Å ta je to pravilna ishrana?

7 top namirnica za jake mišiće

Protein je ključan za rast mišića, ali njihov rast zahteva mnogo više. Zdrava ishrana, pravilan izbor namirnica su ključni faktori za očuvanje zdravlja i mišićne mase.

BADEMI
Četvrtina šolje badema sadrži osam grama proteina. Bademi su izvor zdravih masti i magnezijuma koji su korisni za srce.

ŠVAPSKI SIR
Ova vrsta sira bi trebalo da bude svakodnevno na vašem meniju ako želite jake mišiće. Pola šolje ovog nemasnog sira sadrži četrnaest grama proteina i osamdeset kalorija uz dva grama masti.

MLEKO
Mleko je hrana životinjskog porekla koja sadrži sve esencijalne aminokiseline uz veoma malo masti.

GOVEDINA
Crveno meso kao što je sušena govedina je odličan izvor proteina. Samo 100 grama suvog mesa sadrži dvadeset sedam grama proteina, ali i jedanaest grama masti i nešto više od 200 kalorija.

SOJA
Soja je izuzetno korisna za rast mišića - šolja kuvane soje sadrži preko dvadeset grama aminokiselina.

PILETINA
Samo 100 grama pilećeg mesa sadrži trideset jedan gram proteina uz četiri grama masti. Uzimajući u obzir korisne osobine piletine i njen ukus, ovo meso predstavlja najbolju hranu za rast mišića.

RIBA
U 100 grama lososa ima dvadeset pet grama proteina i mogo drugih hranljivih sastojaka. Losos je bogat omega 3 masnim kiselinama i značajan je izvor vitamina D.

Spanać jača mišiće

Porcija od 300 grama spanaća smanjuje za pet odsto količinu kiseonika koja je potrebna mišićima tokom vežbe. Efekat je tako moćan da se može osetiti već nakon tri dana, a tajna je u nitratima koje ovo zeleno povrće sadrži u izobilju.
To je kao aditiv za gorivo za mišiće - čini da rade bolje i efikasnije objašnjava dr. Weitzberg u studiji objavljenoj u magazinu "Cell Metabolism".
Iako se dugo verovalo da je gvožđe zaslužno za podsticanje snage, naučnici sada znaju da je to zahvaljujući nitratima.
Spanać (lat. Spinacia oleracea), potiče iz Persije, današnji Iran, a u Kinu je dospeo u VII veku nakon što ga je tamo, kao poklon, poslao kralj Nepala. U Evropu je stigao tek u XI veku kada su ga Maori doneli u Španiju.

Мени ово није јасно...
Смањује кисеоник који треба мишићима а делује као гориво... :huh:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od QueenOfClubs

Мени ово није јасно...
Смањује кисеоник који треба мишићима а делује као гориво... :huh:

---

pa nitrati imaju kiseonik :) ne valja višak kiseonika, jer je pojačana oksido-redukcija. ovo je taman, jer ga mišići ''vuku'' oz nitrata.

Pravilno kuvanje je pola zdravlja

Prvi korak u održavanju zdravlja i skidanju kilograma je prilagođavanje recepata novim navikama i zdravijoj ishani. Dakle, zaboravite na pohovana jela koja su puna masnoće nepotrebnih kalorija. Pohovano meso, sa prelivima od majoneza i pavlake izbacite iz jelovnika, baš kao i pomfrit, i sva jela koja se prave sa puno masnoće.

Salate ne prelivajte uljem, u posudu stavite malo vode, soli i limuna ili sirćeta i dodajte ulje mereno kaščicom, ako želite možete dodati senf ili nemasni jogurt, promešajte i tek onda spustite povrće i promešajte

Veliki broj ljudi je zbunjen činjenicom da se goji ili ima povećanu masnoću u krvi, a ne jede masnu i zaprženu hranu. Stvar je u tome što masni mlečni proizvodi, pekarski proizvodi, vafli i keks imaju veliki procenat masnoće na koju često zaboravljamo. Veću količinu šećera kroz industrijske sokove ili slatkiše čak i povećan unos voća koji pojedemo naš organizam pretvara u masnoću. Svaki veći kalorijski unos od dnevne potrošnje kalorija se pretvara u masnoću, jer to je jedini način da naše telo skladišti preterane količine nepotrošenih kalorija.

BALANSIRANJE KALORIJA
Pored balansiranje kalorija vodite računa i o adekvatnom unosu vitamina, minerala, vlakana, određene količine proteina i ugljenih hidrata kao i masti. Sve ovo treba uskladiti sa godinama, polom, dnevnim aktivnostima i zdravstvenim stanjem. S obzirom na to da to nije moguće univerzalno prikazati, ovde će biti data samo opšta uputstva. Zdraviji načini pripreme su kuvanje u vodi ili na pari, grilovanje, pečenje i dinstanje na malo ulja i vodi.


RECEPTE NA GOTOVS
Za početak pripremite recepte koje volite ali pre pripreme razmislite kako da promenite recept i izbacite nepotrebnu masnoću, višak ulja, masne pavlake, putera ili sira, šećera i brašna.
Kontrolišite količinu ulja tako što ćete sipati ulje u kafenu kašičicu pa tek onda u sud. Dve kafene kašičice sadrže 10 g ulja odnosno 90 kcal. Setite se koliko ste puta sipali ulje direkno iz flaše ne kontrolišući količinu, jedna supena kašika ulja sadrži 135 kcal.
Pavlaku zamenite nemasnim jogurtom sa smanjenom masnoćom, ili nemasnim sirom od 0%mm za čorbe ili ako prelivate musaku
Napravite marinadu za meso ili povrće. Prokuvajte vodu sa žačinima, limunom ili sirćetom, dodajte začinske trave, peršun, celer, biber, ruzmarin, majčinu dušicu, origano i marinirajte meso ili povrće, biće ukusnije kada ga pečete ili grilujete.
Sos za zgušnjavanje može se napraviti od povrća. Obarite povrće, izblendirajte i možete ga koristiti umesto sosa uz meso ili da napravite čorbu od povrća-potaž, a možete dodati i osatak barenog povrća i dobiti ukusnu krem čorbu od povrća sa komadima povrća.
Pečurke imaju samo 22 kcal na 100 g a poboljšavaju ukus hrane, lako se vare i pripremaju. Nije potrebno dugo da se pripremaju, dovoljno je nekoliko minuta. Na pijacama se prodaju sušeni vrganji (izuzetno aromatična pečurka koja poboljšava ukus mesu i povrću) i mleveni koje možete dodati u malim količinama jer imaju izrazito jak miris i ukus.
Faširane šnicle-zamesite sa začinima (luk pretnodno prodinstajte na malo ulja i više vode), dodajte začine (senf im daje odličan ukus) izbacite brašno i prezle, dodajte jaje, zamesite i neka malo odstoje u frižideru. Ugrejte rernu i stavite peki papir, tako ćete ih ispeći bez masnoće a tako možete napraviti i ćufte. Umesto paradajz sosa ugrejte sok od paradajza i prelite preko ćufti.
Ako ste u neka jela dodavali šećer, zamenite ga veštačkim zaslađivačem.

Koji vitamini pomažu da smršate

Kontrola težine je delotvornija ako unosite optimalne količine vitamina, jer on i održavaju vitalne funkcije i učestvuju u više od 100.000 procesa. "Igraju" ulogu u održavanju zdravlja, a mi vam predstavljamo pregled vitamina koji podstiču mršavljenje, kao i u kojim namirnicama se nalaze.

VITAMIN A
Održava kožu glatkom i čvrstom. Optimalan dnevni unos tog vitamina od 0,8mg nalazi se u jednoj šargarepi. Važno je da je jedete sa malo masnoća, recimo maslinovim uljem.

VITAMIN B1
Podstiče potrošnju ugljenih hidrata i jača mišiće. Potrebna dnevna doza od 1 mg nalazi se u šaci semenki suncokreta ili u jednoj većoj porciji graška.

VITAMIN B2
Vitamin B2 podstiče smanjenje masnoća, proteina i ugljenih hidrata. Preporučena dnevna doza je 1,2 mg, a sadrži je 3 šolje jogurta.

VITAMIN B3
Vitamin B3 utiče na nivo šećera u krvi i važan je za razgradnju masnoća. Preporučuje se 13 mg vitamina B3. Tu količinu možete naći u 4 banane ili u 2 manja pileća fileta.

VITAMIN B5
Nedostatak vitamina B5 ometa našu mogućnost da iskoristimo masnoće iz tela. Igra važnu ulogu u proizvodnji energije i potpomaže rad nadbubrežne žlezde. Dobri izvori vitamina B5 su: džigerica i bubrezi, meso, orasi, pšenične mekinje, pšenične klice, jaja, šećerni sirup, zob, ječam, zeleno povrće. Idealnu dnevnu količinu vitamina B5 (6 mg) možete naći u 2 šake šampinjona.

