Бранислав Нушић - Аутобиограф� �ја

На тај начин ставио сам ја своје питање на дневни ред пред суђаје, те је у оној
другој соби где се вечерало прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре
од тетке, који је дотле вођен.

Дискусију су отворили моји родитељи на тај начин што је отац понова изјавио: "Тај
ће на вешалима свршити!" и што је мајка понова рекла: "Што га нисам задавила чим
је цикнуо, него сам још задојила разбојника!"

Гости су, разуме се, као што је и ред, утешили са неколико речи ојађене родитеље.
Тако, на пример, наш комшија, иначе бакалин, рекао је: "Мало је несташан, али то
не мари. Ето ја, на пример, док сам био мали, крао сам где сам што стигао, па ево
данас сам газда и ништа ми не фали. Све је то у божјој руци!" Прота је са своје
стране потврдио то наводећи као пример свога мезимца: "Нема му више од три и по
година, тако псује бога као да је свршио поткивачку школу. А ја, ето што кажу,
нисам опсовао бога све док нисам ступио у богословију. И молим вас, то је
свештеничко дете, па ето тако. Ал' таква су данашња деца, напредна су и бистра, па
морамо с тим да се измиримо!"

И пошто су се сви сложили с тим да су данашња деца "напредна и бистра", отпочело
је решавање о томе шта би најпробитач� �ије било да будем. Седници је председавао
сам прота, а у крају једном седеле су три тетке, као три митолошке парке које преду
судбину, и мешале су се у свачије мишљење. Клота, она парка која држи повесмо,
била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошког на себи и већ по томе
што је под носем имала бркове као деветнаестог одишњи младић; Хезис, она што
испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је она и у животу
умела не само да испреда но и да мрси конце, а Атропа, она што држи маказе да
одсече дужину века, моја најмлађа тетка, била је кадра и иначе скратити човеку век,
те су јој маказе биле сасвим излишно оруђе.

Дебату је отпочео мој отац изјавом:
– Ја ћу њега у ковачке шегрте, па кад превије леђа, смириће се!
На ту изјаву вриснуше све три парке и одмах изнеше свака своје мишљење:
– Ја мислим, најбоље је да иде у официре, – изјавила је Клота. – Има лепу плату,
има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде.
– А рат? – узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности
према ратовима.
– Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита
депеше са бојишта. А после, рат је прилика да добије и орден! – брани своје
гледиште Клота.
– Ја мислим да би боље било кад би био чиновник! – ставља свој предлог Хезис. –
Не мора се бар мучити да сврши школе.
– Да, али какав чиновник, има свакојаких струка, а нису све једнаке! – упада
комшија бакалин. – Ето на пример, цариник, а, то, част и поштовање. То је струка за
мој рачун. Прегледа туђе ствари, хвата шверц и задржи све што се њему допада.
После тек видиш: он носи шешир ухваћен у шверцу, а његова жена свилену хаљину
опет ухваћену у шверцу. То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар.
– Ох, то није ништа, – примјећује Хезис – по цео дан лепи марке, па му се језик
уштирка као крагна.
– То јесте, лепи марке и гута туткало – брани своје мишљење бакалин – признајем,
али му, брате, пролазе кроз руке толика новчана писма.
– Јес' али затворена писма, – упада мој теча – а ако писмо отвориш, они онда тебе
затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затворено или да будеш затворен. Неко
мора бити затворен, онда боље да ради с отвореним парама, на пример благајник.
Ето, то је добро да буде благајник.

– Благајник не може! – додаје одлучно прота. – За то треба да се роди, то је
нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш. То је, боже ме
прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену а не може... – и ту прота прекине
своје тако сретно упоређење, јер све три парке, Клота, Хезис и Атропа, повикаше
једногласно: "Ију!" пре но што је човек могао и завршити мисао.

Трећа парка, она што скраћује човеку век, била је за то да ја будем професор:
– Ништа лепше од тога! – узвикивала је она.
– Па јест! – додао је на то прота, са традиционалном пакошћу цркве према
просвети. – Јест, то је добро, јер што је главно ако си професор, ти не мораш ни да
знаш предмет који предајеш. Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам
посмртно опело, је л'? А професор може; дође на час рачунице па говори о
хришћанској науци, дође на час цртања па говори о помрачењу сунца, и никаква
власт не може томе стати на пут. А онако, лепо је бити професор, то признајем; деца
му скидају капу; родитељи чија деца уче школу, љубазни с њиме, а какав год одбор
да се бира, мора и професор да буде члан одбора. Па онда, има ферије; десет
месеци не брине ништа, не мисли ништа и два месеца се одмара. Шта ћеш лепше!

Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит.
– Доктор је одиста згодна ствар, – додаје теча. – Исплазиш му језик, наплати ти три
динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку,
узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за
десет динара; а ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара, а ако напише
две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме двадесет динара. И
онда, што је главно, ако болесник оздрави, он вели: оздравио од његових медецина,
а ако умре, он вели: умро од природне смрти

И поред ових примамљивих речи за лекарску професију мајка је у ствари више
нагињала да будем митрополит.
– Поштује га цео свет и сви га љубе у руку, – говорила је она. – Па онда, не ради
ништа, запева који пут о великој недељи "амин", и то му је сав посао.
– Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран! – рећи ће прота, као
најнадлежнији да о томе да своје мишљење.
– Па ако! – теши се мајка. – Баш ако и погреши што, мантија све то покрије!

Мој теча, онај што о докторима има добро мишљење, био је одлучио за то да будем
министар.
– Ништа лепше од тога, – тврдио је он. Имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а
не одговараш никоме. Лакше је бити министар но берберин. Берберин прво мора
знати бријати, а друго: мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора
знати бријати, нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер и ако посече, није крив.

Комшија бакалин, који је досад говорио само о туђим предлозима, тек сад стиже да
изнесе своје сопствено мишљење:
– Ја бих њега у трговце, али не да буде бакалин као ја. То су ситна посла; кило
пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му
закинеш десет и двадесет пара. А тако ти је и шећер и брашно и све остало. Метнеш
у брашно мало песка, помешаш са пиринчом мало овса, додаш у кафу мало ситних
шљунака, сипаш у петролеум мало воде, – што је све то, не зарадиш ни неколико
динара дневно. А не вреди му ни галантериста да буде. Јер мери на метар, а
муштерија оволике очи. Кад се на кантар мери, може погдешто и да се заједе, или
задебљаш оловом ону страну на кантару где стављаш еспап, или удариш малим
прстом, или... али на метар не можеш баш ништа, не можеш скратити метар. Него ако
ће да буде трговац, да буде ангро, па кад закине, да закине ангро. А по моме
мишљењу, од свих трговина је најбоља апотека. Ето, нека буде апотекар!

– Ах, апотекар! – уздахну Атропа. – То је одиста дивно! Живи међу самим парфемима!
– Дабоме да је дивно! – настави бакалин осетивши се потпомогнут. – Продаје:
прашину, суво лишће, паучину и све тако нешто. Нико му не разуме еспап, може ти
дати што хоће. Напише ти доктор нешто будибогснама, салватус пуртатус или
поркалија омалија, а ти одеш код апотекара и он ти да шта хоће, мери како хоће и
наплати пошто хоће. Шта му можеш! Не познајем еспап па, рецимо, да му
приметиш: "Овај вам салватус пуртатус као да је мало прокисао" или рецимо: "Ова
ваша поркалија омалија као да се ужегла". Јок, не можеш да му приметиш. А не
можеш му ни цени замерити; откуд му ти знаш шта кошта. Не можеш тек
рећи: "Слушајте, ви сте скупи, Мита бакалин продаје много јевтиније салватус
пуртатус!"

Бакалинова тирада наишла је мање више на опште одобравање. Једино је мој отац
вртео главом, бавећи се упорно својом првашњом идејом: да би ме требало дати на
какав занат који би ме смирио.

Ја не знам докле је цела та дебата трајала, јер ме је, после великих дневних напора,
ухватио био сан и заспао сам слатко, као што човек мирне савести, свестан да је све
своје дужности испунио, може заспати.

Разуме се да сам те ноћи сањао чудновате снове. Сањао сам као да сам министар,
па дохватио нашега окружног начелника, углавио му главу међу колена и бријем га.
Он вречи као јаре, прште му варнице из образа, али ја, свестан своје министарске
неодговорности, бријем и даље. Па онда, сањао сам као даље, како сам митрополит,
па ухватио проту за браду и псујем сто богова, као да сам свршио поткивачку школу,
па онда као сипам брашно у песак, а у петролеум воду, и уопште сањам такве неке
чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших перспектива за
будућност, а кога ће пробудити очеве батине.

