Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
11. БОГ ÐИЈЕ ОДУСТÐО ОД СВОЈЕ ÐÐМЕÐ*Е ДРСВЕТ ПОСТÐÐЕ БЕСМÐ*ТÐÐ
И поред Ðдамовог греха, Бог није одуÑтао од Ñвоје првобитне намере да
Ñтворена природа доÑтигне беÑмртноÑÑ‚ кроз Ñједињење човека Ñа Његовим
Сином, зато што је Бог Ñтворио природу из љубави и није хтео да дозволи да она
пропадне. Ðа разне начине је позивао људе да не очајавају и да Ñе не мире Ñа
Ñмрћу, обећавајући им да ће на крају ипак Ñмрт бити побеђена. Многи људи Ñу
веровали у ГоÑподње обећање и чекали Ñу да Ñе оно и оÑтвари.
То обећање Божије иÑпунило Ñе у рођењу Сина Божијег који је поÑтао
човек, тј. Богочовек ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑтоÑ, јер је у ХриÑту Ñтворена природа Ñједињена Ñ
Богом. У оÑтварењу ове Тајне ХриÑтове, Бог је такође поштовао Ñлободу човека
као што је то учинио и у Ñлучају првог човека, Старог Ðдама. Девојка Марија,
ПреÑвета Богородица, је Ñлободно приÑтала да дарује Ñтворену природу Богу и да
роди Сина Божијег као човека. Син Божији Ñе родио од Марије Дјеве и Светог
Духа и поÑтао је човек - Ðови Ðдам, ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑтоÑ. Тако је циљ због кога је Бог
Ñтворио Ñвет ипак иÑпуњен. Променио Ñе Ñамо начин оÑтварења тог циља. Сада је
Син Божији учинио Ñве оно што је требао да учини први човек Ðдам а он то није.
Чак је претрпео и Ñмрт због греха, одноÑно одбијања првог човека да принеÑе
природу Богу. Циљ је, међутим, оÑтао иÑти: Ñједињење Ñтворене природе преко
човека Ñа Богом у Сину Божијем.
Природа је у ХриÑту победила Ñмрт што је показало ХриÑтово ваÑкрÑење из
мртвих. ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ поÑтао глава читавог Ñвета, одноÑно Цркве и њен начелник као
Ðови Ðдам. Сви људи Ñу позвани да оÑтваре заједницу Ñа ХриÑтом Богочовеком,
одноÑно да поÑтану чланови Цркве и да на тај начин поÑтану беÑмртни. То што је
Бог обећао првом човеку, почело је да Ñе оÑтварује у ХриÑту и Ñа ХриÑтом кроз
његово ваÑкрÑење. Ово обећање Божије доказаће Ñе као иÑтинито у Ñвој Ñвојој
пуноћи када ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð½Ð¾Ð²Ð¾ дође и кад ваÑкрÑну из мртвих Ñви који Ñу умрли.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Ð*азмиÑли и објаÑни
ОбјаÑни шта је за човека и за цео Ñвет значио Ðдамов пад. Да ли је Бог
оÑтавио Ñвет да пропадне поÑле Ðдамовог пада? Шта је Бог чинио и шта је
обећавао људима? Зашто Ñе Бог толико брине за Ñвет? Који догађаји показују да
ће Ñвет и Ñви људи на крају ипак поÑтати беÑмртни?
Шта је Црква, одноÑно Литургија на челу Ñа ИÑуÑом ХриÑтом? Ко је ИÑуÑ
ХриÑтоÑ, зашто је он Ðови Ðдам?
Запамти
И поред тога што је Ðдам погрешио, Бог није одуÑтао од Ñвог циља да
Ñвет поÑтане беÑмртан. То најбоље показује рођење Сина Божијег као човека,
његова Ñмрт и ваÑкрÑење. Природа и људи могу поÑтати беÑмртни Ñамо у
заједници Ñа ХриÑтом. То ће Ñе показати као иÑтинито у поÑледњем дану када
ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð½Ð¾Ð²Ð¾ дође.
