-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Знаш ли, бане од малене БањÑке?
Познајем ти чело како ти је,
и под челом очи обадвије,
и познајем оба мрка брка.
Знаш ли, бане, не знало те чудо,
кад западох ропÑтва у вијеку, -
пандури ме твоји ухитише
у Сухари врху на планини,
у руке ме твоје додадоше -
ти ме баци на дно од тамнице,
те робовах и тамницу трпљех
и зачамах за девет година;
девет прође, а Ñтиже деÑета,
а тебе Ñе, бане, ражалило,
те ти зовну Ð*ада тамничара,
твој тамничар на тамничка врата,
изведе ме к тебе у авлију?
Знаш ли, бане, знаш ли, Страхинићу,
кад запита и мене упита:
"Ð*опче моје, змијо од Турака,
ђе пропаде у тамници мојој!
Мож' ли Ñ', робе, јунак откупити?
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
" Ти ме питаш, ја право казујем:
"Могао бих живот откупити,
тек да ми Ñе двора доватити,
очевине и пак поÑтојбине;
имао Ñам нешто мало блага,
млоге лаве и млоге тимаре,
могао бих откуп ÑаÑтавити;
ал' ми, бане, вјеровати нећеш
да ме пуÑтиш двору бијеломе:
тврда ћу ти јамца оÑтавити,
тврда јамца - бога иÑтинога,
другог јамца - божу вјеру тврду
како ћу ти откуп донијети".
И ти, бане, повјерова мене,
и пушти ме двору бијеломе,
очевини и тој поÑтојбини.
Ркад дођох грдној поÑтојбини,
тамо Ñу ме јади забушили:
у дворове, поÑтојбину моју,
у дворове куга ударила,
поморила и мушко и женÑко,
на оџаку нико не оÑтао,
но ти моји двори пропанули,
пропанули, па Ñу опанули,
из дувара зовке проникнуле;
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
што Ñу били лави и тимари,
појагмили Турци на миразе.
Кад ја виђех дворе затворене:
неÑта блага, неÑта пријатеља;
нешто миÑлих, па на једно ÑмиÑлих:
мезилÑких Ñе ја дофатих коња,
те отидох граду Једренету,
одох к цару и одох к везиру.
Виће везир, па доказа цару
ја какав Ñам јунак за мегдана;
ођеде ме цареви везире,
ођеде ме и чадор ми даде;
цар ми даде од мегдана вранца,
и даде ми Ñвијетло оружје;
потпиÑа ме цареви везире
да Ñам војник цару довијека..
Рти, бане, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ðº мене дође
да ти узмеш твоје дуговање,
а ја, бане, ни динара немам!
Страхинићу, - јада допануо! -
ђе ти дође да погинеш лудо
у КоÑову у војÑци царевој?!"
Виђе бане, познаде дервиша,
од ђогата коња одÑједаше,
пак загрли Ñтариша дервиша:
"Богом брате, Ñтаришу дервишу,
на поклон ти моје дуговање!
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Ја не тражим, брате, ни динара,
ни ја тражим твоје дуговање,
но ја тражим Ñилна Влах-Ðлију,
који ми је дворе раÑтурио,
који ми је љубу заробио;
кажи мене, Ñтаришу дервишу,
кажи мене мога душманина!
Братимим те и јоште једанпут,
немој мене војÑци проказати,
да ме војÑка турÑка не опколи".
Ðо Ñе дервиш богом проклињаше:
"Ти, Ñоколе, Страхинићу бане,
тврђа ми је вјера од камена.
Да ћеш Ñаде Ñабљу повадити,
да ћеш пола војÑке погубити,
невјере ти учинити пећу,
ни твојега љеба погазити:
иако Ñам био у тамници,
доÑта Ñи ме вином напојио,
бијелијем љебом наранио,
а чеÑто Ñе Ñунца огријао,
пуштио Ñи мене вереÑијом;
не издадох ни додадох тебе;
не Ñвјеровах, ели немах откуд;
од мене Ñе немој побојати.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Ршто питаш и разбираш, бане,
за -Турчина Ñилна Влах-Ðлију,
он је бијел чадор разапео
на Голечу, виÑокој планини;
тек ти хоћу, бане, проговорит:
јаши ђога, бјежи из КоÑова,
ел ћеш, бане, погинути лудо.
У Ñебе Ñе поуздати немој,
ни у руку, ни у бритку Ñабљу,
ни у твоје копље отровано;
Турчину ћеш на планину доћи,
хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи:
код оружа и код коња твога
жива ће те у руке фатити,
хоће твоје Ñаломити руке,
живу ће ти очи извадити".
ÐаÑмија Ñе Страхинићу бане:
"Богом брате, Ñтаришу дервишу,
не жали ме, брате, од једнога,
тек ме војÑци турÑкој не прокажи".