ШКОЛОВАЊЕ

Кад сам достигао за школу, сви су у кући данули душом, уверени да је школа калуп у
који се дете, као прокисло тесто, метне, па му школа да форму и врати га
родитељима печено.

Моје школовање, то је управо моја борба за опстанак и самоодржавањ� �µ. Та се борба
јавља најпре у сукобу између мене и мога оца, који се необично поносио тиме што
му син иде у школу, док ја, посматрајућ� � ствар са реалније тачке гледишта, нисам
налазио да отац има довољно разлога поносити се. Затим се та борба развила и у
борбу са фамулусом који ме је, на молбу мога оца, просто одвукао у школу и којега
сам ја том приликом ујео. Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао
вући у школу. Али се главна борба развила у току самог школовања, којом су
се приликом сукобиле две тешке и непомирљиве околности: пизма појединих
професора на мене и моја пизма на поједине предмете.

То је управо била непрекидна и дуготрајна борба, у којој су с једне стране били
професори и наука, а с друге ја сам. Ð*азуме се да сам у тако неравној борби готово
ја морао да попустим, тешећи се притом и оном мудром народном изреком: да
паметнији увек попушта. Уосталом, морао сам попуштати већ и стога што су се
професори у борби са мном као својим противником увек служили једним, у њих
омиљеним али врло нечасним средством, а то је: да свога противника, било на
часовима било на испиту, увек питају оно што овај не зна. На тај начин одузели
су ми могућност да у овој борби за самоодржавањ� �µ постигнем ма какав успех.

А та борба, то је управо традиционал� �а борба у мојој породици, у којој су толики
моји преци, а нарочито њихови потомци, учествовали. Један мој рођак, на пример,
како је ушао у први разред гимназије, није га пуне четири године напуштао;
отприлике, као кад човек не напушта њиву или ливаду коју је после дугих и мучних
парница добио. Он је, тако исто, први разред гимназије сматрао као наследство и
као посед са којега га нико живи нема права да крене. Бадава су га професори
убеђивали да се гимназијски разред не може сматрати као непокретно имање;
узалуд су га уверавали да он и на основу самога закона школскога мора једном
напустити тај разред, он је остајао доследан своме мишљењу и управо и даље
одлазио у исти разред. Најзад су професори дигли руке и стрпљиво очекивали да
мој рођак дорасте за женидбу, те ће га ваљда то извући из школе.

Други мој рођак опет, толико је заволео школу да се чак примио за фамулуса.

Но један је ипак довео у неприлику и саме професоре. Три године свога школовања
он је упорно ћутао. Било је професора који су били радознали да му чују глас, било
их је који су изашли из стрпљења те га преклињали да каже ма шта. Професор
математике, на пример, покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио
глас, онако отприлике као кад се притисне у дугме да би звоно зазвонило. Али је он
и на то упорно ћутао, а професора гледао дрским погледом који је својствен мојој
породици. Због тога његовога ћутања професори су били утолико више у неприлици
што нису никако могли сазнати према којој грани науке он има склоности, а он је,
види се, ћутањем то врло вешто прикривао.

Не напуштајући овако светле традиције, ја сам се кроз основну школу провукао
некако благодарећи не толико мојој приљежности колико очевој пажњи према
учитељима. Кроз четири године школе, ја сам ревносно хватао муве, правио на
прописима огромне крмаче, резао перорезом школске клупе и враћао се свакога
дана кући тако убрљаних прстију од мастила као да сам изучавао фарбарски занат а
не школу.

На крају четврте године, обукла ме је мајка у нове хаљине, закопчала ме пажљиво
одостраг, стрпала ми у џеп чисту и лепо савијену мараму за нос, очешљала ме са
раздељком на среди и одвела лично у школу, где сам пред многобројним гостима
декламовао нешто родољубно из лире, због чега ме је прота пољубио у чело,
окружни начелник помиловао, а отац се заплакао. То је био чин који је означио да
сам од тога часа гимназијалац.

Пре но што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч, убеђујући ме да
сад већ морам бити озбиљнији и мислити на своју будућност; мајка ме је
благословила, а тетке су потресене плакале, саучествују� �и ваљда у мучеништву које
ми предстоји. Отац је нарочито у својој речи наглашавао како сад треба да му
осветлим образ, и ја сам то врло свесрдно примио к срцу и вероватно бих и испунио
очеве жеље да су само и професори на то пристали. Једанпут сам само, сећам се, на
часу гимнастике осветлио оцу образ а себи разбио нос, иначе је са другим
предметима ишло да бог сачува. Што оно каже прота за професоре: да на часу
рачунице говоре о хришчанској науци, а на часу цртања о помрачењу сунца, то се
код мене обратно дешавало: ако ме је професор питао из хришћанске науке, ја сам
одговарао о помрачењу сунца, а ако ме је питао из рачунице, ја сам одговарао из
катихизиса. Да је код професора било мало добре воље, они би баш у томе што
никада не одговарам на оно о чему ме питају запазили код мене известан политички
талент, али они то нису опажали, и ту је лежао заметак свима неспоразумим� �° између
професора и мене. Према томе, само се по себи разуме да сам на крају прве године
пао на испиту из три предмета и остао да понављам први разред.

Сећам се лепо тога свога успеха у животу. Када сам то јутро полазио на испит, мајка
ми је опет обукла нове хаљине са штирканом крагном од чипке, подсекла ми нокте,
очешљала ме са раздељком, ставила ми у џеп чисту марамицу за нос и пољубила ме
у чело, уз речи:
– Осветлај ми, сине, образ!

А отац кад сам пришао да му пољубим руку, рекао ми је:
– Синко, ово је у ствари твој први озбиљни испит и први корак у животу, те желим да
ти успех наградим. Кад се вратиш са испита и јавиш ми да си га положио, добићеш
овај златан дукат, – и показа ми нов новцат златан дукат – а ако не положиш,
слободно ми немој ни долазити кући јер ћу те испребијати на мртво име.

Када сам срећно пао на испиту стао сам пред гимназијска врата и овако размишљао:
– Батине ми не гину, а дукат нећу добити, то су две штете. Како би било кад бих ја то
свео на једну штету. Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем
и дукат!

И одмах ми сину срећна мисао кроз главу, па се отиснух низ улицу све скачући с
ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци изљубив им руке и узвикнух:
– Положио сам, одлично сам положио!

Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице, те отац спусти руку у џеп,
извади онај нов новцат дукат и предаде ми га љубећи ме у чело.
Ја сам, разуме се, појео затим батине, али сам бар појео и дукат. То је уосталом
ситница коју узгред помињем, колико да констатујем да сам Један пут у животу и
батинама заслужио хонорар.

Другом јадном приликом, а то је било већ у трећем разреду, до којега сам се ипак
некако докотурао, саопштио сам оцу да ми је потребно и приватно учење из
рачунице, која ми је, како тада тако и кроз цео живот, задавала главобоље. Ð*ади
тога узео сам "најодличније г" ђака из разреда да ме поучава и отац му је за то
плаћао тридесет гроша месечно. Ð*азуме се да је то био мој друг који је био још
гори ђак но ја и са којим сам ја, за време приватних часова, играо мице, а на крају
месеца делио хонорар. На тај начин сам ја за рђаво учење обезбедио себи плату од
петнаест гроша месечно, са којом сам сумом могао лепо уредити свој живот. И то би
могло још врло дуго да траје да се о испиту није ствар открила тиме што ја и мој
учитељ нисмо подједнако знали ни речи да одговарамо из предмета коме ме је
он подучавао.

Ето тако је то некако ишло, па ипак се гурало из разреда у разред. Како, то ни дан
данас не знам да објасним. Једино што могу рећи, то је да се у ствари није
прелазило из разреда у разред, већ се освајао разред по разред. Сви ми који смо
учили један разред изгледали смо као чета добровољаца којој је стављено у задаћу
да осваја ров по ров непријатељс� �и. И ми смо одиста, стопу по стопу, корак по
корак, са тешким напорима и нечувеном храброшћу, освајали ров по ров. Борбе су
биле очајне, бивало је и рањених, бивало је и мртвих, који су успут остајали; али ми
остали, које је некако мимоишло смртоносно тане, надирали смо даље предосећају� �и
да што ближе победи, тим ближе све већој и већој опасности. Јер кад смо већ
освојили неколико ровова ниже гимназије, пред нама се уздизало огромно утврђење
више гимназије, наоружано најмодернији� �¼ справама за уништавање ђака. На
бедемима и кулама тога утврђења били су начичкани разни синуси, косинуси,
хипотенузе, катете, корени, логаритми, деклинације, коњугације и разне смртоносне
непознате количине. Можете мислити колико је ту требало храбрости и колико
пожртвовања да се удари голим грудима на овакво једно утврђење какво је
представљал� � виша гимназија.

Али ми нисмо малаксавали; падали смо, али смо се ипак дизали; били рањавани, те
по читаве ферије лечили се и прибирали снагу за поновне нападе; били
заробљавани и остајали по две године у ропству, у истоме разреду, али, нас је ипак
наша истрајна седмогодишња војна довела најзад до одлучне битке, до матуре.

Ако ви захтевате од мене да вам кажем и то како сам ја могао положити матуру, онда
знајте да ми постављате питање на које је немогуће одговорити, онако као кад би ме
упитали: на који је начин могуће научити слона да удара у тамбурицу? На таква се
питања обично не одговара. По здравој памети, по логици, по моме личноме
дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским, и по свима правилима,
ја сам требао да паднем на матури, али ето – нисам пао. Значи одиста, дакле, да
свако правило има изузетака. То је толико мудра реч да се њоме, сећам се,
правдала и оправдала преда мном и једна млада девојка која је – обратно моме
случају – пала, а по свима правилима није требала пасти. Она додуше није пала на
матури, већ на ономе испиту пред који живот тако често ставља младе девојке, али и
она је за своје оправдање употребила горње мудре речи: "Ја знам да нисам требала,
требала сам сачувати свој углед, част, да, знам, то је правило, али свако правило
има изузетака!"

А стећи матурантску сведоџбу није тако обична и тако мала тековина. Та је сведоџба,
званичан докуменат, издат од надлежне државне власти, којом се човеку признаје
зрелост. Познат је онај београдски тип, кавгаџија Драгољуб Аврамовић-Бертолд,
којега су извесни режими трпали чак и у лудницу, а други ослобађали. Како су се у
нас режими често мењали, те Бертолд час одлазио у лудницу час излазио, једнога
дана када му је то досадило пријави се властима и затражи званично уверење да је
паметан, те се од тад Бертолд, имајући такво уверење, буса у груди тврдећи да је он
једини човек у Србији коме је званично признато да је паметан. Слично томе изгледа
ми и матурантска сведоџба, која признаје зрелост. Када сам је добио, ја сам
предосећао да је та диплома зрелости докуменат на основу којега могу у животу
чинити свакојаке лакомислености.

Мојој радости, разуме се, није било краја. Одјурио сам кући те загрлио и пољубио
мајку, сестру, а млађему брату од узбуђења опалио шамар, пошто сам претходно, још
пред школом, загрлио и пољубио фамулуса, који ми никакав предмет није предавао
и који нимало није био крив за то што сам стекао диплому зрелости. Терао сам и
даље у томе одушевљењу: загрлио сам и пољубио комшију бакалина; па сам загрлио
и пољубио и једну удовицу, мајкину пријатељицу, узвикујући:
– Госпођо, ја сам зрео, ја сам зрео!

То сам исто после доказивао и нашој куварици.
А загрлио сам и пољубио и берберина. Јер, после првих манифестација радости и
узбуђења, сетио сам се и прве матурантске дужности, – бријање. Ја за то нисам имао
никакве нарочите потребе, али је бријање некако у мојим очима и у очима свих
тадањих матураната био као неки спољни знак зрелости.
– Млади господин жели да се шиша? – предусрео ме је берберин, са пакошћу
својственом томе занату.
– Не. Желим да се бријем! – одговорио сам ја гордо и сео у столицу, ждерући се у
себи што не могу ногама бар да дохватим под, но ми висе у ваздуху.

Тим речима: "Желим да се бријем!" мени је изгледало као да сам у томе часу нешто
врло крупно казао, као да сам извршио известан прелом у животу; као да сам, после
мучних напора, отворио тешка гвоздена врата, кроз која ћу сада ступити у нове,
непознате пределе, као да сам закорачио праг иза којега наступа живот. Мени су у
томе часу речи: "Желим да се бријем!" изгледале значајније и судбоносније од
Цезарових речи: "Јацта ест алеа!"

Међутим, кад је берберин свршио бријање и испрао ме од сапуна, нити је било какве
промене на моме лицу, нити у мојој души. То неочекивано, то непознато које је било
преда мном, тај живот у који сам ја требао да ступим, изгледа као да је био још
далеко, врло далеко. И једино осећање које сам имао када сам изашао од
берберина било је то: да сам обријан и да имам докуменат о зрелости у џепу.

Овим довде нисам казао све о школовању. Преда мном је још био универзитет, али
универзитет некако нисмо сматрали као школу у којој се учи, већ само "студира", а
то нам је изгледало нешто лакше, нешто што се да пребродити. Чак и ако би се
остало на универзитет� � коју годину више, то не би било зазорно, јер човек ступањем
на универзитет постаје "грађанин", а бити "грађанин" коју годину више или мање
није нимало тешка ствар. Често пута чак, боље је бити грађанин универзитет� � но
полицијски писар у Ариљу или суплент у Брзој Паланци.

Но ни о ономе школовању у средњој школи, где човек скрха најлепше своје године,
ја овим нисам казао ни све ни довољно. Школа и брак представљај� � два најважнија
периода у животу човечјем, јер, вели се, добро сврши школу и срећно се ожени, тај
је збринуо живот. Чак штавише, школа и брак имају и пуно заједничких особина.

Тако, на пример, у школи, као и у браку, учиш се догод си жив без наде да ћеш што
научити; и у браку, као и у школи, има строгих и благих професора, тешких и лаких
предмета; и у браку као и у школи, можеш добити добру, а можеш и рђаву оцену; не
смеш задоцнити на час и бележи ти се свако отсуство. И у браку, као и у школи,
оцењују ти владање; и у браку, као и у школи, можеш пасти на испиту; и у браку, као
и у школи, радујеш се феријама. Једина би разлика била та што бракоразводн а
парница са женом траје врло дуго, а бракоразводн а је парница са школом једна од
најкраћих процедура на свету, као и та разлика што човек кад догура једанпут до
краја са школом, он тек онда вреди нешто, а кад догура до краја браком, онда
тек не вреди ништа.

Према свему томе ја морам још много страна ове књиге посветити школовању. У
једноме тренутку мислио сам да идем редом од разреда до разреда, али кад сам се
сетио колико сам напора ја уложио провлачећи се кроз разреде, изгубио сам сваку
вољу да се још једном враћам у њих. Ð*адије ћу учинити преглед школовања по
предметима. Тако ће ми се бар дати прилика да се појединим предметима са којима
сам био у непријатељс� ��ву осветим за све оне муке које су ми некада задали.

Али да пођемо редом, од основне школе.

ОСНОВНА ШКОЛА

Дете у основну школу полази са извесним предосећањем да ће извлачити батине.
Бадава су сва убеђивања родитеља да то не мора бити: предосећање је тако дубоко
усађено у детињу душу да готово увек оно постаје стварност, а родитељска
уверавања заблуда. Па ипак, учитељ основне школе коме сам ја допао шака био је
добар као добар дан, тако да је онај штап што је висио испод иконе Светог Саве био
више једна педагошка декорација, а једва погдекад инструмент за васпитање.

Када смо ушли у разред, учитељ нас је поврстао по величини и тако утерао у клупе.
Најмањи су заузели места у предњим клупама, а све већи и већи у задњим. Доцније
ће нас тек класифицирати по знању, те ће најбољи ђаци сести у прве клупе, лошији
за овима, а најгори у последњој, која се звала магарећа клупа. Тада када сам ја
учио основну школу постојала је као васпитно средство и та магарећа клупа, у коју
би учитељ упућивао оне који одиста ништа не би знали. Ја налазим да је то била
врло добра установа, јер су се незналице на тај начин навикавале на то да су
магарци. Откако је то укинуто, незналице се некако неће да измире с тим фактом, те
и у животу обично магарци седе у првим клупама.

Поредани тако у клупе по величини, изгледали смо као семенке у лубеници. Сви
једнаки, сви безизразни, и сви балави, па ипак – ко би то тада рекао! – ту су, један
крај другога, седели: будући министар и будући разбојник, будући епископ и будући
зајмодавац, будући робијаш и будући берзански милијардер. Колико би среће по
човечанство било када би се још код тако мале деце знало шта ће ко бити, па ако
ништа друго а оно бар док смо деца да се сити натучемо будућег министра, епископа
и берзанског милијардера.