ÐÐУЧИ
* Ðдам је хтео да поÑтане као Бог, тј. да поÑтане беÑмртан, али не у
заједници Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼, већ Ñа Ñтвореном природом.
* ПоÑледице човековог пада, тј. промашаја поÑтављеног циља, јеÑте то
да Ñу човек и природа оÑтали Ñмртни и поÑтали Ñу непријатељи једно другом.
* И поред тога што човек није оÑтварио поÑтављени циљ, Бог није
одуÑтао да и даље помаже човеку у оÑтварењу тог циља, тј. да доÑтигне
беÑмртноÑÑ‚.
* Ð*ођењем Сина Божијег као човека Бог је поÑтавио нови почетак у
иÑторији ÑпаÑења Ñвета и најавио је да ће на крају Ñмрт бити коначно побеђена
кроз ваÑкрÑење мртвих.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
12. ЛИТУÐ*ГИЈСКРЗÐЈЕДÐИЦРЈЕ КОÐКÐ*ЕТÐО ОСТОЈÐЊЕ ЦÐ*КВЕ
Ðа крају иÑторије, када ГоÑпод ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð½Ð¾Ð²Ð¾ дође у Ñвет, он ће
Ñабрати око Ñебе Ñве људе и народе који Ñу његови. Тада ће оживети и они људи
који Ñу умрли и биће Ñа њим ако Ñу то већ били док ниÑу умрли. Та заједница је
Црква, одноÑно вечно ЦарÑтво Божије, коме неће бити краја. То нам је обећао
ГоÑпод ИÑÑƒÑ Ð´Ð¾Ðº је још био Ñ Ñ™ÑƒÐ´Ð¸Ð¼Ð° на земљи. Да ће Ñе то догодити верују Ñви
они који Ñу хришћани, одноÑно који иÑкрено воле друге људе.
Вера хришћана у будуће ЦарÑтво Божије иÑказује Ñе као Литургија и кроз
Литургију. Кад поÑтанемо чланови ЛитургијÑке заједнице кроз Крштење и кад
год приÑуÑтвујем о Литургији, ми као да Ñмо већ у тој великој и поÑледњој Цркви,
одноÑно у будућем ЦарÑтву Божијем, Ñабрани Ñа Ñвима људима и Ñа Ñвом
природом око ХриÑта. Другачије речено, Литургија је конкретно поÑтојање
будуће Велике Цркве и приÑуÑтво ГоÑпода ИÑуÑа ХриÑта Ñад и овде у иÑторији,
док он поново не дође и Ñједини Ñве људе Ñа Ñобом. ЛитургијÑка заједница је цела
Црква у малом.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Потражи одговоре на Ñледећа питања
Како ће изгледати Црква на крају иÑторије? Ðа који начин Црква поÑтоји
Ñад у иÑторији док Ñе то не догоди? Како ми изражавамо Ñвоју веру у обећано
ЦарÑтво Божије које ће Ñе деÑити на крају иÑторије кад ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð½Ð¾Ð²Ð¾ дође? Да
ли Ñи кад био на Литургији? Опиши шта Ñи тамо видео и доживео.
Запамти
Црква је заједница Ñвих људи Ñа ХриÑтом и то ће Ñе оÑтварити на крају
иÑторије када ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð½Ð¾Ð²Ð¾ дође на земљу. Док Ñе то не деÑи, Црква поÑтоји,
Ñад и овде у иÑторији, као Литургија. Зато је Литургија конкретно поÑтојање
Цркве. Свака литургијÑка заједница јеÑте цела Црква у малом.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
13. ЧЛÐÐОВИ ЦÐ*КВЕ, ОДÐОСÐО ЛИТУÐ*ГИЈСКЕ ЗÐЈЕДÐИЦЕ
Црква је заједница многих људи и природе Ñа Богом Оцем кроз Сина
Божијег који је поÑтао човек, одноÑно кроз Богочовека ИÑуÑа ХриÑта. Заједницу
људи Ñа ХриÑтом чини Свети Дух. Чланови Цркве Ñе разликују међу Ñобом као
личноÑти. У њој Ñу Богородица Марија, која је мати ИÑуÑа ХриÑта јер је родила
ХриÑта као човека, апоÑтоли, тј. први ученици и пријатељи ХриÑтови, и Ñви они
који Ñу на разне начине показали да воле ХриÑта.