РТурчин му ријеч проговара:
"Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане!
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Тврђа ми је вјера од камена:
да ћеш Ñаде-ђога наљутити,
да ћеш Ñаде Ñабљу повадити,
да ћеш Ñатрт пола цару војÑке,
невјере ти учинити нећу,
ни Турцима проказати тебе".
Збори бане, па подрани отлен,
обраћа Ñе Ñа коња ђогина:
"О мој брате, Ñтаришу дервишу,
појиш коња јутром и вечером,
појиш коња на води Ситници,
ну увјеџбај и право ми кажи
ђе Ñу броди на тој води ладној,
да ја мога коња не углибим?"
Рдервиш му право одговара:
"Страхин-бане, ти Ñоколе ÑрпÑки,
твоме ђогу и твоме јунаштву
Ñвуд Ñу броди ђе гођ дођеш води".
Бан удари, воду пребродио,
и прими Ñе на коњу ђогину,
прими Ñ' бане уз Голеч планину;
он је оздо, а Ñунашце озго,
те огрија Ñве поље КоÑово,
и обаÑја Ñву цареву војÑку.
Ðл' да видиш Ñилна Влах-Ðлије!
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Сву ноћ љуби Страхинову љубу
на планини Турчин под чадором
У Турчина грдан адет бјеше:
каил Ñваки заÑпат на уранку,
на уранку, кад огр'јева Ñунце;
очи Ñклопи, те борави Ñанак.
Колико је њему мила била
та робиња љуба Страхинова,
пануо јој главом на криоце;
она држи Ñилна Влах-Ðлију,
па чадору отворила врата,
она гледа у поље КоÑово,
те ти турÑку Ñилу разгледује,
прегледује каки Ñу чадори,
прегледује коње и јунаке.
За јад јој Ñе очи откинуше,
те погледну низ Голеч планину,
виђе оком коња и јунака.
Како виће и оком разгледа,
Турчина је дланом ошинула,
ошину га по деÑном образу,
ошину га, па му проговара:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
"ГоÑподаре, Ñилан Влах-Ðлија,
ну Ñе дигни, главу не дигао!
Ðу опаÑуј мукадем-појаÑа,
и припаÑуј Ñвијетло оружје,
ето к нама Страхинића бана,
Ñад ће твоју главу укинути,
Ñад ће мене очи извадити".
Плану Турчин како огањ живи,
плану Турчин и оком погледну,
па Ñе Турчин гротом наÑмијао:
"Душо моја, Страхинова љубо,
чудно ли те Влашче препануло!
Од њега Ñи џаÑа задобила:
кад т' одведем граду Једренету,
бан ће ти Ñе и онђе призират!
Оно није Страхинићу бане,
већ је оно царев делибаша;
к мене га је царе оправио,
јал' је царе, јал' Мемед везире,
да ме царе зове на предају,
да ја војÑку цару не раÑтурам:
препали Ñе цареви везири
да им почем Ñабљу не ударим.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Ðо да можеш оком погледати,
ти Ñе, душо, немој препанути
кад потегнем моју бритку Ñабљу,
те ошинем цар'ва делибашу,
нека другог већ не шиље к мене",
Страхинова проговара љуба:
"ГоÑподаре, Ñилан Влах-Ðлија,
та л' не видиш? иÑпале ти очи!
Оно није цареви делија, -
мој гоÑподар Страхинићу бане;
ја познајем чело како му је,
и под челом очи обадвије,
и његова оба мрка брка,
и под њиме пуљата ђогата,
и жутога хрта Карамана;
не шали Ñе главом, гоÑподару!"
Ја кад зачу Туре Влах-Ðлија,
како ли Ñе Туре придрнуло,
те поÑкочи на лагане ноге,
опаÑује мукадем-појаÑа,
а пињале оÑтре за појаÑа,
и ту бритку Ñабљу припаÑује,
а Ñве врана коња погледује.
У то доба бане приÑтаÑао.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Мудар бане, пак је иштетио:
на јутру му не зва добро јутро,
нити турÑки Ñелам називаше,
но му грдну ријеч проговара:
"Рту ли Ñи, један копилане,
копилане, царев хаинине!
Чије ли Ñи дворе похарао?
Чије ли Ñи робље поробио?
чију л' љубиш под чадором љубу?
Излази ми на мегдан јуначки!"
Скочи Турчин ка да Ñе придрну,
једном крочи - до коња докрочи,
другом крочи - коња појахао,
притегну му обадва дизђена.
Ðл' не чека Страхинићу бане,
но на њега ђога нагоњаше,
ла на њега бојно копље пушти.
Удари Ñе јунак на јунака.
