Čula kod životinja

Dakle, zvučni talasi su, ustvari, varijacije pritiska bilo vazduha ili vode. Zujanje ženke
komarca, npr.,predstavlja 500 promena u pritisku (ciklusa) u sekundi koje insekt proizvodi
udarima krila - frekvencija je 500 ciklusa u sekundi. Kao i kod vida ,različiti tipovi životinja
imaju različite oblasti osetljivosti. Kit čuje mnogo niže zvuke koji se kreću i stotinama
kilometara kroz okean, dok slepi miš prepoznaje zvuke sa frekvencijom i do 100 000
ciklusa u sekundi. Gornja granica frekvencije kod ljudi je oko 20 000 ciklusa u sekundi.

Uho sisara se deli na tri dela. Kohlea čini unutrašnje uho, a srednje uho se sastoji od
kostiju između kohlee i bubnjića. Spoljašnje uho je cev koja spaja spoljašnji svet i ušnu
školjku - mesnatu strukturu na bočnoj strani glave koja prikuplja zvučne talase - sa
srednjim uhom. Vodozemci i gmizavci ne poseduju ušnu školjku. Umesto toga, njihovi
ušni bubnjići se nalaze na bočnoj strani glave - lako vidljivi na mnogim žabama i gušterima
- ili ispod kože, kao što je slučaj sa zmijama.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/zec-1.jpg

Zečevi imaju velike spoljne uši koje koriste kao satelitske antene za prikupljanje zvučnih
talasa. Oni mogu da vrte svako uho posebno da bi otkrili zvuk iz svih pravaca.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/zelembac-1.jpg

Gušteri uopšte nemaju spoljnih ušiju. Njihovi slušni organi nalaze se u glavi i povezani su sa
spoljašnjim svetom preko membrane bubnjića.

http://razbibriga.net/imported/2011/...cki_slon-1.jpg

Prosečna dužina ušiju afričkog slona je 120-125 cm, dok im prečnik može doći i do 2 m.
Slonovi nemaju znojne žlezde i ne znoje se, pa im uši služe za rashlađivanje. Slonovi mogu
da registruju dublje frekvencije, odnosno frekvencije u infrazvuku.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/slepi_mis-1.jpg

Slepi miševi mogu registrovati znatno veće frekvencije nego čovek, tj. frekvencije u
ultrazvuku. Kroz nos ili usta oni proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoje
velike uši da uhvate odjek koji im se vraća. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini i zatim
se velikom brzinom upućuju prema insektima u letu, čak i po mrklom mraku.

Eholokacija

Slepi miš poseduje ekstremnu osetljivost na visoke frekvencije. Većina slepih miševa se kreće
pomoću zvuka, emituje neprekidan tok visokh tonova pucketanja procenjuje blizinu prepreka
i plena pomoću eha koji reflektuje. Što je veća visina pulsa to je sistem efikasniji.
Interesantno je da uši mnogih noćnih leptira imaju sposobnost da reaguju na ovaj
ultrazvučni puls. Slepi miševi su njihovi najveći neprijatelji, ali je prednost noćnih leptira što
mogu da ih čuju kada dolaze.

Neke životinje nemaju prave uši, već osećaju vibracije koje se kreću kroz čvrste
materijale. Zmija je gluva, ali može da prepozna vibraciju koraka koji se prenose preko tla
pomocu kosti celjusti i lobanje.

Čulo ukusa i mirisa

Vazduh obiluje hemijskim česticama koje su za neke životinje takvi prenosioci informacija
kao što su slike i zvuci. Najbitnije životne aktivnosti - preživljavanje, prehrana i
razmnožavanje, neodvojivo su povezane s čulom mirisa. Čulo mirisa je verovatno najstarije
od svih pet čula. Mirisi su nevidljivi putnici nepreglednih prostranstava koji menjaju
raspoloženja ljudi. Važan su deo mozaika naših telesnih čula koja učestvuju u oblikovanju
celovite slike sveta oko nas. Iako ih ne možemo videti, dodirnuti, niti čuti, mirise vežemo uz
određene osobe, događaje i u trenutku nam mogu vratiti zaboravljene uspomene. Oni su
sitne molekule koje nošene vazduhom ulaze u nozdrve. Čulo mirisa usko je povezano sa
limbičkim sistemom - središtem osećajnog pamćenja, što objašnjava zašto isti miris različite
osobe mogu različito da doživljavaju.

Mi komuniciramo sa svojom okolinom i svesni smo je upravo putem čula kojima primamo
nadražaje. Čulo mirisa, koje je materijalne prirode, izuzetno je važno. Molekule nošene
strujom vazduha fizički nalegnu na čulne završetke olfaktorne (mirisne) sluznice, koja kod
čoveka zauzima površinu od 5 cm2, (100 cm2 kod psa). Na taj način smo putem čula
mirisa u nekoj vrsti telesnog kontakta s osobom ili supstancom koja "miriše".

Novorođenče u prvim danima života majku raspoznaje po mirisu. Hrana nas mirisom
privlači ili odbija, dok psi njuhom otkrivaju drogu i raspoznaju najrazličitije mirise. Druga
osoba nas svojim mirisom privlači (feromoni) ili odbija (znoj, zadah). U okruženju gde
vladaju prijatni mirisi dobro se osećamo (boravak u prirodi, na moru, mirisan prostor) dok
iz zadimljenih prostora izlazimo uznemireni, najčešce s glavoboljom. Uloga mirisa u
preživljavanju vidljiva je po tome što nas neugodni mirisi svojom odbojnošću upozoravaju
na izlazak gasa, otrovnih para, na požar i neke druge opasne situacije. Biljke mirisom
privlače insekte i tako osiguravaju oprašivanje, tj. razmnožavanje. Mnoge životinje
osiguravaju razmnožavanje signalizirajući vreme parenja ispuštanjem mirisa. Neke
životinje mirisom nanjuše plen (predatori) ili opasnost, dok se druge mirisom brane (tvor).
Njuh i ukus su toliko srodni da čine jedno čulo.

Kod životinja postoji jako čulo ukusa, jer je to važna zaštita od trovanja toksičnom
hranom. Pauk npr., često zarobi i parališe neprikladan plen, ali ga odbacuje sa gađenjem
,kada počne da ga jede. Zmije i gušteri, na primer, kušaju vazduh svojim račvastim
jezikom. Međutim, možda je reč o najsloženjem čulu. Nosevi, jezici i drugi organi njuha
obloženi su osetljivim ćelijama koje mogu da analiziraju ogroman raspored hemikalija koje
plove u vazduhu ili postoje u hrani. Životinje kao psi, koje se oslanjaju na čulo njuha,
imaju dug nos koji je krcat ćelijama osetljivim na mirise. Za psa miris je glavni element
njegovog sveta čula i sa ostalim psima komunicira preko čula mirisa, pokazujuci svoje
teritorijalne pretenzije tako što ostavlja signale na svakoj banderi. Majmuni, s druge
strane, manje se oslanjaju na njuh i zato imaju kraći nos koji može da otkrije samo jake
mirise. Kod konja čulo mirisa igra možda i najveću ulogu u životu. Sposoban je da iz
daleka oseti vodu, a ima veliki značaj i u ishrani, u biranju hrane. Konji se raspoznaju na
osnovu mirisa - ždrebe prepoznaje majku, pastuv nalazi raspasanu kobilu, a mirisom
prepoznaju i ograničene teritorije. Kada se dva konja sretnu, prva stvar im je da sa
raširenim nozdrvama mirišu jedni druge i time upoznaju. Čulo mirisa kod konja je toliko
razvijeno, da su u stanju da kod drugih konja, a i kod ljudi, prepoznaju emotivno stanje,
volju. Mnogi konjari mogu da potvrde kako konji lako prepoznaju ljude koji ih se plaše
[pošto nam organizam izdvaja feromone koji se luče u vazduh]. Tada konji [pretežno
skloni tome] često odgovaraju agresivnošcu, nevericom.