Први у Цркви је ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑтоÑ, зато што је он Син Божији који је поÑтао
човек да би преко њега Ñви оÑтали били повезани Ñа Богом Оцем. Прва поÑле
ХриÑта јеÑте Богородица, Мати ХриÑтова, а затим апоÑтоли као први пријатељи
његови, и Ñви оÑтали који Ñу Ñтупили у заједницу Ñ Ð¥Ñ€Ð¸Ñтом. Сваки члан Цркве
јеÑте личноÑÑ‚ и разликује Ñе од оÑталих у завиÑноÑти од тога на који начин је
показао љубав према ХриÑту и у које време. Богородица је одмах до ХриÑта зато
што га је она родила и највише га воли. Без Богородице не би било ХриÑта.
ÐпоÑтоли Ñу, поÑле Богородице, први пошли за ХриÑтом и Ñа њим Ñу оÑтали Ñве
до Ñмрти. Они Ñу први објавили Ñвету да је ИÑÑƒÑ Ð²Ð°ÑкрÑао из мртвих и да је Он
МеÑија, Син Божији. Зато Ñе они и називају апоÑтолима. Ðарод Божији је одмах
иза апоÑтола. Сви чланови Цркве Ñу, међутим, тако повезани Ñа ХриÑтом и међу
Ñобом да ако Ñе одвоје од ХриÑта, одмах Ñе одвајају и од оÑталих чланова, и
обрнуто, ако Ñе одвоје од Богородице, апоÑтола, и од оÑталих чланова, одвајају Ñе
и од ХриÑта.
Због тога ЛитургијÑка заједница, као конкретно поÑтојање Цркве, Ñад у
иÑторији док нам Ñви њени чланови поново не дођу на земљу заједно Ñа ГоÑподом
ИÑуÑом ХриÑтом, има иÑту ову форму. ЕпиÑкоп је први у Литургији и предÑтавља
ХриÑта, док Ñу Ñвештеници који га окружују иконе апоÑтола, а верници у Цркви
Ñу народ Божији. Сви они имају Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° епиÑкопу и међу Ñобом какав Ñу
имали апоÑтоли и Ñви други према ХриÑту, док епиÑкоп треба да воли Бога,
Ñвештенике и народ као што их је волео ХриÑтоÑ. ЕпиÑкоп као икона ХриÑта и
глава Цркве чини црквену заједницу јединÑтвеном.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Провери да ли знаш
Ко Ñве чини Цркву? Ко је први у црквеној заједници? ОбјаÑни зашто. Како
разумеш то да је у Цркви Богородица одмах поред ХриÑта? Ко Ñу апоÑтоли? По
чему Ñе разликују чланови Цркве међу Ñобом, а шта их повезује? У каквом одноÑу
Ñтоје чланови Цркве Ñа ХриÑтом и међу Ñобом? Где Ñве то можемо да видимо? Да
ли Ñи био кад на Литургији. Опиши ко Ñве учеÑтвује у Литургији. Где они Ñтоје и
шта раде? Како Ñе ти оÑећаш и на који начин учеÑтвујеш у Литургији?
Запамти
Чланови Цркве Ñе разликују међу Ñобом као личноÑти. То Ñу ХриÑтоÑ,
Богородица, апоÑтоли и народ Божији. У Цркви је увек први ХриÑтоÑ, а затим
Богородица, апоÑтоли и Ñви Ñвети. Ðаведени поредак увек је иÑти.