Пружи руке Ñилан Влах-Ðлија,
у руку му копље уфатио,
па ти бану ријеч проговара:
"Копилане, Страхинићу бане,
а шта ли Ñи, Влашче, премиÑлило?
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
ÐијеÑ' ово бабе шумадинÑке,
да разгониш и да набрекујеш,
но је ово Ñилан Влах-Ðлија,
што Ñ' не боји цара ни везира:
што ј' у цара војÑке државине,
чини ми Ñе Ñва царева војÑка
као мрави по зеленој трави;
а ти, море, мегдан да дијелиш!"
То му рече, бојно копље пушти,
од прве га обранити шћаше;
бог поможе Страхинићу бану,
има ђога коња од мегдана:
како копље на планини звизну,
Ñоко ђого паде на кољена,
изнад њега копље прелетило,
ударило о камен Ñтудени,
натроје Ñе копље Ñаломило:
до јабуке и до деÑне руке.
Док Ñатрше она копља бојна,
потегоше перне буздохане.
Кад удара Ñилан Влах-Ðлија,
кад удара Страхинића бана,
из Ñедла га коњу изгоњаше,
а на уши ђогу нагоњаше;
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
бог поможе Страхинићу бану,
има ђога коња од мегдана,
што га Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñƒ Србина нема,
у Србина, нити у Турчина,
узмахује и главом и Ñнагом,
те у Ñедло баца гоÑподара.
Кад удара Страхинићу бане
мучну алу Ñилна Влах-Ðлију,
из Ñедла га маћи не могаше,
тону вранцу коњу до кољена
у земљицу ноге Ñве четири.
Буздохане перне поломише,
поломише и пера проÑуше,
па Ñу бритке Ñабље повадили -
да јуначки мегдан подијеле.
Ðо да видиш Страхинића бана,
каку има Ñабљу о појаÑу:
ковала Ñу Ñабљу два ковача,
два ковача и три помагача,
од неђеље опет до неђеље,
од челика Ñабљу претопили,
у оÑтрицу Ñабљу угодили.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Турчин ману, а дочека бане,
на Ñабљу му Ñабљу дочекао,
по поли му Ñабљу преÑјекао.
Виђе бане, па Ñе разрадова,
љуто Ñави и отуд и отуд,
еда би му главу оÑјекао,
јал' Турчину руке обранио.
Удари Ñе јунак на јунака.
Ðе да Турчин главу укинути,
не да Ñвоје руке иштетити,
но Ñе брани Ñ Ð¾Ð½Ð¾Ð¼ половином:
половину на врат натураше,
и Ñвојега врата заклоњаше,
и банову Ñабљу оштрпкује,
Ñве откида по комат и комат.
Обадвије-Ñабље иÑјекоше,
до балчака Ñабље догонише;
побацише њине одломчине,
од хитријех коња одÑкочише,
за била Ñе грла доватише,
те Ñе двије але понијеше на Голечу,
на равној планини.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
ÐоÑише Ñе љетни дан до подне,
док Турчина пјене попануше -
бијеле Ñе како горÑки Ñнијег,
Страхин-бана б'јеле, па крваве:
иÑкрвави низ прÑи хаљине,
иÑкрвави чизме обадвије.
Ркад бану мука доÑадила,
тада бане ријеч проговара:
"Љубо моја, - тебе бог убио! -
које јаде гледаш на планини?
Ðо ти подби један комат Ñабље,
удри, љубо, мене, ја Турчина:
миÑли, љубо, кога тебе драго".
Ðли Турчин љуто проговара:
"Душо моја, Страхинова љубо,
немој мене, но удри Страхина:
нигда њему мила бити нећеш,
пријекорна бити довијека,
кориће те јутром и вечером
ђе Ñи била Ñа мном под чадором;
мене бити мила довијека,
одвешћу те Једренету граду,
наредићу тридеÑÑ‚ Ñлушкињица
нек ти држе Ñкуте и рукаве,
ранићу те медом и шећером,
окитити тебе дукатима
Ñаврх главе до зелене траве:
удри Ñаде Страхинића бана!"
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
ЖенÑку Ñтрану лаÑно преварити:
лако Ñкочи ка да Ñе помами,
она нађе један комат Ñабље,
зави комат у везени јаглук
да јој билу руку не обрани,
па облеће и отуд и отуд,
чува главу Турчин-Влах-Ðлије,
а ошину гоÑподара Ñвога,
гоÑподара Страхинића бана,
поврх главе по чекрк-челенци
и по њег'ву бијелу кауку;
преÑјече му златали-челенку,
и преÑјече бијела каука,
мало рани главу на јунаку:
поли крвца низ јуначко лице,
шћаше залит очи обадвије.
Препаде Ñе Страхинићу бане
ђе погибе лудо и безумно,
а нешто Ñе бане домиÑлио,
викну бане из бијела грла
некакога хрта Карамана,
што је хрче на лов научио;
викну бане и опет привикну,
Ñкочи хрче и одмах дотрча,
те банову љубу доватило.