VITAMIN B6
Razgrađuje belančevine i utiče na dobro raspoloženje. Reguliše proizvodnju hormona štitne žlezde i metabolizam. Preporučenu dnevnu količinu od 1,2 mg možete naći u 2 manje kriške paprike ili u komadu skuše.

BIOTIN
Vitamin B7 je poznatiji kao biotin. Upravlja razgradnjom masnih kiselina i ugljenih hidrata. Preporučena dnevna količina (30-60 mikrograma) nalazi se u 2,5 šoljice zobenih pahuljica.

VITAMIN B12
Učestvuje u procesu razgradnje masnoća i belančevina. Preporučena dnevna količina od 3 mikrograma nalazi se u 5 listova sira Edamer.

VITAMIN C
Vitamin C je važan za sintezu karnitina i kolagena koji jačaju vezivno tkivo. Takođe važan je za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima topljivim u vodi. Preporučena količina od 100 mg nalazi se u dve pomorandže ili dve šake jagoda.

VITAMIN D
Vitamin D jača mišiće. Potrebna dnevna količina je 5 mikrograma - toliko sadrže 3 jaja ili 4 listića dimljenog lososa.

VITAMIN E
Vitamin E podstiče izbacivanje štetnih radikala iz organizma i čini kožu lepom. Preporučena dnevna količina (12 mg) se nalazi u šaci lešnika.

Sveže namirnice
Birajte voće i povrće prema dobu godine – tada je sveže i sadrži najviše vitamina.
Kora sadrži mnogo vitamina i minerala.
Čuvajte voće i povrće u frižideru – na sobnoj temperaturi gube 10-50 odsto vitamina.
Izbegavajte kuvanje – 50 – 70odsto svih vitamina gubi se kuvanjem. Bolje je da ga pripremite na pari.

Doručak - obrok koji obezbeđuje energiju i reguliše težinu

Danas je doručak sve više zanemaren i obrok koji se najčešće preskače ili pomera skoro do podneva. Bunovni se spremamo za posao i izlećemo iz kuće sa idejom da kupimo nešto usput za doručak. Takvi obroci su uglavnom nezdravi od brašna sa dosta masnoće slani ili slatki.

Gojazni ljudi uglavnom ne doručkuju. To je činjenica. Često opravdanje je da su pospani posle jela i zato izbegavaju da doručkuju. To je istina jer imaju naviku da se prejedu, pojedu mnogo praznih kalorija i zaista se posle takvih obroka pojavi pospanost


PREPORUKA
Ugljeni hidrati: od celog zrna, integralni hleb, dvopek, tost ili žitarice - musli
Proteini mesni: šunka bez masnoće, light ćureća prsa, jaja (ako nemate problem sa holesterolom), u bolje snabdevenim prodavnicama možete naći hrenovke od 100% mesa u prirodnom crevu (čitajte dekleracije-ne reklamiram ni jednog proizvodjača)
Proteini mlečni:mleko, jogurt i sir sa niskim procentom masti
Proteini biljni: jezgrovito voće, orgah, lešnik, badem, indijski orah...
Povće: sveže povrće kao salata (bez preliva)
Voće: sveže voće ili cedjeni sokovi ili sušeno voće (kao dodatak musliju)

KORISNI SAVETI
1. postavite uveče sto, razmislite šta želite da doručkujete i pripremite
2. doručak treba obavezno da sadrži ugljene hidrate od punog zrna i proteine životinjskog porekla-mesne ili mlečne a može i mešano
3. ako se odlučite za musli kao ugljeni hidrat, možete dodati biljne proteine na primer bademe, lešnike i suvo voće
4. doručak možete podeliti u dva dela, pojedite 2 do tri supene kašike muslija i niskomasni jogurt ili mleko 1,5 dl, a ponesite tost ili dvopek, bareno jaje ili niskomasni sir, 30 do 50 g. šunke i 100 gr. povrća
5. voće je dobro za početak dana, mada ne prija svima. Ako počnete dan sa voćem obavezno za 2 sata pojedite nešto konkretnije
6. voće se preporučuje vikendom, ako ranije ručate kompletan obrok
7. koristite mlečne proizvode sa niskim procentom masnoće
8. koristite manje tanjire i činije, musli merite supenom kašikom nikako ne sipajte iz kese
9. omlet ili kajgana treba da se priprema na 1 do 2 kafene kašičice maslinovog ulja
10. manje kalorija ćete pojesti ako koristite dvopek ili tost

URADI SAM
Sirni namazi su dosta kalorični zato ih napravite sami. Danas je nedelja, isplanirajte doručke za celu radnu nedelju i šta ćete poneti kao lagani obrok u toku dana. Tako ćete izbeći nervozu šta ujutru da pripremite, i da kupite “nešto” usput u najbližoj pekari.
Ako planirate obroke i sami pripremate sigurno ćete pojesti manje kalorija, zdraviji i bolji doručak. Ko želi da vodi računa o svom zdravlju i telesnoj težini treba da doručkuje. Imate decu, onda znate da deca najbolje uče primerom.

NISTE GLADNI - GREŠKA
Niste ujutru gladni? Možda ne doručkujete, da biste pojeli manje kalorija u toku dana. To je pogrešno, bićete gladniji i sigurno ste više puta probali i na kraju sve nadoknadili do kraja dana.
Nemate naviku da doručkujete, pojedite nešto malo, lagano u manjim količinama. Lakše ćete kontrolisati glad i apetit u toku dana. Osnovno pravilo je pojedite više manjih obroka u određeno vreme i ako niste gladni, manje ćete pojesti hrane po obroku. Kada ogladnite, nećete moći da se zaustavite.

Istine i zablude
1. doručak pojedite najkasnije jedan sat posle buđenja
2. doručak je jedan od tri glavna obroka
3. kalorijska vrednost doručka treba da bude od 300 do 500 kcal
4. doručak treba da sadrži sve nutritivne grupe namirnica
5. obezbeđuje vam energiju, koncentraciju i zdravlje
5. zdrav doručak je najvažniji obrok u toku dana
6. ako niste navikli da doručkujete, podelite ga na dva dela, nešto pojedite posle buđenja, a drugi deo u roku od tri sata

Provereni lekovi za prolećni umor

BLIC ŽENA, 9.04.2011.

Brzo se umarate, nedostaje vam koncentracija, često zevate i čitav dan biste prespavali? Ne brinite, reč je o klasičnom prolećnom umoru. Ovaj poremećaj je vrlo čest, a karakterističan je za period prelaska iz zime u proleće. Javlja se kao posledica zimskog načina ishrane, ali i zbog smanjenog nivoa serotonina koji nas održava u dobrom raspoloženju.
Da biste što pre prevazišli ove tegobe, oslonite se na prirodu koja ima savršen lek jagorčevinu, maslačak, neven, iglice jele…

Blagotvorne mešavine

Čajevi protiv umora
• Pomešajte po 50 g ehinacee, matičnjaka, petrovca i kleke. Biljke dobro isitnite, uzmite pet kašika mešavine i prelijte litrom vode. Ostavite da odstoji dvadesetak minuta, pa procedite. Pijte tokom čitavog dana.
• U šolju vrele vode sipajte dve kašike iglica jele, poklopite i ostavite da stoji desetak minuta. Proceđen čaj zasladite medom i pijte topao.
• Pomešajte 50 g cveta jagorčevine, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslačka. Kašiku ove mešavine prelijte sa 2 dl ključale vode, poklopite i procedite posle tri minuta. Čaj pripremajte i pijte tri puta dnevno.
• Usitnite u avanu 10 g sušenog korena jagorčevine, 10 g cvetova majčine dušice i 10 g anisa. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, pa procedite. Pijte po jednu šolju dnevno.

Čaj za čišćenje
Pomešajte po 50 g rastavića, korena maslačka, lista koprive, lista nevena, zobi i lanenog semena. Biljke dobro isitnite, pa pet kašika mešavine prelijte litrom vode. Ostavite da odstoji dvadesetak minuta i procedite. Pijte tokom čitavog dana.

Vitaminski melem
Trista cvetova maslačka stavite u 2,5 litara vode, dodajte tri limuna i kuvajte na laganoj vatri dva i po sata. Procedite sok kroz gazu, dodajte 2,5 kg šećera, vratite na šporet i kuvajte još dva sata. Topao melem sipajte u tegle i zatvorite. Uzimajte po kašiku svakog jutra.

Kaša za snagu
Kilogram neoljuštene, integralne zobi dobro isperite, prelijte sa tri litre vode i kuvajte na tihoj vatri najviše deset minuta. Skinite sa šporeta, poklopite i prohladite. Proceđenu tečnost zasladite medom i pijte tokom dana.