Литургија је конкретно поÑтојање Цркве, па зато и она има иÑту такву
форму: епиÑкоп као икона ХриÑта, Ñвештеници као апоÑтоли и народ Божији.
ЕпиÑкоп је глава Цркве и он чини црквену заједницу јединÑтвеном, једном.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
14. ЛИТУÐ*ГИЈРЈЕ ЗÐЈЕДÐИЦРСВЕШТЕÐИКÐ, ЂÐКОÐРИ ÐÐÐ*ОДРБОЖИЈЕГ
ОКО ЕПИСКОПÐ
Литургија или ЕвхариÑтија јеÑте догађај када Ñе хришћани у једном меÑту,
одноÑно Ñвештеници, ђакони и народ, Ñаберу у Цркви око епиÑкопа да принеÑу
дарове од хлеба и вина Богу Оцу. Тим даровима изражавају захвалноÑÑ‚ Богу Оцу
што Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ Ñтворио, што нам је поÑлао Ñвога Сина и Светог Духа да Ð½Ð°Ñ ÑпаÑе од
Ñмрти, што нам даје земаљÑке плодове за храну, што Ð½Ð°Ñ Ñ‡ÑƒÐ²Ð° и што ће на крају
иÑторије оживети и оне који Ñу умрли. Литургија значи Ñлужба, а ЕвхариÑтија
значи захвалноÑÑ‚, благодарноÑÑ‚ Богу Оцу за Ñва добра која нам чини и која ће нам
још учинити.
Први у Литургији и онај који приноÑи дарове Богу Оцу у знак захвалноÑти
за Ñве и у име Ñвих, јеÑте епиÑкоп. ЕпиÑкоп на Литургији чини оно што је учинио,
а што и Ñада чини, ГоÑпод наш ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑтоÑ, одноÑно приноÑи као ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ†ÐµÐ¾
Ñвет Богу Оцу да га Он благоÑлови и да му дарује беÑмртноÑÑ‚. Зато је епиÑкоп
икона ХриÑта.
Бог Отац дарује Ñвима нама беÑмртноÑÑ‚ тако што нам шаље Ñвога Духа који
Ð½Ð°Ñ Ð¾Ñлобађа од Ñваког Ñтраха и оживљује Ð½Ð°Ñ Ñједињујући Ð½Ð°Ñ Ñа ХриÑтом.
Ðа крају Литургије, Ñви чланови једу и пију од дарова, хлеба и вина које им
даје епиÑкоп и на тај начин Ñе причешћују, одноÑно Ñтупају у заједницу међу
Ñобом и Ñа ГоÑподом ХриÑтом и поÑтају Тело ХриÑтово, одноÑно поÑтају Ñједињени
као удови у једном телу које је ХриÑтоÑ.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Да Ñе подÑетимо
Шта је Литургија? Како Ñе Литургија другачије назива? Зашто Ñе она тако
зове? Ко је први у литургијÑкој заједници? Зашто? ОбјаÑни зашто Ñе на крају
Литургије Ñви причешћују од једног хлеба и вином из иÑте чаше. Како ти
разумеш Свето причешће?
