biti popunjene novim
rastinjem, a ako je potrebno možete jednostavno posejati više semena trave na tim
mestima. Veće braon komade možete izrezati ravnim ašovom, rastresti zemlju i presaditi
busenje. Za ovo se obično ne isplati kupiti veštačku travu. Jednostavno uzmite nekoliko
kvadratnih centimetara trave od ivice, gde se neće primetiti. Zahtevnije presađivanje
trave – ili čak ponovno sejanje – može biti neophodno ukoliko imate problem sa korovom
(pogledajte odeljak koji se na to odnosi).

Kišne gliste u travnjacima

U pravu ste kada kažete da brazde koje gliste
ostavljaju za sobom na vašem travnjaku predstavljaju problem. Međutim, to je cena koju
morate da platite u zamenu za to što gliste rade svoj posao – održavaju baštensko
zemljište zdravim. Ne postoje sredstva koja dokazano drže gliste podalje od travnjaka.
Jedina opcija je intenzivno zalivanje travnjaka, čime životinjice isterujete na površinu,
odakle ih možete pokupiti. Potom ih možete premestiti u povrtnjak. Ali ko želi da se
muči? I koliko je to uspešna metoda na duži period? Ova metoda funkcioniše samo ako je
sprovedete u pravo vreme – pre njihove sezone parenja i polaganja larvi u junu.

Veštačka trava

Sve me više oduševljava veštačka trava – iako je skupa, zaista ima svoje prednosti.
Posebno kada je reč o manjim kućnim travnjacima, ali i u slučaju travnatih površina na
sportskim terenima, veštačka trava rešava probleme za svega nekoliko minuta. Sve što
je potrebno je da poravnate površinski sloj, odmotate trake trave i postavite ih jednu uz
drugu. Možete odmah da gazite po njoj, a nakon dve nedelje, koliko je potrebno da se
korenje primi, ona je otporna na oštećenja. Veštačka trava produžava sezonu
postavljanja travnjaka: Možete da počnete ranije na proleće jer ne morate da čekate
temperaturu potrebnu za sejanje. Uz to, travu možete postaviti kasnije na jesen kada
temperature padnu ispod vrednosti koje su potrebne za sejanje.

Travnjak kome ne smeta hlad

Zaboravite na to! Bez obzira na priče koje čujete, ne postoji nijedan travnjak kome ne
smeta hlad. Svakoj vrsti trave je potrebno sunce. Postoji svega nekoliko sorti trave koje
imaju šire listove i zato su nešto podobnije za rast na mestima sa manje sunčeve
svetlosti. Međutim, ako hlad postane veći, ni te sorte trave neće rasti na odgovarajući
način. U velikim hladovinama, mahovina će potisnuti travu. Stoga, da ponovimo:
zaboravite na travnjake kojima ne smeta hlad – bez obzira na ono što piše na pakovanju!

Skraćivanje

Nakon što zasadite sveže seme, skratite travu kada vlati dostignu visinu od oko osam
centimetara. Pokosite je na oko pet centimetara visine; kada travu budete kosili treći ili
četvrti put i kada bude bila gušća moći ćete postepeno da je kosite do tri centimetra
visine. Nikakve koristi nemate od toga da pustite da trava dugo izrasta i da je potom
odmah skratite. Potrebno je da vlati imaju određenu dužinu kako bi fotosinteza bila
moguća, pa je to osnovni razlog zašto je treba skraćivati češće i pomalo, a ne sve
odjednom. Za svako skraćivanje postoji zlatno pravilo – vlati se skraćuju za polovinu do
dve trećine, do 2,5-3 centimetra. Samo travnjaci koji se nalaze na mestima sa manje
sunčeve svetlosti mogu imati veću dužinu vlati, a standardna trava bi trebalo da ima
dužinu vlati od oko pet centimetara.

