Rođeni lovci

http://razbibriga.net/imported/2011/...erminea1-1.jpg

Hermelini su visoko prilagodljivi predatori koji se hrane miševima, voluharicama, mladim
zečevima, glistama, žabama i vevericama. Nije im problem da zaplivaju ili se popnu na drvu
ukoliko je njihov obrok u pitanju. U nedostatku malih sisara na jelovniku im se mogu naći i
ptice. Vrlo su upornu pronalaženju plena, pregledaju svaku rupu i žbun. Aktivni su tokom
dana i u sumrak. Mogu da ubiju i životinju mnogo veću od sebe zahvaljujući vrlo oštrim
zubima kojih imaju 34. Kada je tlo prekriveno snegom hermelini kreću u lov na male
glodare. Ishranu mogu da prilagode staništu gde bore, nisu mnogo probirljivi. Kopanje im
omogućuju kandže na šapama. Prednje šape su manje od zadnjih te mogu da se zavuku u
uske prostore. Zimsko krzno bele boje je savršena kamuflaža ali i letnje krzno braon boje
sasvim lepo se uklapa u boje pejzaža. Ipak sibirski hermelin je plen snežne sove, arktičke
lisice, jastreba i drugih velikih grabljivica.

No u lovu je veoma spretan i mudar. Jednim korakom prelazi skoro metar dužine. Igrom i
plesom hipnotiše plen kako bi ga lakše uhvatio. Izuzetno je okretan kad treba cik-cak da
prati plen. Vrlo gipko i elastično telo daju veliki doprinos uspešnom lovu. Hvatanju plena
prethodi siloviti skok. Osim što je superokretna životinja hermelin je i supersnažna životinja
a taj epitet je dobio zahvaljujući veoma snažnim vratnim mišićima. Plen savlada ugrizom u
vrat ili mu smrska lobanju. Čak i kada nije gladan a ukaže mu se prilika uhvatiće plen i
usmrtiće ga. Poješće ga kasnije. Mali plen obično momentalno ugine usled ujeda za zadnji
deo vrata, dok veći plen , kao što su zečevi, umiru od šoka jer su očnjaci hermelina suviše
kratki da bi stigli do kičmenog stuba ili većih arterija.