Ðл' је женÑка Ñтрана Ñтрашивица,
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Ñтрашивица Ñвака од пашчади,
баци комат у зелену траву,
љуто вриÑну, далеко Ñе чује,
жута хрта за уши подбила,
те Ñе Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ðµ коље низ планину,
а Турчину очи иÑпадоше,
колико му нешто жао бјеше,
те он гледа што Ñе чини Ñ ÑšÐ¾Ð¼Ðµ.
Ðли бану друга Ñнага дође,
друга Ñнага и Ñрце јуначко,
те оману тамо и овамо,
док Турчина Ñ Ð½Ð¾Ð³Ñƒ укинуо.
Колико Ñе бане уоÑтрио,
он не тражи ништа од оружа,
но му грлом бане запињаше,
а под грлом зубом доваташе:
закла њега како вуче јагње.
Скочи бане па из грла викну,
те набрекну оног хрта жута,
доке Ñвоју курталиÑа љубу.
Запе љуба бјежат низ планину,
она шћаше бјежат у Турака;
не даде јој Страхинићу бане,
за деÑну је руку ухитио,
приведе је к пуљату ђогату,
па Ñе ђогу фати на рамена,
тури љубу за Ñе на ђогина,
па побјеже бане упријеко,
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
упријеко, али попријеко.
Отклони Ñе од те Ñиле турÑке,
те долази у равна Крушевца,
у Крушевац, у тазбину Ñвоју.
Виђе њега Ñтарац Југ Богдане,
а Ñрете га девет милих шура;
руке шире, у лица Ñе љубе,
за лако Ñе упиташе здравље;
а кад виђе Ñтари Југ Богдане
обрањена зета и челенку,
проÑу Ñузе низ гоÑподÑко лице:
"ВеÑела ти наша царевина!
Међер има у цара Турака,
међер има Ñилнијех јунака,
који зета обранише мога,
кога Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñƒ далеко нема".
Шуреви Ñе њему препадоше.
Проговара Страхинићу бане:
"Ðемој ми Ñе, таÑте, раÑкарити,
ни ви, моје шуре, препанути;
у цара Ñе не нађе јунака
да дохака мене и обрани.
Да ви кажем ко ме обранио,
од кога Ñам ране допануо:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
кад дијелих мегдан Ñа Турчином,
о мој таÑте, Ñтари Југ-Богдане,
онда мене љуба обранила,
љуба моја, мила шћера твоја, -
не шће мене, поможе Турчину".
Плану Јуже како огањ живи,
викну Јуже ђеце деветоро:
"Повадите ноже деветоре,
на комате кују иÑкидајте!"
Силна ђеца баба поÑлушаше,
те на Ñвоју ÑеÑтру кидиÑаше,
ал' је не да Страхинићу бане,
шуревима ријеч говораше:
"Шуре моје, девет Југовића,
што Ñе, браћо, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð±Ñ€ÑƒÐºÐ°Ñте!
Ðа кога Ñте ноже потргнули?
Кад Ñте, браћо, ви-таки јунаци,
камо ножи, камо ваше Ñабље,
те не биÑте Ñа мном на КоÑову,
да чините Ñ Ð¢ÑƒÑ€Ñ†Ð¸Ð¼Ð° јунаштво,
деÑите Ñе мене у невољи?
Ðе дам вашу ÑеÑтру похарчити, -
без Ð²Ð°Ñ Ð±Ð¸Ñ… је могао Ñтопити,
ал' ћу Ñтопит Ñву тазбину моју,
немам Ñ ÐºÐ¸Ð¼Ðµ ладно пити вино;
но Ñам љуби мојој поклонио".
Помало је такијех јунака
ка што бјеше Страхинићу бане.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
О песми:
О Бановић Страхињи, тој тајанственој, славној скоро натприродној личности певали
су обогаљени, престрављени, са дивљењем и бојазни уз ракију и огњиште.
Код Бановић Страхиње постоји снажан контраст између божанског и људског.
Порука и суштина песме јесте оно што је важно, а то је да треба праштати !
Народ током векова није заборавио чојство Бановица Страхиње , који је и сада,
након много векова, популаран у Срба, управо јер певач говори о духовној величини прастања ,
и страхињи као симболу-носиоцу ове врлине.
Влах-Алија није обичан јунак. Он умногоме подсећа на Ахила из „Илијаде“: најбољи је
турски борац, не слуша никога, чак ни турског цара, ради како му се прохте, цео му се
живот састоји од убијања, пића и жена. Он је својеглав и горд, а у отетој Страхињиној
жени је пронашао тренутни мир који ни по коју цену не жели да изгуби.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Клетва кнежева
(Одломак)
Цар Мурате у КоÑово паде;
како паде, Ñитну књигу пише,
те је шаље ка Крушевцу граду,
на кољено ÑрпÑком кнез-Лазару:
"Ој Лазаре, од Србије главо,
нит'је било, нити може бити:
једна земља, а два гоÑподара;
једна раја, два харача даје.
