Nikola Tesla

nastavak:

Prvi Teslin indukcioni motor bio je dvofazni i bez žlebova po unutrašnjem obimu statora. Ovo nije bilo dobro, jer sva sila koja je trebala da pokreće rotor delovala je na provodnike umesto na magnetno kolo rotora. To je bio veliki problem, jer te sile nisu male. Ovaj teslin motor bio je napajan, u početku, bio napajan naizmeničnom strujom od 133Hz. Bio je konstruisan sa istaknutim polovima. Sa Vestinghausom je sklopio ugovor od 250 000$ + 2,5$/KS (dolara po konjskoj snazi). Naravno, ovo nije dugo trajalo, pa je Tesla morao da se odrekne dodatka od 2,5$/KS na zahtev (molbu) Vestinghausa koji je već počeo da grca u dugovima.

Danas se asinhroni motori izrađuju za velike opsege snaga i brzina. Mogu biti snage do nekoliko desetina MW, a brzina obrtanja može dostići brzine od približno 3000 obrtaja u minuti. Bitna osobina ovih motora je u tome što povlače iz mreže od 6 do 10 puta veće struje od nominalne koju ima pri stalnom radu. Ovo je veoma težak udar za mrežu. Zato se asinhroni motori puštaju u rad preko nekih dodatnih uređaja. Savremeni asinhroni motori se sada izrađuju uglavnom kao trofazni. Oko 99% motora danas u svetu su trofazni i jednofazni asinhroni motori. Pored asinhronog motora sa kaveznim rotorom, postoji i motor sa namotanim rotorom koji ima namotaje od bakra na svom rotoru.

http://razbibriga.net/clear.gif
Rotor (levo) i stator (desno) asinhronog motora sa kaveznim rotorom (bez namotaja na rotoru); Kavezni rotor asinhronog motora; Namotani rotor asinhronog motora

Nakon raskida ugovora sa Vestinghausom, Tesla počinje rad u oblasti struja visokih frekvencija.

Napravio je kalem sastavljen od nekoliko rezonantnih oscilatornih kola. Tesla je konstruisao mnogo različitih oscilatora koji se dosta razlikuju u konstrukciji.
Prvi teslin kalem je bio napracvljen od staklene posude dimenzija 6 x 8 inča sa 60 do 80 navojaka. U se nalazi primar koji se sastoji od 8 do 10 navojaka, i cela kombinacija je potopljena u posudu sa mineralnim uljem.

nastavak:

http://razbibriga.net/clear.gif
Oscilator visokog napona visoke frekvencije u australijskom muzeju

Na osnovu ranijih istraživanja drugih naučnika, Tesla je razvio seriju različitih kalemova koji su davali struju visokog napona i visoke frekvencije. U većini svojih eksperimenata koristio je mašine koje je sam izumeo. Prvi kalemovi su radili na principu proboja u zoni električnog luka (vazdušni prostor koji se na slici 6 nalazi između kuglastih elektroda). Ovo se isto može postići primenom Ramkorfovog kalema, dva kondenzatora i još jednog specijalno konstruisanog namotaja između čijih krajeva se dešava proboj.

Ramkorfov kalem se napaja iz glavnog izvora i na njegove krajeve su redno vezana dva kondenzatora. Ispred njih, a paralelno Ramkorfovom namotu nalazi se prostor električnog luka. Elektrode na kojima se ovija električno pražnjenje su najčešće u obliku kugli, mada je Tesla koristio razne oblike elektroda (šiljak, ploča). Kondenzatori su napravljeni od pokretnih ploča koje su potopljene u ulje. Što su ploče bile manje to je pražnjenje bilo učestalije. One su, takođe, smanjivale i veliku samoinduktivnost sekundarnog namota.

http://razbibriga.net/clear.gif
Jedna od konstrukcija Teslinog oscilatora

Kondenzatori su zatim vezani na po jedan primar, drugog, specijalno dizajniranog namota. Oba primara imaju po 20 navojaka gumom izolovane žice. Sekundar ima 300 navojaka svilom izolovane žice.

Kasniji Teslini oscilatori su bili veći, i radili na mnogo većim naponskim nivoima. Kondenzatori su bili veći i potopljeni u ulje kako bi se umanjila korona. Ulje je koristio i kao izolaciju namota transformatora.

Moderni oscilatori koriste bifilarno motane namotaje na vazdušnom jezgru. Ovaj rezonantni transformator generiše vosoki napon na radio frekvencijama. Namotaj dostiže veliki napon koristeći energiju jednog rezonantnog kola (primara) prenoseći je na drugo rezonantno kolo (sekundar). Takođe, moderan Teslin oscilator je dizajniran da generiše dugačke električne lukove, dok je Teslin prvi oscilator bio konstruisan za bežičnu komunikaciju i prenos snage.

nastavak:

Tesla se dosta bavio radio tehnikom. Jedan od bitnijih radova bila je eliminacija smetnji u radio vezama. Tesla je znao da se prirodne i veštačke smetnje prostiru kroz zemlju i vazduh na potpuno isti način, i da i jedne i druge mogu da generišu i horizontalne i vertikalne elektromotorne sile (ems). U vazduhu se potencijal povećava oko 50V po stopi u vertikalnom pravcu, i zato nastaje naponska razlika od 20 ili čak 40000V između gornjeg i donjeg kraja antene. Mase naelektrisane atmosfere koje su stalno u pokretu izazivaju struju u provodniku koja nije ujednačena, već prilično haotična, što proizvodi impulsni šum u osetljivoj telefonskoj slušalici. Što je viši terminal i veći prostor ispunjen žicama efekat je jači. Taj efekat je čisto lokalnog karaktera i malo ima veze sa pravim problemom.

Godine 1900. Tesla je usavršavao svoj bežični sistem, a jedan model aparata je imao 4 antene. Antene su pažljivo podešene na istu frekvenciju i paralelno povezane u cilju povećanja prijema iz bilo kog pravca. Kada je pokušao da utvrdi poziciju izvora prenesenih impulsa, svaki dijagonalno postavljen par bio je posebno vezan serijski sa primarnim kalemom za pobuđivanje kola detektora. U prvom slučaju zvuk u telefonu je bio dosta jak, dok ga u drugom slučaju uopšte nije bilo kao što je Tesla i očekivao. Dve antene su neutralizovale jedna drugu, ali su se statičke smetnje javljale u oba slučaja.

Korišćenjem prijemnika koji su uzemljeni na dva mesta, smetnje koje su posledica naelektrisanja vazduha poništavaju se, a podložnost ostalim vrstama smetnji redukuje se na polovinu zbog usmeračkih karakteristika kola.

nastavak:

Tesla je 1896. godine konstruisao jedan uređaj koji je mogao da obavlja više operacija. Taj uređaj se prvi put pojavio 1898. godine i izazvao je najveću senzaciju kao nijedan njegov izum do tada. To je bio brodić na daljinsko upravljanje bez žica. Njime se upravljalo sadejstvom više kola, tako da je svaka interferencija bila isključena. Najčešće je koristio prijemna kola u obliku petlji kondenzatora.

Tih dana konstruisan je još jedan teleautomatski brod. Kretanje broda se kontrolisalo pomoću više zavojaka postavljenih u utrobu broda koji je potpuno hermetički zatvoren i mogao je da zaroni. Aparatura koju je konstruisao bila je slična kao i u prvoj verziji broda, samo sa malim dodacima.

Tesla je dosta radio na sistemu za bežični prenos električne energije, tj. na prenos električne energije kroz prirodni medijum (zemlja, vazduh). Te eksperimente je obavljao u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.

Tesla je adaptirao jedan od svojih prijemnih transformatora u nameri da eksperimentalno odredi električni potencijal Zemljine kugle i da odredi njegove učestale i slučajne promene. U sekundarno kolo transformatora bila je uključena specijalna naprava koja se sama vraća u početno stanje, a upravlja radom registrujućeg instrumenta. Primarno kolo je bilo jednim krajem spojeno sa zemljom i sa jednim uzdignutim krajem čija se kapacitivnost može podešavati. Promene potencijala su izazivale električne udare na primaru, oni su proizvodili struje u sekundarnom kolu, a srazmerno tim strujama delovao je registrujuči instrument preko svoje specijalne naprave. Utvrđeno je da Zemlja bukvalno treperi od električnih vibracije.

Tada je Tesla sa svojim pomoćnikom Levenštajnom ekspeimentalno dokazao postojanje stacionarni htalasa za koje je i sam mislio da tako nešto nije moguće. Dakle, naša planeta se i pored tako ogromnih dimenzija ponašala kao jedan provodnik ograničenih dimenzija. Ovo je bio osnov Teslinog razmišljanja o mogućnosti slanja telegrafskih poruka bez živa na bilo koju daljinu, pa čak i prenošenja energije u neograničenim količinama na bilo koju udaljenost na Zemlji i to bez ikakvih gubitaka.

Poslednji dani - Izvor: Monografija Muzej Nikole Tesle 1952-2003

Svoje poslednje godine Nikola Tesla je proveo kao i većinu svog života – radeći. Međutim, i dalje je stanovao u hotelu a od porodice najbliži mu je bio sestrić Sava Kosanović. Čovek bi pomislio da bi neko kao što je Tesla, koji je toliko učinio za čovečanstvo, bio dovoljno razuman da se obezbedi za starost. Taj koji tako misli ne zna kakav je Tesla čovek bio.

Svoje poslednje godine Nikola Tesla je proveo kao i većinu svog života – radeći. Međutim, i dalje je stanovao u hotelu a od porodice najbliži mu je bio sestrić Sava Kosanović. Čovek bi pomislio da bi neko kao što je Tesla, koji je toliko učinio za čovečanstvo, bio dovoljno razuman da se obezbedi za starost. Taj koji tako misli ne zna kakav je Tesla čovek bio. Njemu je sve drugo bilo preče od novca. On je bio taj koji se odrekao nadoknada na koje je po ugovoru sa Vestinghausom imao prava. Te nadoknade nisu bile nimalo naivne svote. Danas bi procenat tih nadoknada, koje je trebao da dobija na osnovu prava na patente, mogao da izgradi ogromnu finansijsku imperiju. Međutim, čak i kada je u poznim godinama svog života ostao bez sredstava za život teško su ga ubedili da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade. Bio je isuviše ponosan za tako nešto.