Proso

Iako ima mnogobrojne prednosti, proso je donedavno bila neopravdano zanemarena žitarica. Ipak, zahvaljujući novim trendovima u ishrani, ova biljka koja je korišćena još u kameno doba ponovo se vratila na naše trpeze. Proso je izgledom vrlo sličan kukuruzu. Raste veoma visoko, a plod su mu semenke u tvrdim ljuskama, koje se pre upotrebe moraju oljuštiti. Kada se ljuske skinu, pojavljuju se žute kuglice sa crnom tačkicom, koja je bila povezana sa stabljikom.

Žitarica bez glutena
Proso je visokohranljiva, bezglutenska hrana. Jedna je od najmanje alergenih namirnica uopšte, pa je mogu jesti svi bez ograničenja. Blagog je i lagano orašastog ukusa i može se pripremati na mnogo načina. Brašno prosa se može koristiti za pripremu peciva, kolačića, vegetarijanskih odrezaka, pašteta, kao i jela od mahunarki ili orašastih plodova. Od njega se prave čorbe, kolači, pilavi, nadevi… Ipak, s prosom treba biti oprezan jer sadrži goitrogene materije, koje blago ograničavaju unos joda u štitastu žlezdu. U velikim količinama ova namirnica može da dovede do gušavosti, bez obzira na to što je glavni uzrok za pojavu ovog poremećaja ishrana siromašna jodom.
Inače, proso sadrži magnezijum i gvožđe, pa se zato preporučuje osobama koje imaju anemiju. Mineralni sastav prosa pozitivno utiče i na rad nervnog sistema, a njegove bazne osobine pomažu svima koji muče muku s artritisom.
Kod ljudi koji piju antibiotike regeneriše crevnu floru.

Kako se sprema
Pre kuvanja dobro ga operite i uklonite otpatke. Tačna razmera je dve i po šolje vode na jednu šolju prosa. Kuvajte dok ne proključa, potom smanjite temperaturu, poklopite i kuvajte još 25 minuta. Tekstura prosa će podsećati na kuvan pirinač. Ako želite da bude kremastiji, promešajte ga s vremena na vreme i dodajte vode po potrebi.
Proso će imati lepši ukus ako se pre kuvanja proprži u tiganju dok ne dobije zlatnožutu boju. Zrna će biti rastresitija ako su kuvana s manje vode.
Proso možete da kupite u prodavnicama zdrave hrane, a kesica od 200 g košta 110 dinara.

Uloga 4 masne kiseline u prevenciji raka

Žena, 31. 08. 2011. 00:01

Masne kiseline se tradicionalno shvataju kao gradivni elementi u organizmu, a masti i ulja i kao izvori energije. Međutim, poslednjih godina mnogo smo saznali o njihovim biološkim ulogama.


– Masne kiseline u krvi, tačnije u fosfolipidima seruma, ogledalo su ishrane. Ispitujući njihov sastav kod pacijenata koji imaju kancer, otkrili smo neke zajedničke karakteristike u različitim tipovima maligniteta – objašnjava dr sci. Vesna Vučić, viši naučni saradnik Centra izuzetnih vrednosti za istraživanja ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja Beogradskog univerziteta.
Otkrića u vezi sa stearinskom, omega-3, palmitinskom i omega-6 masnom kiselinom do kojih se došlo u Centru prenosimo u ovom tekstu.

Omega-3
Omega-3 i omega-6 masne kiseline posebno su zanimljive sa stanovišta ispitivanja kancera. O tome koliko su omega-3 masne kiseline korisne i u prevenciji i u lečenju mnogih oboljenja već godinama se intenzivno piše i u naučnoj i u popularnoj literaturi.
– Postoji veliki broj naučnih dokaza da omega-3 grupa više masnih kiselina sprečava nastanak i širenje tumora – kaže naša sagovornica. – Rezultati naših ispitivanja pokazali su ekstremno niske vrednosti ovih korisnih masnih kiselina kod pacijenata s tumorima.
Nažalost, i kod zdravih osoba uočena je niska koncentracija omega-3 u krvi, što samo potvrđuje koliko su kod nas retko u ishrani zastupljeni morska riba i morski plodovi.
Najbolji izvor omega-3 masne kiseline su losos, skuša i tuna, dok su od biljnih proizvoda to laneno seme i laneno ulje.

Omega-6
Omega-6, grupa više masnih kiselina, takođe je neophodna za normalan rast i razvoj, kao i za funkcionisanje mozga i drugih organa. Međutim, njihovi biološki efekti često su suprotni od omega-3. Dokazano je da učestvuju u razvoju mnogih bolesti i da deluju prokancerogeno, pomažu razvoj i širenje tumora.
Zato je od posebnog značaja održavati ravnotežu unosa omega-6 i omega-3 masnih kiselina.

Palmitinska kiselina
Palmitinska kiselina je zasićena masna kiselina i u najvećoj meri se nalazi u proizvodima životinjskog porekla kao što su mast, maslac, sir i meso.
– U našim istraživanjima bila je povećana kod svih pacijenata. Za palmitinsku kiselinu je odavno poznato da dovodi do ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja – objašnjava dr sci. Vesna Vučić, biohemičarka.

Stearinska kiselina
Stearinska masna kiselina je takođe doskora vezivana za srčane bolesti. Međutim, nova istraživanja su pokazala da ona ne samo što ne izaziva kardiološka i maligna oboljenja već i štiti od njih i sprečava metastaziranje tumora.
– Domaći rezultati potvrđuju te nalaze, s obzirom na to da su naši pacijenti imali snižene vrednosti ove kiseline, posebno oni s agresivnijim formama malignih bolesti – kaže dr Vučić.
Stearinska kiselina se može naći u proizvodima biljnog i životinjskog porekla, a u velikoj količini je ima u crnoj čokoladi i kakaou.

Sveže šljive su najjači antoksidanti
Žena, 04. 09. 2011. 00:02

Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća, sa najjačim antioksidansnim delovanjem, nalazi baš šljiva. Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.

Ali zato i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može naći magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u različitim naučnim istraživanjima.
U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i jedanaest grama ugljenih hidrata. Od vitamina ima najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom.

ZDRAV DORUČAK
Za doručak može da se napravi voćni jogurt sa šljivama tako što se u običan jogurt dodaju iseckane i oljuštene šljive i med po želji. A ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu treba dodati i do napola ispečene šljive u rerni. Ovako spremljen ražani hleb je vrlo sladak, ukusan i zdrav.

KUPUJTE ČVRSTE PLODOVE
Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da se sa šljivama dobro postupalo. Imajući na umu da brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba da su odvojene u papirnatoj kesi, jer dozrevajući oslobađaju etilen, koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, izvađene iz frižidera treba izvesno vreme da odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća maksimum sočnosti i slatkoće.

ZAMRZNUTE DO TRI MESECA
Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču, najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač treba da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa onda zamrzavaju. Tek potom, stavljaju se u plastične kese i ponovo vraćaju u zamrzivač.

Pikantni plavi patlidžan
Ž. P. | 01. septembar 2011. 10:16, ''Novosti''

STANOVNICI Mediterana posebno cene plavi patlidžan zbog osvežavajuće i pikantne arome. Najviše je zastupljen u turskoj, marokanskoj, grčkoj i italijanskoj kuhinji. Ovo povrće ima hranljive i sočne plodove, brzo zasiti i odlična je zamena za meso. Kod nas se uzgaja plavi patlidžan koji je zapravo tamnoljubičaste boje, ali u zavisnosti od vrste može da bude i žute i zelene, okrugao ili duguljast. Priprema se kao predjelo, salata ili glavno jelo, bogat je celulozom i odličan za probavne organe, kao i pektinom koji snižava nivo holesterola u krvi.

Ova namirnica je naročito zdrava za srce jer sadrži veliku količinu kalijuma i normalizuje krvni pritisak. Deluje kao antialergen i antioksidans, štiti ćelije od raka, pokreće rad creva, reguliše nivo šećera u krvi, sprečava taloženje vode u organizmu.

Najbitnije je da patlidžan bude svež. Birajte plodove srednje veličine jer sadrže manje semenki koje uzrokuju gorak ukus. Površina bi trebalo da je sjajna, glatka i čvrsta, bez oštećenja i mrlja, a stabljika da ima izraženu zelenu boju. Unutrašnjost je bela, a ukoliko ima zelenu nijansu znači da patlidžan još nije sazreo. Cele plodove čuvajte u frižideru do pet dana, u odeljku za povrće i u plastičnoj kesi. Vodite računa da ne budu blizu jabuka, koje proizvode etilen i ubrzavaju starenje. Zbog sunđeraste strukture upija mnogo ulja. To ćete ublažiti ako ga pre prženja isečete na kocke ili kolutove, svaki komad posolite i ostavite da odstoji oko 30 minuta. Na taj način će imati i lepši ukus jer isparava vlažnost, a sa njom i gorčina.

a jel ste znali da predugo zvakana hrana izaziva zatvor, ili u narodu poznatije kao - opstipacija? :(

Krompir snižava pritisak i održava vitkost

Mariota Vlaisavljević, 07. 09. 2011. 00:03

Dugo je smatran namirnicom koja goji. Ipak, krompir je postao nova supernamirnica koja, ako jedete dve porcije dnevno, može da smanji krvni pritisak tvrde naučnici.

Krompiri koji nisu pripremani sa uljem, puterom, bez kečapa i podgrevanja u mikrotalasnoj su najzdraviji, a prihvatljivi su i kuvani i pečeni.
U studiji 18 muškaraca i žena jelo je šest do osam krompira veličine loptice za golf za ručak ili večeru kao deo redovne ishrane. Većina testiranih osoba bila je gojazna i pili su lekove za snižavanje pritiska.
Posle mesec dana "krompir tretmana" značajno im je pao krvni pritisak, što je navelo naučnike da zaključe da su krompiri jači od tableta. Takođe, nijedan od ispitanika nije dobio na težini za vreme testa.
Savet za postizanje maksimalnog efekta je i da jedete krompir sa korom, jer se najzdraviji sastojci nalaze upravo u kori. Krompiri imaju manje kalorija od pirinča i testenine, a bogati su vitaminom C. Dobar su izvor vitamina B, magnezijuma, kalijuma i cinka. Imaju malo masnoća, pa pomažu i u borbi protiv holesterola. Krompir srednje veličine ima oko 110 kalorija.

Kukuruz bogat vitaminom C
Ž. P. | 06. septembar 2011. 11:42 |''Novosti''

Kukuruz je bogat skrobom, celulozom, vitaminom C, kao i vitaminom A, ali on iščezava tokom kuvanja i pečenja.

KUKURUZ je u Evropu došao iz Južne Amerike sa španskim osvajačima i postao neizostavni deo ishrane stanovnika Starog kontinenta. U ukupnoj proizvodnji žitarica, na drugom je mestu, odmah iza pirinča, ali ispred pšenice.

Bogat je skrobom, celulozom, vitaminom C, kao i vitaminom A, ali on iščezava tokom kuvanja i pečenja. Nutricionisti preporučuju kukuruz u konzervi, jer na taj način ne gubi dragocene vitamine i minerale već naprotiv povećava se nivo antioksidansa za čak 32 procenata.

Popularna žitarica najviše se koristi u meksičkoj kuhinji gde se sprema na „milion načina“, dok ga Evropljani najčešće jedu u vidu pahuljica za doručak, ili od kukuruznog brašna pripremaju zdrave kaše.

Ova biljka se koristi i u lekovite svrhe, čaj od osušene kukuruzna svile se pije kod bolesti bešike i mokraćnih kanala, reume, ali i srčanih tegoba, jer je snažan dijuretik i pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma.

Za kvalitet vida, sjaj i uopšte zdravlje očiju važna je ishrana bogata antioksidansima i vitaminima A, B 2, C i E. Treba jesti sušeno voće (urme, suvo grožđe) i sveže (pomorandže, grožđe, trešnje, šljive, jabuke, kruške). Borovnice su veoma korisne, a ako niste u prilici da ih jedete sveže, konzumirajte ih u obliku soka. U sokove od borovnice i pomorandže možete da stavite kašičicu ribljeg ulja, a dobri su i sokovi od šargarepe i grejpa. Ne pijte gazirano! Od povrća preporučuju se kupus, karfiol, zelena salata, spanać, šargarepa, kelj, cvekla, luk...

Najbolje je jesti svežu, nekuvanu hranu, a na meniju treba da se nađu i koštunjavi plodovi, mlečni, jaja, med... Ribu i meso jedite u manjim količinama, a ako volite krompir, dozvoljen je samo pečen u ljusci. Potrebne su nam i žitarice, ali hleb jedite samo jednom dnevno. Da biste bolje videli, a naročito ako patite od noćnog slepila, unosite što više namirnica bogatih vitaminom A, a njime obiluju teleća i goveđa džigerica, plod nara, sušene kajsije, masni sir, peršun, maslac, margarin obogaćen vitaminima, žumance, suve šljive, paradajz...

U velikom broju slučajeva za loš vid kriva je dugogodišnja ishrana koja je obilovala skrobom, šećerom i proteinima, pa se treba odreći slatkiša, belog šećera, džemova, obilja mesa, a kafu i čaj svesti na najmanju meru.

Kako dete naučiti da jede zdravu hranu?
Ž. P. | 05. septembar 2011. 13:14 ''Novosti''

Mnogi roditelji muku muče sa svojim klincima oko hrane. Mališani bi najradije živeli od čokolade i sokova, ali jasno je da to nikako nije zdravo. Ako još niste našli način kako da privolite svog mališana da pojede zdrav i hranljiv obrok, pokušajte sa strategijom koju su iskustveno izradili stručnjaci, a u praksi se pokazala vrlo uspešnom. Biće vam potrebno dosta truda i strpljenja, ali ćete na kraju biti zadovoljni rezultatima.

* Nemojte da se raspravljate s detetom za vreme obroka, a naročito da mu pretite, jer to je način da još više zamrzi hranu.

* Neka porcija bude manja, a uopšte nemojte da reagujete ako ne pojede sve što ste servirali na tanjiru.

* Nemojte da koristite hranu kao nagradu, niti kao kaznu.

* Takođe, nemojte da je koristite ni kao utehu, ni kao način da smirite uplakano ili nervozno dete.

Vaše dete treba, pre svega, da izgradi normalan odnos prema hrani. Ukoliko ga budete nagrađivali ili tešili uglavnom nezdravom hranom koju ono voli, koristiće tu vašu slabost kako bi dobio ono što želi. A kada se najede toga, ne možete očekivati da konzumira i obrok koji vi smatrate zdravim i korisnim za njega. Takođe potpuno je pogrešno terati dete da jede namirnice koje najmanje voli, kao kaznu za počinjeno delo. To je najkraći put da je zaista zamrzi, vrlo često i za ceo život, upozoravaju stručnjaci.

Ne zaboravite da je i dete ljudsko biće koje će se teško odupreti porivu gladi, pa će pojesti i zdrav obrok, ako pravilno “dozirate” čokoladu i ostale slatkiše za njega.

10 suvih šljiva dnevno za zdrave kosti
Žena, 14. 09. 2011. 00:02, ''Blic Žena''

Odavno je poznato da su suve šljive efikasan lek protiv zatvora, a nova istraživanja pokazala su da šaka suvih šljiva dnevno štiti i od osteroporoze.

Desetak suvih šljiva dnevno smanjuje rizik od osteoporoze i preloma, koji sa godinama raste, naročito kod žena koje su izašle iz menopauze, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Floride.
Tokom istraživanja lekari su pratili zdravstveno stanje 100 ispitanica koje su izašle iz menopauze, koje su bile podeljene u dve grupe. Prva grupa, u kojoj je bilo 55 žena je godinu dana jela oko 100 grama, ili desetak suvih šljiva dnevno, a u drugoj, kontrolnoj grupi bilo je 45 žena koje su jele sušene jabuke.
Sve žene uzimale su preporučene dnevne doze kalcijuma i vitamina D.
Analize su pokazale da žene koje su konzumirale suve šljive imaju znatno bolji kvalitet i gustinu kostiju od onih u kontrolnoj grupi.
S obzirom na to da se tokom prvih pet godina nakon menopauze gustina kostiju značajno smanjuje, što povećava rizik od preloma, lekari preporučuju da se u svakodnevnu ishranu uvrste i suve šljive.

Masno skraćuje život
A. ŠERER | 14. septembar 2011. 11:57 |''Novosti''

ZBOG dokazane višestruke štetnosti na ljudsko zdravlje, Klinički centar Srbije poveo je kampanju za ograničenje upotrebe transmasti, kako bi što veći broj proizvođača hrane uklonio ove štetne sadržaje iz svog asortimana i zamenio ih ne-trans mastima.

Transmasti pogoršavaju problem koji se smatra glavnim faktorom za skraćenje životnog veka - podstiču proizvodnju više insulina nego što je normalno kao reakcija na glukozu krvi, istovremeno čineći crvena krvna zrnca osetljivim na insulin. Ono zbog čega su transmasti toliko opasne je način na koji podižu LDL (loš holesterol), trigliceride i nivoe lipoproteina, a smanjuju HDL (dobar holesterol). To je najgora moguća kombinacija masnog organskog jedinjenja. Kao i zasićene masti, i transmasti doprinose riziku za začepljenje arterija.