Царовати оба не можемо,
већ ми пошљи кључе и хараче,
златне кључе од Ñвијех градова
и хараче од Ñедам година;
ако ли ми то поÑлати нећеш,
а ти хајде у поље КоÑово -
да Ñабљама земљу дијелимо".
Кад Лазару Ñитна књига дође,
књигу гледа, грозне Ñузе рони...
Да је коме поÑлушати било
како љуто кнеже проклињаше:
"Ко не дође на бој на КоÑово -
од руке му ништа не родило:
ни у пољу бјелица пшеница,
ни у брду винова лозица!"
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Цар Лазар и царица Милица
Цар Лазаре Ñједе за вечеру,
покрај њега царица Милица;
вели њему царица Милица:
"Цар-Лазаре, ÑрпÑка круно златна,
ти полазиш Ñјутра у КоÑово,
Ñ Ñобом|Водиш Ñлуге и војводе,
а код двора никог не оÑтављаш,
царе Лазо, од мушкијех глава,
да ти може књигу однијети
у КоÑово и натраг вратити;
одводиш ми девет миле браће,
девет браће, девет Југовића:
оÑтави ми брата бар једнога,
једног брата ÑеÑтри од заклетве".
Њој говори ÑрпÑки кнез Лазаре:
"ГоÑпо моја, царице Милице,
кога би ти брата највољела
да Ñ‚* оÑтавим у бијелу двору?"
"ОÑтави ми Бошка Југовића."
Тада рече ÑрпÑки кнез Лазаре:
"ГоÑпо моја, царице Милице,
када Ñјутра бијел дан оÑване,
дан оÑване и огране Ñунце,
и врата Ñе отворе на граду,
ти ишетај граду на капију;
туд ће проћи војÑка на алаје:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Ñве коњици под бојним копљима,
пред њима је Бошко Југовићу,
и он ноÑи крÑташа барјака;
кажи њему од мене благоÑов:
нек да барјак коме њему драго,
па нек Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼ код двора оÑтане".
Кад ујутру јутро оÑвануло
и градÑка Ñе отворише врата,
тад ишета царица Милица;
она Ñтаде граду код капије,
ал' ето ти војÑке на алаје:
Ñве коњици под бојним копљима;
пред њима је Бошко Југовићу
на алату, Ð²Ð°Ñ Ñƒ чиÑтом злату;
крÑташ га је барјак поклопио,
побратиме, до коња алата;
на барјаку од злата јабука,
из јабуке од злата крÑтови,
од крÑтова златне ките виÑе,
те куцкају Бошка по плећима.
Примаче Ñе царица Милица,
ла увати за узду алата,
руке Ñклопи брату око врата,
пак му поче тихо говорити:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
"О мој брате, Бошко Југовићу,
цар је тебе мене поклопио,
да не идеш на бој на КоÑово,
и тебе је благоÑов казао:
да даш барјак коме тебе драго,
да оÑтанеш Ñа мном у Крушевцу,
да имадем брата од заклетве".
Ðл' говори Бошко Југовићу:
"Иди, ÑеÑтро, на бијелу кулу;
а ја ти Ñе не бих повратио,
ни из руке крÑташ барјак дао,
да ми царе поклони Крушевац;
да ми рече дружина оÑтала:
гле Ñтрашивца Бошка Југовића!
Он не Ñмједе поћи у КоÑово
за крÑÑ‚ чаÑни крвцу прољевати
и за Ñвоју вјеру умријети".
Пак поћера коња на капију.
Ðл' ето ти Ñтарог Југ-Богдана
и за њиме Ñедам Југовића;
Ñве је Ñедам уÑтављала редом,
ал' ниједан ни гледати неће.
Мало време затим поÑтајало,
ал' ето ти Југовић-Војина,
и он води цареве једеке,
покривене Ñа Ñувијем златом.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Она под њим увати кулаша,
и Ñклопи му руке око врата,
ла и њему Ñтаде говорити:
"О мој брате, Југовић-Војине,
цар је тебе мене поклонио,
и тебе је благоÑов казао:
да даш једек' коме тебе драго,
да оÑтанеш Ñа мном у Крушевцу,
да имадем брата од заклетве".
Вели њојзи Југовић Војине:
"Иди, ÑеÑтро, на бијелу кулу;
не бих ти Ñе јунак повратио,
ни цареве једеке пуÑтио,
да бих знао да бих погинуо!
Идем, Ñејо, у КоÑово равно
за крÑÑ‚ чаÑни крвцу прољевати
н за вјеру Ñ Ð±Ñ€Ð°Ñ›Ð¾Ð¼ умријети".
Пак проћера коња на капију.
Кад то виђе царица Милица,
она паде на камен Ñтудени,
она паде, пак Ñе обезнани.
Ðл' ето ти Ñлавнога Лазара:
када виђе гоÑпођу Милицу,
уд'рише му Ñузе низ образе;
он Ñ' обзире здеÑна налијево,
те дозивље Ñлугу Голубана:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
"Голубане, моја вјерна Ñлуго,
ти одјаши од коња лабуда,
узми гоÑпу на бијеле руке,
пак је ноÑи на танану кулу;
од мене ти богом проÑто било,
немој ићи на бој на КоÑово,
већ оÑтани у бијелу двору".
Кад то зачу Ñлуга Голубане,
проли Ñузе низ бијело лице,
па одÑједе од коња лабуда,
узе гоÑпу на бијеле руке,
однеÑе је на танану кулу;
ал' Ñвом Ñрцу одољет не може
да не иде на бој на КоÑово,
већ Ñе врати до коња лабуда,
поÑједе га, оде у КоÑово.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
ПропаÑÑ‚ царÑтва ÑрпÑкога
Полетио Ñоко тица Ñива
од Ñветиње - од ЈеруÑалима,
и он ноÑи тицу лаÑтавицу.
То не био Ñоко тица Ñива,
веће био Ñветитељ Илија;
он не ноÑи тице лаÑтавице,
веће књигу од Богородице, -
однеÑе је цару на КоÑово,
Ñпушта књигу цару на колено,
Ñама књига цару беÑедила:
"Царе Лазо, чеÑтито колено,
коме ћеш Ñе приволети царÑтву?
Или волиш царÑтву небеÑкоме?
Или волиш царÑтву земаљÑкоме?
Ðко волиш царÑтву земаљÑкоме,
Ñедлај коње, притежи колане!
Витезови, Ñабље припаÑујте,
па у Турке јуриш учините:
Ñва ће турÑка изгинути војÑка!
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Ðко л' волиш царÑтву небеÑкоме,
а ти Ñакрој на КоÑову цркву,
не води јој темељ од мермера,
већ од чиÑте Ñвиле и Ñкерлета,
па причеÑти и нареди војÑку:
Ñва ће твоја изгинути војÑка,
ти ћеш, кнеже, Ñ ÑšÐ¾Ð¼Ðµ погинути!"
Ркад царе ÑаÑлушао речи,
миÑли царе миÑли Ñвакојаке:
"Мили боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу Ñе приволети царÑтву?
Да или ћу царÑтву небеÑкоме?
Да или ћу царÑтву земаљÑкоме?
Ðко ћу Ñе приволети царÑтву,
приволети царÑтву земаљÑкоме,
земаљÑко је замалено царÑтво,
а небеÑко увек и довека".
Цар воледе царÑтву небеÑкоме
а неголи царÑтву земаљÑкоме,
па Ñакроји на КоÑову цркву, -
не води јој темељ од мермера,
већ од чиÑте Ñвиле и Ñкерлета,
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
па дозива ÑрпÑког патријара
и дванаеÑÑ‚ велики владика,
те причеÑти и нареди војÑку.
ИÑтом кнеже наредио војÑку,
на КоÑово ударише Турци.
Маче војÑку Богдан Јуже Ñтари
Ñ Ð´ÐµÐ²ÐµÑ‚ Ñина, девет Југовића,
како девет Ñиви Ñоколова:
у Ñваког је девет иљад' војÑке,
а у Југа дванаеÑÑ‚ иљада,
па Ñе бише и Ñекоше Ñ Ð¢ÑƒÑ€Ñ†Ð¸,
Ñедам паша бише и убише;
кад оÑмога бити започеше,
ал' погибе Богдан Јуже Ñтари,
и изгибе девет Југовића,
како девет Ñиви Ñоколова,
и њиова Ñва изгибе војÑка.
Макош' војÑку три Мрњавчевића:
бан Угљеша и војвода Гојко
и Ñа њима Вукашине краље:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
у Ñвакога триеÑÑ‚ иљад' војÑке,
па Ñе бише и Ñекоше Ñ Ð¢ÑƒÑ€Ñ†Ð¸,
оÑам паша бише и убише;
деветога бити започеше,
погибоше два Мрњавчевића,
бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана допо,
њега Турци Ñ ÐºÐ¾ÑšÐ¼Ð° прегазише,
и њиова Ñва изгибе војÑка.