Ipak, Tesla nije klonuo duhom i nije se isključivao iz javnog života. Koristio je pojedine prilike u kojima se obraćao javnosti, pre svega jugoslovenskoj. Iskreno i javno se zalagao se za zajedništvo Srba, Hrvata i Slovenaca kako u domovini tako i u Americi.

Drugi Svetski rat je počeo kada je Tesla imao osamdeset i tri godine. Naučnik je tada svoju intelektualnu snagu usmerivao ka angažovanosti oko međunarodnih političkih problema. Aprila 1942. se preko Save Kosanovića obratio javnosti pismom ”Mojoj braći u Americi”. U pismu je pozvao sve jugoslovenski orjentisane narode u Sjedinjenim državama da se odazovu pozivu predsednika Ruzvelta da bi se ispunio ratni plan proizvodnje. Apel je naišao na odziv i podrsku svih ljudi kojima je bio upućen.

Te iste 1942. godine Tesla se poslednji put pojavio u javnosti.

Naime jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević je juna te godine bio u Vašingtonu u poseti američkom predsedniku, tražeći pomoć za borbu protiv okupatora. Kako je želeo da se sretne sa Teslom otputovao je u Njujork gde je Društvo američkih prijatelja Jugoslavije kralju priredilo prijem. Tesla je bio pozvan, ali nije mogao da dođe zbog bolesti. Zato je kralj došao u njegov apartman u hotel Njujorker. Nakon posete mladi kralj je u svom dnevniku da su tesline reči bile dirljive i da su obojica plakali. Nakon toga Tesla je ostao potpuno sam sa svojim spisima. Umro je sedmog januara 1943. godine u osamdeset šestoj godini života, od posledica srčanog tromba. Par dana po Teslinoj smrti, Informacioni centar Jugoslovenske kraljevske vlade izdao je saopštenja o smrti dajući sažet prikaz Teslinih dostignuća i protokol službe i sahrane. Govor, koji je napisao Luj Adamič, gradonačelnik Njujorka je pročitao u direktnom prenosu Radio Njujorka 10. januara 1943. godine.

nastavak:

Svedočanstva

http://razbibriga.net/clear.gif
Urna sa posmrtnim ostacima velikog naučnika nalazi se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu

Posmrtni ostaci Nikole Tesle preneti su na groblje Kempbel. Protokol je predvideo da se opelo održi 12. januara u katedrali Sv. Jovana Bogoslova. Biskup Mening je održao uvodnu i poslednju molitvu na engleskom jeziku. Opelo je u ime Srpske pravoslavne crkve i odsutnog vladike Dionisija, poglavara SPC u SAD, nastavio na srpskom jeziku prota Dušan Šukletović, starešina hrama Sv. Save u njujorškoj parohiji. Ožalošćeni članovi porodice, prisutni na sahrani, bili su Sava Kosanović i Nikola Trbojević.

“Izumitelji, Nobelovci, vodeći ljudi u oblasti elektrotehnike, visoki zvaničnici jugoslovenske Vlade i Njujorka i muškarci i žene koji su se istakli u mnogim drugim poljima odali su počast Nikoli Tesli ocu radija, modernog načina proizvodnje i prenosa električne energije” The New York Times 13.januar 1943. godine

Nekoliko dana kasnije Teslini posmrtni ostaci su kremirani. Urna sa pepelom ovog velikog naučnika je 1957. godine prenesena u Beograd nakon čega je, po želji Tesline familije i konsultacija sa profesorom Veljkom Koraćem, smeštena u muzej Nikole Tesle gde se i danas nalazi.

nastavak:

Šarlota Mužar

…Te jeseni, dok je Sava N. Kosanović bio u bolnici zbog hitne operacije slepog creva, Tesla je pozvao njegovu kancelariju. Kasnije sam saznala za Teslin običaj da se javlja telefonom nećaku na njegov stan u hotelu „Navaro“ u svako doba noći. Tesli je hitno bio potreban novac. Njegov glas zvučao je starački, iscrpljeno, drhtavo i kao iz daljine. Rekao je da će mu biti dovoljno 50 dolara. Sutradan, kada sam stigla u hol hotela New Yorker, pozvala sam Teslu. Posle dužeg vremena i mnogo zvonjenja telefonista mi je rekao: „Molim vas, budite strpljivi. Ponekad je dr Tesli potrebno dosta vremena da odgovori“. Konačno sam čula njegov glas, istovetan kao prethodnog dana, koji je rekao „zdravo“ i pozvao me da se popnem u njegovu sobu, pošto sam objasnila svoje prisustvo.

Na neki način, to me je iznenadilo. Očekivala sam da će zatražiti da ostavim novac na recepciji ili da ga pošaljem po portiru, jer sam čula da je živeo usamljenički.