Sva hrana pržena u polinezasićenom ulju (na primer pomfrit i druga hrana pripremljena u dubokom ulju) prži se u transmastima. Te masti se nazivaju „hidrogenizovane biljne masti“ na ambalažama proizvoda i za njih postoji više adekvatnih alternativa. Alternativa koju Klinički centar Srbije predlaže su takozvane ne-trans masti - osnovne masne kiseline, vitalne za brojne funkcije organizma i za zdrav kardiovaskularni, reproduktivni, imuni i nervni sistem.

Povodom kampanje za ograničenje upotrebe transmasti, koja se trenutno vodi, dr Jelena Gligorijević, načelnica odeljenja za ishranu Kliničkog centra, kaže:

- Kliničke i epidemiološke studije ukazuju i da visok unos transmasnih kiselina povećava rizik za obolevanje od drugih hroničnih bolesti: dijabetesa, malignih oboljenja, alergija i depresije. Zbog svih potencijalnih rizika transmasnih kiselina, trenutno vodeća svetska i domaća ekspertska udruženja iz oblasti zdravlja, preporučuju da se unos transmasti putem hrane svede na minimum, odnosno teži se da unos bude 0 grama transmasti u toku dana.

ŠTA TREBA IZBEGAVATI

TRANSMASTI su polinezasićena biljna ulja koja su obrađena kako bi bila postojana na sobnoj temperaturi - te masti su poznate kao delimično hidrogenisana ulja. Zagrevanje polinezasićenih biljnih ulja, kao što činite kada pržite hranu u kukuruznom ulju, šafranovom ulju, ulju od kikirikija i drugim uobičajenim uljima, je drugi način za dobijanje transmasti. Najviše ih ima u čvrstim margarinima, keksu, krekerima, kolačima, pecivima kao što su lisnato testo i kifle, picama, grickalicama, čipsu...

Namirnice koje podmlađuju
20. septembar 2011. 13:40 |''Novosti''

Loši uticaji savremenog života neminovno utiču na prerano starenje ćelija u organizmu, ali uz promenu jelovnika moguće je usporiti ovaj proces.

KAKO starimo proizvodnja prirodnog proteina kolagena opada, pa koža počinje da se opušta i na njoj se, na našu veliku žalost, ispisuju bore. Dodaju li se tome i stres, fizičko preopterećenje, loše navike (cigarete, kafa), spoljašnja zagađenja i nezdrava ishrana, prerano starenje ćelija u organizmu je neminovno. Ipak, uz promenu jelovnika moguće je usporiti ovaj proces.

* Naučnici su dokazali da je bobičasto voće bogato antioksidansima. Borovnice, kupine, maline, jagode i grožđe mogu da uspore proces starenja, jer poseduju aktivnu supstancu koja dokazano štiti od preranog oksidacijskog stresa moždanih ćelija.

* Plodovi mora, tamni pirinač, crvena paprika, beli luk, žumance bogati su selenom; orasi, suvo voće, čokolada i žitarice - magnezijumom; mleko i mlečni proizvodi, kao i zeleno povrće obiluju kalcijumom; crveno meso, spanać i džigerica - gvožđem; školjke i žitarice cinkom, a badem i cela zrna pšenice manganom.

* Ubacite u jelovnik džigericu, masnu ribu i žumance jer su bogati vitaminom A, zatim limun, kivi, brokoli, spanać zbog vitamina C, ribu, orašasto voće, žitarice, pšenične klice i biljno ulje bogate vitaminom E...

* Nemojte jesti previše soli, a izbegavajte i alkoholna pića. U suprotnom, imaćete otečene i tamne krugove ispod očiju. Preporučljivo je da umesto solju, jela začinjavate belim lukom, peršunom, ruzmarinom i origanom. Takođe, ako jedete hranu bogatu šećerom, molekuli šećera vezaće se za molekule proteina, što će dovesti do naborane kože, a to nipošto ne želite.

* Da biste imali zdravu jetru, pa samim tim i čvrstu kožu i sjajan pogled, jedite maslačak, kelj i spanać. Oni će jetru očistiti od toksina, teških metala i otrova.

* Školjke i semenke suncokreta prepune su esencijalnih masnih kiselina koje neguju kožu. Masne kiseline su sastavni deo svake ćelije u telu, koje regulacijom hranljivih sastojaka i vode pomažu mladom i zdravom izgledu kože.

4 razloga da jedete jabuke
Žena, 21. 09. 2011. 00:06

Jabuka na dan je osnovna životna navika koju treba da imate. Uz veoma malo kalorija učinićete dosta za svoje zdravlje. Izdvojili smo 4 ključna razloga zašto bi trebalo da jedete jabuke što pre.

MALO KALORIJA, PUNO VITAMINA
Jedna srednja jabuka sadrži četiri grama topivog vlakna, što su velike količine za skromnu količinu kalorija. Jabuka je najslađi međuobrok koji lako može da zasiti. Voćka srednje veličine računa se kao jedna šaka voća. Jabuke su dobar izbor vitamina C, a zasitiće vas brzo sa malo kalorija, pa može pomoći u održavanju vitke linije

JAČA SRCE
Žene koje su jele jabuku dnevno uspele su, prema jednom istraživanju, da smršaju, održe vitkost, smanje holesterol. Jabuka sadrži antioksidanse i pektin za koje se smatra da imaju koristan uticaj na zdravlje srca. Brojna istraživanja pokazuju da jabuka dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih i srčanih bolesti, a antioksidansi u jabuci sprečavaju oksidaciju LDL holesterola.

BORAC PROTIV DIJABETESA
Ljudi koji jedu jabuke manje će patiti od metaboličkog sindroma, koktela simptoma povezanih s povećanim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa.

ČINI NAS IZDRŽLJIVIJIMA
Ako pojedete jabuku pre vežbanja, povećaćete izdržljivost. Jabuka "pumpa" u krv antioksidans kvercetin koji podstiče izdržljivost tako što plućima daje više kiseonika.

9 namirnica protiv raka

''Blic'' 04. 12. 2011. 00:02

DODAJTE BELI LUK U SVE ŠTO JEDETE
Beli luk ima komponente koje stimulišu imuni sistem da se na priropdan način bori protiv raka i ima potencijal da spreči širenje tumorske mase. Studije pokazuju da ova namirnica može das smanji šansu da obolite od raka želuca.

BARENI BROKOLI OBAVEZAN NA TRPEZIVeć je poznato da je brokoli super preventivna biljka. Zapamtite da su španski naučnici otkrili da obrada brokolija u mikrotalasnoj ubija 97 odsto flavonoida. Zato ga barite na pari. To je najbolji način pripremanja ili ga dodajte u supu ili salatu.

BRAZILSKI ORAH MAKAR U SALATIOvaj plod je bogat selenom mineralom koji pomaže obnavljaju ćelija. Studija sa Harvarda među muškarcima je pokazala da oni sa dosta selena u organizmu imaju 48 odsto manje šanse da obole. Dokazano je i da 200 mikrograma selena dnevno za 63 odsto smanjuje razvoj tumora prostate, za 58 odsto smanjuje rak creva, a za 46 procenata plućne malignitete.

PIJTE SVEŽU LIMUNADU
Dnevna doza citrusnog voća može umanjiti upola rizik od raka usta, grla i stomaka. Odličan izbor je limunada od pola limuna dnevno.

POLA ŠOLJE BOROVNICA ZA DORUČAKBorovnica je broj jedan namirnica sa svojim antiokidantnim dejstvom. Antioksidanti neutralizuju slobodne radikale koji mogu da oštete strukturu ćelije i da odvedu do različitih bolesti uključujući i kancer.

ZAVOLITE ARTIČOKE
Artičoke su odlična prevencija raka kože. Ovo povrće nije toliko zastupljeno na srpskoj trpezi, ali je svuda u svetu priznato njegovo izuzetno zdravo dejstvo.

LOSOS NA ŽARU
Australijski istraživači su otkrili da oni koji jedu jednom nedeljno lososa imaju za trećinu manje šanse da obole od leukemij, melanoma i Non Hočkinsove bolesti. I to sve zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama.

SREDINA KIVIJA LEKOVITAKivi je prebogat antioksidansima, vitaminom C i E. Najbolje je da ga jedete svežeg, a možete da pripremate i ukusne salate od ovog voća.

KISELI KUPUS JE SPASFinski naučnici tvrde da fermentacijom kupusa stvara se hranljiva kombinacija koja je od neproceljivog značaja za ljudsko zdravlje. Ako vam je kiseo kupus mnogo kiseo, ocedite ga i isperite dobro, ali pravite tokom zime redovno salate.

