Printable View
E pre neki dan dodje u firmu zvanican dopis kako se svi strucni profili moraju nazivati adekvatno polu! :shocked:
npr..PSIHOLOG je PSIHOLOŠKINJA
PEDAGOG..PEDAGOŠKINJA
( to je sada kao ispravno..)
E posto ne dadose nikakva uputsva sta je pravilno i kako to da se zovemo..a se pitam kako cemo zvati PEDIJATRA, UROLOGA, PSIHIJATRA, RUKOVODIOCA, LOGOPEDA. .:per:..missim, da ne nabrajam..u ženskom rodu?????
urološkinja, psihijatrica, logopedica :zrika:
E ne može..koliko znam, Hrvati kažu psihijatrica ...mi se moramo razlikovati :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
i ne moramo, sani...videćeš....mi smo već profesorice....apotekarice....i sve tako.Citiraj:
Prvobitno napisano od sani
zato što postavljač nije provirio ovde :grip:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
subkultura ili supkultura?
rekla bih da je ovo prvo, ali rešavajući neki test, saznadoh da je ovo drugo tačno...nije mi jasno zašto?
Cesto cujem,a nazalost i vidim reklame za cevabdzinicu.Pise "cevaPdzinica".
Za pedijatra,logopeda i ostala zvanja u zenskom rodu sam i ja cula da je sada pravilno pedijatrica itd.,mada je meni pravilnije pedijatar,i tako i govorim.
A sta je onda ispravno-SrBski ili SrPski....:raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od mihaela
Правилно је српски (једначење по звучности) и то од Вукове реформе језика.
До ове реформе се говорило србски, а Вука су због ове промене многи критиковали.
Пише се малим словом осим кад је на почетку реченице.
Није сада правилно. Правилно је одувек, једноставно, у нашем језику се усталило да називи појединих занимања буду само у мушком роду.Citiraj:
Prvobitno napisano od mihaela
tako je :)Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
kao, uostalom, i svi pridevi :)
Taj test nije dobar... mislim da ne može da bude tačno sup ..jer to ne znači ništa...sub je oznaka za pod ..Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
ne bi da pametujem ali sup kultura je reč koja ne označava ništa..
P.S. Ko je video kulturu u SUP-u.. današnji MUP...
ma znam sve to što pišeš...ali, taj test je finansiralo ministarstvo kulture :krsti: na sajtu ''politike'' je.Citiraj:
Prvobitno napisano od Bandit
cudno zvuci ali jeste pravilnije supkultura...to je upravo ono sto je Kvini vec napisala,jednacenje suglasnika po zvucnosti kad b prelazi u p...kao sto je srpski a ne srbski kao.... Ne kaze se Srbkinja nego Srpkinja.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Jednacenje suglasnika po zvucnosti- sumni suglasnici, koji se razlikuju po zvucnosti, jednace tako sto se prvi suglasnik iz para zamjenjuje sa svojim parnjakom koji je po zvucnosti jednak drugom suglasniku iz para. Tako da u ovom slucaju zvucno -b prelazi u svojim bezvucni parnjak -p.
veoma cesto se pitamo sta je ispravnije reci "celo vreme"ili "sve vreme" ?potvrdu za ispravnost izrza "celo vreme" imate u Klajnovom Recniku jezickih nedoumica,pod C i odrednicom "celo vreme"...posto me mrzi da kuckam evo copy paste
Изразе "све време" и "цело време" ћемо употребити у зависности од тога да ли одређен временски период посматрамо као целину или као збирну именицу. Ако под временом у датом контексту подразумевамо једну тачно омеђену временску целину (школски час, ноћ, вече, време одржавања неког скупа или састанка и сл.), сасвим је правилно рећи "цело време", као што имамо и цео дан, целу ноћ, цео час и сл. На пример: "Поноћна литургија је трајала дуже од сат и по. Цело време сам се осећао надахнуто и устрептало." Наравно, у том контексту је правилно и рећи "све време" (према неким нашим ауторитетима чак и боље, што ћемо видети касније). Ако, пак, под временом не подразумевамо целину него неко неодређено трајање, на пример у реченици "Где си до сад, бринем све време?" нећемо употребити израз "цело време" јер није јасно о каквој целини говоримо и у датом контексту је нема, осим, наравно, ако раније није наговештена. Отприлике као што и под изразима "цео хлеб" или "цело млеко" заправо подразумевамо целу векну хлеба, односно цело литарско паковање млека, јер их је, као збирне именице, заправо и немогуће другачије схватити. Ако неко купи и понесе кући једну векну хлеба и поједе је, може да каже и да је појео цео хлеб (то јест, целу векну хлеба) и да је појео сав хлеб (то јест, сав хлеб који је купио). Даље, у Даничићевом преводу Старог завета имате и израз "пола времена" где се, наравно, подразумева половина неког временског периода. Тај израз се користи и у природним наукама, док у спорту имате и учестали израз "половина времена". Најједноставније је запамтити по томе да се, ако се мисли на тачно одређен временски период, може рећи и све и цело (боље је све, али ни цело није погрешно), а ако се мисли на неодређен временски опсег или време као збирну именицу, једино се може рећи све.:)
dakle, najbolje je reći ''sve vreme''...tu sigurno nema greške.