У почетку нисмо ништа учили, учитељ нас је само пропитивао о нашим именима, али
радије него то о занимању наших очева.
– Шта је твој отац?
– Кочијаш.
– Добро, седи! А твој!
– Кобасичар.
– А, тако, кобасичар? Е па поздрави оца! А твој!
– Пиљар.
– Пиљар, је ли? Поздрави и ти оца!

Ми у почетку нисмо разумели те поздраве. Једва нешто доцније, када смо већ сви
упамтили једну причу о добром и рђавом детету и када смо запазили да при сваком
новом причању учитељ мења порекло јунака приче, према томе како су дотични
родитељи отпоздрављали на његове поздраве. Тако на пример, када му је
кобасичарев син једнога дана донео четири пара кобасица, та је прича гласила:

Била два дечака. Сима и Ненад. Сима је био син једнога кочијаша, непослушан, глуп
и неваљао, а Ненад је био син једнога кобасичара, врло честитога човека, ваљаног
и примернога грађанина, па је, разуме се, и син био на оца, ваљано и добро дете...

Ако, рецимо, пиљарев син не би знао лекцију, а донео му је данас, јуче или тих
дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао:
– Видиш синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би требало на њега да се угледаш.
Данас ти не замерам што не знаш, али гледај за сутра да научиш. Поздрави оца!

А ако гробарев син не би знао лекцију, онда би учитељев прекор овако гласио:
– Од тебе синко неће никад ништа бити. Ни твој рођени отац неће успети да ти
ископа гроб, јер ћеш на вешалима свршити!

Према занимању очева био нам је одређен и ранг у учењу и владању. Тако, на пример,
најбољи је ђак био кобасичарев син, а одмах за њим касапинов, затим син једнога
бакалина, а пиљарев (и то откако је, сем зелени, почео слати пилиће и ћурке), а
тек у последњој клупи син гробарев, свирчев, кочијашев и уопште синови очева
непродуктивних занимања.

У непродуктивна занимања спадао је у почетку и мој отац, као трговац, и према
томе и ја сам био рђав ђак. Али кад сам једно два три пута (о Божићу, Ускрсу и
Новој години) донео учитељу нешто завијено у малој, белој коверти, ја сам
прешао у прву клупу, и она је прича гласила:
– Била једном два дечка, Сима и Ненад. Сима је био син једнога кочијаша, рђав,
непослушан, глуп и неваљао, а Ненад син једнога трговца...

Могли смо чак, по свршетку основне школе, и израчунати шта је кога од нас коштало
то што је научио читати и писати... Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је: 380
јаја, Перу Вукића: два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића: 100
главица купуса, седамнаест венаца црног лука и десет пари телећих ногу за пиктије;
Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и
једанаест пари сувих ребара,

То би била на неки начин вредност писмености изражена материјалном вредношћу.
Штета је што се данас изгубио тај идилски однос учитеља и ђака, па на тај се начин
изгубила и мера којом би се дала ценити писменост, те је отуда ваљда и добила
неписменост тако велику цену.

У основној школи научили смо: "оченаш", азбуку и бројеве до сто.

"Оченаш" смо научили напамет и изговарали смо га као неке тајанствене речи,
отприлике као што гатара говори речи којима нити зна смисао ни значаја. Том
молитвом, коју нисмо разумевали, обраћали смо се, сви у један глас, сваки дан богу.
Али то је још најмање што је ми нисмо разумевали, но ја сам уверен да је ни сам
господ бог, коме смо је упућивали, није разумео, и да му је то било могуће, извесно
би полицијски забранио ону дерњаву коју смо ми сматрали као молитву.

Што се тиче азбуке, ту се десила извесна пометња. Када сам ја почео учити основну
школу, затекао сам тридесет и два слова у азбуци. Некако убрзо затим, нестало је
два слова, и сећам се да се учитељ грдно љутио што су му та два слова нестала.* Ми
нисмо били начисто да није ко од нас украо и, рецимо, прогутао та два слова; да ли
нису можда пала са учитељевог стола те их фамулус почистио и бацио на ђубре, или
их можда учитељ држи закључане у фијоци па неће да нам их покаже.

*Примена Вукове реформе којом су отпали из азбуке дебело и танко јер.

Измирили смо се са тим фактом на један чудан начин. Учитељ нам је једном
приликом објашњавао да човек има тридесет и два зуба, што се поклапало са
тридесет и два слова у азбуци, па се нама, у дечјој машти, чинило као да свако
слово виси окачено о један зуб. Изгледали су нам зуби као дирке од клавира, и чак
неки Сретен Алексић који је сва јотована слова (ћ, ч, ђ, и џ) изговарао као једно
једино, не могући да их разликује, правдао се учитељу да су му испала три зуба, као
да би тиме хтео рећи да су му из клавијатуре испале три дирке, те једну која му је
остала употбељава за сва три слова. Кад нам је још учитељ додао да човек у ствари
има тридесет зуба, а да два умњака тек много доцније, у пуној зрелости добија, –
онда смо дошли до пунога уверења да је учитељ она два слова склонио у фијоку,
пошто за њих нема зуба.

Иначе смо азбуку доста лако савладали, благодарећи методи којом нас је њој
учитељ привикао. Он би почео овако:
– Милане, јеси ли видео који пут жабу!
– Јесам, господине!
– Јеси ли је упамтио?
– Јесам!
– Је л' има овако: горе главу, доле реп, а са стране четири ноге, две унапред
пружене, а две уназад:
– Јесте,
– Ето овако! – и напише кредом на табли слово Ж, које нам је у томе часу одиста
свима изгледало као жаба са главом, репом и четири ноге. И одиста, ми смо на тај
начин слово 3+1 добро упамтили.

тако је он за сва остала слова нашао упоређења: б на пример, била је буџа којом
цигани ударају у бубањ; т – вешала; о – рупа; ш – плот којим је ограђен шљивак; џ –
ногаре за стругање дрва; y – ракије за ражањ; т – чивилук за вешање одела; д–
турски нужник; а ф – тетка перса фамулусова жена, која је одиста несносно
зипарала по школском ходнику, наслањајући увек руке на кукове, те личила на
слово ф.

И како смо ми све то упамтили, то се он врло лако спомагао када би нас извео на
таблу.
– напиши, Иване реч бог!
Иван би се, разуме се, најпре збунио, а учитељ би тада додао:
– буџа, рупа, вешала.
и реч би одмах била написана.
– дедер ти, Перо, напиши реч дуд! разуме се да би се и пера збунио, док му не би
учитељ рекао:
– замисли јагње на ражњу између два турска нужника.
и Пера би се одмах сетио те реч написао.
Тако некако учили смо ми и научили најзад азбуку.

Са цифрама такође није било великих тешкоћа. За појам један учитељ би нам
показао један свој прст, за појам два – два прста, и тако редом, док није употребио
пет са једне и четири са друге руке. али је настала права пометња, која је и самога
учитеља довела у забуну, када је требало да нам објасни значај нуле. покушао је на
разне начине, али му то или није полазило за руком или га ми нисмо довољно могли
да разумемо.

– Нула, децо није ништа, а опет може да буде нешто. Кад је сама није ништа, не
вреди ни пола луле дувана, а кад је метнеш уз један, онда је десет, а кад је метнеш
уз два, онда је двадесет. Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни
објаснити! Ал' ето, на пример, моја жена... рецимо моја жена док се није удала за
мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа учитељица.
Је ли тако?
– Тако је! – одговара цео разред.

И разуме се да смо од тренутка овога објашњења сви сматрали нулу као супруга, а
свака десетица изгледала нам је као брачни пар. У нашој дечјој машти су сад већ
све госпође у вароши личиле на нуле, а све цифре крај њих на њихове мужеве. Чак
су нам поједини људи изгледали слични дотичним цифрама. Тако, на пример,
окружнога начелника и његову супругу, сматрали смо као број 90. Али то није било
произвољно сматрање, нити смо ми тако високу цифру узели из обзира на високи
чиновнички положај начелников, већ стога што је господин начелник одиста личио
на деветицу. Имао је кратке и танке ноге, а изнад ових трбух, груди и глава, сливени
једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло унапређ.