Njegov apartman se nalazio na kraju hola na 33. spratu. Zakucala sam i pozvao me je da uđem. Preda mnom je sedeo na krevetu Nikola Tesla. Izgledao je mnogo slabiji nego na fotografijama snimljenim prilikom posete kralja Petra nekoliko meseci ranije. Bio je u pižami. Imao je retku, potpuno belu kosu s razdeljkom na sredini. Njegovo lice je bilo ispijeno, delovao je sasvim izmršavelo. Oči su mu bile prodorno oštre. Njegov krevet je bio staromodan, čini mi se od mesinga. Između nas je stajao staromodni, okrugli trepezarijski sto, prekriven papirima izabeleškama. Predstavila sam se i ponovo objasnila svoj dolazak. Rekao je „dobro“, i pokretom ruke pokazao da ostavim koverat na sto, što sam i učinila. Zastala sam za momenat i upitala da li mu bilo šta treba i da li bih ja mogla nešto da učinim za njega. Rekao je: „Ne, veliko vam hvala, gospođice“. Nerado sam ga napustila…

nastavak:

Ilija Obradović

…Ali dve sačuvane stvarčice koje smo u kasi pronašli ostavile su na nas dubok utisak. Pronašli smo ih na kraju pregleda kase. Po spoljnem izgledu nisu bile privlačne i gubile su se među raskošnim ordenjem i velikim diplomama na pergamentu. To su bila dva mala paketića. Jedan od masne hartije vezan starim, više puta nastavljenim kanapom. Otvarali smo ga više reda radi nego što smo očekivali da nađemo neki važan predmet.

Pri otvaranju prvo su se pojavili krajevi bakarnih žica, a potom jedan ceo gvozdeni prsten oko koga je pravilno bilo namotano šest kalema od bakarne žice izolisane pamučnom izolacijom koja je već dobila crnu boju od starosti. To je bio stator prvog indukcionog motora na svetu. Prvi Teslin revolucionarni izum, simbol početka elektrifikacije — početka Teslinog plodonosnog rada za dobro čovečanstva. Sačuvao ga je za uspomenu.

Vidi se da ga je mnogo puta otvarao, mnogo puta gledao. Drugi paketić bio je svežanj hartije sa grbom hotela u kome je stanovao. Ali hartija nije stara. Bela je i sva je ispisana Teslinom sigurnom rukom. Vide se gotovo isključivo brojevi, i to petocifreni, desetocifreni pa i petnaestocifreni. Ne možemo da nađemo ni početak ni kraj. Listovi su ispreturani i vidimo samo da se radi o računu električnog punjenja elektrona sa velikim brojem decimala. Najzad, nalazimo i naslovnu stranu na kojoj piše: „Poslednja izračunavanja“. Saznali smo da se sa ovim beleškama u ruci ugasio Teslin život. Radio je do poslednjeg dana, do poslednjeg daha. Tako smo našli gotovo u isto vreme simbole početka i završetka Teslinog velikog dela…

Нико нас не слуша

У својој књизи „Тесла: човек изван времена”, објављеној 1981. године, америчка
књижевница Маргарет Чини описује следећи догађај: један млади књижевник дошао је
из Србије у Сједињене Америчке Државе и том приликом посетио Николу Теслу. Био је
изненађен када је у Градској библиотеци у Чикагу нашао песме Јована Јовановића
Змаја - на енглеском. Змајеве песме превео је нико други него Никола Тесла.
- Господине Тесла, нисам знао да вас занима поезија - рекао је земљак славног
научника. Теслине очи су засијале:
- Ах, има толико нас Срба који певамо, али нема нигде никога ко би хтео да послуша
нашу песму - закључио је сетно научник.

Тетке

„Имао сам две старе тетке смежураних лица”, написао је Никола Тесла у својој
аутобиографији која је објављена на страницама часописа „Electrical experimentar” 1919.
године. „Једна од њих имала је два зуба која су вирила из уста попут слоновских
кљова. Забадала би их у моје образе сваки пут када би ме пољубила. Ништа ме није
плашило више од тога да ме љубе толико привржене, а ружне тетке.

Док ме је једном приликом мајка држала на крилу, пришле су тетке и упитале ме која је
од њих две лепша. Посматрао сам их неко време, а онда показао на једну од њих и
рекао:
- Ти си мало мање ружна.

Утопљеник проналазачког духа

Недалеко од места где сам као дечак ишао у школу, постојао је млин а поред њега
насип на реци”, присећао се једном приликом Никола Тесла догађаја из свог
детињства.

„По правилу, вода се ретко када подизала и то врло мало преко насипа. Препливати
тај део није било нимало опасно, па сам ја то често и чинио. Једног дана, сасвим
сам, отишао сам до реке да мало уживам. Када сам допливао близу зида млина, с
ужасом сам схватио да се ниво воде подигао знатно више него обично и да не могу
да се супротставим реци која је све већом брзином почела да ме вуче. Покушао сам
да се извучем, али било је прекасно. Срећом, успео сам некако да се зауставим тако
што сам се с обе руке ухватио за зид. Међутим, притисак на груди био је толико јак
да сам главу једва држао изнад површине воде. Да све буде још горе, никога није
било на видику, а мој глас се губио у буци коју је стварала набујала река.