Tehnika skraćivanja

Zaista postoji idealna tehnika skraćivanja. Delimično smo se pozabavili ovom tematikom
u odeljku sa informacijama o dužini skraćivanja: Bolje je pomalo i češće nego sve
odjednom. Promenite smer košenja prilikom svakog košenja. U suprotnom, gnječićete
vlat uvek u jednom smeru, a to će dovesti do toga da se trava brže osuši. Ako obično
travu kosite nadesno, promenite smer i kosite nalevo. Povremeno bi trebalo da kosite
dijagonalno, menjajući strane. Ukoliko želite da napravite trake, poput onih na
stadionima, na primer, potrebna vam je kosilica koja sa zadnje strane ima valjak. Valjak
može da poravna travu u jednom smeru, pri čemu dolazi do izražaja svetla, sjajna, donja
strana trave. Uz pomoć ove tehnike možete da napravite trake, kvadrate ili krugove na
svom travnjaku.

Uklanjanje korova

Možete koristiti različite tehnike. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina,
možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje. Radite to često da biste omeli i
sprečili njihov rast dok se ne osuše. Za veće oblasti najbolje je da nekoliko puta
upotrebite veću alatku za rastresanje zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak
ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim nožem. Ako ste uporni,
veliki deo korova iz bašte možete ukloniti mehaničkim sredstvima. Ukoliko ste baš
zabrinuti, možete da koristite herbicid za uklanjanje korova na travnjaku. Ako je korov
prekrio travnjak, to znači da korova ima više nego semena trave jer su uslovi bili
povoljniji za njegov rast. U tom slučaju imate veliki problem sa travnjakom.

Zemljište može biti kompaktno (to se vidi na osnovu prisustva obične bokvice), masno i
vlažno (bele rade i maslačci), siromašno (bela detelina) ili prekiselo (mahovina). To bi
trebalo da vas navede da razmislite o potpunom uklanjanju ovih oblasti, stvaranju
strukture zemljišta koja više odgovara travnjacima i ponovnom sejanju u celoj oblasti ili
o prekrivanju veštačkom travom. Međutim, savetujemo vam da potražite pomoć
baštovana koji se bavi uređenjem bašta jer je teško stručno proceniti površinu bez
detaljnog proučavanja. Savet: Posebno kada se radi o ozbiljnim slučajevima i većim
travnjacima, nemojte tražiti pomoć od bilo kog stručnjaka za uređenje bašta. Izaberite
nekoga ko ima iskustvo u postavljanju travnjaka – kao što je to stručnjak za golf
terene – a ne nekoga ko samo zna kako da napravi zid od prirodnog kamena i jezerca za
plivanje.

Poljski miševi

Kada se otarasite dosadnih krtica, njihovo mesto često zauzmu poljski miševi. Poljski
miševi se probijaju kroz baštu grizući sve pred sobom, ne zaustavlja ih ni povrće, ni
lukovice, pa čak ni korenje drveća. Bez obzira na to koliko ljupko izgledaju, jedino što
pomaže kada su oni u pitanju su zamke. Ako želite, možete koristiti one koje nisu
smrtonosne. Lako je prepoznati koja vrsta životinje vam je kopala po bašti Krtice kopaju
širok, ovalan, unakrsan odeljak (prebacuju zemlju preko obe strane tela), a poljski miševi
prave vertikalni, ovalni oblik (guraju zemlju unazad ispod svojih tela).

Grabuljanje

Grabuljanje je odlično jer vam omogućava da dobro očistite travu jednom, dva puta ili tri
puta godišnje. Uklanjanje suve trave sa travnjaka vraća cirkulaciju vazduha i svetla u
niže slojeve trave, oživljavajući vlati na taj način. Đubrivo ponovo može da prodre skroz
do korenja i ne podstiče mahovinu i bakterije koje ubrzavaju truljenje u suvoj travi u
središnjem suvom sloju. To je izrazito korisno u borbi protiv korova. Grabuljanje možete
obaviti prvi put u martu, potom sredinom/krajem maja i treći put početkom septembra.
Svaki put kada grabuljate, kao i kod košenja, promenite smer iz kog prilazite vlati i
povremeno radite dijagonalno – kao što je objašnjeno u okviru informacija o najboljim
tehnikama skraćivanja. Nakon grabuljanja, dodajte kreč i đubrivo i ponovo posejte seme
da biste popunili praznine ako je to potrebno. Najbolje je sprovesti aerifikaciju nakon
grabuljanja.