Доктор са госпођом био је за нас број 70, јер се из целе његове танке фигуре, као
она кука код седмице, издвајао један од оних носева које су његови праоци превели
негде неоквашен преко Црвенога мора, а затим прешли преко Јонског мора у Европу
и одомаћили га. Директор гимназије са госпођом личио нам је на 10, не зато што је
један била његова омиљена белешка коју је обилато даривао ђацима, већ зато што
је, сув и штркљаст, одиста личио на телеграфски дирек. Тако исто, директор банке са
госпођом личио нам је на број 50, по томе што је он тако некако изгледао као да му
је трбух однатраг, те је потпуно личио на петицу. Тако смо у свакој другој десетици
нашли одговарајући пар и једино нас је доводио у забуну прота, који се због мантије
није издалека разликовао много од своје жене, те су нам изгледали као две нуле.

Ми смо се овим упоређењима необично лепо користили, јер кад би нас учитељ извео
на таблу и рекао, рецимо, да напишемо 70, ми смо се само сетили докторовог носа и
одмах умели да напишемо задати број.

И ствар је све дотле лепо ишла док једнога дана учитељ не исписа на табли број 10.
То нас доведе у ужасну забуну, јер ту полигамију нисмо могли никако да разумемо.
– Не разумете, дабоме! – рећи ће учитељ, предвиђајући сву тешкоћу објашњења. –
Знао сам ја да то нећете разумети. А шта би ви казали кад бих вам рекао да постоји
и оваква цифра! – и он узе креду па на табли исписа 7,000.000.

Ми се згранусмо. Замислисмо грешнога доктора са огромним харемом и – недовољно
упознати са добрим и рђавим странама човечјег живота – свима нам је у томе часу
био одвратан. Учитељ увиде да нам ипак на неки начин мора да објасни цифру 100,
коју смо морали научити и узе овако да је тумачи:
– Један је, рецимо, муж. Је л' тако?
– Тако је! – одговара разред хором.
– Ова прва нула, то је рецимо његова жена, је л' тако?
– Тако је!
– Е, ова друга нула, то му је свастика, коју по који пут изведе са женом у шетњу. Је
л' разумете сад?
– Разумемо!

Дерали смо се из гласа да разумемо, иако нисмо разумели, јер најпосле, ако се и
допусти да се једна свастика придружи жени, али какав би изгледао, на пример,
грешни директор банке, са трбухом однатраг, у оној цифри где се уз жену прикључи
још пет свастика? Зар не би личио на реморкер који са надчовечанским напором
плови уз воду вукући шест шлепова?

Све су то ствари које су нашу дечју машту необично занимале, али морамо признати,
и помогле да крај азбуке научимо и цифре и да тако свршимо и основну школу.

Хајдемо дакле у гимназију!

Ð¥Ð*ИШЋАНСКА НАУКА

Учећи хришћанску науку, мени је необично омилела незнабожачка вера. То долази
вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако
нехришћанск� � тукао да се ја и дан-данас у цркви кад слушам проповед о
хришћанском милосрђу, осврћем на све стране зазирући да ме не звизне митрополит
патарицом или ђакон кадионицом. Та је појава један доказ више да утисци из ране
младости остављају врло дубок траг у души.

Сећам се, на пример, да сам, због седам мршавих крава изео седам тако дебелих
батина да о дебелим кравама нисам смео ни говорити. Па онда, Марија и Магдалена
мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, то јест због Магдалене, морао сам
једанпут да свлачим панталоне пред целим разредом, да се повалим по клупи и да
издржим дванаест удараца по голоме телу. Од тога доба ухватио сам такав страх да
ни доцније у животу, кад год бих срео женску која се зове Магдалена, ја не бих смео
пред њом да свлачим панталоне.

Било је и лекција које ми нису правиле тешкоће. Тако, на пример, Адам и Ева, били
су ми врло симпатични, вероватно са своје наивности, а можда и стога што је први
грех једне жене уопште симпатична ствар. Али, док су ми Адам и Ева били
симпатични, дотле су ми њихова деца правила ужасне малере. Због познате фирме
"Каин & Авељ" извукао сам трипут батине. Једанпут зато што сам казао да је
Авељ убио Каина, други пут што сам казао да су Каин и Авељ били апостоли, а трећи
пут, не сећам се, а чини ми се зато што сам казао да је Каин продао Авеља
мисирскирн трговцима за тридесет сребника.

На годишњем је испиту, разуме се, било грдне смејурије. Председавајући професор
хватао се рукама за трбух и узвикивао: "Иди, дете, дођавола, нисам се овако слатко
насмејао већ толико година!" – а испитујући професор, односно катихета, трипут је
стезао песнице и залетао се на мене, али се увек уздржавао с обзиром на свечаност
тренутка. Једва што ми је онако кроз зубе поменуо нешто оца и мајку.

Разуме се, кад сам се већ једанпут збунио да је после све ишло наопако. Тако, на
пример, кад ми је катихета поставио питање о Адаму и Еви, не би ли ме том
најлакшом и мени иначе најсимпатичнијом лекцијом помогао да се извучем, ја сам
почео овако:
– Адам и Ева били су људи... први људи... Адам је био први човек, а Ева је била
прва жена. И они су, као први људи, живели у рају. И они су врло лепо живели, али
једнога дана Адам загризе Еву... загризе Еву, и због тога му господ бог пребије
једно ребро...

И затим је, на задовољство председавајућег, све у томе тону ишло. Ја сам на испиту
једноставно измешао стари и Нови завет тако вешто као што би добар коцкар
измешао два пакла карата. Катихета ме је двапут заустављао да не говорим, али ме
је председавајући храбрио и терао да наставим, обраћајући се катихети
речима: "Ама пустите га, молим вас, да се бар слатко насмејемо!"

Ја сам, као што рекох, стрпао дванаест Кристових апостола у Нојев ковчег; за
Содому и Гомору рекао сам да су то два света храма у којима је Исус са успехом
проповедао свој наук: "Љуби ближњег свог!"; за Христа сам још рекао да је
четрдесет дана провео у китовој утроби припремајући се за своју божанску науку; за
десет заповеди божјих сам рекао да их је Јуда продао на гори Арарату, и најзад сам
целу ствар завршио тиме што сам, на питање шта знам о Пилату, рекао да је Пилат
син Мојсијев, да је изродио велико племе и, кад је тај посао свршио, да је опрао
руке.

Уосталом, ја ни данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога
и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао? Хришћанска
наука за мене је – као што је то за врло велики број хришћана и дан-данас – била
једна збирка разних чудноватих и невероватних прича, и ја не видим да је то био
неки страховити грех измешати све те приче као што сам то ја учинио. Не видим,
наиме, шта би више о хришћанству знао онај који би све приче испричао онако како
су, оне у књизи записане?

Али, руку на срце, није се наш катихета задржавао само на библијским причама;
улазио је он и у суштину Кристове науке, и управо због те суштине мал' не изгибосмо
сви до једнога. Тако, на пример, он нам је говорио дуго и опширно о основним
начелима Кристове науке. Ми смо врло пажљиво пратили његова предавања, то јест
врло пажљиво смо посматрали сваки покрет његових руку бојећи се да не звизне
кога.

Идућега часа, разуме се, настало би пропитивање онога што смо прошлога часа
слушали.
– Које је прво основно начело Кристове науке? – пита господин катихета првога
међу нама са којим му се сретне поглед.

Онај грешник диже се са места и ћути као заливен. Катихету већ подилази гнев и
понавља питање.

Ђак упорно ћути, са истрајношћу првих хришћана пред судом многобожачких тирана.
– Које је прво основно начело Кристове науке, звекане један! – понавља гневно
катихета, и већ му се стежу прсти у песнице.

Па кад ђак ипак не одговара, он рукне:
– Милосрђе! – и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз
светлаца из очију. Тад се катихета окреће другоме:
– Реци ми ти: које је друго основно начело Кристове науке?

Онај се грешник чеше иза увета и врдара погледом да по покрету руке катихетине
види с које ли ће га стране да фљисне друго основно начело Кристове науке.
– Љубав према ближњем, магарчино једна! – дере се катихета кад не добије
одговор, а онај грешник пипа се по носу да види није ли начело љубави према
ближњем обојено црвеном бојом.

Трећи ђак, разуме се, такође ћути на питање: које је треће основно начело Кристове
науке.
– Великодушност, уштво једна, али за тебе је великоушност! – дере се катихета и
тегли грешнику уши као да се дочепао крајева хозентрегера.

Ми остали премрли живи. Има нас тридесет и четворо у разреду, и ако Кристова
наука има случајно тридесет и четири основна начела, видимо да ћемо изгинути сви
као први хршћански мученици бачени у арену на милост и немилост дивљих зверова.