​REDOVITOST U JELU
Redovitost u jelu je od životnog značaja. Svaki obrok treba uzimati u određeno vreme. Pri tom svako neka jede prema potrebama svog organizma, a zatim neka ništa ne uzme do sledećeg obroka. Štetna navika mnogih ljudi jeste uzimanje hrane pred spavanje. Udovoljavanje ovom rđavom prohtevu pređe i u običaj koji se često toliko ukoreni, da čovek uobrazi kako se ne može spavati sa praznim želucom. Ako kasno večeramo probava se nastavlja i za vreme samog spavanja, a kad želudac neprestano radi to je veoma štetno. Zato, kad odlazimo na spavanje želudac već treba da bude prazan, kako bi i on sa ostalim organima mogao da odmara. Za osobe koje rade u sedećem stavu osobito je važno da ne večeraju kasno. Prema tome, razmak između jednog obroka i drugog treba da bude najmanje pet ili šest časova.

PRIPREMANJE HRANE
Pogrešno je jesti samo da bi se udovoljilo apetitu, a isto tako ne bismo trebali biti ravnodušni kada je u pitanju kvalitet i spremanje hrane. Ako hranu koju jedemo nije ukusna, telo se neće u potpunosti okrepiti. Hranu valja izabrati i spremiti spretno i razumno. Za hleb nije dobro uzeti najfinije belo brašno, jer ono nije ni zdravo, ni ekonomično. u belom hlebu nemaa dovoljno hranljivih sastojaka koji se mogu naći u crnom hlebu. beli hleb obično uzrokuje zatvor i druga ne zdrava stanja. U upotrebi sode i praška za pecivo pri spremanju hleba štetna je i nepotrebna jer soda prouzokuje zapaljenje želuca i često truje ceo organizam. Hlebčići od pšeničnog brašna koji su umešeni bez kvasca i ispečeni u dobro zagrejanoj rerni, zdravi su i ukusni. Često se takođe u ishrani koristi i previše šećera. Kolači, slatki pudinzi, torte, slatko i đžemovi u mnogome otežavaju varenje. Naročito su štetni kolači i pudinzi čiji su glavni sastojci mleko, jaja i šećer. Suvišnu upotrebu mleka pomešanog sa šećerom treba posebno izb gavati. Takođe puter, koji je manje štetan kad se jede sa hlebom nego kad se kuva na njemu, ali sve više domaćica ga koristi kao zamena za ulje za kuvanje. Čak šta više ispravnije je uopšte ga ne upotrebljavati. Prema tome u svakodnevnoj ishrani treba upotrebljavati što više povrća, meso i to pileće i juneće, svinjsko samo ako je odstranjena sva masnoća, piti dosta vode, poželjno je popiti na dan do 8 čaša vode kako bi organizam pravilno funkcionisao.

JESTI RIBU JEDNOM DNEVNO
Jedite ribu što češće, a najbolje pet puta nedeljno zato što polinezasićene masne kiseline iz ribe, naročito omega – 3 masne kiseline, štite krvne sudove od propadanja. Omega – 3 kiseline nastaju u organizmu riba od jedne kiseline iz algi i planktona, kojima se one hrane, a najviše ih ima u ribama iz dalekih hladnih mora. U časopisu američkog lekarskog društva objavljena je studija kojom je obuhvaćeno 80.000 žena i koja pokazuje da žene koje najmanje pet puta nedeljno jedu ribu imaju za 50 odsto manje izgleda da dožive infarkt. Osim toga, riba je dragoceni rezervoar kalcijuma, cinka i magnezijuma. Prcija od 150 gr ribe sadrži količinu joda i selena koja zadovoljava dnevne potrebe odrasle osobe. Neke vrste riba, kao bakalar, sadrže manje od jedan odsto masti i zato su najbolji izbor za osobe koje žele da oslabe. Osim toga, mišićna vlakna iz ribe su kraća nego kod kopnenih životinja i sadrže manje vezivnog tkiva i kolagena. Zato je njiohovo meso i mekše i lakše za varenje, pa je samim tim i pogodno za ishranu dece i starijih osoba.

JEDITE VOĆE I POVRĆE
Jedite što više voća i povrća crvene i naranđžaste boje, poput paradajza, paprike, kajsija, dinja, breskvi. Voće i povrće u ovoj boji sadrži karotinoide, vitamin C i kalijum, koji odlažu pojavu bora.
Karotinoidi – pošto se pretvaraju u vitamin A, podstiču proizvodnju kolagena, koji koži obezbeđuje elastičnost.
Vitamin C – od ključnog je značaja za proizvodnju kolagena, podstiče mikrocirkulaciju u koži.
Kalijum – reguliše količinu vode u ćelijama

JEDITE ŽITARICE
Bilo bi dobro da svaki vaš obrok sadrži žitarice, poput integralnog pirinča, brašna, testenine jer sadrže vitamin B, magnezijum, cink, silicijum.
Vitamin B – vitamin B5 pomaže koži da sačuva vlagu i elastičnost, vitamin B2 je štiti od oštećenja, a vitamin B12 regeneriše ćelije.
Magnezijum – regeneriše ćelije kože i fibroblasta zaduženih za proizvodnju kolagena.
Cink – podstiče stvaranje kolagena i elaastina, i ubrzava zarastanje rana.
Silicijum – učestvuje u sintezi kolagena

KOŠTUNJAVO VOĆE JE OD BITNOG ZNAČAJA ZA ISHRANU
Jedite orahe, bademe, i lešnike i koristite ulja dobijena iz ovih plodova jer ona sadrže “dobre masti”.
Omega 3 i 6 – Ove “dobre masti” ulaze u sastav ćelijske membrane i podmazuju kožu.
Vitamin E – usporava starenje tako što neutrališe slobodne radikale, koji su odgovorni za bore.

MESO JESTI BAR JEDNOM DNEVNO
Jedite crveno i živinsko meso i iznutrice jer su bogati gvožđem, belančevinama i selenom.
Gvožđe – snabdeva ćelije kože bitnim faktorom tj. kiseonikom
Belančevine – meso sadrži i belančevinu tirozin, ali i amino kiselinu neophodnu za sintezu melanina, pigmenta koji štiti kožu od UV zraka.
Selen – važana antioksidans koji omogućava izbacivanje toksina kroz mokraću.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Sarmica

MESO JESTI BAR JEDNOM DNEVNO
Jedite crveno i živinsko meso i iznutrice jer su bogati gvožđem, belančevinama i selenom.
Gvožđe – snabdeva ćelije kože bitnim faktorom tj. kiseonikom
Belančevine – meso sadrži i belančevinu tirozin, ali i amino kiselinu neophodnu za sintezu melanina, pigmenta koji štiti kožu od UV zraka.
Selen – važana antioksidans koji omogućava izbacivanje toksina kroz mokraću.

---

:nene: neće biti nikako, tirozin nije belančevina odnosno protein, već jedna od aminokiselina :dada:

P.S.
Nepouzdan izvor čim takve greške pravi :dada:

Sad je bolje biti debeo nego mršav?

Nedavno istraživanje u okviru kojeg su naučnici uporedili zdravstveno stanje gojaznih i neuhranjenih, pokazalo je da su debeli ljudi zdraviji od mršavih.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Studija sprovedena na medicinskoj školi Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, otkrila je da je daleko bolje biti svrstan među "preterano gojazne" nego među "neuhranjene".

"Postoji opšte mišljenje da bilo koji stepen prekomerne težine i gojaznosti povećava rizik od smrti. Naše istraživanje je, međutim, pokazalo da to ne mora da bude slučaj", kazao je prof Entoni Džerant koji je zajedno sa svojim timom tokom šest godina pratio zdravstveno stanje više od 50.000 Amerikanaca svih uzrasta na osnovu kategorija i indeksa telesne težine.

Upoređujući gojazne sa neuhranjenim osobama, istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Journal of the American Board of Family Medicine, pokazalo je da je debljina manje štetna po organizam.

Kod osoba koje su bile svrstane u grupu neuhranjenih, naučnici su zabeležili dvostruko veći rizik od smrti nego kod osoba s normalnom telesnom težinom. Gojazni ili debeli su, pak, imali 1,26 puta veći rizik da će umreti pre vremena nego ljudi normalne telesne težine.

Takođe, debele osobe nisu oboljevale ni od bolesti - poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, ništa češće nego što bi se to, s obzirom na "rizično" zdravstveno stanje, očekivalo.

(Tanjug)

više stvarno nemam pojma....koliko nešto gledam...sve ove dugoživuće babe su otprilike debele - nigde nema onih mršavih.

KAKO SE ZDRAVO HRANITI?