Запамти
Литургија је приношење дарова, хлеба и вина, Богу Оцу у знак
захвалноÑти за Ñве што нам је учинио и чини. ЕпиÑкоп је тај који приноÑи
дарове у име целе заједнице, одноÑно у име Ñвих чланова Цркве као ХриÑтоÑ
који је глава Цркве и зато је он икона ХриÑта. Другим речима, ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ñƒ име
Ñвих Ð½Ð°Ñ Ñ…Ñ€Ð¸ÑˆÑ›Ð°Ð½Ð° Ñлужи Литургију, одноÑно приноÑи дарове природе Богу
Оцу у име целе Цркве.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
15. ЛИТУÐ*ГИЈРЈЕ ÐОВИ ÐÐЧИРПОСТОЈÐЊРСВЕТРИ КОÐРБУДУЋЕГ
ЦÐÐ*СТВРБОЖИЈЕГ
Црква, одноÑно Литургија, је нови начин поÑтојања Ñвета. Суштина новог
начина живота Ñтворене природе јеÑте у заједници човека Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼, Ñа оÑталим
људима и Ñ Ð¿Ñ€Ð¸Ñ€Ð¾Ð´Ð¾Ð¼. Човек у Литургији није више индивидуа, већ биће
заједнице, одноÑно личноÑÑ‚. Јер личноÑÑ‚ не може да поÑтоји Ñама за Ñебе, него
Ñамо у заједници Ñлободе Ñ Ð´Ñ€ÑƒÐ³Ð¾Ð¼ личношћу. ИÑтовремено, у Литургији човек
поÑтаје беÑмртна личноÑÑ‚, зато што је у заједници Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼ који му даје беÑмртноÑÑ‚.
Литургија показује шта ће Ñе на крају догодити Ñа Ñветом и Ñа људима и
како ће Ñвет изгледати на крају иÑторије. Ðа крају иÑторије, доћи ће ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑтоÑ
у Ñлави, окружен апоÑтолима, Богородицом, пророцима и Ñвима Ñветима, тј.
Ñвима људима. Тада ће оживети и они који Ñу умрли. Догодиће Ñе ЦарÑтво Божије,
Ñлавље и радоÑÑ‚ кроз заједништво Ñвих Ñа ГоÑподом ХриÑтом, коме неће бити
краја, тј. у коме неће бити Ñмрти.
Због тога Литургија почиње улаÑком у Цркву епиÑкопа обученог у Ñјајно
одело, окруженог Ñвештеницима и народом Божијим, јер епиÑкоп је икона
ваÑкрÑлог ГоÑпода ИÑуÑа ХриÑта.
Сваки пут кад Ñлужимо Литургију, ми у Ñтвари тиме доживљавамо будуће
ЦарÑтво Божије. ИÑтовремено, ми на тај начин изражавамо веру у Бога и његова
обећања, одноÑно наду да ће Ñе то заиÑта и догодити.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Да ли знаш о Литургији
Шта приказује Литургија? Зашто идемо у Цркву на Литургију Ñвечано
обучени? Како почиње Литургија? Ко је епиÑкоп у Литургији? Како на Литургији
доживљаваш људе око Ñебе? Зашто је Литургија радоÑтан догађај? Шта ми
изражавамо кад год одлазимо у Цркву на Литургију? ИÑпричај како Ñе оÑећаш на
Литургији.
ÐÐУЧИ
* Црква је конкретна литургијÑка заједница.
* Свака литургијÑка заједница јеÑте цела Црква у малом.
* Литургија, одноÑно Црква, је нови начин поÑтојања Ñвета.
* Свештеници, ђакони и народ Божији Ñабрани око епиÑкопа ради
благодарноÑÑ‚ и Богу Оцу, Сину и Св. Духу јеÑте Литургија.
* Црква, одноÑно Литургија је икона будућег ЦарÑтва Божијег. Она нам
показује шта ће бити на крају иÑторије Ñа Ñветом и Ñа људима и како ће Ñе то
догодити.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
16. ПÐ*ÐВОСЛÐÐ’ÐИ Ð¥Ð*ÐМ И БУДУЋЕ ЦÐÐ*СТВО БОЖИЈЕ
Верујући у Божије обећање и очекујући да Ñе оÑтвари ЦарÑтво Божије на
земљи, хришћани Ñу и живели у Ñкладу Ñ Ñ‚Ð¾Ð¼ вером. Према другим људима Ñу Ñе
увек одноÑили Ñ Ñ™ÑƒÐ±Ð°Ð²Ñ™Ñƒ, позивајући Ñве да уђу у заједницу Ñ Ð¥Ñ€Ð¸Ñтом, одноÑно
да поÑтану чланови Цркве, како би оÑтварили то што Ñви људи желе, а то је
беÑмртноÑÑ‚.
