Лекције за четврти разред основне школе

11. БОГ НИЈЕ ОДУСТАО ОД СВОЈЕ НАМЕÐ*Е ДА СВЕТ ПОСТАНЕ БЕСМÐ*ТАН

И поред Адамовог греха, Бог није одустао од своје првобитне намере да
створена природа достигне бесмртност кроз сједињење човека са Његовим
Сином, зато што је Бог створио природу из љубави и није хтео да дозволи да она
пропадне. На разне начине је позивао људе да не очајавају и да се не мире са
смрћу, обећавајући им да ће на крају ипак смрт бити побеђена. Многи људи су
веровали у Господње обећање и чекали су да се оно и оствари.

То обећање Божије испунило се у рођењу Сина Божијег који је постао
човек, тј. Богочовек Исус Христос, јер је у Христу створена природа сједињена с
Богом. У остварењу ове Тајне Христове, Бог је такође поштовао слободу човека
као што је то учинио и у случају првог човека, Старог Адама. Девојка Марија,
Пресвета Богородица, је слободно пристала да дарује створену природу Богу и да
роди Сина Божијег као човека. Син Божији се родио од Марије Дјеве и Светог
Духа и постао је човек - Нови Адам, Исус Христос. Тако је циљ због кога је Бог
створио свет ипак испуњен. Променио се само начин остварења тог циља. Сада је
Син Божији учинио све оно што је требао да учини први човек Адам а он то није.
Чак је претрпео и смрт због греха, односно одбијања првог човека да принесе
природу Богу. Циљ је, међутим, остао исти: сједињење створене природе преко
човека са Богом у Сину Божијем.

Природа је у Христу победила смрт што је показало Христово васкрсење из
мртвих. Христос је постао глава читавог света, односно Цркве и њен начелник као
Нови Адам. Сви људи су позвани да остваре заједницу са Христом Богочовеком,
односно да постану чланови Цркве и да на тај начин постану бесмртни. То што је
Бог обећао првом човеку, почело је да се остварује у Христу и са Христом кроз
његово васкрсење. Ово обећање Божије доказаће се као истинито у свој својој
пуноћи када Христос поново дође и кад васкрсну из мртвих сви који су умрли.

Ð*азмисли и објасни

Објасни шта је за човека и за цео свет значио Адамов пад. Да ли је Бог
оставио свет да пропадне после Адамовог пада? Шта је Бог чинио и шта је
обећавао људима? Зашто се Бог толико брине за свет? Који догађаји показују да
ће свет и сви људи на крају ипак постати бесмртни?

Шта је Црква, односно Литургија на челу са Исусом Христом? Ко је Исус
Христос, зашто је он Нови Адам?

Запамти

И поред тога што је Адам погрешио, Бог није одустао од свог циља да
свет постане бесмртан. То најбоље показује рођење Сина Божијег као човека,
његова смрт и васкрсење. Природа и људи могу постати бесмртни само у
заједници са Христом. То ће се показати као истинито у последњем дану када
Христос поново дође.

НАУЧИ

* Адам је хтео да постане као Бог, тј. да постане бесмртан, али не у
заједници с Богом, већ са створеном природом.
* Последице човековог пада, тј. промашаја постављеног циља, јесте то
да су човек и природа остали смртни и постали су непријатељи једно другом.
* И поред тога што човек није остварио постављени циљ, Бог није
одустао да и даље помаже човеку у остварењу тог циља, тј. да достигне
бесмртност.
* Ð*ођењем Сина Божијег као човека Бог је поставио нови почетак у
историји спасења света и најавио је да ће на крају смрт бити коначно побеђена
кроз васкрсење мртвих.