Маче војÑку ерцеже Степане:
у ерцега млога Ñилна војÑка,
млога војÑка, шездеÑет иљада,
те Ñе бише и Ñекоше Ñ Ð¢ÑƒÑ€Ñ†Ð¸,
девет паша бише и убише;
деÑетога бити започеше,
ал' погибе ерцеже Степане,
и његова Ñва изгибе војÑка.
Маче војÑку ÑрпÑки кнез Лазаре:
у Лазе је Ñилни Србаљ био,
ÑедамдеÑет и Ñедам иљада,
па разгоне по КоÑову Турке,
не даду Ñе ни гледати Турком,
да камоли бојак бити Ñ Ð¢ÑƒÑ€Ñ†Ð¸!
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Тад би Лаза надвладао Турке, -
бог убио Вука Бранковића,
он издаде таÑта на КоÑову!
Тада Лазу надвладаше Турци,
и погибе ÑрпÑки кнез Лазаре,
и његова Ñва изгибе војÑка,
ÑедамдеÑет и Ñедам иљада!
Све је Ñвето и чеÑтито било,
и миломе богу приÑтупачно.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
О ИЗДÐЈИ ИЛИ ÐЕВЕÐ*И ВУКРБÐ*ÐÐКОВИћÐ
Име Вука Бранковића, облаÑног гоÑподара КоÑова, поÑтало је Ñиноним
за највећег издајника ÑрпÑког народа и ÑрпÑке државе. У таквом
га Ñветлу приказују народно предање, а поÑебно епÑке народне пеÑме,
због тога што је издао кнеза Лазара у боју на КоÑову, који је вођен између
Срба и Турака 15. јуна 1389. године, на Видовдан. У иÑторијÑким изворима
који Ñу наÑтали у првим деценијама поÑле битке на КоÑову, нема података о
Вуковој издаји, па Ñе Ñ Ñ€Ð°Ð·Ð»Ð¾Ð³Ð¾Ð¼ поÑтавља питање, због чега је народно
предање тако тешко оптужило једну иÑторијÑку личноÑÑ‚, чији Ñу потомци
били признати владари ÑрпÑке државе и ÑрпÑког народа.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Три добра јунака
"Који оно добар јунак бјеше
што једанпут бритком Ñабљом мане,
бритком Ñабљом и деÑницом руком,
пак двадеÑет одÑијече глава?"
"Оно јеÑте Бановић Страхиња."
"Који оно добар јунак бјеше
што два и два на копље набија,
преко Ñебе у Ситницу тура?"
"Оно јеÑте Срђа Злопоглеђа."
"Који оно добар јунак бјеше
на алату коњу великоме,
Ñа крÑташем у руци барјаком,
што Ñагони Турке у буљуке
и нагони на воду Ситницу?"
"Оно јеÑте Бошко Југовићу."
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
МуÑић Стеван
Вино пије МуÑићу Стеване
у Мајдану чиÑто Ñребрноме,
у Ñвом краÑном двору гоÑподÑкоме;
вино Ñлужи ВаиÑтина Ñлуга.
Кад Ñе ладна поднапише вина,
ал' беÑеди МуÑићу Стеване:
"ВаиÑтино, моје чедо драго,
ја ћу лећи Ñанак боравити,
ти вечерај, па Ñе напиј вина,
па пошетај пред гоÑподÑког двора
па погледај чиÑтом ведром небу:
је ли јаÑан меÑец на заоду,
је л' Даница на иÑтоку звезда;
је ли нама путовати време
на КоÑово, лепо поље равно,
на рочиште чеÑтитоме кнезу.
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Јер знадеш ли, моје чедо драго,
кад оно Ñмо на заклетви били,
како Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ заклињао кнеже,
заклињао, проклињао љуто:
"Ко је Србин и ÑрпÑкога рода,
и од ÑрпÑке крви и колена,
а не дошо на бој на КоÑово,
не имао од Ñрца порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило:
рујно вино ни шеница бела!
Ð*ђом капо док му је колена!"
Леже Стева у меке душеке,
повечера ВаиÑтина Ñлуга,
повечера и напи Ñе вина,
па ишета пред гоÑподÑког двора
и погледа чиÑтом ведром небу:
јеÑте јаÑан меÑец на заоду,
јеÑÑ‚ Даница на иÑтоку звезда;
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
јеÑте њима путовати време
на КоÑово, лепо поље равно,
на рочиште чеÑтитоме кнезу;
ла Ñе шеће коњма у ахаре,
па изведе два коња витеза,
оÑедла и и оправи лепо,
једног Ñеби, другог гоÑподару;
па Ñе шеће у гоÑподÑке дворе,
и изнеÑе крÑтат Ñвилен барјак,
на коме је дванаеÑÑ‚ крÑтова,
Ñви дванаеÑÑ‚ од чиÑтога злата,
и икона Ñветога Јована,
крÑно име МуÑића Стевана;
приÑлони га уз гоÑподÑког двора,
ла Ñе шеће горе на чардаке,
да пробуди гоÑподара Ñвога.
Кад је био чардаку на врати,
коб га коби Стеванова љуба,
загрли га, па га и пољуби:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
"Богом брате, ВаиÑтино Ñлуго,
вишњим богом и Ñветим Јованом!
ДоÑад Ñи ми верна Ñлуга био,
одјако Ñи богом побратиме,
немој будит гоÑподара мога;
јер Ñам, јадна, зао Ñанак вид'ла:
гди полети јато голубова,
и пред њима два Ñокола Ñива,
иÑпред нашег двора гоÑподÑкога;
одлетише на КоÑово равно
и падоше међ' Муратов табор, -
гди падоше, већ Ñе не дигоше.
То, је браћо, ваше зламеније,
бојати Ñе да не изгинете".
Ðл' беÑеди ВаиÑтина Ñлуга:
"Драга Ñеко, Стеванова љубо,
нећу, Ñеко, невере чинити
гоÑподару и моме и твоме;
јер ти ниÑи на заклетви била,
како Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ заклињао кнеже,
заклињао, проклињао љуто:
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
"Ко је Србин и ÑрпÑкога рода,
и од ÑрпÑке крви и колена,
а не дошо на бој на КоÑово,
од руке му ништа не родило:
рујно вино ни шеница бела!
Ðе имао пољÑког берићета,
ни у дому од Ñрца порода!
Ð*ђом капо док му је колена!"
Па ја не Ñмем невере чинити
гоÑподару и моме и твоме".
Већ ушета у чардаке горње,
па пробуди гоÑподара Ñвога:.
"УÑтаните, драги гоÑподару,
јеÑте нама путовати време".
УÑта Стева на ноге јуначке,
и умива Ñвоје лице бело,
и облачи гоÑподÑко одело,
па припаÑа Ñабљу оковану,
па узима кондир вина рујна,
те напија краÑну Ñлаву божју,
Ñретна пута и крÑта чаÑнога,
у Ñвом двору, за Ñтолом Ñвојијем;
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
војводи је то и пре и поÑле.
Па ишета пред гоÑподÑке дворе:
уÑедоше два коња витеза,
разавише крÑтате барјаке;
ударише бубњи и Ñвирале,
дигоше Ñе богом путовати.
Бела и је зора забелила
на КоÑову, краÑном пољу равном.
СуÑрете и КоÑовка девојка.
У руку јој два кондира златна,
оба златна, ал' обадва празна;
под пазуом клобук Ñвиле беле;
за клобуком бела кита перја:
у дну перје Ñребром заливено,
а по Ñреди златом преплетено,
и по вр'у биÑером кићено.
Ðл' беÑеди МуÑићу Стеване:
"Божја помоћ, моја Ñеко драга!
Гди Ñи, душо, на ограшју била?
Откуда ти клобук Ñвиле беле?
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Дај ми, Ñеко, клобук Ñвиле беле,
да га познам кога је војводе;
а тако ми Ñретна пута мога,
невере ти учинити нећу!"
Ðл' беÑеди КоÑовка девојка:
"Здраво да Ñи, кнежева војводо!
ÐиÑам нигди на ограшју била;
рано ме је пробудила мајка, -
ми ранимо те воду грабимо:
кад ја дођо на воду Ситницу,
ал' Ситница мутна и поводна,
ноÑи, брате, коње и јунаке,
турÑке капе и бијеле чалме,
краÑне ÑрпÑке бијеле клобуке;
овај клобук близу краја беше,
ја загази у воду Ситницу
и увати клобук Ñвиле беле:
брата имам од мене млађега,
ноÑим клобук брату рођеноме, -
ја Ñам млада, мило ми је перје".
-
Re: ЕпÑке народне пеÑме о КоÑовÑком боју
Клобук даде кнежевој војводи.
Чим га виде МуÑићу Стеване,
чим га виде, тим га и познаде;
проÑу Ñузе низ гоÑподÑко лице,
удари Ñе по колену руком,
чиÑти Ñкерлет на колену пуче,
златна копча на деÑном рукаву:
"Тешко мени и до бога мога!
Ðа мени је оÑтанула клетва
од мојега чеÑтитога кнеза!"
Клобук даде КоÑовки девојки,
па Ñе маши у џепове руком,
те јој даде три дуката жута:
"Ðај ти, Ñеко, КоÑовка девојко,
а ја идем на бој на КоÑово
у преÑвето име ИÑуÑово.
Ðко бог да те Ñе натраг вратим,
лепшим ћу те даривати даром;
ако л', Ñеко, ја погибо амо,
помени ме по пешкешу моме".
Ударише коње мамузама,
па Ситницу воду пребродише,
ударише у цареви табор.