У Ñкладу Ñ Ñ‚Ð¾Ð¼ вером, хришћани Ñу и домове у које Ñу Ñе окупљали на
Литургију, градили и украшавали тако да и они личе на проÑтор, одноÑно на Ñвет
у коме ће боравити ЦарÑтво Божије. Зато Ñу те домове назвали Црква.
У Цркви поÑтоји поÑебно меÑто Ñа преÑтолом пред којим Ñтоји ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑтоÑ
окружен апоÑтолима. Тај део Ñе назива олтар. Поред олтара поÑтоји и меÑто на
коме Ñтоји народ Божији. Тај део Ñе назива наоÑ, одноÑно лађа Цркве. И то због
тога што Литургија, одноÑно Црква као грађевина, предÑтавља уједно и брод,
велику лађу која Ð½Ð°Ñ Ð½Ð¾Ñи ка ИÑтоку, у ÑуÑрет ГоÑподу ХриÑту, који ће доћи. Као
што Ñунце излази Ñа ИÑтока и доноÑи живот, тако ће и ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð´Ð¾Ñ›Ð¸ и донети нам
живот вечни.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Провери да ли знаш
Шта предÑтавља олтар у Цркви? Ко Ñтоји у олтару и зашто? Ко је увек у
лађи Цркве? Шта Црква као грађевина предÑтавља? Ко Ñтвара културу и
Ñпоменике културе? Одакле извире људÑка култура? Одакле извире хришћанÑка
култура?
ÐÐУЧИ
* Вера и нада у будуће ЦарÑтво Божије има као поÑледицу поÑебан
начин живота људи који Ñтвара културу и Ñпоменике културе.
* Храм где Ñе Ñабирају на Литургији, хришћани Ñу уÑтројили тако да он
буде налик на будуће ЦарÑтво Божије и зато Ñу га назвали Црква.
* ЉудÑка култура и Ñпоменици културе извиру из вере тих људи.
ХришћанÑка култура и Ñпоменици културе наÑтали Ñу као плод вере
хришћана у будуће ЦарÑтво Божије.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
17. СТÐÐ*ОЗÐВЕТÐРОПИС СТВÐÐ*ÐЊРСВЕТРИСТОÐ*ИЈРПÐ*ВОГ ЧОВЕКÐ
Тако Ñе доврши небо и земља и Ñва војÑка њихова. И Ñврши Бог до Ñедмога
дана дела Ñвоја, која учини; и почину у Ñедми дан од Ñвих дела Ñвојих, која учини.
И благоÑлови Бог Ñедми дан и поÑвети га, јер у тај дан почину од Ñвих дела
Ñвојих, која учини.
То је поÑтање неба и земље, кад поÑташе, кад ГоÑпод Бог Ñтвори земљу и
небо (1.Мој. 2,1-4).
* * *
Ð Ñтвори ГоÑпод Бог човека од праха земаљÑког и дуну му у Ð½Ð¾Ñ Ð´ÑƒÑ…
животни; и поÑта човек душа жива.
И наÑади ГоÑпод Бог врт у Едему на иÑтоку; и онде намеÑти човека кога
Ñтвори.
И учини ГоÑпод Бог те никоше из земље Ñвакојака дрвета лепа за гледање и
добра за јело и дрво од живота уÑред врта и дрво од знања добра и зла.
И запрети ГоÑпод Бог човеку говорећи: једи Ñлободно Ñа Ñваког дрвета у
врту;
Ðли Ñ Ð´Ñ€Ð²ÐµÑ‚Ð° од знања добра и зла, Ñ ÑšÐµÐ³Ð° не једи; јер у који дан окуÑиш Ñ
њега умрећеш (1.Мој. 2,7-17).
* * *
Ðли змија беше лукава мимо Ñве звери пољÑке, које Ñтвори ГоÑпод Бог; па
рече жени: је ли иÑтина да је Бог казао да не једете Ñа Ñваког дрвета у врту?