12. ЛИТУÐ*ГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА ЈЕ КОНКÐ*ЕТНО ОСТОЈАЊЕ ЦÐ*КВЕ

На крају историје, када Господ Исус Христос поново дође у свет, он ће
сабрати око себе све људе и народе који су његови. Тада ће оживети и они људи
који су умрли и биће са њим ако су то већ били док нису умрли. Та заједница је
Црква, односно вечно Царство Божије, коме неће бити краја. То нам је обећао
Господ Исус док је још био с људима на земљи. Да ће се то догодити верују сви
они који су хришћани, односно који искрено воле друге људе.

Вера хришћана у будуће Царство Божије исказује се као Литургија и кроз
Литургију. Кад постанемо чланови Литургијске заједнице кроз Крштење и кад
год присуствујем о Литургији, ми као да смо већ у тој великој и последњој Цркви,
односно у будућем Царству Божијем, сабрани са свима људима и са свом
природом око Христа. Другачије речено, Литургија је конкретно постојање
будуће Велике Цркве и присуство Господа Исуса Христа сад и овде у историји,
док он поново не дође и сједини све људе са собом. Литургијска заједница је цела
Црква у малом.

Потражи одговоре на следећа питања

Како ће изгледати Црква на крају историје? На који начин Црква постоји
сад у историји док се то не догоди? Како ми изражавамо своју веру у обећано
Царство Божије које ће се десити на крају историје кад Христос поново дође? Да
ли си кад био на Литургији? Опиши шта си тамо видео и доживео.

Запамти

Црква је заједница свих људи са Христом и то ће се остварити на крају
историје када Христос поново дође на земљу. Док се то не деси, Црква постоји,
сад и овде у историји, као Литургија. Зато је Литургија конкретно постојање
Цркве. Свака литургијска заједница јесте цела Црква у малом.

13. ЧЛАНОВИ ЦÐ*КВЕ, ОДНОСНО ЛИТУÐ*ГИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Црква је заједница многих људи и природе са Богом Оцем кроз Сина
Божијег који је постао човек, односно кроз Богочовека Исуса Христа. Заједницу
људи са Христом чини Свети Дух. Чланови Цркве се разликују међу собом као
личности. У њој су Богородица Марија, која је мати Исуса Христа јер је родила
Христа као човека, апостоли, тј. први ученици и пријатељи Христови, и сви они
који су на разне начине показали да воле Христа.

Први у Цркви је Исус Христос, зато што је он Син Божији који је постао
човек да би преко њега сви остали били повезани са Богом Оцем. Прва после
Христа јесте Богородица, Мати Христова, а затим апостоли као први пријатељи
његови, и сви остали који су ступили у заједницу с Христом. Сваки члан Цркве
јесте личност и разликује се од осталих у зависности од тога на који начин је
показао љубав према Христу и у које време. Богородица је одмах до Христа зато
што га је она родила и највише га воли. Без Богородице не би било Христа.
Апостоли су, после Богородице, први пошли за Христом и са њим су остали све
до смрти. Они су први објавили свету да је Исус васкрсао из мртвих и да је Он
Месија, Син Божији. Зато се они и називају апостолима. Народ Божији је одмах
иза апостола. Сви чланови Цркве су, међутим, тако повезани са Христом и међу
собом да ако се одвоје од Христа, одмах се одвајају и од осталих чланова, и
обрнуто, ако се одвоје од Богородице, апостола, и од осталих чланова, одвајају се
и од Христа.

Због тога Литургијска заједница, као конкретно постојање Цркве, сад у
историји док нам сви њени чланови поново не дођу на земљу заједно са Господом
Исусом Христом, има исту ову форму. Епископ је први у Литургији и представља
Христа, док су свештеници који га окружују иконе апостола, а верници у Цркви
су народ Божији. Сви они имају однос према епископу и међу собом какав су
имали апостоли и сви други према Христу, док епископ треба да воли Бога,
свештенике и народ као што их је волео Христос. Епископ као икона Христа и
глава Цркве чини црквену заједницу јединственом.

Провери да ли знаш

Ко све чини Цркву? Ко је први у црквеној заједници? Објасни зашто. Како
разумеш то да је у Цркви Богородица одмах поред Христа? Ко су апостоли? По
чему се разликују чланови Цркве међу собом, а шта их повезује? У каквом односу
стоје чланови Цркве са Христом и међу собом? Где све то можемо да видимо? Да
ли си био кад на Литургији. Опиши ко све учествује у Литургији. Где они стоје и
шта раде? Како се ти осећаш и на који начин учествујеш у Литургији?

Запамти

Чланови Цркве се разликују међу собом као личности. То су Христос,
Богородица, апостоли и народ Божији. У Цркви је увек први Христос, а затим
Богородица, апостоли и сви свети. Наведени поредак увек је исти.
Литургија је конкретно постојање Цркве, па зато и она има исту такву
форму: епископ као икона Христа, свештеници као апостоли и народ Божији.
Епископ је глава Цркве и он чини црквену заједницу јединственом, једном.

14. ЛИТУÐ*ГИЈА ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА СВЕШТЕНИКА, ЂАКОНА И НАÐ*ОДА БОЖИЈЕГ
ОКО ЕПИСКОПА

Литургија или Евхаристија јесте догађај када се хришћани у једном месту,
односно свештеници, ђакони и народ, саберу у Цркви око епископа да принесу
дарове од хлеба и вина Богу Оцу. Тим даровима изражавају захвалност Богу Оцу
што нас је створио, што нам је послао свога Сина и Светог Духа да нас спасе од
смрти, што нам даје земаљске плодове за храну, што нас чува и што ће на крају
историје оживети и оне који су умрли. Литургија значи служба, а Евхаристија
значи захвалност, благодарност Богу Оцу за сва добра која нам чини и која ће нам
још учинити.

Први у Литургији и онај који приноси дарове Богу Оцу у знак захвалности
за све и у име свих, јесте епископ. Епископ на Литургији чини оно што је учинио,
а што и сада чини, Господ наш Исус Христос, односно приноси као Христос цео
свет Богу Оцу да га Он благослови и да му дарује бесмртност. Зато је епископ
икона Христа.

Бог Отац дарује свима нама бесмртност тако што нам шаље свога Духа који
нас ослобађа од сваког страха и оживљује нас сједињујући нас са Христом.
На крају Литургије, сви чланови једу и пију од дарова, хлеба и вина које им
даје епископ и на тај начин се причешћују, односно ступају у заједницу међу
собом и са Господом Христом и постају Тело Христово, односно постају сједињени
као удови у једном телу које је Христос.

Да се подсетимо

Шта је Литургија? Како се Литургија другачије назива? Зашто се она тако
зове? Ко је први у литургијској заједници? Зашто? Објасни зашто се на крају
Литургије сви причешћују од једног хлеба и вином из исте чаше. Како ти
разумеш Свето причешће?

Запамти

Литургија је приношење дарова, хлеба и вина, Богу Оцу у знак
захвалности за све што нам је учинио и чини. Епископ је тај који приноси
дарове у име целе заједнице, односно у име свих чланова Цркве као Христос
који је глава Цркве и зато је он икона Христа. Другим речима, Христос у име
свих нас хришћана служи Литургију, односно приноси дарове природе Богу
Оцу у име целе Цркве.

15. ЛИТУÐ*ГИЈА ЈЕ НОВИ НАЧИН ПОСТОЈАЊА СВЕТА И КОНА БУДУЋЕГ
ЦАÐ*СТВА БОЖИЈЕГ

Црква, односно Литургија, је нови начин постојања света. Суштина новог
начина живота створене природе јесте у заједници човека с Богом, са осталим
људима и с природом. Човек у Литургији није више индивидуа, већ биће
заједнице, односно личност. Јер личност не може да постоји сама за себе, него
само у заједници слободе с другом личношћу. Истовремено, у Литургији човек
постаје бесмртна личност, зато што је у заједници с Богом који му даје бесмртност.
Литургија показује шта ће се на крају догодити са светом и са људима и
како ће свет изгледати на крају историје. На крају историје, доћи ће Исус Христос
у слави, окружен апостолима, Богородицом, пророцима и свима светима, тј.
свима људима. Тада ће оживети и они који су умрли. Догодиће се Царство Божије,
славље и радост кроз заједништво свих са Господом Христом, коме неће бити
краја, тј. у коме неће бити смрти.