„Dr Johana Budvig, doktor medicinskih nauka iz Nemačke, rođena je 1908. godine i živela je 95 godina, sve do 2003. godine. Godine 1951. pronašla je novu metodu za analiziranje masnoća u krvi i među prvima je shvatila važnost pojedinih esencijalnih masnih kiselina u ljudskom telu.Ona je u svojim istraživanjima otkrila da u maslačkoj masnoj kiselini nedostaju živi elektroni, koji u svakom molekulu stvaraju elektronski oblak, poznat još pod nazivom Pi-elektronski omotač. Te žive elektrone je otkrila u višestruko nezasićenim kiselinama - linolnoj i linoleinskoj- kojih u najboljem odnosu ima u lanenom ulju. U njemu ima dovoljno dragocenih elektrona da se može doneti kiseonik do svake ćelije. Problem je, međutim, kako preneti te dragocene elektrone iz masnih kiselina i navesti ih da prođu kroz ćelijsku membranu. Oko ćelije je voda, a ona se ne sjedinjuje sa masnoćama. Dr. Budvig je rešila taj problem. Pronašla je nosača za elektrone iz ulja u aminokiselinama iz običnog seljačkog sira. Kada se dobro promešaju i sjedine nastaje lipopropein, koji lako može da prođe kroz ćelijsku membranu i tako prenese dragocene elektrone sićušnim mitohondrijama. To su male kotlarnice u ćeliji gde sagoreva hrana i nastaje energija koja nas održava u životu. Dr. Budvig tvrdi da ako redovno jedemo mešavinu lanenog ulja i sira delujemo na naš organizam preventivno i lekovito.Treba koristiti samo sveže ceđeno ulje od lana, koje je čuvano u frižideru. Nikada ne uzimati ulje u kapsulama. Pomešajte jednu supenu kašiku lanenog ulja sa dve kašike mladog seljačkog sira iz koga je prethodno izvađena masnoća (skinut kajmak). Pripremite, najbolje za doručak, količinu koju će te odmah pojesti. Mogu se, naprimer, pomešati dve kašike lanenog ulja i četiri kašike sira i to dobro sjediniti na laganoj brzini u blenderu. Ovoj smeši može se dodati još i dve kašike samlevenog zrna lana i dve kašike sira sa malo posnog jogurta i mešati zajedno oko jedan minut, dok se ne dobije fina kremasta masa. Nemojte nikada kupovati samleveno seme lana, jer se brzo užegne. Laneno seme možete samleti u malom električnom mlinu za kafu. Uvek jedite sveže samleveni lan i tek pripremljenu smešu. Ne ostavljajte smešu za sledeći dan. Ako se ne samelje zrno lana prolazi kroz želudac i creva i izlazi živo, jer naši enzimi ne mogu da rastvore debelu i jaku opnu od lana. Ukus lanenog ulja i sira može se menjati dodavanjem u smešu aleve paprike, kurkume ili cimeta. Kurkuma je dragocena u borbi protiv zapalenja, a sveže parče ananasa pomaže da vam varenje bude bolje. Preporuka je da, ako bolujete od neke hronične bolesti, dnevno unosite 4 do 8 kašika lanenog ulja. Postoji mogućnost da vam dojadi da svako jutro jedete isto jelo. Zato uvek treba dodavati različite dodatke: badem, lešnik, bananu, ananas, jagodu, višnju, malinu, kupinu,šargarepu, krastavac,paradajz, svež kupus, mlad luk, zelenu salatu, suvo grožđe. Najbolje je da se smeši ulja i sira doda sveže voće i povrće. Ako ga nema trenutno svežeg može se koristiti i ono iz zamrzivača. Sledeće namirnice treba izbegavati: sve šećere i slatkiše, sva mesa i životinjske masnoće, margarin i buter, sva ulja koja su hemijski i termički obrađena, svu hranu u kojoj se nalaze razni aditivi i dodaci.“

Izvodi iz knjige autora E.M.

Alge - budućnost hrane

"Superhrana" koja uspeva i u sušnim oblastima Afrike.
Pitanje je da li su svi ljubitelji lepljive sočnosti prasećeg pečenja, ušećerene hladnoće sladoleda, raznobojnog ukusa sezonske salate, crvenog soka
lubenice svesni šta naučnici nazivaju "super hranom"? Naravno, pročitali ste naslov. Alge, pogotovo spirulina, proglašene su hranom budućnosti. Mnogi su
uzroci svetske krize hrane, a jedan od ključnih je voda. Nama, modernim ljudima koji troše više nego što imaju, potrebno je 200 litara vode dnevno, a od toga je samo 4 litra za piće.


Međutim, našim izvorima hrane - životinjama, biljkama - potrebno je mnogo više. Alge ne troše pijaću vodu. Možete ih gajiti i u slanoj vodi bez ikakvih problema. A nje ima čak i u sušom pogođenim oblastima Afrike.

Izvor:lovesensa.rs

Ukoliko ste jedna od onih osoba koje izbegavaju sir zbog održavanja linije, razmislite ponovo. Najnovije studije pokazale su da sir umanjuje rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, koji se najčešće povezuje sa prekomernom telesnom težinom.

Istraživanje se baziralo na uticaju hranjivih sastojaka iz sira na dijabetes. Rezultati su pokazali da oni koji jedu sir imaju 12% manju šansu da obole od dijabetesa.
Naučnici nisu potpuno sigurni zašto su dobili takve rezultate. Ostali mlečni proizvodi nisu pokazali nikakav koristan efekt i zbog toga veruju da je to povezano sa procesom fermentacije, koji se dešava za vreme pravljenja sira, prenosi Gizmodo.

Naravno, treba napomenuti da prekomerna telesna težina nosi ogroman rizik od dobijanja dijabetesa pa stoga konzumiranje velikih količina sira u pokušaju da se dijabetes izbegne i nije najpametniji potez.

Izvor: B92

Aromatični začin kurkuma, redovan sastojak jela širom Azije, sprečava odvijanja reakcija u organizmu koje dovode do razvoja raka, tvrde stručnjaci i kao najzaslužnijeg izdvajaju supstancu kurkumin, to jest žuti pigment biljke.

http://www.recepti.com/img/magazine/...r-zdravlja.jpg

Rezultati naučne studije otkrili su da začin kurkuma ima sposobnost sprečavanja odvijanja reakcija u organizmu koje dovode do razvoja karcinoma, a potencijalnu zaštitu može imati i kod razvoja karcinoma prostate koji se pojavljuje kod svakog šestog muškarca.

Kako je objavljeno u časopisu Cancer Research, najvažnije je da aromatični začin može da deluje u dozi čiji je unos moguće ostvariti, a smatra se da je za blagotvorna svojstva kurkume zaslužan kurkumin - žuti pigment.

Jedinjenje kurkumin poseduje snažno antioksidativno, protivupalno, antivirusno, antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno delovanje i zato se razmatra kao delotvorna terapija i prevencija malignih obolenja, dijabetesa, alergija, artritisa, Alchajmerove i drugih hroničnih bolesti.

Biljni pigment kurkumin, koji daje boju kurkumi, prvi put je izolovan pre dva veka, a struktura mu je određena 1910. godine.

Još od vremena početaka azijske tradicionalne medicine, oko 1900. godine pre Hrista, kurkumi su pripisivana brojna terapijska delovanja na niz bolesti i stanja poput bolesti kože, pluća i sistema organa za varenje, a koristila se za različite bolove, rane i poremećaj rada jetre.

Tokom poslednjih pet godina objavljeno je više od 1. 500 naučnih radova o kurkuminu.

Takođe, Američki nacionalni institut za zdravlje sprovodi četiri klinička eksperimenta s kurkuminom i razmatra se kao terapija za karcinom gušterače, multiplog mijeloma, Alchajmerovu bolest i rak debelog creva.

izvor: B92

Za normalnu težinu i dobro zdravlje nije važna samo pravilna ishrana, već su bitna i zdrava pića. Međutim, iako tečnost unosimo u raznim oblicima, priličan broj ljudi ne zna koja pića da izabere. Stručnjaci navode deset najboljih za održavanje težine i zdravlja.

Voda je neophodna za varenje, izbacivanje toksina, regulaciju telesne temperature znojenjem. Osam čaša vode dnevno čisti kožu i umanjuje želju za hranom, ukoliko se polako pijucka tokom celog dana.

Gazirana voda zadovoljava potrebu za slatkim. S obzirom da u njoj nema veštačkih zaslađivača, bolja je od dijetalnih gaziranih pića.

Voćni sok je važan, naročito ako je sveže ceđen od pomorandže i grejpfruta. Sokovi obogaćeni kalcijumom, obezbeđuju dodatnu zaštitu kostiju. Ako pazite na kalorije kojih u soku može biti više od 100 po jednoj čaši, sok treba razrediti vodom.

Sok od nara preporučuje se jer ima mnogo vitamina A, C, E i folne kiseline. Ima i tri puta veću antioksidansnu moć od crvenog vina ili zelenog čaja.