Ржена рече змији: ми једемо рода Ñа Ñваког дрвета у врту;
Само рода Ñ Ð¾Ð½Ð¾Ð³ дрвета уÑред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у Ñš,
да не умрете.
Рзмија рече жени: нећете ви умрети;
Ðего зна Бог да ће вам Ñе у онај дан кад окуÑите Ñ ÑšÐµÐ³Ð° отворити очи, па ће
те поÑтати као богови и знати шта је добро а шта зло.
И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и
да је дрво врло драго ради знања, узабра рода Ñ ÑšÐµÐ³Ð° и окуÑи, па даде и мужу
Ñвојему, те и он окуÑи.
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
Тада им Ñе отворише очи и видеше да Ñу голи па Ñплетоше лишћа Ñмокава
и начинише Ñеби прегаче.
И зачуше Ð³Ð»Ð°Ñ Ð“Ð¾Ñпода Бога, који иђаше по врту кад захлади; и Ñакри Ñе
Ðдам и жена му иÑпред ГоÑпода Бога међу дрвета у врту.
РГоÑпод Бог викну Ðдама и рече му: где Ñи?
Рон рече: чух Ð³Ð»Ð°Ñ Ñ‚Ð²Ð¾Ñ˜ у врту па Ñе поплаших, јер Ñам го, те Ñе Ñакрих.
РБог рече: ко ти каза да Ñи го? да ниÑи јео Ñ Ð¾Ð½Ð¾Ð³ дрвета што Ñам ти
забранио да не једеш Ñ ÑšÐµÐ³Ð°?
Ð Ðдам рече: жена коју Ñи удружио Ñа мном, она ми даде Ñ Ð´Ñ€Ð²ÐµÑ‚Ð° те једох.
РГоÑпод Бог рече жени: зашто Ñи то учинила? Ржена одговори: змија ме
превари те једох.
Тада рече ГоÑпод Бог змији: кад Ñи то учинила, да Ñи проклета мимо Ñвако
живинче и мимо Ñве звери пољÑке; на трбуху да Ñе вучеш и прах да једеш до Ñвога
века.
И још мећем непријатељÑÑ Ð²Ð¾ између тебе и жене и између Ñемена твога и
Ñемена њезина; оно ће ти на главу Ñтајати а ти ћеш га у пету уједати.
Ржени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш Ñ Ð¼ÑƒÐºÐ¾Ð¼ ћеш
рађати децу и воља ће твоја Ñтајати под влашћу мужа твога, и он ће ти бити
гоÑподар.
Па онда рече Ðдаму: што Ñи поÑлушао жену и окуÑио Ñ Ð´Ñ€Ð²ÐµÑ‚Ð° Ñ ÐºÐ¾Ñ˜ÐµÐ³Ð° Ñам
ти забранио рекавши да не једеш Ñ ÑšÐµÐ³Ð°, земља да је проклета Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼; Ñ Ð¼ÑƒÐºÐ¾Ð¼
ћеш Ñе од ње хранити до Ñвога века;
Трње и коров ће ти рађати а ти ћеш јеÑти зеље пољÑко;
Са знојем лица Ñвога јешћеш хлеб, док Ñе не вратиш у земљу од које Ñи узет;
јер Ñи прах и у прах ћеш Ñе вратити.
Ð Ðдам надену име жени Ñвојој Ева, зато што је она мати Ñвим живима.
И начини ГоÑпод Бог Ðдаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у
њих (1.Мој. 3,1-21).
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
18. Ð*ОЂЕЊЕ Ð¥Ð*ИСТОВО
Ру шеÑти меÑец поÑлан би од Бога анђео Гаврило у град ГалилејÑки по
имену Ðазарет, девојци зарученој за мужа, по имену ЈоÑифа, из дома Давидова; и
девојци беше име Марија.
И ушавши к њој анђео рече: Ð*адуј Ñе благодатна! ГоÑпод је Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼,
благоÑловена Ñи ти међу женама!