Због тога Литургија почиње уласком у Цркву епископа обученог у сјајно
одело, окруженог свештеницима и народом Божијим, јер епископ је икона
васкрслог Господа Исуса Христа.

Сваки пут кад служимо Литургију, ми у ствари тиме доживљавамо будуће
Царство Божије. Истовремено, ми на тај начин изражавамо веру у Бога и његова
обећања, односно наду да ће се то заиста и догодити.

Да ли знаш о Литургији

Шта приказује Литургија? Зашто идемо у Цркву на Литургију свечано
обучени? Како почиње Литургија? Ко је епископ у Литургији? Како на Литургији
доживљаваш људе око себе? Зашто је Литургија радостан догађај? Шта ми
изражавамо кад год одлазимо у Цркву на Литургију? Испричај како се осећаш на
Литургији.

НАУЧИ

* Црква је конкретна литургијска заједница.
* Свака литургијска заједница јесте цела Црква у малом.
* Литургија, односно Црква, је нови начин постојања света.
* Свештеници, ђакони и народ Божији сабрани око епископа ради
благодарност и Богу Оцу, Сину и Св. Духу јесте Литургија.
* Црква, односно Литургија је икона будућег Царства Божијег. Она нам
показује шта ће бити на крају историје са светом и са људима и како ће се то
догодити.

16. ПÐ*АВОСЛАВНИ Ð¥Ð*АМ И БУДУЋЕ ЦАÐ*СТВО БОЖИЈЕ

Верујући у Божије обећање и очекујући да се оствари Царство Божије на
земљи, хришћани су и живели у складу с том вером. Према другим људима су се
увек односили с љубављу, позивајући све да уђу у заједницу с Христом, односно
да постану чланови Цркве, како би остварили то што сви људи желе, а то је
бесмртност.

У складу с том вером, хришћани су и домове у које су се окупљали на
Литургију, градили и украшавали тако да и они личе на простор, односно на свет
у коме ће боравити Царство Божије. Зато су те домове назвали Црква.
У Цркви постоји посебно место са престолом пред којим стоји Исус Христос
окружен апостолима. Тај део се назива олтар. Поред олтара постоји и место на
коме стоји народ Божији. Тај део се назива наос, односно лађа Цркве. И то због
тога што Литургија, односно Црква као грађевина, представља уједно и брод,
велику лађу која нас носи ка Истоку, у сусрет Господу Христу, који ће доћи. Као
што сунце излази са Истока и доноси живот, тако ће и Христос доћи и донети нам
живот вечни.

Провери да ли знаш

Шта представља олтар у Цркви? Ко стоји у олтару и зашто? Ко је увек у
лађи Цркве? Шта Црква као грађевина представља? Ко ствара културу и
споменике културе? Одакле извире људска култура? Одакле извире хришћанска
култура?

НАУЧИ

* Вера и нада у будуће Царство Божије има као последицу посебан
начин живота људи који ствара културу и споменике културе.
* Храм где се сабирају на Литургији, хришћани су устројили тако да он
буде налик на будуће Царство Божије и зато су га назвали Црква.
* Људска култура и споменици културе извиру из вере тих људи.
Хришћанска култура и споменици културе настали су као плод вере
хришћана у будуће Царство Божије.

17. СТАÐ*ОЗАВЕТНÐ� � ОПИС СТВАÐ*АЊА СВЕТА ИСТОÐ*ИЈА ПÐ*ВОГ ЧОВЕКА

Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. И сврши Бог до седмога
дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини.
И благослови Бог седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела
својих, која учини.