Ето у таквим приликама ја сам заволео многобоштво и жалио сам што нисмо остали у
тој вери. Прво: што више богова, то мање основних начела; друго: многи богови не
могу никада бити тако опасни као један једини бог, и треће: кад би били у
многобоштву, не би се у гимназијама учила хришћанска наука.

СРПСКИ ЈЕЗИК

– Беше ли ти оно магаре што ни прошлога пута не знађаше лекцију?
– Јест, ја сам тај! – одговарам ја усхићен задовољством што ме се професор тако
добро сећа.
– А нађох ли ја канда на твоме писменом задатку ону мастиљаву мрљу, коју ви ђаци
крмачом називате?
– Да, да! – тврдим ја, сав усхићен што ме се професор тако добро сећа.
– Ја тада рекох теби: "Ако будеш био и даље тако немарљив и небрижљив да ћу те
казнити".

Ја и то потврђујем, али без усхићења, а он узима писаљку и мени, "буде био" бележи
јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле.
– Остаћеш клечећи до краја овог часа, учећи за то време склањање заменице себе
или се. Будеш ли био кадар научити то склањање, јавићеш ми се и исправићу ти
белешку а даљу казну опростити.

Како ни до краја часа нисам "будем био" научио то проклето склањање, остао сам на
коленима све док није закуцало звонце.

То склањање нам је задавало нарочите главобоље. Сећам се, на пример, мојих мука
да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако али пети
падеж једнине, покојни звателни никако ми није ишао у главу, нити сам умео да га
погодим.

И не само мени, већ и свима у мојој околини задао је тај падеж главобољу. Мој
најстарији брат који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није
у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас
пети падеж: куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве
везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике, то
више зараде.

Питао сам и бакалина, нашега комшију, пошто сам му претходно објаснио шта се
петим падежом зове, и он ми рече:
– Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц; а кад терам, ја му кажем: шибе! А
бог ће га свети знати који је то падеж!

Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас,
верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није умео да ме научи.
– Пети падеж, пети падеж! – узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом
породицом сачува ауторитет учена човека. – Па колико падежа ви учите?
– Седам.
– Седам? – зграну се прота. – Е, то је много, то је баш много!
– Много! – уздишем и ја.
– Ја не знам само – окреће се прота мојим родитељима, – што ће им толики падежи.

То је просто, професорски бес. Узмите само: једна Немачка, колико је то пространа
и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па
Енглеска, све велике и моћне државе, па немају више него четири падежа. А шта
смо ми, једна такорећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар
то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?

Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором
нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од
именице пас, чему сам се ја одлучно одупро бескрајним ћутањем, једном од оних
мојих особина којом сам се често у школи одликовао.

А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога
Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли:
– Молим, господине, да идем у авлији.
– Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити – одговори му професор.

Стамболић се збуни, узврда се па очајно понови:
– Молим, господине, да идем у авлији!
– Реци правилно па ћу те пустити. Стамболић поче да се зноји и превија, које због
падежа а које због невоље ради које је молио да изађе. Шапћу му другови и
добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенео, дигао једну ногу и увио је око друге,
па дрекну: – У авлију!
– Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! – вели професор.
– Е, сад је доцкан! – одговара Стамболић сав опуштен и отромбољен.

А нису то само падежи са којима смо се борили. Било је у граматици и пуно других
кукица и ексера, и ако не пазиш довољно могао си се сваки час не само огребати
већ и набости.

Има, на пример, речи које су тако каприциозне и превртљиве као хистерична жена;
јављају се у свима могућим тоалетама. Ово није случајно упоређење, јер сам ја,
учећи граматику, запазио да ова наука има много женских особина, или ако хоћете,
жене имају много граматичких особина. Не мислим ја на неодређени и заповедни
глаголски начин, за који би се могло рећи да је искључиво женски начин, али
мислим на оно што се око сваке жене, као око именице у граматици, врзма по један
члан по коме можеш познати ког је пола жена, а мислим и на то што и жене, као и
(именице у граматици, увек имају наставак и што тај наставак врло радо мењају при
сваком новом падежу.

Има међу речима и таквих које се појављују, a ла Фреголли, у свим могућим
облицима. Изиђе професор на таблу и напише реч: црно, па онда почне да развија
неку математичку формулу, пратећи је неразумљивим објашњењима:
"Старославенско он пред муклим јус претвара се у новославенско...
итд."; или: "Јус се претвара у цис, цис се претвара у бис итд ...", и на крају крајева,
реч црно сад гласи бело.

Сећам се једнога предавања из историје Срба, које је професор овако завршио: "У
бици на Велбужду 1330. године, у којој је погинуо бугарски цар Михајло, одликовао
се нарочито млади српски краљ Душан. Град Велбужд, где се та битка десила, данас
се зове Ћустендил. Како је од реци Велбужд постала Ћустендил, то историја не уме
да објасни, али је граматика кадра и то објаснити".

Професори у том погледу иду тако далеко да су они већ пре Воронцова, кадри били
претворити петла у кокошку, и обратно, и онда никакво чудо није што сам ја, као и
многи моји другови, враћао се са табле где сам говорио лекцију са уверењем да сам
добио четворку, а она се – јус у он, он у дебело јер, дебело јер у танко јер – на
крају тромесечја претворила у двојку.

Колико су нам јада задавале те превртљиве речи у граматици, толико још више и
разни знаци који су, изгледа, зато измишљени да направе што већу збрку. Тачке,
запете, питања, дивљења и још читава гомила разних знакова, које је грешни ђак
морао знати где да постави, без обавезе да их и доцније, у животу, употребљава. Ја
и данас познајем једнога чиновника који је учио граматику кад и ја и који ми се
жалио да га она само буни у животу.

– Узми, молим те, само оне знаке, – жалио ми се он. – Ја сам пре писао, писао,
писао, па напишем речи као женски тепелук. Па ето, молим те, сам реци: да л' би на
женском тепелуку лепо стајале тачке и запете? Разумем још знак дивљења, то се још
и може употребити. Кад год пишем неком старијем по чину од себе, ја метнем знак
дивљења. Али наш секретар иде тако далеко да ставља знак дивљења чак и крај
фразе: "Ти си магарац!" Е па зар то не значи компромитовати не само тај знак, већ и
целу граматику, јер ако је ко магарац, он не мора бити баш граматички магарац.

А познат је и онај случај где командиру једне пограничне чете враћа командант
рапорт да стави тачке и запете, јер је овако написан рапорт потпуно неразумљив,
тако да се никако није могло разабрати да ли је у пограничном сукобу који се десио
погинуо шеф кријумчарске банде, или је погинуо сам командир који рапорт подноси.
Командир, који се никад у животу није дружио са тачкама и запетама и, могло би се
рећи, био чак и њихов противник, дошао је овим командантовим захтевом у велику
забуну. Њему би много лакше било водити целу ноћ борбу са двадесет и пет
пограничних бандита, но разместити у своме рапорту толики број тачака и запета. Да
се извуче из тешке ситуације, а и да одговори захтеву команданта, он преви један
чист табак хартије и на њему исписа десет тачака и петнаест запета, придружи то
своме рапорту и врати га команданту с молбом да командант, својом наредбом,
изврши распоред приложених тачака и запета и сваку од њих упути одговарајућој
јединици, додајући још и молбу да командант тачке и запете које би претекле, те
остале неупотребљене, надлежно расходује.

Ја не могу да разумем зашто су нам те тачке и запете правиле толико неприлика, кад
се врло добро сећам да нам је професор необично јасно објаснио њихову употребу.

Овакво нам је говорио:
– Један железнички воз, на пример, има да прође пут од Београда до Ниша. Лепо.
Кад изведе тај пут, то јест кад стигне у Ниш, он је онда свршио оно што је хтео;
његова је мисао била да отпутује из Београда у Ниш и он је ту мисао испунио. А
једна мисао изведена и исказана, то је реченица. Воз је на крају своје мисли стао и
не иде даље, а то значи: и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е,
то "стани и не даље" бележи се тачком. На крају реченице, дакле, бележи се тачка.
Да, али воз не може да потегне из Београда па право у Ниш а да се нигде успут не
заустави, јер то је врло дуг пут. Има успут да се укрсти с другим возовима, па мора
машина узети воду, па се мора негде уставити да сиђу путници и да нове прими, да
се штогод истовари или утовари. Мора се дакле воз зауставити гдегде дуже а гдегде
краће, колико само да искочи или ускочи путник. Зато, видите, на путу има већих и
мањих станица, такозваних постаја. Свака таква велика станица где се, рецимо,
укрштају возови, где има и ресторација те се путник може и поткрепити, то вам је
тачка и запета, а постаје где се воз заустави само за тренутак, то су вам запете.