Полако ме је напуштала снага и више нисам могао да се одупирем води која ме је
одвлачила од зида. Баш када сам хтео да се препустим судбини и окончам живот тако
што ћу се разбити о стене, пред очима ми је синуо добро познати дијаграм
хидрауличног закона према ком је притисак течности у покрету сразмеран површини
која је изложена притиску. Одмах сам се окренуо на леву страну.

Чудо се догодило: притисак се смањио, па сам открио да ми је готово лако да се из
тог положаја одупрем снази воде... Успео сам да се извучем последњим делићем
снаге и, чим сам се докопао обале, пао сам у несвест. Ту су ме касније и нашли.
Површински слој коже с леве стране мог тела био је одран и прошле су недеље пре
него што је грозница престала и почело да ми бива боље. То је само један мали
пример, али чини ми се сасвим довољан да покаже да ја не бих био у прилици да
вам причам ову причу да није било тог проналазачког порива у мени”.

Изгубљена награда

Пронела се вест да ће Нобелову награду за физику 1912. године поделити Никола
Тесла и Томас Едисон. Као што је познато, Тесла није био баш склон Едисону. У ствари,
сумњао је да га је Едисон преварио. Стога је забранио да њихова имена буду повезана
на било који начин. Причало се да је Нобелов комитет тада променио одлуку: награда
је додељена шведском научнику мањег значаја Нилсу Густаву Далену. Ни Тесла ни
Едисон никада нису добили Нобелову награду.

Ноћни позив

Готово читав живот Никола Тесла провео је као чудак и то је било познато већини
његових сарадника и познаника. Непосредно пре смрти, у глуво доба ноћи, Тесла је
телефонирао америчком Министарству одбране и рекао им да је на прагу открића новог
револуционарног оружја (названог „телефорце” - „зраци смрти”), те би волео да
поприча са неким о томе. Теслин саговорник, пуковник Ерскин, није схватио с ким
разговара. Био је убеђен да је неки лудак случајно дошао до броја телефона
министарства... Уверавајући га да ће убрзо да га позове, чим се посаветује с
надређеним, пуковник је с олакшањем прекинуо везу.

http://razbibriga.net/imported/2012/05/1-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/2-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/3-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/4-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/5-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/6-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/7-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/8-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/9-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2012/05/10-1.jpg

http://www.youtube.com/watch?feature...;v=ZpA-GunmlNs

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=T_tyHcAanf4

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WIFe05qaKPo

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=GGXX0S9ufQ4

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=3o83QWqWX6E

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=hoUm_lID7jE

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=VR1QSg8FNv8

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=SbVT6fV2sik

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=9qQbRpAnI0w

Tesla - čovek koji je stvorio budućnost


Njujork i Beograd obeležavaju sedam decenija od smrti srpskog genija koji je preminuo na Božić 1943. godine u hotelu "Njujorker" na Menhetnu u kome je proveo poslednje godine. Spojio je tri veka i dva milenijuma. Podario je čovečanstvu izume koji su izmenili sliku sveta

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/...esla_620x0.jpg
Nikola Tesla

DA nije bilo Nikole Tesle, čovečanstvo bi danas bilo siromašna civilizacija, bez tehnologije koja nas je uvela u treći milenijum. Ne bi bilo mobilne telefonije i interneta, planetarne elektronske mreže, upravljanja na daljinu, radija i televizije, helikoptera i fontana, ali i kućnih aparata, teških mašina i turbina koje proizvode struju. Civilizacija bi boravila u naučnom mraku. Nikola Tesla je podario čovečanstvu ogroman broj izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica izmenili sliku sveta.

Zvanično je imao oko 300 registrovanih patenata u 26 zemalja. Pre sto godina je smislio planetarnu razmenu energije i povezivanje ljudi.
Preminuo je pre sedam decenija, na Božić 1943. godine u hotelu "Njujorker" na Menhetnu, u sobi broj 3327 na 33. spratu. Umro je u snu u 87. godini života. Gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija oprostio se od njega rekavši da odlazi "čist genije, pesnik u nauci koji je činio čudesne stvari koje su danas sastavni deo naše civilizacije".
A danas, sedam decenija kasnije, u hotelu "Njujorker", na drugoj američkoj Komemorativnoj konferenciji posvećenoj Nikoli Tesli, srpski izaslanik Vladimir Jelenković iz Beograda podseća:
- Nikola Tesla je čovek koji je stvorio našu budućnost. Svojim životom i delom spojio je tri veka i dva milenijuma. On je vizionarski skicirao globalni umreženi planetarni sistem koji danas funkcioniše.

Konferenciju u Njujorku, kojom se od 5. do 7. januara obeležava sedam decenija od smrti Nikole Tesle, zajedno organizuju grad Njujork, Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, hotel "Njujorker" i Vlada Srbije. Na njoj učestvuju, između ostalih, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, kraljević Filip Karađorđević, svetski šampion u tenisu Novak Đoković, Vladimir Jelenković, Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, dr Ljubo Vujović, predsednik Teslinog memorijalnog društva... veliki broj naučnika. Među njima: Džejn Alkorn, Nikolas Simos, Alen Sterling, Tom Valone, Gari Peterson, Džim Haredesti, Marko Popović, Vladimir Višnjić... U Hramu Svetog Save, koji je zaštićeni spomenik kulture grada Njujorka, paroh Đokan Majstorović održaće pomen Nikoli Tesli.