Рона видевши га уплаши Ñе од речи његове и мишљаше: какав би ово био
поздрав?
И рече јој анђео: Ðе бој Ñе, Марија! Јер Ñи нашла благодат у Бога! И ево
зачећеш и родићеш Ñина, и наденућеш му име ИÑуÑ. Он ће бити велики, и
назваће Ñе Син Свевишњега, и даће му ГоÑпод Бог преÑто Давида оца његова;
И цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царÑтву његову неће бити краја.
РМарија рече анђелу: Како ће ми то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и Ñила
Свевишњега оÑениће те; зато и оно што ће Ñе родити биће Ñвето, и назваће Ñе Син
Божији.
Јер је у Бога Ñве могуће што рече.
РМарија рече: Ево Ñлушкиње ГоÑподње; нека ми буде по речи твојој. И
анђео отиде од ње (Лк. 1,26-38).
* * *
Ррођење ИÑуÑа ХриÑта овако би: Кад је мати његова Марија била обручена
ЈоÑифу, а пре него што Ñе беху ÑаÑтали нађе Ñе да је затруднила од Духа Светога.
РЈоÑиф муж њезин, будући праведан, и не хотећи је јавно изобличити,
намиÑли је тајно отпуÑтити.
Ðо кад он тако помиÑли, гле, јави му Ñе у Ñну анђео ГоÑподњи говорећи:
ЈоÑифе, Ñине Давидов, не бој Ñе узети Марије жене Ñвоје; јер оно што Ñе у њој
зачело од Духа је Светога.
Па ће родити Ñина, и надени му име ИÑуÑ; јер ће он ÑпаÑти народ Ñвој од
греха њихових.
Ð Ñве Ñе ово догодило да Ñе иÑпуни што је ГоÑпод казао преко пророка који
говори: Ето, девојка ће зачети, и родиће Ñина, и наденуће му име Емануил, што ће
рећи: С нама је Бог.
УÑтавши ЈоÑиф од Ñна учини како му заповеди анђео ГоÑподњи и узе жену
Ñвоју.
И не знађаше за њу док не роди Ñина Ñвога првенца и надену му име ИÑуÑ
(Мт.1, 18-25).
Re: Лекције за четврти разред оÑновне школе
19. ЦÐ*КВРЈЕ ТЕЛО Ð¥Ð*ИСТОВО
Јер као што је тело једно и има удове многе, а Ñви удови једнога тела, иако
Ñу многи, једно Ñу тело, тако и ХриÑтоÑ.
Јер и једним Духом ми Ñе Ñви крÑтиÑмо у једно тело, били Јудејци, или
Јелини, или робови, или Ñлободни; и Ñви Ñмо једним Духом напојени.
Јер и тело није један уд него многи.
Ðко рече нога: Пошто ниÑам рука, ниÑам од тела; зар ипак није од тела? И
ако рече ухо: Пошто ниÑам око, ниÑам од тела; зар ипак није од тела?
Ðко би Ñве тело било око, где је онда Ñлух? Ðко би Ñве било Ñлух, где је онда
мириÑање?
Сад пак, многи Ñу удови, а једно тело.
Роко не може рећи руци: Ðе требаш ми; или опет глава ногама: Ðе требате
ми.
Ðего, шта више, који Ñе удови тела чине да Ñу Ñлабији, неопходни Ñу; и који
нам Ñе чине мање чаÑни на телу, њима придајемо већу чаÑÑ‚.
Да не буде раздора у телу, него да Ñе удови подједнако брину један за
другога.
И ако Ñтрада један уд, Ñ ÑšÐ¸Ð¼ Ñтрадају Ñви удови; а ако ли Ñе један уд
проÑлавља, Ñ ÑšÐ¸Ð¼ Ñе радују Ñви удови.
Рви Ñте тело ХриÑтово, и удови понаоÑоб (1Кор. 12,12-27).