Дакле, једна велика реченица може бити састављена из више мањих реченица од
којих је свака одвојена тачком и запетом, као што у једној реченици може бити више
или мање запета код којих се предахне. Је ли вам сад јасно?

Разуме се да смо сви казали да нам је јасно, иако сад тек нисмо ништа разумели, јер
смо после професоровог објашњења водили међу собом овакве разговоре:
– Да ли она ниска тачка, сасвим на крају пута, мора бити крупнија од младеновачке
или ћупријске? – питао је Живко Јањић.
– А да ли тамо где је тачка и запета можеш да ручаш супу, говедину и печење, или
имаш времена само да поједеш перецу? – домишљао се Стева Радојчић.
– Е па добро, ако се тамо где је тачка и запета укрштају возови, то и онај други воз
има своју тачку и запету, и онда ту се сретну две тачке и две запете, од нашег и од
оног другог воза! – резоновао је Јовица Станковић.

Знак дивљења и знак питања професор нам је са мање тешкоћа објаснио, али смо
доцније, у животу, видели да то објашњење није тачно. По професору, на пример,
знак питања би требало увек ставити на крају упитне реченице, док у животу, знак
се питања може ставити иза речи: поштење, љубав, родољубље, племенитост,
доброчинство, верност, пријатељство и тако даље, па биле те речи у средини или на
крају реченице. Или, ако хоћете, знак питања у животу можете ставити свуд где вам
је воља и, верујте, увек ће бити на своме месту. Почев од рођења па све до смрти,
свакој појави у животу пристаје знак питања.

Што се тиче знака дивљења, он је у животу највише у употреби на прокламацијама,
партијским зборовима и при изјавама љубави, па зато смо његово значење врло
лако схватили.

Две тачке, као граматички знак, научили смо тек кад смо почели учити физику, јер
се цела та наука састоји из разних а, б, в. Свако правило, свака дефиниција, има
своје а, б, в. Стане професор на катедру па изговори правило: тако и тако, тако и
тако, па онда дода: према томе: а) то и то; б) то и то; и в) то и то. Тако смо некако
схватили да после онога "према томе", треба увек ставити две тачке.

Тачка и запета је неки хермафродитски знак који није ни тачка, а није ни запета.
Можеш га метнути где год ти је воља, ништа не мења ствар. Један од мојих другова,
неки Илија Сушић, стављао је при потпису тачку и запету на крају презимена и, да
видите, врло је лепо стајала и ту.

Више тачака је знак који означава незавршену мисао. Није нам никако ишло у главу
како може бити незавршених мисли: кад си је већ почео, заврши је. Да смо питали
професора, он би нам вероватно рекао:
– Пође воз из Београда за Ниш, али код Сталаћа се деси судар возова, три мртва и
једанаест рањених, и воз не може да настави пут. То је ето несвршена мисао, и ту
дође неколико тачака!

А таквих изненађења као што је судар возова има често у животу, те према томе
знак више тачака одиста може да буде врло користан. Тако, на пример, лопов завуче
руку у туђу касу, а наиђе изненада полиција; то је онда одиста недовршена мисао,
која се означава са неколико тачака... Па онда, дечко изјављује љубав својој
колегиници, студенткињи, иза капије, и при првом загрљају наиђе њен отац. И то је
недовршена мисао, која се означава са неколико тачака... Или, увуче се господин
код младе жене, кад јој муж није код куће, и таман млада госпођа села у крило
разнеженоме љубавнику, а неочекивано наилази муж. И ту је мисао недовршена, и
та се реченица у животу свршава са неколико тачака, а гдекад можда и са неколико
удивителних.

Ето, то је знање које смо о знацима изнели из школе и допунили га у животу.

Али, да би нам дали прилике да нам ти знаци зададу што већу главобољу, професори
су, осим предавања о њима, задавали нам још и писмене задатке, да бисмо се
навикли да исказујемо своје мисли и да примењујемо ове знаке.

Ти стилистички задаци, који тако често служе професорима као забава, да би се
измеђ часова, у професорској канцеларији, слатко смејали, обично су слични по
стилу љубавним писмима које оџачари пишу куварицама; молбама које пиљари пишу
општинама, и рапортима које ноћне патролџије подносе командама. И професори
српскога језика, можда баш зато, задају врло често такве задатке како би што више
употпунили своје колекције ђачких глупости. А да би те глупости биле што дебље, да
би се професори што слађе смејали, они обично задају такве писмене задатке на
које многи од њих не би умели ни сами одговорити. Сећам се само колико нам је
невоља донео писмени задатак: "Испеци па реци!" Професор је просто,
завршавајући час, рекао: "Децо, за идућу недељу писмени задатак: "Испеци па
реци!", што нам је било тако исто јасно као да нам је казао: "Децо, за идућу недељу
писмени задатак: "Бифуркација Патоганаца у односу према осцилацији Ескима".

Питао сам старијега брата, који је замакао већ у школи, шта је то: "Испеци па реци",
али ми ни он није умео објаснити. Вели:
– Реч може бити печена, може и кувана, може пржена, а може и похована.

Можете мислити већ како су гласили ти писмени задаци на тему: "Испеци па реци".
Неки Живко Средојевић написао је цео писмени задатак у неколико речи. Тај је
задатак гласио:
"Најздравија је реч кад је печена, и онај се може сматрати за мудра који говори
само печене речи!"

Други опет, неки Сима Јагодић, ко зна где се инспирисао том филозофијом, овако је
решио задатак:
"Ð*еч не треба извадити из уста све док не буде сасвим печена. А реч може да се
испече ако се загреје столица код куће, па се на тој столици седи све док се не
испече реч, и за то време се учи српска граматика као најважнији предмет, пошто
без језика човек не може живети!"

Трећи опет, неки Остоја Поповић, син сеоског свештеника, овако је народски
објаснио ствар:
"Све што улази у уста треба да буде печено. Тако у уста улази погача, па улази
ракија, па улази јагње с ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде
печено. Како из уста, осим осталога, излази и реч, то и реч треба да буде печена!"

Други пут опет професор би нам задао тему: "Познај самога себе!" На ту тему сећам
се само једног одговора, који је гласио:
"Кад човек нема прилике да позна кога другога, није рђаво, од дугога времена, да
позна самога себе. Најлакше човек може познати самога себе на огледалу. Ако је
добро огледало, човек може том приликом да види своје добре стране, а ако је
рђаво огледало, човек може да види своје рђаве стране!"

Ја на ту тему: "Познај самога себе!" нисам поднео никакав одговор, јер нисам умео
да га нађем. Како тада, тако ево све до данас ја на ту тему не умем да нађем
одговор.

ИСТОÐ*ИЈА

Историја је несумњиво на првоме месту корисна и стога што се ђаци код ње вежбају
да изговарају страховите речи, те се тако, пошто ту преломе језик, оспособе да могу
изговарати разне вратоломне дефиниције из хемије, физике и више математике. Јер
одиста владаоци старога века носили су тако страховита имена да је човеку била
потребна факирска моћ да их изговори. А не само што су била страховита, већ
налазим да та имена нису била нимало владалачка. Какав је то краљ, молим вас,
који се зове: Узпртезен, Чандрагупта, или можда Кудурнагупта ? Замислите
одушевљени народ који овако поздравља свога краља: "Живело његово
величанство Узпртезен и њено величанство Узпртезенови ца!" Ја мислим да су
оваква имена довољан разлог да у народу клоне чак и династичко одушевљење, још
кад се узме у обзир да није био само један, но су ти Узпртезени успртили на леђа
мисирскоме народу и владали некаквих две стотине година под тим одвратним
именом.

И да је то један или двојица, али цео стари век пун је тако страховитих имена да је
човеку лакше проћи кроз непроходна америчке џунгле но кроз стари век. Сећате се
сви можда онога несрећнога Артаксерксе� �а на коме су толике генерације ломиле
језик? Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксе� �, ми смо ломили језик оним
народним: "Поп посеја боб" или: "Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре
ваља, нити була Туре гура!" Али откако смо чули име Артаксерксе� �, напустили смо
све народне бројанице, па се дочепали Артаксерксе� �а, а на њему смо језик ломили
и кладили се. Седнемо нас пет-шест у круг, уложи сваки по једно дугме као визу, па
ко изговори реч Артаксерксе� �, носи шњур.