Sok od paradajza, ili bilo koji drugi od sveže ceđenog povrća, ima manje kalorija od voćnog soka. Sok od paradajza odličan je izvor likopena, snažnog antioksidansa, koji štiti od kancera.

Mleko, a posebno obrano ili poluobrano, pomaže u održavanju težine i predstavlja idealan izvor kalcijuma i proteina. Za one koji su alergični na laktozu ili ne vole mleko, preporučuje se sojino ili mleko od pirinča.

Čaj, bilo topao ili hladan, crni ili zeleni, sadrži flavonoide koji smanjuju mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka. Sa ovim čajevima ipak treba biti oprezan jer sadrže i kofein. U 200 mililitara crnog čaja nalazi se 70 miligrama kofeina, dok 200 ml zelenog čaja ima 35 ml ovog neželjenog sastojka.

Biljni čajevi od cvetova, trava, voćki i začina, nemaju kofeina, pa se mogu piti po želji. Posebno su delotvorni čajevi kamilice, šipurka ili cveta pomorandže.

Kafa je takođe dobar izvor antioksidanasa, ukoliko se ne preteruje sa ispijanjem. Osetljive osobe i one koje su sklone kofeinskoj zavisnosti, trebalo bi da popiju jednu jutarnju kafu, a po podne da piju kafu bez kofeina.

Alkohol pijte umereno, a to podrazumeva isključivo jedno piće za ženu, i najviše dva za muškarca. Jedno piće znači - čaša piva, mala čaša vina ili čašica žestokog alkohola.

izvor: www.novosti.rs

Koja vrsta ribe je najbolja i koliko često treba da je jedemo


http://zena.blic.rs/data/images/2010...ver=1345729852

ORADA
Treba je jesti da bi vam pamćenje bilo bolje. Ima 74 kcal u sto grama, 16 g belančevina i jedan gram lipida u 100 g. Spada u izuzetno posne ribe s visokim sadržajem fosfora (285 mg u 100 g) i zato se preporučuje u vreme ispita.
Nutricionista kaže: može da se jede svakodnevno zato što je bogata belančevinama, a siromašna mastima.

http://zena.blic.rs/data/images/2012...ver=1345730884

TUNJ
Jača mišiće i čini vas čvršćim. Ima 140-206 kcal, 25 do 30 g belančevina i šest grama lipida u 100 g ribe. Bogata je belančevinama, koje su neophodne našim mišićima i po sadržaju gvožđa nimalo ne zaostaje za mesom.
Nutricionista kaže: idealan je za dijetu; treba ga jesti jednom do dva puta nedeljno.

http://zena.blic.rs/data/images/2012...ver=1345730894

SARDELE
Sardele bi trebalo da jedete da bi vam koža bila lepša. Imaju 130 kcal, 20 g belančevina i pet grama lipida u 100 g ribe. Bogate su gvožđem (3,3 mg/100g), ali i vitaminom A, koji je neophodan za lepu kožu. Nutricionista kaže: bogate su polinezasićenim masnim kiselinama. Treba ih jesti jednom do dva puta nedeljno.

http://zena.blic.rs/data/images/2012...ver=1345730917

OSLIĆ
Jača i učvršćuje kosti. Ima 65 kcal, 15 g belančevina i 0,5 g lipida u 100 g ribe. Fileti oslića su posni, a sadrže dosta kalcijuma (120 mg/100g) i mogu da se jedu u neograničenim količinama.
Nutricionista kaže: preporučuje se deci i ženama u menopauzi.

http://zena.blic.rs/data/images/2012...ver=1345730925

BAKALAR
Jedite ga da biste sačuvali vitku liniju. Ima samo 70 kcal, 18 g belančevina i 0,7 g lipida u 100 g ribe. S obzirom da 100 g svežeg bakalara sadrži manje od jednog grama lipida, ovo je, uz list, jedna od najposnijih riba.
Nutricionista kaže: bogat je belančevinama i možete da ga jedete u neograničenim količinama, bez straha da ćete se ugojiti.

http://zena.blic.rs/data/images/2012...ver=1345731762

SKUŠA
Jedite skuše na žaru da bi vam srce bilo zdravo, Imaju 200 kcal, 19 g belančevina i 12 g lipida u 100 g. Sadrže famozne omega-3 masne kiseline, koje smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Nutricionista kaže: jedite je dva puta nedeljno, naizmenično sa nekim manje masnim vrstama ribe.

izvor: blicžena

KOKOSOVO ULJE


Kokosovo ulje ima nevjerojatnu hranjivu vrijednost i farmakolosko djelovanje. Nazalost je ovo ulje dugo bilo obezvrijedjeno i zaboravljeno u modernoj medicini. Ali u novije vrijeme se ova nepravda polako ispravlja i kokosovo ulje se vraca u upotrebu. Ne samo da je najzdravije ulje, vec je i fantasticna prehrambena namirnica

http://4.bp.blogspot.com/_vlYHFpoW09...okosnotter.jpg

Kljucni sastojak kokosovog ulja je laurinska kiselina, koja ima snazno antivirusno i antibakterijsko djelovanje te nas na taj nacin stiti od mnogih infekcijskih bolesti. Laurinska kiselina se jedino jos nalazi u majcinom mlijeku gdje sacinjava zivotno vazni sastojak jer stiti dijete od raznih infekcija dok mu vlastiti imunoloski sistem jos nije potpuno razvijen. Jos jedan sastojak kokosovog ulja je kaprilicna kiselina koja potice rast ”dobrih” bakterija narocito bakterije mlijecne kiseline. Znanstvena istrazivanja pokazala su da kaprilicna kiselina djeluje protiv candide i unistava parazite u probavnom traktu.

Tzv srednje lancane masne kiseline (MCFA) u kokosovom ulju se vrlo lako probavljaju i absorbiraju u tijelu. Za razliku od drugih ulja uopce ne opterecuju probavni sistem i unutrasnje organe. Daju brzo energiju i poticu samoizljecujucu sposobnost organizma jacajuci imunoloski sistem. Ovo je vrlo vazno npr za bolesnike kojima je potrebna sva snaga organizma za izljecenje od ozbiljnih bolesti. Laka probavljivost ovog ulja je vrlo vazna za osobe sa probavnim tegobama koje tesko probavljaju masnocu pa tako kokosovo ulje pomaze iskoristavaju vitamina topivih u masnoci (A, D, K, E).

MCFA masne kiseline iz kokosovog ulja se ne mogu spremati u tijelu kao masne zalihe zato sto ne cirkuliraju kroz krvotok nego se direktno kroz port venu transportiraju u jetru gdje se odmah pretvaraju u energiju. MCFA masne kiseline ubrzavaju metabolizam i sagorijevanje kalorija pa tako pridonose mrsavljenju.

S godinama nasa tijela vise na funkcioniraju kao prije, gusteraca proizvodi manje enzima potrebnih za probavu, mi absorbiramo manje vitamina i minerala iz hrane i cijeli probavni sistem se otezava. Svakodnevna upotreba kokosovog ulja pomaze bolje iskoristavanje vaznih vitamina i minerala i olaksava probavni sistem.


Kokosovo ulje je odlicno i kao ulje za masazu i njegu koze. Stvara barijeru protiv infekcija, cini kozu meksom, sprecava stvaranje bora i starackih fleka. Fine molekule kokosovog ulja lako prodiru u kozu te jacaju vezivno tkivo sto pridonosi cvrstoci i elasticnosti koze.


Kokosovo ulje je vrlo otporno na visoke temperature pa se moze koristiti u pripremanju hrane, za przenje i pecenje, kao dresing za salatu, kao dodatak u kuhanoj rizi ili u pripremi smoothies. Svakodnevnim unosom kokosovog ulja, moze se osjetiti lagano povisenje tjelesne temperature zbog pojacanog metabolizma kad se sagorijevaju srednje lancane masne kiseline. Kokosovo ulje daje vise energije i osjecaj sitosti pa tijelo manje trazi hranu bogatu secerom i skrobom, sto postepeno olaksava prelaz na zdraviji nacin prehrane.


Umjerena terapeutska doza je 3-4 zlice ulja dnevno da se dobije dovoljno laurinske kiseline koja jaca imunitet. Vodite racuna da kupite hladno presano kokosovo ulje (virgin) u prodavaonicama zdrave hrane ili biljnim apotekama, a ne rafinirano kakvo se mozda moze naci u obicnim prodavaonicama koje je dosta jeftino. Ovo rafinirano i stvrdnuto kokosovo ulje se izlucuje iz suhe tvari koja je ostala nakon hladnog presanja.
Ekstrahira se uz pomoc visokih temperatura te se zatim hidrogenizira (ocvrcuje) kao margarin. Ova masnoca nema iste karakteristike kao hladno presano ulje

http://youtu.be/o7MkkEzhP8I