http://razbibriga.net/imported/2011/...ik_zmije-1.jpg

Zmije imaju račvast jezik koji koriste za kušanje vazduha. Vršci viljuške su uvučeni u organ
na vrhu usta. Ovaj organ je povezan s nosem, pa se hemikalije koje jezik prikupi identifikuju
velikom osetljivošcu.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/vuk-1.jpg

Vukovi imaju izvrsno čulo mirisa i ukusa. Oni sa članovima čopora i sa rivalskim čoporima
komuniciraju pomocu njuha odnosno mirisa, kao dela složenog niza društvenih ponašanja.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/vuk-1.jpg

Vukovi imaju izvrsno čulo mirisa i ukusa. Oni sa članovima čopora i sa rivalskim čoporima
komuniciraju pomocu njuha odnosno mirisa, kao dela složenog niza društvenih ponašanja.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/pas-1.jpg

Ljudi koriste sposobnost kučića da nanjuše mirise i dresiraju ih da bi uhvatili prenosioce droga.

Feromoni


Miris može da nosi moćnu seksualnu poruku i mnoge ženke koriste takve signale da bi
privukle mužjake. Poznati kao feromoni,ove hemikalije su često efikasne na velikim
razdaljinama, nošene vetrom, da bi ih osetili mužjaci, udaljeni kilometrima. Ženka svilenog
moljca, npr.,emituje feromon bombikol koji primaju receptori na antenama mužjaka. Oni su
precizno opremljeni da mogu da reaguju na prave hemikalije i ako postoji i najmanji njihov
trag u vazduhu,mužjak leti uz vetar prateći trag mirisa do njegovog izvora.

Elektomagnetska cula


Neke životinje koriste sistem Čula o kome mi možemo samo da nagađamo. Ajkula u lovu
se, uglavnom oslanja na svoje istančano čulo mirisa, ali kada se približi svom plenu oseti
slabe električne signale koje proizvode titrajuća nervna vlakna prestrašene žrtve. Baterija
receptora, ispunjenih želatinastom masom na glavi ajkule, registruje signale. Kod nekih
manjih vrsta ovi organi mogu da proizvedu izlive struje koji zbunjuju velike ajkule, dok se
keću u nameri da ih ubiju.

Postoji, takođe, dokaz da ajkule koriste ovaj sistem za navigaciju po okeanu, na neki
način povezan sa magnetskim poljem zemlje. Kitovi skoro sigurno imaju ovakav tip
navigacije, ako pogreše jato kitova može da se nasuče na obalu. Veruje se da je tako i sa
pticama selicama.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/jato_riba-1.jpg

Ribe u jatu koriste receptore dodira da bi izbegli prepreke.

Pored navedenog, postoje naucne studije koje pokazuju da neke zivotinje imaju posebno razvijena cula koja im pomazu da otkriju bolesti u ranim fazama.. O tome mozete procitati u narednom clanku.

---

Mačka joj otkrila karcinom dojke

Da i životinje mogu pomoći u ranom dijagnostikovanju malignih oboljenja govori i ova priča gde je jednoj Britanki mačka dijagnostikovala karcinom dojke.


Britanku Vendi Hamprejs je doslovno spasila njena mačka Fidž koja je osetila da Vendi ima karcinom koji lekari nisu pronašli.

Nakon što je Vendi primetila da njena mačka stalno njuška oko njenih grudi i skače na njih, odlučila je da poseti lekara iako je odlazila na redovne kontrole.

Lekari su bili iznenađeni kada su kod Vendi dijagnostikovali malignu izraslinu veličine graška koja je mogla da metastazira da mačka nije reagovala.

Postoji nekoliko naučnih studija koje pokazuju da i mačke i psi imaju mogućnost otkrivanja bolesti u najranijim fazama. U Japanu je urađeno istraživanje čiji su rezultati pokazali da su psi u 98 posto slučajeva bili precizni u otkrivanju karcinoma debelog creva.

Izvor: zivotinje.rs