Помагали смо се, разуме се, и на друге начине, како бисмо савладали и сва остала
имена која су нам задавала толике невоље.

У наше доба није била позната игра футбала, тениса, нити ма којега од данашњих
спортова. Ми смо тада играли мете, робова и јениџајес. За мете би се и могло рећи
да је готово спортска игра, док робове смо играли циглама и готово редовно
свршавали ту игру по којом разбијеном главом. Она трећа игра, јениџајес, остала
нам је заједно са алвом, бозом и долдрмом од Турака и играла се на тај начин што
би један од нас на кога би пала коцка, повио се, а остали га прескакали, старајући
се да га не додирну ногама нити којим другим делом тела. Искупили би се нас пет и
шест и стали у круг, а један би одбројавао, говорећи ове неразумљиве речи: Игис,
Ипик, Ушур, Топидушур, Сојле, Манојле итд. или ове речи: Ендем, дину, саракатину,
саракатика, така, елем, белем, буф! На кога би пала последња реч "буф", тај би
морао заузети турску позу, а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком
скоку опет неке неразумљиве речи, које су колико их се сећам, гласиле: јениџајес,
манџебиргеби� �€Ð³Ð¾Ð²Ð°Ñ†, бир мамузлари, бир капаклари, бир топузлари итд. Да би дакле
могли научити она чудна историјска имена, ми смо пали на срећну мисао да њих
употребљава� �о у игри јениџајеса, и тако смо место досађањих речи у бројаници
употребили ова владајачка имена: Клеомброт, Кијаксар, Асерхедон, Сенохариб,
Сезострис, Тахарку, Каракала, Артаксерксе� �! И на кога би пала ова последња реч
Артаксерксе� � тај је морао повити леђа, а ми смо га остали прескакали и том
приликом изговарали ова владарска имена: Кудурнагунта , Ћандрагупта,
Асурбанипал, ÐÐ°Ð²ÑƒÐºÐ¾Ð´Ð¾Ð½Ð¾ÑÐ°Ñ €, Тиглатпалиса� �€, Набополасар, Агезилај, Аменемхат,
Узпртезен!

На тај начин ми смо спојили корисно са лепим. Нашли смо начин да научимо ова
краљевска имена, заменили смо у игри оне непознате речи овим новим и врло
милозвучним речима и дали прилике овим силним краљевима да се и од њих може
каква корист видети.

Кад смо на тај начин скрхали језике, осетили смо се чисто оспособљени да уђемо и у
само изучавање историје, која иначе спада у најзанимљиви� �˜Ðµ од свих гимназијских
предмета.

Историја се, као што је познато, дели на стари, средњи и нови век. Испред старога
века, као неки предговор историји, постоји предисториј� �ко време, а на крају
историје, после новога века, као поговор или можда као "исправка штампарских
грешака", што се обично и ставља на крају књиге, долази најновији век. Уосталом,
овај најновији век, који почиње револуцијом, и јесте у ствари исправка штампарских
или, боље рећи, политичких грешака прошлих векова.

Кад човек, овако удаљен од обавезе да зна лекцију, посматра историју, она му
овако отприлике изгледа:

Стари век: зидање пирамида, дуге и красноречив� � беседе, филозофирањ� �,
обожавање многих богова и многих жена.

Средњи век: вера у једнога бога и стални ратови и покољи због тога једнога бога.
Обожавање жена и стална борба и убиства због жена.

Нови век почиње једним историјским фалсификатом, а свршава се фалсификовањем
историје.

Историја бележи почетак новога века великим догађајем открића Америке; међутим,
судећи по свима последицама овога догађаја, изгледа да је Америка нас пронашла.
Американци бар стоје на томе гледишту и тврде да је то један историјски фалсификат
да смо ми њих пронашли. Ја сам се пре више година упознао са једним, иначе врло
симпатичним Американцем, господином Марком Твеном, продавцем лимунаде, но који
се још бавио и фарбањем, бријањем и справљањем есенције за стављање
краставаца у туршију. Водили смо разговор о тој теми, проналаску Америке, једном
приликом кад ми је нудио ту исту есенцију као амерички проналазак.

– Не господине! – одговорио сам му. – Не видим никаква разлога да купим есенцију
из Америке. Ми смо Европљани пронашли киселе краставце, према томе ми смо
обавезни да пронађемо и есенцију.
– Тако? – одговори он. – А ви сте тако исто пронашли и Америку, чини ми се?
– Да, господине, ми смо Европљани пронашли киселе краставце, а ми смо пронашли
и Америку.
– Јест, јест, сећам се тога – одговори господин Твен љубазно. – Ах, да знате како је
то било пријатно изненађење за нас Американце кад сте нас пронашли.
– Како?! – учиних ја изненађено.
– Да. Ми смо, знате, хиљадама година очекивали, били смо већ нестрпљиви и
једнако смо се питали: "Хоће ли ти људи доћи већ једном да нас пронађу?" Сећам се
баш кад је једнога дана наишао Христофор Колумбо, да га је мој деда предусрео
речима: "Но, јесте ли чули, ви сте се дали дуго очекивати!"

– И ја сам се увек то питао, али, знате, у историји се мора рачунати са тим
необјашњивим појавама, које ће историчари вероватно објаснити.
– То значи, ви не признајете велико дело Колумбово?
– Ах. Како да не! Ту ускоро један мој пријатељ, господин Џон Бовтерс, покушао је на
чамцу да пређе из Америке у Европу, и није успео, што само увеличава Колумбов
успех.
– А како ви сматрате акцију шпанског краља Фердинанда који је новчано потпомагао
откриће Америке?
– О, ја је необично ценим, утолико пре што је у томе предузећу учествовао и
амерички капитал. Ја и сад још имам седам акција "Предузећа за проналазак
Америке" које је краљ Фердинанд организовао, али могу вам поверљиво рећи да те
акције код нас у Америци стоје врло рђаво.
– Зашто?
– Па зато. Вероватно што смо ми Американци врло разочарани проналаском Америке.
– Разочарани!
– Да, јер све више долазимо до уверења да је Европа пронашла Америку само зато
да би имао ко да јој даје зајмове, и ја почињем веровати да Марсовци, користећи се
нашим искуством, врло ревносно избегавају могућност да их Европа пронађе.

Ја мислим да је овај господин Твен потпуно у праву, и зато рекох да је Нови век
почео једним историјским фалсификатом, проналаском света који је већ постојао. А
тај се век, као што рекох, свршио фалсификовањем историје. Крајем новога века
родио се један чудноват писац историје. Звао се Наполеон Бонапарта. Он није писао
историју као што је то ред, већ ју је правио. Развалио државне границе, пообарао
династије, измислио нове народе и створио нове државе. Био је генијални
фалсификатор историје, што ми Балканци можемо најбоље посведочити, и направио
је такав историјски дармар да се свет почео плашити да му однекуд не суне у главу
да измени облик глобуса. Иако сва његова радња припада најновијем веку, ипак он
својим рођењем завршава нови век, и он је његов дар.

Од свих тих историјских векова, морамо признати да се нама ђацима необично
свиђало преисторијс� �о доба. Нити је било држава, нити владара, нити су се бројале
године, нити је било писмености да се запише оно што би затим морали учити. Да се
историја човечанства и даље развијала у томе правцу, данас не би ни постојала као
школски предмет. Но не би она ни иначе постојала као школски предмет да се међу
народима није појавила једна нарочита секта људи, такозваних историчара, који су
се, као они несносни инсекти, почели нагло множити. Ти људи, саграђени од
радозналости и стрпљења, почели су се као мољци увлачити у старе књиге и међу
прашњаве листине; почели су превртати камелије и гребати зидове, узели су се пети
по бедемима, лутати по развалинама, копати темеље и раскопавати гробове, и од
историје, која се некада тако пријатно дала слушати уз гусле, правити школски
предмет, који се с дана у дан проширује као хармоника. У староме их је и средњем
веку мање било, те није, хвала богу, све ни записано, што чини да је стари и средњи
век доста пријатна лектира. Како су нам, на пример, биле миле оне лекције у
староме веку које су почињале са: "Мало се шта зна о догађајима тога доба", или
можда овако: "Друга половина менфијског периода, време од неколико столећа,
покривено је тамом и скоро без икаквих споменика". То "покривено тамом" тако је
пријатна и згодна фраза за ђаке да би и у интересу ђака и у интересу дотичних
народа, многи догађаји из познате и записане историје боље било да су "покривени
тамом".