- Konferencija u Njujorku, kao i izložba u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu, dve su svetske manifestacije kojima se obeležava godišnjica smrti velikog vizionara. Interesantno je da Amerikanci sada prvi put zvanično odaju počast Nikoli Tesli, što se može tumačiti kao priznanje planetarne veličine srpskog genija - kaže dr Ljubo Vujović, čijom zaslugom je Njujork dobio spomen-ploču i aveniju posvećenu Nikoli Tesli.

Srpski genije je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. u ličkom selu Smiljanu. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim Nikole imali su sina Daneta i ćerke Angelinu, Milku i Maricu. Školovanje je započeo u rodnom selu, gde je, kada je sa kišobranom u ruci skočio sa drveta, počeo da istražuje tajne nauke. Školovao se u Gospiću i na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, nesrećan zbog obaveze prema porodičnoj tradiciji da postane sveštenik. Kada se razboleo od kolere, poručio je zabrinutom ocu da će ozdraviti ako ga pusti da studira tehniku.
Upisao je 1875. godine Višu tehničku školu u Gracu. Četiri godine kasnije zaposlio se kao pomoćni inženjer u Mariboru. Ispunjava očevu samrtnu želju i 1880. diplomira tehniku u Pragu. U Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti, gde je počeo da radi, izumeo je obrtno magnetno polje i na preporuku direktora 1882. dobio posao u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. Tomas Edison je potom 1884. pozvao Teslu u svoju laboratoriju u Njujorku.

- Edison je u Americi bio heroj elektrike i cele nacije, čovek koji je od nauke napravio kapital. Tesla je bio vizionar bogat idejama, ali ne i novcem. Kako je sa idejama bio daleko ispred svog vremena i ljudi, za mnoge je bio čudak. Uz to, Tesla je bio imigrant. Zato nije bio afirmisan kao naučnik u zemljama zapadnog sveta. Tek kada je savremena tehnologija omogućila realizaciju njegovih projekata, kada je Tesla shvaćen kao pionir planetarnog povezivanja, postao je slavan. Tesla je danas svetska pop ikona, jer se njegovo ime slavi u 30 zemalja sveta i u SAD. - objašnjava Vladimir Jelenković.

Tesla je 59 godina živeo i radio u Americi. I jedini Teslin živi rođak, Vilijam Terbo, unuk njegove sestre, boravi danas u Njujorku. Nikola je u SAD imao dve velike laboratorije, u Kolorado Springsu i na Long Ajlandu. Samo jednom je dozvolio umetničkim fotografima da snime laboratorije i njega okruženog električnim munjama.
- U svojoj autobiografiji, "Moji izumi", Tesla je objasnio da njegov životni san o "Svetskom sistemu bežičnog prenosa" nije postao stvarnost zbog ljudskog neznanja i sujeta. Čovečanstvo tek danas može da razume njegove vizionarske ideje "Svetske stanice", prepoznatljive po čuvenom Teslinom tornju na Long Ajlendu, simbolu Nikolinog projekta da našu planetu uvede u doba telekomunikacija, interneta i bežičnog prenosa signala - kaže Jelenković.

Posle smrti imovina Nikole Tesle je prema sudskoj odluci američkih vlasti 1943. pripala Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice. Kao patriota, Kosanović je Teslinu zaostavštinu poslao u otadžbinu.
- Upakovana u 60 različitih paketa, kofera, metalnih sanduka, bačvi, kofera, Teslina zaostavština je stigla u Beograd i smeštena je na Elektrotehnički fakultet. Juna 1952. preneta je u današnji Muzej Nikole Tesle. Mi posedujemo 156.000 Teslinih dokumenata, ali nemamo kompletan registar njegovih radova, jer on nikada nije napravljen. Ne posedujemo ni naučne dokaze o navodnom Teslinom tajnom oružju ili drugim patentima o kojima se ispredaju mistične priče - objasnila nam je arhivista Milica Kesar.

Beogradski muzej, kao naslednik i nosilac autorskih prava srpskog genija, osnivač i saradnik nekih od 250 muzeja koji nose Teslino ime. Muzeju u Smiljanu je posle uništenja Tesline rodne kuće 2006. poslata kopija nučnikove zaostavštine.
Majstori Radomir Putnik i Branislav Juranović, već godinama za muzej izrađuju originalne Tesline uređaje - teledirigovani brodić, Teslin kalem, turbinu bez lopatica, čuveno Teslino Kolumbovo jaje. Ovo jaje urađeno je sada kao poklon za novi Teslin muzej u Njujorku. Muzej daruje i deo zaostavštine hotelu "Njujorker", koji od sobe broj 3327 želi da, kako nam je rekao direktor Džouef Kini, napravi živi muzej.

- Teslino nasleđe utiče na naše svakodnevne živote više nego dela bilo kog drugog velikog čoveka iz prošla dva veka. Naš hotel ljudi posećuju i zbog toga da bi boravili u čarobnoj sobi Nikole Tesle. Mi želimo da "Njujorker", u kome je veliki naučnik živeo deset godina, bude podrška svim ljudima koji vole i promovišu delo Nikole Tesle - rekao je specijalno za "Novosti" direktor Džouef Kini.

Zahvaljujući naučnicima i medijima, poslednjih godina Tesla postaje sve poznatiji i priznatiji u Americi, EU i Kini. Kada je 2011. američki predsednik Barak Obama u Vašingtonu studentima održao govor o američkoj naciji, među ličnostima koje je pomenuo kao graditelje zemlje bio je i Nikola Tesla.
Koliko je danas Nikola Tesla popularan, vidi se po tome što se trenutno o naučnom geniju snima šest filmova, a beogradska muzejska izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" obišla je svet od Beograda preko Madrida i Pariza, stigla do Čikaga, Šangaja i Perta. Videlo ju je milion ljudi. U planu je da ova izložba putuje u Nemačku, Rusiju i SAD, gde će biti u julu postavljena u muzeju Hol nauke u Njujorku.

- Teslu danas svojataju mnogi narodi, ne samo Hrvati, već i Amerikanci, čak i Japanci. Nikola Tesla je bio dovoljno svoj, veći od svog vremena da je imao pravo da bude ničiji. Bio je građanin sveta i ne treba niko da ga svojata - na to podseća Milica Keslar, autorka beogradske izložbe posvećene 60-godišnjici Muzeja Nikola Tesla i 70-godišnjici od smrti velikog genija, koja će biti otvorena ovih dana.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...orio-buducnost

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.n...33775536_n.jpg

http://www.nationalgeographic.rs/thu...=article_large

Istorijski sukob između Nikole Tesle i Tomasa Edisona, ostao je zabeležen kao čuveni „Rat struja''

Tomas Edison i Nikola Tesla bili su, bez sumnje, veliki izumitelji, svaki od njih maestralan u svom polju. Jedina sporna stvar u vezi sa ovom tvrdnjom je zapravo nedoumica oko toga ko je, od dvojice velikih ljudi, bio bolji u svom poslu i ko je dublje izmenio način na koji čovečanstvo živi. Ovakva dilema bi se, svakako, mogla izbeći ukoliko bi se Edison posmatrao iz perspektive biznismena, a Tesla gledao očima nauke. Međutim, ono što je izazvalo sukob dva velikana bila je upravo Edisonova velika potreba da ostane kredibilan izumitelj i stavi se u kategoriju naučnih genija, poput Tesle, bez ikakve indicije da će se zadovoljiti slavom i uspehom u poslovnom svetu.Ipak, koji je razlog istorijskoj netrpeljivosti između dva velika čoveka i isto tako pasionirane podele među njihovim obožavaocima?

Rat struja

Kada je Tesla 1884. godine doputovao u Ameriku, spreman da pokaže svetu svoje ideje i pronađe finansijere za svoje projekte, postao je upravo Edisonov pomoćnik. Nakon što se pokazao kao izuzetan stručnjak i nakon što je uspešno rešio mnoge probleme u kojima se firma nalazila, Tesla je od Edisona dobio veoma primamljivu ponudu. Naime, Edison mu je ponudio 50.000 dolara, što je ekvivalent današnjem milionu, za kompletnu rekonstrukciju i redizajn generatora za jednosmernu struju.Ovako velikodušna ponuda jeste izazvala određenu skepsu, imajući u vidu da je Edisonova kompanija bila poznata po škrtosti, ali Tesla je ipak počeo da obavlja posao najbolje što je mogao. Godinu dana kasnije, nakon uspešno obavljenog posla koji je kompaniji doneo prosperitet, Tesla je zatražio obećani novac. Edison mu je na to odgovorio: “Tesla, Vi ne razumete američki smisao za humor.” Kao alternativu, ponudio mu je povećenje nedeljne plate za 10 dolara. Tesla je momentalno dao otkaz.

Nekoliko godina kasnije, Tesla je predložio sopstveni koncept, naizmeničnu struju, kao neuporedivo praktičniju, čistiju, bezbedniju i isplativiju opciju nacije u rešavanju problema elektrike. Umeo je svoj stav da argumentuje i demonstrira na način koji mu je doneo sopstvenog finansijera, čuvenog Džordža Vestinghausa, sa čijom je pomoći i podrškom dobio priliku da testira naizmeničnu struju na impresivnim Nijagarinim vodopadima. Dokazano je da je Teslina struja superiorna u odnosu na Edisonov izum, što je Edisona primoralo da se okrene brutalnim i neetičkim sredstvima ne bi li omalovažio i osujetio senzacionalni uspeh novootkrivene struje.

Otpočeo je “Rat struja”. Ovo je uključilo čak i javna pogubljenja životinja od strane Edisona, gde je pokušavao da uveri narod da je naizmenična struja opasna po život i izuzetno nebezbedna. Najpoznatiji primer Edisonove kampanje bilo je pogubljenje jednog cirkuskog slona Teslinom strujom radi ilustracije njenih, navodno, nekontrolisanih osobina. Edison je uspeo da izlobira i isprovocira konstruisanje prve električne stolice, ne bi li ponovo pokušao da dokaže koliko je naizmenična struja opasna po život, pa je po prvi put u Americi smrtna kazna izvršena upravo na ovaj način.

nastavak:

Dve ambicije

Tomas Edison je, osim kovanice o “1% talenta i 99% rada”, tvorac mnogih stvari koje svakodnevno koristimo ni ne razmišljajući o njihovom nastanku. Neke od njih su izdržljiva i trajna sijalica, mehanički fonograf – preteča gramofona, filmska kamera, baterija, kao i motori na jednosmernu struju. Edison je bio vrhunski biznismen, čovek koji je imao talenat da prepozna i iskoristi apsolutno svaku poslovnu priliku koja bi se ukazala, ponosni vlasnik “šestog čula” u poslovnom svetu, osoba velike harizme, patološke ambicije i epske upornosti. Njegova plodna karijera za njim je ostavila 1.093 američka patenta koja glase na njegovo ime, veliko bogatstvo i istorijsko ime.

Između ostalog, Edison je bio poznat i po svojoj okrutnosti u nameri da se izbori i sačuva reputaciju za sebe i svoje izume.

S druge strane, Nikola Tesla je bio ono što bi današnji stereotipi opisali kao “ludog naučnika”. Teslini izumi bili su onoliko ingeniozni koliko je velika bila Edisonova ambicija, a ono što je njegovu zaostavštinu konačno osudilo na komercijalni neuspeh, bila je činjenica da je Teslino vizionarstvo otišlo suviše daleko ispred vremena u kom je živeo, tehnologije kojom je raspolagao i evolucijom svesti društva koje ga je okruživalo. Teslina najveća tekovina svakako je naizmenična struja, koju je usavršio i komercijalizovao.

Pored motora na naizmeničnu struju, otac je i mnogih drugih izuma, poput indukcionog motora, bežičnog prenosa električne energije, radia, gromobrana, obrtnog magnetnog polja. Mada je i sam bio veoma poznat i cenjen naučnik, njegova popularnost temeljila se na spektakularnim nastupima u kojima je, kroz eksperimente koje je izvodio, pokušavao da demonstrira inventivnost i impresivnost svojih otkrića. Novac koji je zarađivao, davao je i trošio na izvanredno skupu opremu za svoja dalja istraživanja, pa je, u 87-oj godini života, umro u velikom siromaštvu i velikim dugovima, usamljen, u njujorškom hotelu “Njujorker”.

Tomas Edison je, tokom svoje karijere, imao praksu otkupljivanja tuđih patenata i objavljivanja istih pod sopstvenim imenom. I ako je i danas najpoznatiji po otkriću sijalice, to, zapravo, nije potpuno tačno i mogu mu se odati zasluge jedino za patentiranje sijalice koja je dovoljno izdržljiva za dužu upotrebu, ali nikako za originalni koncept. Sijalicu je izumeo Džozef Svon, koji ju je ugrađivao u engleske domove godinama pre nego što ju je Edison proglasio svojim izumom. Kada je Svon konačno tužio Edisona i dobio spor, Edison je bio prinuđen da Svona proglasi partnerom i novcem izgladi čitavu aferu. Ovaj istorijski primer vremenom je postao simbol nepoverljivosti ka Edisonovoj izumiteljskoj kredibilnosti i samo je ustoličio opšti stav o tome da je, među Edisonovim izumima, ogroman broj kupljenih ili ukradenih patenata.

Ipak, bez obzira na uticaj koji je Edison imao i ostrašćenu kampanju koju je vodio, vreme je donelo pobedu Tesli u čuvenom, istorijskom “Ratu Struja” koji je vodio sa svojim takmacom. Naizmenična struja je postala standard u Americi, što je primoralo Edisonu kompaniju, Dženeral Elektrik, da počne masivno da ulaže upravo u ovu inovaciju. Edison je napokon ostao ućutkan pred upravnim odborom kompanije koji nije ostao slep pred jasnom budućnošću naizmenične struje. Vremenom je ova uticajna kompanija sustigla Teslinog finansijera, Vestinghausa, i udobno se smestila na vodećem mestu u ovoj oblasti, ostavši tu do danas.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...-i-edison.html

http://www.b92.net/news/pics/2014/04...20_640x444.jpg

Ova fotografija snimljena 1894. je prva koja je nastala pod fosforescentnom svetlošću, dakle decenijama pre nego što je fluorescentna svetlost našla mesta u svakodnevnoj upotrebi.

Tesla je mnogo radio na istraživanju svetlosti, ali nije uspeo da stvori lampu za komercijalnu upotrebu.

Ipak, njegovi laboratorijski modeli bili su očigledno dovoljno snažni da osvetle fotografiju.

Nekoliko nedelja kasnije fotografisao je i svog prijatelja Marka Tvena uz pomoć iste sijalice.

http://www.b92.net/news/pics/2014/04...702_v4_big.jpg

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net...2b&oe=5645533D