''Nož u leđa'' ?

Tačke su čudo,posebno one koje nas osvješćuju..i kreću se na velikoj skali od one "Povrijedio si me",preko :"Povrijedio si me opet,pa dokle"..pa sve do one tačke ključanja: "E,sad mi te je stvarno dosta"
Put naših tačaka je samo nama znan..nečiji je duži,nečiji ima tek prečicu..neko mjeri dva puta pa onda siječe,neko odmah skine glavu ..teško ljudi prihvataju toliku različitost

To sve zavisi od naši duhovnih ''granočnika''. Znači, neke stvari ne opraštama nikako...Prevara i izdaja je nešto preko čega ne prelazim...

Kada nas uvredi i povredi neko do koga nam je stalo, zaista boli i upravo samo takav neko nas može i povrediti.
Sada se postavlja pitanje, da li tada presuđuje srce ili razum, kada reći stop...''nož u leđa'' smo već jednom podneli..dalje neće moći...
Ako nas je neko izneverio i mi to osetili iz dubine duše, bolje rečeno ''krvarimo'' tu unutra, da li će ranjena duša reći ne, ne praštam ili će razum pomešan sa nekim principima i stavom reći ne...:hm:Šta je tu kočnica ili šta tu određuje i daje ''drugu šansu''?

Šta određuje drugu šansu:hm:
Vjerujem da bi dosta ljudi reklo da je to vođeno srcem,ali mišljenja sam da i razum tu ima svoje prstiće ma kako nam se to ne dopadalo:)
Jer najlakše je sdebi reći kako je srce pogriješilo,kako je srce nadjačalo i kako je ono krivo:nene:
ne može ono samo da upravlja

ma nema tu sta da se ne dopada...ja prastam srcem.
a secem iskljucivo razumski
jer mozak je taj koji brine o integritetu licnosti
ma to je klasicna prica..ego zajebava, ali i stiti.
svest o sebi, o svojm zdravlju, miru, napredovanju..
ako je to ugrozeno, ja secem bez daljeg filozofiranja..to je moja tacka.
a srce nek se oporavlja narednih godinu dana, ko ga hebe, kad je tako glumpavo:ljut: