Printable View
džaba šta kažu, kad neki imaju naviku da mi narušavaju intimnu zonu... a i unošenje u lice, nekako podrazumeva da osetiš dah ili pljuvanje, ma ne zna se šta je gore.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
vidiš, ja ne volim da mi bilo ko bude s leđa... uvek biram poslednji red. :lol:
ko laze taj i krade
ko krade taj i ubija
znaci....
ko laze taj i ubija.... :lol:
površina ličnog prostora ovisi o kulturnim razlikama..recimo,kad dva Rusa razgovaraju,mogu da dotaknu jedan drugoga područjem ispružene ruke.
kod dva Latinoamerikanca il Italijana mogu da se dotaknu laktovima dok razgovaraju,dok ljudi sa engleskog govornog područja izbjegavaju slučajne dodire(isto je i u Japanu i Sjevernoj Evropi)
Razlike su vrlo simpatične jer zamislimo samo kako pozdravlja na nekom poslovnom skupu Latinoamerikanac(srdačnim zagrljajem) jednog lika iz Sjeverne AMerike..ili još gore :
evropski biznismen u posjeti nekoj arapskoj zemlji kad ga prijateljski raspoložen arapski poslovni partner ,uhvati za ruku dok idu ulicom:haha::haha:
korejski biznismeni vaspitavani da izbjegavaju kontakte okom ili dodire(čita: NeDoDiri;) ) vjerovatno će se osjećati neprijatno kad ih zapadnjački kolega stisne za ruku i pogleda u oči(ma koliko poznavali njihove kulturne manire )
Iako naše riječi govore jedno,naše tijelo često govori drugo..obmana,dakle..laganje...nije lako utvrditi da li je neko neiskren ili možda samo napet i nesiguran..ali,neki su istraživači utvrdili koji su to elementi na osnovu kojih se utvrđuje neiskrenost..naravno da nisu isključivi i da se ne mogu generalizovati,ali činjenica je da pomažu u otkrivanju..neki više,a neki manje..
recimo,izraz lica je nešto što vrlo lako kontrolišemo i stoga je ovaj element najmanje pouzdan..ljudi lako odglume emociju na licu,zar ne?
Psiholozi su kategorizovali Prolazne i Potisnute izraze.Ovi prvi su iskrena osjećanja koja prolete licem za manje od sekunde..to su nekakvi mikroizrazi lica kojima se recimo osmijeh zamijeni za sekundu izrazom tuge ili čak bijesa,često ih ne registrujemo.Ali,time možemo da objasnimo zašto ponekad imamo ono neprijatno osjećanje da nas neko ne voli,da mu se ne dopadamo.
Potisnuti izrazi su oni koji se formiraju na iskrenoj i prirodnoj bazi našeg doživljaja nekog ,ali čim čovjek shvati šta se dešava,brzo ih zamijeni izrazom lica koji želi da drugi vide.
DOk sam proučavala neke studije,veoma me zanimala kategorija tzv.lažnih osmijeha:)
Ljudi ga često upotrebljavaju u svakodnevnom životu,a sveprisutan je posebno na televizičnim licima,medijima,poslovnim kontaktima..po čemu se on razlikuje od pravog osmijeha?
Pravi osmijeh ima izvjesnu snagu odnosno raste postepeno do svoje pune snage i shodno tome opada..ima to prirodno trajanje,zapravo gradaciju.
Nadalje,pravi osmijeh je simetričan (da li ste ikad vidjeli da osoba koja je imala moždani udar može simetrično da razvuče oba ugla usana..doktori čak objašnjavaju da je to jedan od prvih znakova da nam se udar dogodio,ako nam pozli,a ne znamo šta nam je-stanemo pred oglealo i pokušamo da razvučemo usne simetrično)
Pored toga,pravi osmijeh oboji cijelo lice..u vanjskim uglovima usana se javljaju zrakaste bore,obrve se maloo spuštaju i oči imaju onaj sjaj koji lažni osmijeh nikad ne proizvede.
Ja to numem... :kk:
mislim.. umem da lažem.. :lol: al ne umem da se smeškam kad mi se ne smeška..
i uopšte, sva mi se osećanja na licu vide...
nego.. koga je briga šta ja umem a šta ne umem..
evo našla sam interesantan tekst u politikiniom zabavniku na ovu temu.. :dance:
Аутор: Жарко Требјешанин
http://razbibriga.net/clear.gif
Илустровао: Добросав Боб Живковић
Своје намере, ставове и осећања човек повремено исказује речима. Али и кад
говори и кад ћути, покретима, погледом, начином ходања, па чак и седења,
стајања или лежања, открива потребе, тајне склоности, симпатије и антипатије.
Ми говоримо помоћу гласовних органа, али разговарамо целим нашим телом
Oви телесни, невербални, невољни и, често, несвесни изрази углавном су много
поузданији показатељи човекових правих осећања и ставова него његове речи,
којима лако може да превари другог, али и себе самог. Тако, рецимо, ако видимо
свог пријатеља како седи погурен, погнуте главе, блед, обореног погледа, који нам
на питање да ли је добро, одговора споро, тихим гласом: „Добро сам”, пре ћемо
веровати ономе што видимо него његовим неубедљивим речима. Познавање
општења без речи битна је друштвена вештина о којој не учимо у школи, а коју је
важно познавати ништа мање него неке друге високо цењене вештине којима се
дуго обучавамо, као што су писање, певање, причање, слушање или читање.
Саопштавање осећања и ставова (осећања и ставови према другим људима
испољавају се различитим обрасцима понашања као што су положај тела, изрази
лица, гестови...)
Самопредстављање (појединац начином облачења, ходања, фризуром, држањем
тела настоји да се прикаже као нападан или мирољубив, сиромашан или богат, као
сексуално или пословно пожељни партнер...)
Подршка вербалној комуникацији (док разговарамо, непрестано шаљемо низ
телесних сигнала као што су покрети руку, ногу, климање главе, мрштење...)
Изражавање друштвене припадности (поздрављање руковањем, скидањем
шешира, клањањем или седењем на одређеном месту, носиљци, на трону,
почасној бини или оптуженичкој клупи)
Вештина читања скривеног значења понашања људи није никаква мистична
вештина, већ је умеће засновано на брижљивом испитивању спољашњег
изражавања унутрашњих, психичких збивања. Чак и ако неко настоји да сакрије
осећања, намере и жеље, оне ће, и против воље, негде „процурети”, у боји гласа,
изразу лица или држању. Сигмунд Фројд је о умећу читања малих знакова рекао:
„Онај који има очи да види и уши да чује може да се увери да нема смртника
способног да сакрије тајну. Ако су му уста нема, он брбља врховима прстију;
издаја цури из сваке његове поре.”
Знати „читати” људе и њихове праве намере драгоцена је способност у
свакодневним односима с брачним партнером, децом, укућанима, партнерима у
љубавним и пословним односима, пријатељима, колегама на послу... Боља процена
нама важних људи, разумљиво, води до бољих одлука у друштвеном и личном
животу.
„Само помислите како би било лепо када бисте могли да знате да ли неко има
позитиван или негативан утицај на вас, или да ли се некоме допадате, то јест да
ли вас неко воли. Зар не би било добро да знате да ли вас неко лаже, или, пак,
има искрене и добре намере према вама? Зар не би било добро када бисте знали да
је неко, привидно миран, у ствари нападан, или да лаже кад каже да вас воли? …
Зар не бисте волели да знате да ли вас неко вара?”, пише Лилијан Глас у
књизи „Знам шта мислиш”, коју је недавно објавио Завод за уџбенике у
библиотеци „Психологија за радознале”.
Очи откривају душу, а поглед љубав
На лицу су најважније очи. Каже се „очи су огледало душе”, јер за изражавање
многих осећања (љубави, страха, радости) нема поузданијег средства од очију. На
основну посматрања погледа неке особе можемо рећи да ли је она весела или
тужна, изненађена или заплашена, да или јој је досадно или не. Када дешифрујемо
нечији поглед, морамо да обратимо пажњу да ли та особа гледа право или склања
поглед у страну, да ли гледа отворено или притајено, да ли подиже обрве или се
мршти...
Како закључујете да се некоме допадате? Тако што обраћате пажњу како вас та
особа гледа. „Ако се некоме допадате, гледаће у вас веома често. Ако се некоме
много допадате, гледаће у вас дуже и од две, три секунде. Зенице ће му се, при
том, проширити. Ширење зеница сигнал је позитивне емотивне реакције”, пише
Лилијан Глас .
У тој књизи она читаоцима открива тајне вештине „читања” људи, откривања на
основу њихових невољних поступака управо онога што они не желе да нам
саопште, што скривају од других. Ова вештина није дар само повлашћених,
посебно даровитих, нити је резервисана само за стручњаке. Напротив, уверава
нас ауторка, вештина одгонетања на основу четири комуникацијске шифре (глас,
говор, лице и тело) скривених човекових тежњи, побуда и осећања је вештина, у
суштини, свима доступна.
Оно што неко говори ваља пажљиво слушати и испитати. Добар познавалац
људи код саговорника прати карактеристичне речи и изразе, као и његове
омиљене теме, јер су оне вербална шифра. Обратите пажњу да ли ваш саговорник
често употребљава заменицу „ја”, стране изразе или вас непрестано прекида. Да
ли он стално прича лоше о другима или говори искључиво о себи?
Говор открива тип карактера
Људи који непрестано оговарају заправо су веома амбициозне личности које
патолошки желе да буду надмоћне, јер се осећају безвредно. Намера им је да
речима повреде и униште особу коју оговарају.
Нарцисоидни тип карактера препознаје се по говору типа „ја па ја”. Он својом
појавом пошто-пото мора да буде у средишту пажње. Самохвалисањем овај тип
аналитичару открива сопствену празнину и несигурност.
Пажљивим праћењем нечијег гласа и његових особина такође можемо много да
сазнамо о карактеру те особе. Најпознатије гласовне шифре, којима се сугестивно
преносе афекти и расположења, јесу: боја (храпав, кмезав), висина гласа (дубок
или пискутав), затим брзина, јачина и ритам говора (спор, брз, монотон, жив,
беживотан, са застајкивањем, уздисањем, наглашавањем). Особине гласа говоре
о стању особе, о њеном душевном здрављу, као и о њеним скривеним намерама.
Нарочито када се јави снажан афекат (страх, бес, очајање) врло га је тешко
сакрити јер он утиче на невољне, неконтролисане промене у гласу. Зато
реченица „Тако ми је драго да те видим”, звучи лажно, ако је изговорена слабим и
безбојним гласом.
Психолози велику пажњу, с правом, посвећују и телесним шифрама. Ова врста
телесног општења нарочито је важна у међуличним односима, јер да бисмо
сазнали да ли нам је нека особа склона или не, да ли нас воли или мрзи, колико је
искрена, надмоћна итд, ми се у највећој мери ослањамо управо на ситне кинезичке
знакове (невољни покрет прстију руке, трзај ноге или усне).
Преко ових телесних покрета (знакова) открива се личност. Држање неке особе
показује њен став према људима из околине, али и према себи самоме. Појединац
који је самоуверен, сигуран у себе, држи се право, усправно, рамена су му
затегнута, а глава подигнута. А особа која је погурена, савијених рамена, по
правилу није самопоуздана, често је нерасположена, тужна. Подбочен став, кад
неко руке стави на кукове и при том избаци лактове, заправо је изазивачки,
претећи став који говори „пази шта радиш”. А кад човек руке држи иза леђа, он
тиме показује отвореност, сигурност и осећање безбрижности.
Особине проницљивих посматрача и тумача језика тела
Умеју пажљиво да слушају шта и како људи говоре
Запажају како изгледају и како се понашају саговорници
Имају развијену способност да запазе и најмањи детаљ
Лако и брзо уче из искуства (не понављају исте грешке у процењивању)
Имају изразито самопоуздање и верују својој интуицији
Имају одлично памћење.
Познато је да руке и прсти говоре како се осећамо, али се мање зна да и наше
ноге говоре. А заправо, ноге су искреније, оне мање лажу него руке, јер на њих
мање обраћамо пажњу и теже их је контролисати. Тако, рецимо, неко може
љубазно да вам се смешка и да му држање руку буде опуштено, али ако
приметите да су му ноге и стопала окренути не према вама, него према вратима, то
је знак да се он, заправо, осећа лоше, непријатно и да би што пре побегао.
Положај главе такође говори о ставу особе. Нагињање главе напред, баш као и
истурање браде у правцу саговорника, несумњиво значи претњу, сигнализира
напад. Али и обрнуто, сагињање главе и повлачење браде према грудима одаје
људе који су повучени, плашљиви, несигурни у себе и без самопоштовања.
Начином облачења људи такође шаљу невербалне поруке својој околини. Људи
који, на пример, носе упадљиву, неумерену одећу јарких боја, тиме као да
вичу: „Приметите ме!” Осим што тако откривају жељу да буду запажени, они
нехотице откривају и несигурност. С друге стране, појединци који су беспрекорно
обучени, закопчани и изузетно уредни, обично су врло дисциплиноване, затворене,
круте и добро организоване особе.
Израз лица неке особе можда је најважнија шифра за откривање личности, њених
осећања, жеља и тежњи. Више од половине невербалне комуникације, 55 одсто,
показују истраживања, чини мимика лица. То је и разумљиво јер је лице
најизражајнији део људског тела због великог броја покретљивих мишића. Пошто је
најпоузданији показатељ расположења и намера неке особе, оно је и најпажљивије
посматран део тела саговорника у поступку општења. Често краткотрајне и
спонтане промене на лицу (нехотични осмех, брз покрет ока, ширење зеница или
лако набирање чела) могу да оповргну оно што неко каже.
Пажљивом посматрачу начин говора, глас, израз лица и држање тела неке особе
може да пружи поуздан увид не само у тренутно емотивно стање, него и у
ментално здравље и особине карактера посматране личности. Онај ко уме да чита
ове четири тајне шифре осетиће се као краљ Соломон који је разумевао немушти
језик животиња. А често ће моћи на основу познавања скривених намера и тежњи
људи чак и да предвиђа њихове будуће поступке.
Положај тела одаје наклоност
Важно је обратити пажњу и на положај тела саговорника према нама. Шта нам,
рецимо, говори када се неко с ким разговарамо читавим телом нагиње према нама?
„Када вам се неко допада, према њему се нагињете. То је знак да сте за ту особу
заинтересовани, да вас занима то што она има да каже. Кад вам је изузетно стало
до некога, тело ће вам се толико нагнути унапред да ће вам ноге остати повучене
уназад. …И обрнуто, кад вам се нека особа не допада, то јест када вам је с њом
досадно или се у њеном друштву не осећате пријатно, нагнућете се уназад”,
примећује Лилијан Глас.
Zamislite da ste upravo vodili težak sastanak. S
ad ocijenite razinu energije tijekom tog sastanka na ljestvici od jedan do deset. Većina ljudi će izabrati osam ili devet. Nažalost, većina ljudi u sobi dala bi vam možda ocjenu tri ili četiri.
Razlog - ono što osjećamo kao visoku energiju, drugima može djelovati beživotno. Kad stvari krenu nizbrdo, najprije se namrštimo, a ako razmišljamo o problemu, vjerojatno postoji paleta grimasa koje iskrivljuju vaše lice.
A to nije najpametnije rješenje jer će se uskoro mrštiti i svi oko vas. Ili kad govorite pred skupinom koja baš i nije otvorena za ono što im želite ponuditi - omekšajte ih tako što ćete ih pokrenuti. Kad krene nizbrdo, nasmiješite se. Prisilite se na osmijeh jer čak i namješteni osmijeh ima učinak. Osim toga, kad se smijete, pomažete i ljudima oko sebe da osjećaju manji stres. Većina zapravo zrcali postupke drugih, pa ako se nasmiješite, i ljudi će se smiješiti vama, ako kimnete glavom, oni će kimnuti vama, što bitno olakšava komunikaciju u stresnoj situaciji.
Ne morate se slomiti, ali nastojte uložiti više entuzijazma i strasti nego u uobičajenim okolnostima. Probajte si jednostavno reći: “Sad ili nikad”. Ako vam je u opisu posla čest razgovor s klijentima, i položaj tijela najviše utječe na stav. Ljudi koji stoje ili sjede prekriženih ruku i glave nagnute prema naprijed pokazuju otpor. No možete ih “slomiti”, odnosno omekšati u trenu. Ponudite ruku na rukovanje ili dajte posjetnicu. Zamolite ih da vam nešto pridrže dok govorite ili postavljajte pitanja skupini na koja se odgovara, na primjer, podizanjem ruke. Time ćete svladati njihov otpor.
Stanite i razmislite
Ako moraju smišljati dok govore, većina švrlja pogledom. Razmislite prije no što počnete - pogledajte u daljinu i, gledajući, kažite.
Sa strane
Dok stojite licem u lice i govorite nešto, to pojačava dojam sukoba. Instinktivno ćete opustiti sugovornika ako pomaknete tijelo u stranu. Držite se kuta od 45 stupnjeva ili - ako želite stvoriti suradničku atmosferu - stanite rame uz rame sa sugovornikom.
Bez dizanja ruku
Gestikuliranje iznad ramena izgleda čudno ili kao da molite Boga da vam priskoči u pomoć jer niste sigurni u sebe. Gledajte prezentacije Stevea Jobsa, on nikad nije dizao ruke iznad ramena.
Moćne poze: Uz pravi stav i gestikulaciju do povjerenja
http://www.24sata.hr/image/mocne-poz...df0e52ec82.jpg
Želite li se istaknuti i brže napredovati, zauzmite jedan od “moćnih položaja”, savjetuju psiholozi.
Prekrižene ruke i pogrbljeno držanje treba izbjegavati jer ostavljaju dojam nemoći i zbunjenosti.
No ljudi koji se drže tako da zauzimaju što više prostora, osjećaju se odvažnijima i moćnima, pa tu sliku o sebi projiciraju i na druge.
Ljudi koji su sjedili raširenih nogu, a ruka im je bila nehajno prebačena preko stolca bili su utjecajniji od onih sa skupljenim nogama, opuštenim ramenima i rukama ispod bedara, pokazalo je američko istraživanje.
Stoga će način na koji komunicirate i govor tijela uvijek više utjecati od titule ili poslovnog položaja.
Važno je i pokazati zanimanje za ono što drugi (primjerice šefovi) govore.
A to ćete najbolje postići tako što ćete se približiti sugovorniku ako stojite ili se lagano nagnete prema njemu ako sjedite, ali ne previše.
Uvijek poštujte osobni prostor čovjeka s kojim razgovarate.
Restoran je najgore mjesto za prvi spoj, a najbolje - kuglana
Govor tijela: Mjesta koja potiču na kretanje i izražavanje tijelom najbolja su za osvajanje jer omogućuju i dodire u prolazu, pa je tako kuglanje odlična ideja za spoj
U restoranima je atmosfera previše uštogljena i onemogućuje ljudima da se ponašaju prirodno, tvrdi stručnjak za neverbalnu komunikaciju Blake Eastman. On smatra da je zbog toga restoran najgora destinacija za prvi spoj, koji bi trebao biti na mjestu koje potiče pokrete, gestikulaciju i animaciju što su klasični znakovi dobrog prvog spoja, piše Daily Mail.
Različite lokacije i situacije ograničavaju govor tijela. Tako je kuglana odlično mjesto za opuštanje i prvi spoj, jer tjera na akciju, omogućuje dodire u prolazu i potiče na zabavu - kaže Eastman.
Umijeće rukovanja: Vaš stisak otkriva jeste li nesigurni ili ne
Uz mlitav stisak ruke izgledat ćeta jako nesigurno odnosno kao da imate problema sa samopouzdanjem, a uz prejak kao svojeglavi i agresivan tip sklon šefovanju
http://www.24sata.hr/image/umijece-r...204-251643.jpg
Rukovanje može čak i popraviti prethodno loš dojam te izgladiti nesporazume. Čvrst i odlučan stisak, popraćen osmijehom te pogledom u oči, kod drugih će ostaviti dojam samopouzdana i inteligentna čovjeka dobrih socijalnih vještina te s kvalitetama uspješnog radnika, ističu psiholozi.
Slab i mlak stisak “mrtve ribe” upućuje na manjak samopouzdanja te na nezanimljivu ili tromu osobnost. Presnažan stisak aludira na agresivnost, svojeglavost i sklonost šefovanju. Radi ostavljanja boljeg dojma tijekom rukovanja preporučljivo je blago se nagnuti prema čovjeku s kojim se upoznajete te ga, dok pružate ruku, s osmijehom gledati u oči.
Ne rukujte se poput političara
Rukovanje s oba dlana, pri čemu netko drugom rukom poklapa vaš dlan, naziva se “političarsko rukovanje”. Njime se želi istaknuti bliskost, no takav će stisak ruke pri prvom susretu ostaviti dojam ulizice, pa ga izbjegavajte.
Donosimo vam drugi ulomak iz knjige ''Govor tijela'' autora Jamesa Borga u kojemu objašnjava kako se ponašamo kada smo nervozni
U radnoj prostoriji, na sastancima i tijekom drugih interakcija većini ljudi stolovi pružaju ''štit'', stoga treba promatrati aktivnosti gornjeg dijela tijela. Moguće je da se ispod stola – pod zaštitom – pokazuje silno puno nervoze.
Prisjetite se razgovora za posao na kojima ste možda bili. Pisaći stol kao kao zaštitni oklop vam je pomogao u smislu da ste se usredotočili na prezentiranje samopouzdanja – od struka nagore. Ili ste možda bili na razgovoru pred komisijom gdje vam je izloženo cijelo tijelo. Nije li razlika golema?
Pisaći stol kao zaštitni oklop
Što se sve događa ispod stola u restoranima za pregovora tijekom poslovnog ručka ili romantičnog sastanka? Ona samouvjerena, strogo poslovna konačna ponuda naizgled nepopustljivom klijentu ili potencijalnom dečku. Što li odaje njihov govor tijela ispod stola?
Kako stoje stvari s odvjetnicima – policijom i slično? Vidjeli ste na TV i u kinu – ispitanika s pogledu izloženom cijelim tijelom. Zašto? Kako bi se iz donjeg, najmanje kontroliranog dijela tijela dobila dodatna informacija. Ostaje činjenica da često podcijenjene noge i stopala otkrivaju mnogo.
Aktivnost upućuje na nelagodu
Ako u stajaćem stavu komunicirate s nekim, jamačno ćete biti u prilici promatrati ponašanje cijeloga tijela te promjene položaja tijela u određenim trenucima. Uzmimo da netko tapka nogama, no ako to nije popraćeno tekstom pjesme ''Mamma mia'' – drugim riječima, ako ne postoji bilo kakva zvučna kulisa – aktivnost upućuje na nekakvu nelagodu i želju za bijegom.
U radnom prostoru – gdje imamo pisaće stolove iza kojih se možemo sakriti – kao i kod stolova za blagovanje u domaćem okruženju, u mogućnosti smo spriječiti donji dio tijela da ''govori'' previše glasno.
Glas
Drugi aspekt neverbalnog ponašanja, neverbalni aspekt govora, pruža nam važne znakove koji, zajedno s ostalim tjelesnim znakovima, mogu otkriti mnogo. Ustvari,većinu prijevara ili zaobilaženja istine odaje govor ljudi. Ne samo sadržajem nego i načinom na koji su stvari izgovorene, no područje za koje smo zainteresirani je, naravno, paragovor.
Sporije govorenje
Moguće je da riječi izlaze sporije od uobičajene brzine govora jer se osoba mora oslanjati na pamćenje umjesto na istinu. Pored toga, odvija se čitav niz spoznajnih aktivnosti jer se od mozga traži iskrivljavanje činjenica, a usto i izbjegavanje propuštanja informacija kroz tijelo. Ukoliko je bilo mnogo ponavljanja možda i nema prepoznatljive razlike u brzini govora.
Šutnje ili stanke
Za vrijeme objašnjavanja se na određenim mjestima mogu pojaviti zamjetne stanke ili šutnje. Varanje je obično popraćeno s više od uobičajenih pauza između pojedinih riječi i rečenica. Također se javlja niz odbačenih rečenica kod kojih nije dovršen tijek misli – zatim nastupa duga šutnja, a govornik se ne vraća na prvobitnu temu nego započinje novu rečenicu.
Način disanja
Netko nastoji u nelagodnoj situaciji zauzeti opušten položaj – bez obzira stoji li ili sjedi – ali izdajnički znak disanja i spuštanja prsa obično je nemoguće prikriti, pogotovo ako su u to uključena i ramena. Kad disanje postane pliće i ubrzanije, k tome još povezano s promjenom glasa dok osoba govori, rečeno vam je štošta.
Nakašljavanje
Činimo to stalno. Gutanje može biti problem jer stresna reakcija uzrokuje suhost grla. Ipak, prekomjerna aktivnost ove vrste ukazuje na krajnju uznemirenost.
Pogreške ili oklijevanje u govoru
Razgovor je ponekad naglašen s mnogo bespotrebnih ''hmmm'' i ''ovaj ...'' umjesto dateče glatko kao kad se ne temelji na izmišljotini.
Visina glasa
Kao i kod svakog drugog pokazivača o kojemu smo raspravljali, tražite promjenu u uobičajenim obilježjima glasa. Visina glasa može poslužiti kao veoma dobro mjerilo za promjenu sugovornikovih emocija, jer emocije uzrokuju povećanje jakosti glasakoje je nadasve teško sakriti. Dakle, glas postaje viši i možda glasniji u usporedbi s uobičajenim.
Ne mogu dovoljno naglasiti kako ne postoji jedan jedincati znak za otkrivanje prijevare, veoma je važno uzeti u obzir sve čujne znakove – ako ih smatrate znakovitima – i objediniti ih s tjelesnim znakovima da vidite postoji li podudarnost.
http://www.24sata.hr/image/postanite...0d3f87b801.jpg
Kad smo pod stresom ili u neprilici bilo koje vrste, često pribjegavamo samoutješnim gestama u koje spada dodirivanje obraza, glave ili kose. (Podsjeća li vas to na vlastito ponašanje?) Zanimljivo je u ovom ponašanju da smo skloni dodirivanju mjesta na kojima su nam pružali utjehu u djetinjstvu. Proizlazi da sebe umirujemo na način na koji su nas tješili dok smo bili mali.
Primjerice, ako nas mori bilo kakva briga, možda ćemo prolaziti prstima kroz kosu(muškarci najčešće na vrhu glave, žene na potiljku). Zvuči li vam to poznato?Jeste li promatrali ''slavnu osobu'' u televizijskoj emisiji nakon što je sjela i pljesak u studiju se stišao? Ruka se diže uvis da poravna kosu na vrhu ili tjemenu (najčešće muškarci). Ili čovjek koji se vraća na parkiralište i iz daljine ugleda čuvara kako ispisuje kaznu? Ruka uvis...
Prepoznavanjem gesta možete ih pravilno tumačiti
Naša koža ima takozvane osjetilne stanice (receptore) koje – zbog svoje senzibilnosti – odmah reagiraju na dodir. Odašilju poruke mozgu i trenutačno nam osiguravaju ugodu. Nemojte nikada podcjenjivati moć dodira. Zbog toga često pribjegavamo samoutješnim radnjama koje gotovo osvježavaju (oprostite što vas ponovo vraćam u djetinjstvo) sjećanja na to kako su nam roditelji i ostale odrasle osobe pružali sigurnost dok smo bili mali.
Tumačenje gesta ruka-na-obraz ili na-glavu zahtijeva malo više truda. Najprije trebate postati svjesni kako ih ljudi najčešće manifestiraju i u kojem dijelu razgovora su prisutne najčešće. To prepoznavanje nam nudi rješenja. Dakako da ste s godinama skupili rezervoar spoznaja u koji posežete posve nagonski. No, kao i sa svim drugim analizama koje ćete raditi iz dana u dan kako biste postali dobar poznavalac, morate obratiti pažnju i postati super-promatrač.
Pokreti ruke i glave otkrivaju osjećaj dosade
Veoma često možete zapaziti geste koje su naznaka da osoba koja vas sluša, iz tko zna kakva razloga (to morate zaključiti sami) nije baš zadivljena vašim riječima ili''prosipanjem mudrosti''. (Isto vrijedi i za vas kada ste na strani slušatelja.) To se može vidjeti tijekom prezentacija proizvoda, među prijateljima u kafiću, na zabavi ili kakvu skupu, za vrijeme predavanja – događa se svugdje.
Tipična gesta ruka-na-lice jest kada ruka podupire cijelu čeljust dok lakat počiva na stolu. Općenito uzevši, što veći dio čeljusti pokriva ruka (cijeli obraz), to je slušaču dosadnije ili je nezainteresiran. Dakle, ako cijela šaka pokriva čeljust i sve do obrva – dosada je ozbiljna. Kad postanemo nezainteresirani ili nam je neka osoba dosadna, postupno se razvija uspavanost koja u konačnici vodi podupiranju glave.
Ako niste sigurni u pokrete tijela, pratite oči
Ako je osoba prije toga pokazivala znakove pozornosti, a onda je iznenada prešla u drugu krajnost, mala je vjerojatnost da je posrijedi dosada. Kao što smo ranije spomenuli, dosada ili nezainteresiranost obično prelazi u uspavanost i ne mijenja se tek tako.
Gdjekad ćete zamijetiti ruku stisnutu u šaku koja nježno podupire donji dio obraza. Može biti da je to znak dosade, no ponekad osoba pribjegava tom položaju kad čuje nešto uznemirujuće ili nešto što ''dira u živac''. Kasnije se ruka može vratiti s lica u prvobitan opuštajući položaj. Oči će potvrditi prave osjećaje.
Međutim, šaka koja podupire bradu je posve druga stvar: baš kao i kada punim dlanom pokrivamo cijeli obraz ili čeljust, obje geste služe za podizanje glave. Signal opasnosti u slučaju da držite prezentaciju, predavanje ili govor i opazite velik broj glava poduprtih na ovaj način.
Što kada uočite signale dosade?
Ako ih prati črčkanje po bloku, sanjarenje (pogledajte u oči!), bezizražajnost, povremeni uzdah, napetost čeljusti i pojačane kretnje udovima – poduzmite nešto pod hitno!
Za provjeru signala dosade treba pogledati u oči zajedno s gestom ruka-na-lice. Ako su oči oborene, napola zatvorene ili je pogled zamagljen (gotovo vrišti ''molim vas, prestanite me mučiti'') možete biti sigurni da treba promijeniti smjer akcije iliodlučiti je li situacija beznadežna i odustati.
Otkrijte je li vaš kolega s posla durilica, njuškalo, manipulator
Težak rad pokazuje pravi karakter ljudi. Neki zavrnu rukave, neki dignu nos, a neki okrenu glavu na drugu stranu. Otkrijte s kakvim tipom kolega zapravo imate posla
http://www.24sata.hr/image/otkrijte-...625-284516.jpg
Nije istina da prekrižene ruke znače samo obrambeni stav
Prekrižene ruke mogu značiti neslaganje, ali i pokušaj da se čovjek udobno smjesti, umor ili i hladnoću, otkriva Nick Morgan te dodaje da lice nije pravi odraz emocija
Najveća zabluda po pitanju govora tijela jest da geste rukama imaju točno određeno značenje. Geste imaju višestruko značenje, pa tako križanje ruku može ukazivati na obrambeni stav, ali isto tako mogu ukazivati na umor, hladnoću ili jednostavno potrebu za udobnim sjedenjem. Moguća je i kombinacija svega odjednom, objasnio je dr. Nick Morgan, američki teoretičar komunikacije. Isto tako, češkanje po nosu ne mora nužno značiti nervozu ili laž. Mogu jednostavno značiti da vas svrbi nos, što je pogotovo često kod žena zbog dugih šiški ili kose.
Zaluđenost govorom tijela potekla je iz proučavanja amblema kao što je znak mira ili srednji prst. Stručnjaci su tako pokušavali na isti način objasniti svaku gestu, no činjenica jest da amblema u svim kulturama ima jako malo te da geste zapravo nemaju neko posebno značenje, dodao je dr. Morgan.
Osim amblema, čitanje signala koji se nesvjesno šalju popularizirale su i TV serije te stručnjaci za govor tijela koji su u izbornim kampanjama nastojali pročitati lažu li politički kandidati ili ne. Upravo su iz tih razloga, neke od zabluda postale dio moderne kulture. Ipak, vrlo često je instinkt puno vjerodostojnijih od uobičajenih objašnjenja, tvrdi Morgan.
S godinama naučimo kamuflirati prave osjećaje
Nije istina da se emocije lako mogu pročitati s lica, ističe Morgan. Kako odrastamo, tako učimo sakrivati prave osjećaje i upravo ta maska nam pomaže da ostvarimo dobre odnose s obitelji, prijateljima i kolegama. Ljudi s godinama vrlo dobro znaju sakriti dosadu, nezainteresiranost, laži, tugu, povrijeđenost pa i ljubav. Iako nisu svi najbolji u skrivanju emocija, ipak nije istina da se na licu sve vidi, dodaje Morgan.
