Ljubavna ovisnost

Prava ljubav jeste ovisnost i to nesumnjiva jer ako nekoga voliš onako do kraja onda nemožeš da zamisliš život bez nje/njega. Naravno ako je uzajamna. Ipak i u takvom stanju stvari treba se malo "odmaknuti" i ne gušiti onoga koga voliš po ceo dan. Potreban je "dotok emocija". Patologija nastaje ako nemožeš bez nekoga a on/ona ne mari za tebe i ako to stanje dugo traje. Neminovno je da traje neko vreme dok veruješ da ipak nešto može da se desi, dok čezneš i naravno patiš. Kad to vreme istekne a dužina je individualna moraš se okrenuti drugoj osobi i opet biti srećan jer si voleo, mada uskraćeno i nepotpuno. Bolje i tako nego nikako jer sreću ne možeš pronaći uvek kad poželiš. Jedino što nesmemo dozvoliti sebi je dobrovoljni beg od pravih emocija. To je zločin koji smo počinili sami sebi.

hmmm :hm:

neka bude ovako... jednom je jedna devojka volela nepojmiljivom silinom... on nije umeo da voli... ili jeste na kranje cudan nacin :pardon:
dok su bili u vezi nisu se poklapali u teznjama... kada su raskinuli i zapoceli nesto sasvim drugacije sa drugim osobama, osetili su patolosku privlacnost i zavisnost... i tako su uzivali jedno u drugom na stetu tih drugih "neduznih" osoba i na stetu cistote ljubavi...
do kojih granica su stigli nije vazno... postali su opsenari ljubavi koja nije imala racionalni smisao, vec iskrivljenu psihicku i telesnu zavisnost...

dok se jedno od njih nije opametilo i sve to raskantalo...
i cica mica gotova prica :dada:

pouka: ljubavna zavisnost moze preci u patologiju... ipak, ne dozvolite da vam ona iskrivi shvatanja o ljubavi...

pouka: ljubavna zavisnost moze preci u patologiju... ipak, ne dozvolite da vam ona iskrivi shvatanja o ljubavi...
:bravo:naki
o tom ja i pišem na temi:dada: