Епске народне песме о Косовском боју

Знаш ли, бане од малене Бањске?
Познајем ти чело како ти је,
и под челом очи обадвије,
и познајем оба мрка брка.
Знаш ли, бане, не знало те чудо,
кад западох ропства у вијеку, -
пандури ме твоји ухитише
у Сухари врху на планини,
у руке ме твоје додадоше -
ти ме баци на дно од тамнице,
те робовах и тамницу трпљех
и зачамах за девет година;
девет прође, а стиже десета,
а тебе се, бане, ражалило,
те ти зовну Ð*ада тамничара,
твој тамничар на тамничка врата,
изведе ме к тебе у авлију?
Знаш ли, бане, знаш ли, Страхинићу,
кад запита и мене упита:
"Ð*опче моје, змијо од Турака,
ђе пропаде у тамници мојој!
Мож' ли с', робе, јунак откупити?

" Ти ме питаш, ја право казујем:
"Могао бих живот откупити,
тек да ми се двора доватити,
очевине и пак постојбине;
имао сам нешто мало блага,
млоге лаве и млоге тимаре,
могао бих откуп саставити;
ал' ми, бане, вјеровати нећеш
да ме пустиш двору бијеломе:
тврда ћу ти јамца оставити,
тврда јамца - бога истинога,
другог јамца - божу вјеру тврду
како ћу ти откуп донијети".
И ти, бане, повјерова мене,
и пушти ме двору бијеломе,
очевини и тој постојбини.
А кад дођох грдној постојбини,
тамо су ме јади забушили:
у дворове, постојбину моју,
у дворове куга ударила,
поморила и мушко и женско,
на оџаку нико не остао,
но ти моји двори пропанули,
пропанули, па су опанули,
из дувара зовке проникнуле;

што су били лави и тимари,
појагмили Турци на миразе.
Кад ја виђех дворе затворене:
неста блага, неста пријатеља;
нешто мислих, па на једно смислих:
мезилских се ја дофатих коња,
те отидох граду Једренету,
одох к цару и одох к везиру.
Виће везир, па доказа цару
ја какав сам јунак за мегдана;
ођеде ме цареви везире,
ођеде ме и чадор ми даде;
цар ми даде од мегдана вранца,
и даде ми свијетло оружје;
потписа ме цареви везире
да сам војник цару довијека..
А ти, бане, данас к мене дође
да ти узмеш твоје дуговање,
а ја, бане, ни динара немам!
Страхинићу, - јада допануо! -
ђе ти дође да погинеш лудо
у Косову у војсци царевој?!"
Виђе бане, познаде дервиша,
од ђогата коња одсједаше,
пак загрли стариша дервиша:
"Богом брате, старишу дервишу,
на поклон ти моје дуговање!

Ја не тражим, брате, ни динара,
ни ја тражим твоје дуговање,
но ја тражим силна Влах-Алију,
који ми је дворе растурио,
који ми је љубу заробио;
кажи мене, старишу дервишу,
кажи мене мога душманина!
Братимим те и јоште једанпут,
немој мене војсци проказати,
да ме војска турска не опколи".
Но се дервиш богом проклињаше:
"Ти, соколе, Страхинићу бане,
тврђа ми је вјера од камена.
Да ћеш саде сабљу повадити,
да ћеш пола војске погубити,
невјере ти учинити пећу,
ни твојега љеба погазити:
иако сам био у тамници,
доста си ме вином напојио,
бијелијем љебом наранио,
а често се сунца огријао,
пуштио си мене вересијом;
не издадох ни додадох тебе;
не свјеровах, ели немах откуд;
од мене се немој побојати.

А што питаш и разбираш, бане,
за -Турчина силна Влах-Алију,
он је бијел чадор разапео
на Голечу, високој планини;
тек ти хоћу, бане, проговорит:
јаши ђога, бјежи из Косова,
ел ћеш, бане, погинути лудо.
У себе се поуздати немој,
ни у руку, ни у бритку сабљу,
ни у твоје копље отровано;
Турчину ћеш на планину доћи,
хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи:
код оружа и код коња твога
жива ће те у руке фатити,
хоће твоје саломити руке,
живу ће ти очи извадити".
Насмија се Страхинићу бане:
"Богом брате, старишу дервишу,
не жали ме, брате, од једнога,
тек ме војсци турској не прокажи".
А Турчин му ријеч проговара:
"Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане!

Тврђа ми је вјера од камена:
да ћеш саде-ђога наљутити,
да ћеш саде сабљу повадити,
да ћеш сатрт пола цару војске,
невјере ти учинити нећу,
ни Турцима проказати тебе".
Збори бане, па подрани отлен,
обраћа се са коња ђогина:
"О мој брате, старишу дервишу,
појиш коња јутром и вечером,
појиш коња на води Ситници,
ну увјеџбај и право ми кажи
ђе су броди на тој води ладној,
да ја мога коња не углибим?"
А дервиш му право одговара:
"Страхин-бане, ти соколе српски,
твоме ђогу и твоме јунаштву
свуд су броди ђе гођ дођеш води".
Бан удари, воду пребродио,
и прими се на коњу ђогину,
прими с' бане уз Голеч планину;
он је оздо, а сунашце озго,
те огрија све поље Косово,
и обасја сву цареву војску.
Ал' да видиш силна Влах-Алије!

Сву ноћ љуби Страхинову љубу
на планини Турчин под чадором
У Турчина грдан адет бјеше:
каил сваки заспат на уранку,
на уранку, кад огр'јева сунце;
очи склопи, те борави санак.
Колико је њему мила била
та робиња љуба Страхинова,
пануо јој главом на криоце;
она држи силна Влах-Алију,
па чадору отворила врата,
она гледа у поље Косово,
те ти турску силу разгледује,
прегледује каки су чадори,
прегледује коње и јунаке.
За јад јој се очи откинуше,
те погледну низ Голеч планину,
виђе оком коња и јунака.
Како виће и оком разгледа,
Турчина је дланом ошинула,
ошину га по десном образу,
ошину га, па му проговара:

"Господаре, силан Влах-Алија,
ну се дигни, главу не дигао!
Ну опасуј мукадем-појаса,
и припасуј свијетло оружје,
ето к нама Страхинића бана,
сад ће твоју главу укинути,
сад ће мене очи извадити".
Плану Турчин како огањ живи,
плану Турчин и оком погледну,
па се Турчин гротом насмијао:
"Душо моја, Страхинова љубо,
чудно ли те Влашче препануло!
Од њега си џаса задобила:
кад т' одведем граду Једренету,
бан ће ти се и онђе призират!
Оно није Страхинићу бане,
већ је оно царев делибаша;
к мене га је царе оправио,
јал' је царе, јал' Мемед везире,
да ме царе зове на предају,
да ја војску цару не растурам:
препали се цареви везири
да им почем сабљу не ударим.

Но да можеш оком погледати,
ти се, душо, немој препанути
кад потегнем моју бритку сабљу,
те ошинем цар'ва делибашу,
нека другог већ не шиље к мене",
Страхинова проговара љуба:
"Господаре, силан Влах-Алија,
та л' не видиш? испале ти очи!
Оно није цареви делија, -
мој господар Страхинићу бане;
ја познајем чело како му је,
и под челом очи обадвије,
и његова оба мрка брка,
и под њиме пуљата ђогата,
и жутога хрта Карамана;
не шали се главом, господару!"
Ја кад зачу Туре Влах-Алија,
како ли се Туре придрнуло,
те поскочи на лагане ноге,
опасује мукадем-појаса,
а пињале остре за појаса,
и ту бритку сабљу припасује,
а све врана коња погледује.
У то доба бане пристасао.

Мудар бане, пак је иштетио:
на јутру му не зва добро јутро,
нити турски селам називаше,
но му грдну ријеч проговара:
"А ту ли си, један копилане,
копилане, царев хаинине!
Чије ли си дворе похарао?
Чије ли си робље поробио?
чију л' љубиш под чадором љубу?
Излази ми на мегдан јуначки!"
Скочи Турчин ка да се придрну,
једном крочи - до коња докрочи,
другом крочи - коња појахао,
притегну му обадва дизђена.
Ал' не чека Страхинићу бане,
но на њега ђога нагоњаше,
ла на њега бојно копље пушти.
Удари се јунак на јунака.
Пружи руке силан Влах-Алија,
у руку му копље уфатио,
па ти бану ријеч проговара:
"Копилане, Страхинићу бане,
а шта ли си, Влашче, премислило?

Нијес' ово бабе шумадинске,
да разгониш и да набрекујеш,
но је ово силан Влах-Алија,
што с' не боји цара ни везира:
што ј' у цара војске државине,
чини ми се сва царева војска
као мрави по зеленој трави;
а ти, море, мегдан да дијелиш!"
То му рече, бојно копље пушти,
од прве га обранити шћаше;
бог поможе Страхинићу бану,
има ђога коња од мегдана:
како копље на планини звизну,
соко ђого паде на кољена,
изнад њега копље прелетило,
ударило о камен студени,
натроје се копље саломило:
до јабуке и до десне руке.
Док сатрше она копља бојна,
потегоше перне буздохане.
Кад удара силан Влах-Алија,
кад удара Страхинића бана,
из седла га коњу изгоњаше,
а на уши ђогу нагоњаше;

бог поможе Страхинићу бану,
има ђога коња од мегдана,
што га данас у Србина нема,
у Србина, нити у Турчина,
узмахује и главом и снагом,
те у седло баца господара.
Кад удара Страхинићу бане
мучну алу силна Влах-Алију,
из седла га маћи не могаше,
тону вранцу коњу до кољена
у земљицу ноге све четири.
Буздохане перне поломише,
поломише и пера просуше,
па су бритке сабље повадили -
да јуначки мегдан подијеле.
Но да видиш Страхинића бана,
каку има сабљу о појасу:
ковала су сабљу два ковача,
два ковача и три помагача,
од неђеље опет до неђеље,
од челика сабљу претопили,
у острицу сабљу угодили.

Турчин ману, а дочека бане,
на сабљу му сабљу дочекао,
по поли му сабљу пресјекао.
Виђе бане, па се разрадова,
љуто сави и отуд и отуд,
еда би му главу осјекао,
јал' Турчину руке обранио.
Удари се јунак на јунака.
Не да Турчин главу укинути,
не да своје руке иштетити,
но се брани с оном половином:
половину на врат натураше,
и својега врата заклоњаше,
и банову сабљу оштрпкује,
све откида по комат и комат.
Обадвије-сабље исјекоше,
до балчака сабље догонише;
побацише њине одломчине,
од хитријех коња одскочише,
за била се грла доватише,
те се двије але понијеше на Голечу,
на равној планини.

Носише се љетни дан до подне,
док Турчина пјене попануше -
бијеле се како горски снијег,
Страхин-бана б'јеле, па крваве:
искрвави низ прси хаљине,
искрвави чизме обадвије.
А кад бану мука досадила,
тада бане ријеч проговара:
"Љубо моја, - тебе бог убио! -
које јаде гледаш на планини?
Но ти подби један комат сабље,
удри, љубо, мене, ја Турчина:
мисли, љубо, кога тебе драго".
Али Турчин љуто проговара:
"Душо моја, Страхинова љубо,
немој мене, но удри Страхина:
нигда њему мила бити нећеш,
пријекорна бити довијека,
кориће те јутром и вечером
ђе си била са мном под чадором;
мене бити мила довијека,
одвешћу те Једренету граду,
наредићу тридест слушкињица
нек ти држе скуте и рукаве,
ранићу те медом и шећером,
окитити тебе дукатима
саврх главе до зелене траве:
удри саде Страхинића бана!"

Женску страну ласно преварити:
лако скочи ка да се помами,
она нађе један комат сабље,
зави комат у везени јаглук
да јој билу руку не обрани,
па облеће и отуд и отуд,
чува главу Турчин-Влах-Алије,
а ошину господара свога,
господара Страхинића бана,
поврх главе по чекрк-челенци
и по њег'ву бијелу кауку;
пресјече му златали-челенку,
и пресјече бијела каука,
мало рани главу на јунаку:
поли крвца низ јуначко лице,
шћаше залит очи обадвије.
Препаде се Страхинићу бане
ђе погибе лудо и безумно,
а нешто се бане домислио,
викну бане из бијела грла
некакога хрта Карамана,
што је хрче на лов научио;
викну бане и опет привикну,
скочи хрче и одмах дотрча,
те банову љубу доватило.
Ал' је женска страна страшивица,

страшивица свака од пашчади,
баци комат у зелену траву,
љуто врисну, далеко се чује,
жута хрта за уши подбила,
те се с њиме коље низ планину,
а Турчину очи испадоше,
колико му нешто жао бјеше,
те он гледа што се чини с њоме.
Али бану друга снага дође,
друга снага и срце јуначко,
те оману тамо и овамо,
док Турчина с ногу укинуо.
Колико се бане уострио,
он не тражи ништа од оружа,
но му грлом бане запињаше,
а под грлом зубом доваташе:
закла њега како вуче јагње.
Скочи бане па из грла викну,
те набрекну оног хрта жута,
доке своју курталиса љубу.
Запе љуба бјежат низ планину,
она шћаше бјежат у Турака;
не даде јој Страхинићу бане,
за десну је руку ухитио,
приведе је к пуљату ђогату,
па се ђогу фати на рамена,
тури љубу за се на ђогина,
па побјеже бане упријеко,

упријеко, али попријеко.
Отклони се од те силе турске,
те долази у равна Крушевца,
у Крушевац, у тазбину своју.
Виђе њега старац Југ Богдане,
а срете га девет милих шура;
руке шире, у лица се љубе,
за лако се упиташе здравље;
а кад виђе стари Југ Богдане
обрањена зета и челенку,
просу сузе низ господско лице:
"Весела ти наша царевина!
Међер има у цара Турака,
међер има силнијех јунака,
који зета обранише мога,
кога данас у далеко нема".
Шуреви се њему препадоше.
Проговара Страхинићу бане:
"Немој ми се, тасте, раскарити,
ни ви, моје шуре, препанути;
у цара се не нађе јунака
да дохака мене и обрани.
Да ви кажем ко ме обранио,
од кога сам ране допануо:

кад дијелих мегдан са Турчином,
о мој тасте, стари Југ-Богдане,
онда мене љуба обранила,
љуба моја, мила шћера твоја, -
не шће мене, поможе Турчину".
Плану Јуже како огањ живи,
викну Јуже ђеце деветоро:
"Повадите ноже деветоре,
на комате кују искидајте!"
Силна ђеца баба послушаше,
те на своју сестру кидисаше,
ал' је не да Страхинићу бане,
шуревима ријеч говораше:
"Шуре моје, девет Југовића,
што се, браћо, данас обрукасте!
На кога сте ноже потргнули?
Кад сте, браћо, ви-таки јунаци,
камо ножи, камо ваше сабље,
те не бисте са мном на Косову,
да чините с Турцима јунаштво,
десите се мене у невољи?
Не дам вашу сестру похарчити, -
без вас бих је могао стопити,
ал' ћу стопит сву тазбину моју,
немам с киме ладно пити вино;
но сам љуби мојој поклонио".
Помало је такијех јунака
ка што бјеше Страхинићу бане.

О песми:

О Бановић Страхињи, тој тајанственој, славној скоро натприродној личности певали
су обогаљени, престрављени, са дивљењем и бојазни уз ракију и огњиште.
Код Бановић Страхиње постоји снажан контраст између божанског и људског.
Порука и суштина песме јесте оно што је важно, а то је да треба праштати !
Народ током векова није заборавио чојство Бановица Страхиње , који је и сада,
након много векова, популаран у Срба, управо јер певач говори о духовној величини прастања ,
и страхињи као симболу-носиоцу ове врлине.

Влах-Алија није обичан јунак. Он умногоме подсећа на Ахила из „Илијаде“: најбољи је
турски борац, не слуша никога, чак ни турског цара, ради како му се прохте, цео му се
живот састоји од убијања, пића и жена. Он је својеглав и горд, а у отетој Страхињиној
жени је пронашао тренутни мир који ни по коју цену не жели да изгуби.

Клетва кнежева
(Одломак)

Цар Мурате у Косово паде;
како паде, ситну књигу пише,
те је шаље ка Крушевцу граду,
на кољено српском кнез-Лазару:
"Ој Лазаре, од Србије главо,
нит'је било, нити може бити:
једна земља, а два господара;
једна раја, два харача даје.
Царовати оба не можемо,
већ ми пошљи кључе и хараче,
златне кључе од свијех градова
и хараче од седам година;
ако ли ми то послати нећеш,
а ти хајде у поље Косово -
да сабљама земљу дијелимо".
Кад Лазару ситна књига дође,
књигу гледа, грозне сузе рони...
Да је коме послушати било
како љуто кнеже проклињаше:
"Ко не дође на бој на Косово -
од руке му ништа не родило:
ни у пољу бјелица пшеница,
ни у брду винова лозица!"

Цар Лазар и царица Милица
Цар Лазаре сједе за вечеру,
покрај њега царица Милица;
вели њему царица Милица:
"Цар-Лазаре, српска круно златна,
ти полазиш сјутра у Косово,
с собом|Водиш слуге и војводе,
а код двора никог не остављаш,
царе Лазо, од мушкијех глава,
да ти може књигу однијети
у Косово и натраг вратити;
одводиш ми девет миле браће,
девет браће, девет Југовића:
остави ми брата бар једнога,
једног брата сестри од заклетве".
Њој говори српски кнез Лазаре:
"Госпо моја, царице Милице,
кога би ти брата највољела
да т* оставим у бијелу двору?"
"Остави ми Бошка Југовића."
Тада рече српски кнез Лазаре:
"Госпо моја, царице Милице,
када сјутра бијел дан осване,
дан осване и огране сунце,
и врата се отворе на граду,
ти ишетај граду на капију;
туд ће проћи војска на алаје:

све коњици под бојним копљима,
пред њима је Бошко Југовићу,
и он носи крсташа барјака;
кажи њему од мене благосов:
нек да барјак коме њему драго,
па нек с тобом код двора остане".
Кад ујутру јутро освануло
и градска се отворише врата,
тад ишета царица Милица;
она стаде граду код капије,
ал' ето ти војске на алаје:
све коњици под бојним копљима;
пред њима је Бошко Југовићу
на алату, вас у чистом злату;
крсташ га је барјак поклопио,
побратиме, до коња алата;
на барјаку од злата јабука,
из јабуке од злата крстови,
од крстова златне ките висе,
те куцкају Бошка по плећима.
Примаче се царица Милица,
ла увати за узду алата,
руке склопи брату око врата,
пак му поче тихо говорити:

"О мој брате, Бошко Југовићу,
цар је тебе мене поклопио,
да не идеш на бој на Косово,
и тебе је благосов казао:
да даш барјак коме тебе драго,
да останеш са мном у Крушевцу,
да имадем брата од заклетве".
Ал' говори Бошко Југовићу:
"Иди, сестро, на бијелу кулу;
а ја ти се не бих повратио,
ни из руке крсташ барјак дао,
да ми царе поклони Крушевац;
да ми рече дружина остала:
гле страшивца Бошка Југовића!
Он не смједе поћи у Косово
за крст часни крвцу прољевати
и за своју вјеру умријети".
Пак поћера коња на капију.
Ал' ето ти старог Југ-Богдана
и за њиме седам Југовића;
све је седам устављала редом,
ал' ниједан ни гледати неће.
Мало време затим постајало,
ал' ето ти Југовић-Војина,
и он води цареве једеке,
покривене са сувијем златом.

Она под њим увати кулаша,
и склопи му руке око врата,
ла и њему стаде говорити:
"О мој брате, Југовић-Војине,
цар је тебе мене поклонио,
и тебе је благосов казао:
да даш једек' коме тебе драго,
да останеш са мном у Крушевцу,
да имадем брата од заклетве".
Вели њојзи Југовић Војине:
"Иди, сестро, на бијелу кулу;
не бих ти се јунак повратио,
ни цареве једеке пустио,
да бих знао да бих погинуо!
Идем, сејо, у Косово равно
за крст часни крвцу прољевати
н за вјеру с браћом умријети".
Пак проћера коња на капију.
Кад то виђе царица Милица,
она паде на камен студени,
она паде, пак се обезнани.
Ал' ето ти славнога Лазара:
када виђе госпођу Милицу,
уд'рише му сузе низ образе;
он с' обзире здесна налијево,
те дозивље слугу Голубана:

"Голубане, моја вјерна слуго,
ти одјаши од коња лабуда,
узми госпу на бијеле руке,
пак је носи на танану кулу;
од мене ти богом просто било,
немој ићи на бој на Косово,
већ остани у бијелу двору".
Кад то зачу слуга Голубане,
проли сузе низ бијело лице,
па одсједе од коња лабуда,
узе госпу на бијеле руке,
однесе је на танану кулу;
ал' свом срцу одољет не може
да не иде на бој на Косово,
већ се врати до коња лабуда,
посједе га, оде у Косово.

Пропаст царства српскога
Полетио соко тица сива
од светиње - од Јерусалима,
и он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
веће био светитељ Илија;

он не носи тице ластавице,
веће књигу од Богородице, -
однесе је цару на Косово,
спушта књигу цару на колено,
сама књига цару беседила:
"Царе Лазо, честито колено,
коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме?
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме,
седлај коње, притежи колане!
Витезови, сабље припасујте,
па у Турке јуриш учините:
сва ће турска изгинути војска!

Ако л' волиш царству небескоме,
а ти сакрој на Косову цркву,
не води јој темељ од мермера,
већ од чисте свиле и скерлета,
па причести и нареди војску:
сва ће твоја изгинути војска,
ти ћеш, кнеже, с њоме погинути!"
А кад царе саслушао речи,
мисли царе мисли свакојаке:
"Мили боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу се приволети царству?
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
приволети царству земаљскоме,
земаљско је замалено царство,
а небеско увек и довека".
Цар воледе царству небескоме
а неголи царству земаљскоме,
па сакроји на Косову цркву, -
не води јој темељ од мермера,
већ од чисте свиле и скерлета,

па дозива српског патријара
и дванаест велики владика,
те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,
на Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
с девет сина, девет Југовића,
како девет сиви соколова:
у сваког је девет иљад' војске,
а у Југа дванаест иљада,
па се бише и секоше с Турци,
седам паша бише и убише;
кад осмога бити започеше,
ал' погибе Богдан Јуже стари,
и изгибе девет Југовића,
како девет сиви соколова,
и њиова сва изгибе војска.
Макош' војску три Мрњавчевића:
бан Угљеша и војвода Гојко
и са њима Вукашине краље:

у свакога триест иљад' војске,
па се бише и секоше с Турци,
осам паша бише и убише;
деветога бити започеше,
погибоше два Мрњавчевића,
бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана допо,
њега Турци с коњма прегазише,
и њиова сва изгибе војска.
Маче војску ерцеже Степане:
у ерцега млога силна војска,
млога војска, шездесет иљада,
те се бише и секоше с Турци,
девет паша бише и убише;
десетога бити започеше,
ал' погибе ерцеже Степане,
и његова сва изгибе војска.
Маче војску српски кнез Лазаре:
у Лазе је силни Србаљ био,
седамдесет и седам иљада,
па разгоне по Косову Турке,
не даду се ни гледати Турком,
да камоли бојак бити с Турци!

Тад би Лаза надвладао Турке, -
бог убио Вука Бранковића,
он издаде таста на Косову!
Тада Лазу надвладаше Турци,
и погибе српски кнез Лазаре,
и његова сва изгибе војска,
седамдесет и седам иљада!
Све је свето и честито било,
и миломе богу приступачно.

О ИЗДАЈИ ИЛИ НЕВЕÐ*И ВУКА БÐ*АНКОВИћА

Име Вука Бранковића, обласног господара Косова, постало је синоним
за највећег издајника српског народа и српске државе. У таквом
га светлу приказују народно предање, а посебно епске народне песме,
због тога што је издао кнеза Лазара у боју на Косову, који је вођен између
Срба и Турака 15. јуна 1389. године, на Видовдан. У историјским изворима
који су настали у првим деценијама после битке на Косову, нема података о
Вуковој издаји, па се с разлогом поставља питање, због чега је народно
предање тако тешко оптужило једну историјску личност, чији су потомци
били признати владари српске државе и српског народа.

Три добра јунака

"Који оно добар јунак бјеше
што једанпут бритком сабљом мане,
бритком сабљом и десницом руком,
пак двадесет одсијече глава?"
"Оно јесте Бановић Страхиња."
"Који оно добар јунак бјеше
што два и два на копље набија,
преко себе у Ситницу тура?"
"Оно јесте Срђа Злопоглеђа."
"Који оно добар јунак бјеше
на алату коњу великоме,
са крсташем у руци барјаком,
што сагони Турке у буљуке
и нагони на воду Ситницу?"
"Оно јесте Бошко Југовићу."

Мусић Стеван

Вино пије Мусићу Стеване
у Мајдану чисто сребрноме,
у свом красном двору господскоме;
вино служи Ваистина слуга.
Кад се ладна поднапише вина,
ал' беседи Мусићу Стеване:
"Ваистино, моје чедо драго,
ја ћу лећи санак боравити,
ти вечерај, па се напиј вина,
па пошетај пред господског двора
па погледај чистом ведром небу:
је ли јасан месец на заоду,
је л' Даница на истоку звезда;
је ли нама путовати време
на Косово, лепо поље равно,
на рочиште честитоме кнезу.

Јер знадеш ли, моје чедо драго,
кад оно смо на заклетви били,
како нас је заклињао кнеже,
заклињао, проклињао љуто:
"Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дошо на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило:
рујно вино ни шеница бела!
Ð*ђом капо док му је колена!"
Леже Стева у меке душеке,
повечера Ваистина слуга,
повечера и напи се вина,
па ишета пред господског двора
и погледа чистом ведром небу:
јесте јасан месец на заоду,
јест Даница на истоку звезда;

јесте њима путовати време
на Косово, лепо поље равно,
на рочиште честитоме кнезу;
ла се шеће коњма у ахаре,
па изведе два коња витеза,
оседла и и оправи лепо,
једног себи, другог господару;
па се шеће у господске дворе,
и изнесе крстат свилен барјак,
на коме је дванаест крстова,
сви дванаест од чистога злата,
и икона светога Јована,
крсно име Мусића Стевана;
прислони га уз господског двора,
ла се шеће горе на чардаке,
да пробуди господара свога.
Кад је био чардаку на врати,
коб га коби Стеванова љуба,
загрли га, па га и пољуби:

"Богом брате, Ваистино слуго,
вишњим богом и светим Јованом!
Досад си ми верна слуга био,
одјако си богом побратиме,
немој будит господара мога;
јер сам, јадна, зао санак вид'ла:
гди полети јато голубова,
и пред њима два сокола сива,
испред нашег двора господскога;
одлетише на Косово равно
и падоше међ' Муратов табор, -
гди падоше, већ се не дигоше.
То, је браћо, ваше зламеније,
бојати се да не изгинете".
Ал' беседи Ваистина слуга:
"Драга секо, Стеванова љубо,
нећу, секо, невере чинити
господару и моме и твоме;
јер ти ниси на заклетви била,
како нас је заклињао кнеже,
заклињао, проклињао љуто:

"Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дошо на бој на Косово,
од руке му ништа не родило:
рујно вино ни шеница бела!
Не имао пољског берићета,
ни у дому од срца порода!
Ð*ђом капо док му је колена!"
Па ја не смем невере чинити
господару и моме и твоме".
Већ ушета у чардаке горње,
па пробуди господара свога:.
"Устаните, драги господару,
јесте нама путовати време".
Уста Стева на ноге јуначке,
и умива своје лице бело,
и облачи господско одело,
па припаса сабљу оковану,
па узима кондир вина рујна,
те напија красну славу божју,
сретна пута и крста часнога,
у свом двору, за столом својијем;

војводи је то и пре и после.
Па ишета пред господске дворе:
уседоше два коња витеза,
разавише крстате барјаке;
ударише бубњи и свирале,
дигоше се богом путовати.
Бела и је зора забелила
на Косову, красном пољу равном.
Сусрете и Косовка девојка.
У руку јој два кондира златна,
оба златна, ал' обадва празна;
под пазуом клобук свиле беле;
за клобуком бела кита перја:
у дну перје сребром заливено,
а по среди златом преплетено,
и по вр'у бисером кићено.
Ал' беседи Мусићу Стеване:
"Божја помоћ, моја секо драга!
Гди си, душо, на ограшју била?
Откуда ти клобук свиле беле?

Дај ми, секо, клобук свиле беле,
да га познам кога је војводе;
а тако ми сретна пута мога,
невере ти учинити нећу!"
Ал' беседи Косовка девојка:
"Здраво да си, кнежева војводо!
Нисам нигди на ограшју била;
рано ме је пробудила мајка, -
ми ранимо те воду грабимо:
кад ја дођо на воду Ситницу,
ал' Ситница мутна и поводна,
носи, брате, коње и јунаке,
турске капе и бијеле чалме,
красне српске бијеле клобуке;
овај клобук близу краја беше,
ја загази у воду Ситницу
и увати клобук свиле беле:
брата имам од мене млађега,
носим клобук брату рођеноме, -
ја сам млада, мило ми је перје".

Клобук даде кнежевој војводи.
Чим га виде Мусићу Стеване,
чим га виде, тим га и познаде;
просу сузе низ господско лице,
удари се по колену руком,
чисти скерлет на колену пуче,
златна копча на десном рукаву:
"Тешко мени и до бога мога!
На мени је останула клетва
од мојега честитога кнеза!"
Клобук даде Косовки девојки,
па се маши у џепове руком,
те јој даде три дуката жута:
"Нај ти, секо, Косовка девојко,
а ја идем на бој на Косово
у пресвето име Исусово.
Ако бог да те се натраг вратим,
лепшим ћу те даривати даром;
ако л', секо, ја погибо амо,
помени ме по пешкешу моме".
Ударише коње мамузама,
па Ситницу воду пребродише,
ударише у цареви табор.