u takvom okruženju ne želiš da ostaješ, kamoli napreduješ.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Printable View
u takvom okruženju ne želiš da ostaješ, kamoli napreduješ.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Uh Vrag, ne može se sve ''preko kolena''...Svaki rez ima i svoje posledice...Ko nije sve prošao, ne može znati..Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Nada upravo postoji tamo, gde bi nas nešto moglo slomiti...I kad nisi dobio ono što očekuješ i čemu se nadaš, a relano je da bi trebao dobiti...ti se grčevito boriš da kreneš dalje...A nada ti daje elan..
Mala je to linija...očekivanje i nadanje...
neke stvari moraju.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Da Vrag, ali kad nemaš kud, onda se boriš za bolje tamo gde jesi...:)Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
No, ipak sam se izborila.....:lol:
i, kakav je osećaj?Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
inače, uvek imaš kud.
Iskreno...fenomenalan...I kao olakšanje i kao satisfakcija...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
U tom momentu, nisam imala izbora....Imala sam, ali bih prešla na lošije ili u mnogo lošiju firmu...Naravno da uvek imaš kud, ali zavisi gde...Ići iz ''inata'' ili iz nezadovoljstva...nije uvek dobro rešenje...Ići kada to poželiš, je dobro rešenje...:dada:
niko ne ide odande gde mu je dobro...Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
al dobro, kontam da je u tvom slučaju možda vredelo... ne vredi uvek.
Da Vrag, baš tako...Vredelo je...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Ali je trebalo mnogo snage..Uvek se u takvim situacijama ide na to da se ''slomi'' čovek...Mnogo toga sam prošla...zato mi i jeste ovako zanimljivo...:lol:
Nije zabavno da u tom momentu kloneš duhom..., jer ''nada poslednja umire''...(ovo malo da vratim na temu...:lol:)
Sreće :haha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Da, naravno, zato sam se za prvo ozbiljan posao naradio samo tako, a isplata nije ni postojala :aha: toliko o sreći :lol:
Da, postoje situacije kada nekoga moraš da otrpiš, jer je trenutna pozicija takva, a što se mobinga tiče, imao sam takvih situacija, čak i pokušaj ucene, kada sam nbio na samom kraju jednog posla, pa mi je zeprećeno da ako nešto kažem, da posao neću ni završiti :aha:
Sa mnom je to igra koja ima samo jedan moguć završetak, a taj nije nikada dobar za drugu stranu koja tako nešto sebi dozvoli.
Ne, strpljenja nemam, svoj posao po dogovoru odradim, ali nije pametno poušati me zakinuti na bilo koji način.
Ne trpim nadu, nadanje = ludom radovanje, nego jednostavno, koliko sam zaradio toliko da me isplatiš, da ne pravimo problem i da ne komplikujemo dalje stvari.
Nije na "prepad" Sago, samo staneš "nogom na loptu", zaustaviš "igru" pa se sve lepo samo posloži, ovako ili onako, uvek bude po tvome.
Barem je kod mene tako.
Čovjek se nada dok je živ..pa čak i kad misli kako se prestao nadati,uvijek u njemu postoji jedna mala tinjajuća iskra da će s jutrom biti bolje,drugačije jer nikad nije bilo da nekako nije bilo..
Ne možemo nadu definisati kao iluziju je ona nužno ima elemente stvarnog,realnog..niti joj možemo dati karakter paučine..ona je kao i čežnja..sa njom dišemo,nekad je se odreknemo,nekad nam okrene leđa,ali uvijek je tu u nama....kakav bi bio svijet da zaboravimo da se nadamo..
A jeste probali nekada da se ne nadate ničemu? :hm: To je za malo pa nemoguće.. :lol:
Nemoguće:dada:
Pa mislim, svi zapeli za posao pa posao, to su stvari na koji ljudski faktor lako može da utiče.Šta npr kada se razboliš, ležiš u postelji...i šta jedino tada imaš? Veru da će nešto krenuti na bolje:dada:...tj nadu :)
tačno. kad te bolest savlada, pa makar i na kratko pa makar bila i neka bezazlena prehlada, nadamo se da će biti bolje...a kamoli kad su bitne stvari u životu...Citiraj:
Prvobitno napisano od Sarmica
nada je neophodna za život.
nadati se ničemu ili ne očekivati ništa? ovo već zahteva racionalizaciju i trening :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
pa svi se nadamo:)..to nas motivise,tera dalje..kakvi bi bili bez nje?ugaseni..
misim da je nada jedan od najlepsih delova ljudske duse.
ko jos ume da se nada, on pokazuje dve stvari.
prvo, da nije postao sasvim potpuni totalni cinik koji vise ne veruje u dobro
drugo, da je zivot osvestio kao zlo i dobro koje se smenjuje, i kao sto posle svakog dobra dodje neko zlo, tako posle svakog dobra dodje neko dobro.
nadati se - to je realno, jer zivot jeste pun predivnih iznenadjenja i neocekivanih promena.
e sad, ima prica o onom sto je kukao bogu sto su mu ukrali kravu ili bese bajs dok je bio u crkvi, a bog mu rekao idi u crkvu, i moli se bogu, ali vezuj svoj..sta god..
tako i ovde.
nadanje je jedno, to je stvar duha, vera da ce se sve zavrsiti dobro ili makar ne lose
a delanje, je stvar racionalnog odraslog coveka koji cini sve sto je u njegovoj moci da bi ostvario neki cilj
ma sta pricali, mi nismo sasvim racionalna bica. i ono sto nas cini, i tera na akciju, ili na odustajanje, cesto su sasvim iracionalne emocije. one nas cine ljudskim bicima.
Kakav bi mi zivot bio bez nadanja...U mom slucaju, tanka je linija izmedju razocaranja i nade. Jako sam svesna toga da ce svaka moja nada ostati upravo samo to i mogucnosti da ta nada dobije i srecni zavrsetak... ali u svakom slucaju nadam se, pa kako bude. Ta nada je tako prisutna u nasim zivotima, svakodnevno je tu, upravo sam i drugarici otkucala poruku: Nadam se da cemo uspeti da se organizujemo i vidimo uskoro...
:bravo:Citiraj:
Prvobitno napisano od babs
ljudi koji se ne nadaju sigurno su jako stari u duši..