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и
небо (1.Мој. 2,1-4).

* * *
А створи Господ Бог човека од праха земаљског и дуну му у нос дух
животни; и поста човек душа жива.
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека кога
створи.
И учини Господ Бог те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање и
добра за јело и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
И запрети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно са сваког дрвета у
врту;
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с
њега умрећеш (1.Мој. 2,7-17).

* * *
Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па
рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
А жена рече змији: ми једемо рода са сваког дрвета у врту;
Само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ,
да не умрете.
А змија рече жени: нећете ви умрети;
Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ће
те постати као богови и знати шта је добро а шта зло.
И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и
да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу
својему, те и он окуси.

Тада им се отворише очи и видеше да су голи па сплетоше лишћа смокава
и начинише себи прегаче.
И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се
Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
А Господ Бог викну Адама и рече му: где си?
А он рече: чух глас твој у врту па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
А Бог рече: ко ти каза да си го? да ниси јео с оног дрвета што сам ти
забранио да не једеш с њега?
А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета те једох.
А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија ме
превари те једох.
Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако
живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свога
века.
И још мећем непријатељс� ��во између тебе и жене и између семена твога и
семена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
А жени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш с муком ћеш
рађати децу и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твога, и он ће ти бити
господар.
Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којега сам
ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тобом; с муком
ћеш се од ње хранити до свога века;
Трње и коров ће ти рађати а ти ћеш јести зеље пољско;
Са знојем лица свога јешћеш хлеб, док се не вратиш у земљу од које си узет;
јер си прах и у прах ћеш се вратити.
А Адам надену име жени својој Ева, зато што је она мати свим живима.
И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у
њих (1.Мој. 3,1-21).

18. Ð*ОЂЕЊЕ Ð¥Ð*ИСТОВО

А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град Галилејски по
имену Назарет, девојци зарученој за мужа, по имену Јосифа, из дома Давидова; и
девојци беше име Марија.
И ушавши к њој анђео рече: Ð*адуј се благодатна! Господ је с тобом,
благословена си ти међу женама!
А она видевши га уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био
поздрав?
И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла благодат у Бога! И ево
зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и
назваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова;
И цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.
А Марија рече анђелу: Како ће ми то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила
Свевишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син
Божији.
Јер је у Бога све могуће што рече.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И
анђео отиде од ње (Лк. 1,26-38).

* * *
А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена
Јосифу, а пре него што се беху састали нађе се да је затруднила од Духа Светога.
А Јосиф муж њезин, будући праведан, и не хотећи је јавно изобличити,
намисли је тајно отпустити.
Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи:
Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој
зачело од Духа је Светога.
Па ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од
греха њихових.
А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који
говори: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће
рећи: С нама је Бог.
Уставши Јосиф од сна учини како му заповеди анђео Господњи и узе жену
своју.
И не знађаше за њу док не роди сина свога првенца и надену му име Исус
(Мт.1, 18-25).

19. ЦÐ*КВА ЈЕ ТЕЛО Ð¥Ð*ИСТОВО

Јер као што је тело једно и има удове многе, а сви удови једнога тела, иако
су многи, једно су тело, тако и Христос.
Јер и једним Духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јудејци, или
Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени.
Јер и тело није један уд него многи.
Ако рече нога: Пошто нисам рука, нисам од тела; зар ипак није од тела? И
ако рече ухо: Пошто нисам око, нисам од тела; зар ипак није од тела?
Ако би све тело било око, где је онда слух? Ако би све било слух, где је онда
мирисање?
Сад пак, многи су удови, а једно тело.
А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате
ми.
Него, шта више, који се удови тела чине да су слабији, неопходни су; и који
нам се чине мање часни на телу, њима придајемо већу част.
Да не буде раздора у телу, него да се удови подједнако брину један за
другога.
И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд
прославља, с њим се радују сви удови.
А ви сте тело Христово, и удови понаособ (1Кор. 12,12-27).