NEĆU
NISAM
NEMOJ
NEMAM
NESTATI
NEDOSTAJATI
evo i ovo ce nam dobro doci
ne bi bilo lose da malo cesce posecujemo ovu temu i obnovimo ono sto smo zaboravili.evo i ovde se cesto prave graske
Buduće vreme
Piše se sastavljeno od glagola na -ti:(radiću, pašću)
a odvojeno od glagola na -ći : (naći ću, reći ću, pomoći ću)
Hrvatsko odvojeno pisanje (radit ću, past ću) čisto je grafička varijanta, jer je izgovor i u tom slučaju radiću, pašću.
sa mnom.
Klajn
odkad ili otkad?
Од кад
energetski ili energijski :huh: sva sam se zbunila sad ....
uvek sam govorila energetski, ali vidim da ljudi pišu i energijski...odnosi se na nivoe molekula :hm:
a da li se kaže bezbedonosni ili bezbednosni :huh:
mislim da je oboje pravilno, ali da ima razlicito znacenjeCitiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
koliko je meni poznato od reci bezbednost izvedeno je bezbednosno, u srpskom jeziku ne postoji rec bezbedonost, tako da ni bezbedonosno nema smisla
to je kao sa doškolovavanjem...ne postoji školovavanje, nego školovanje...pa shodno tome bi trebalo da bude doškolovanje.....ali, svi govore doškolovavanje.
iz prakse>
kaze se bezbednosna ograda, pojas, itd
ali bezbedonosne mere..
to ima veze sa glagolom doskolovati, ne sa skolovati
pa svejedno. nije doškolovavati...Citiraj:
Prvobitno napisano od Cruz
potrazicu pravila sutra, pa cu postaviti, da budemo sigurni sta je ispravno :dada:
mislim da se kaže "bezbednosne mere", bar su nas tako na fakultetu učili :kreza:
evo sta sam pronasla vezano za doskolovavanje...
"... Koga će doškolovati ljudi koji ne znaju da ne postoji doškolovavanje, već doškolovanje. Pošto ne postoji glagolska imenica školovavanje, ne postoji ni izvedenica sa prefiksom do, doškolovavanje, već samo i jedino doškolovanje."
e pa tako :dada:
ima na onoj drugoj temi opsirnije.. :manijak:
a je l' znate kako se zovu stanovnici vrnjacke banje i herceg novog? :)
vrnjčani i novljani?
novljani da, ali za ove druge su podeljena misljenja, neko kaze vrnjcani a neko banjcani, sto po mom misljenju nije bas ispravno, banjcani bi trebalo da budu stanovnici i soko i bukovicke i ostalih banja :hm:
Obzirom da smo već počeli neku diskusiju o nekim jezičkim nedoumicama, ova tema bi trebala da posluži u prilog tome.
Počeli smo diskusiju na temu, poslenje i zadnje kupovine...
Ispravno je i jedno i drugo. Nekome lepše zvuči, poslednja kupovina...Meni recimo bolje zvuči zadnja kupovina...Pročitala sam zadnju knjigu. Jer sam pročitala i prvu knjigu...
Последњи и задњи Последњи и задњи -
ЗАДЊИ
Придев задњи, најчешће, има просторно значење. Тако коњ има задње ноге (и предње), тако ауто има задње седиште (и предње) итд. Дакле, опозиција предњи – задњи у овом случају је јасна (не постоји низ, оно што је напред је предње, оно што је позади је задње).
Специфична значења, несумњиво јасна, има придев задњи у следећим примерима:
- Куцнуо му је задњи час (слично би било да се овде употреби придев последњи, али је значењски и стилски ефектнији придев задњи).
- Има задње намере (тешко да би се могло рећи да неко има последње намере).
ПОСЛЕДЊИ
У школи ученици обично имају неколико (више) часова. Дакле, то је низ. Тако имају први (почетни, не предњи) час, други, трећи, четврти и последњи (или задњи). У овом случају (и њему сличним) придев последњи не разликује се од придева задњи. Дакле, исто је рећи: Данас нам је последњи (задњи) час математика. У овом (и сличним случајевима), када се употреби придев задњи, не подразумева се да је прво нешто што је предње, већ се мисли да је нешто на почетку прво (почетно).
ПОСЛЕДЊИ И ЗАДЊИ
Свеједно је, с обзиром на то да се разлика у значењу с временом изгубила, да ли ћете рећи да сте у задње (= последње) време необично вредни, да увек потрошите задњи (= последњи) динар на весеље...
Izvor:opismenise.com
Obuvanje ili oblačenje čarapa
Pitanje: Da li se čarape obuvaju ili oblače?
Kao što se cipele obuvaju, tako se i čarape obuvaju.
Primer:
Miloš je obuo obe čarape.
Izvor:srpskijezik.rs