No ono što najviše odaje skrivače svojih istinskih emocija su mikro-ekspresije lica. One su toliko kratke i toliko brze, ali se ipak očituju kao jasan signal određenog osjećaja. Vrlo često mikro-ekspresije traju tek 1/24 sekunde, no iskusno oko će ih uhvatiti.
Stručno oko može prepoznati mikro-izraze lica
Pojam mikro-izrazi lica ili mikro-ekspresije skovao je dr. Paul Eckman, na čijem se liku temelji i TV serija "Laži mi". Da biste ih uočili, potrebno je puno vježbe, a mogu vam pomoći fotografije i video uradci koji prikazuju različite izraze lica.
Tugu će otkriti vrlo lagano spuštanje obrva, a smijeh koji se pokušava sakriti kutovi očiju koji se podižu prema kutevima. Iskrivljene i spojene usne znak su ljutnje, a podignuta gornja usna i pokazivanje zubi gađenje. Razvučena usta i podignute te spojene obrve otkrivaju strah, podignute obrve i lagano otvorena usta iznenađenje, a samo jedan podignut kut usana prema gore ukazuje na zadovoljstvo, piše eHow.
Tijelo otkriva namjeru
Iako dobro maskiramo svoje osjećaje na licu, ne možemo ih sakriti na tijelu zato što ih tijelo prepoznaje prije mozga. Tako će se osjećaj gladi ili ljutnje prije očitovati na tijelu, nego u mozgu. Pa tako ono što na tijelu možete pročitati jest njegova namjera, a ne svjesna misao koju pokušava kamuflirati, objasnio je dr. Morgan.
Vi bolje čitate govor tijela bliskih ljudi nego stručnjak
Vrijeme koje provodite s bliskim ljudima omogućuje vam da bolje čitate njihovo emocionalno stanje. Pa iako vas ponekad mogu zavarati i tvrditi da niste u pravu, vjerujte svom instinktu. Budući da ih poznajete dugo, sitne promjene u njihovim reakcijama puno vam više mogu značiti nego verbalno očitovanje.
Programirani smo osjetiti tuđe osjećaje
Zrcalni neuroni pokreću se u ljudima nakon što mozak osjeti emocije onih koji nas okružuju. Mi te emocije dijelimo i oponašamo kako bismo ih razumjeli. Tako na primjer reagiramo na strah, prepoznajemo ga i u trenu smo pripravni za akciju.
To je zapravo instinkt koji nam pomaže da osjetimo ako nešto nije u redu. Nesvjesni dio mozga reagira na tuđe emocije, a obraćate li imalo pažnje na njih, lako ćete ih prepoznati. Također, što više vježbate, to će vaš instinkt biti točniji.
Ruke govore najviše
Dlanovi okrenuti prema dolje znače samopouzdanje i dominantnost, a okrenuti prema gore ranjivost, neagresivnost, poniznost i nesigurnost.
Usne odaju tihu patnju
Stiskanje usnica označava otpor, ljutnju ili stres. Lagano povinute usne mogu biti prvi znak tihe patnje i razočaranja.
Pogled traje do tri sekunde
Pogled u oči podiže tlak i ubrzava puls. Prakticirajte povremene poglede - gledajte sugovornika u oči najdulje tri sekunde.
Ovi znakovi raskrinkat će, bez imalo sumnje, svakog lažljivca
Ukočenost, "političke" rečenice i neprijateljski stav najjednostavniji su detektor laži. Lažljivac ne naginje glavu, često govori povišenim tonom i odgovara usporeno
Iako je iskrenost vrlina, laž je, nažalost, sastavni dio svakodnevice. Bilo male ili velike, laži su prisutne na poslu, u politici, ljubavi i u obiteljskom okruženju. Ljudi lažu iz različitih pobuda - kako bi se nekome svidjeli, da sačuvaju tajnu, stvore željenu reputaciju ili da izbjegnu kritike i sankcije. Sigurno ste se i sami mnogo puta našli u nedoumici govori li vam vaš kolega, prijatelj ili član obitelji istinu. Kako biste razotkrili lažljivca, obratite pozornost na govor tijela, boju glasa i oči, posebno zjenice koje se šire kada čovjek laže. Lažljivca možete prepoznati i po uznemirenom ponašanju, nervoznom klimanju nogom te po dodirivanju nosa i češkanju iza uha.
Lažljivac nije kooperativan
Lažljivci su skloni prigovaranju, negativnim izjavama, nerado surađuju te zauzimaju neprijateljski stav jer si time smanjuju mogućnost pogreške.
Ne radi to što govori
Postoji čitav niz odstupanja između onoga što lažljivac govori i onoga što čini. Boja glasa neusklađena s izrazom lica upućuje na to da se njegove emocije ne podudaraju s verbalnim izjavama.
Lažljivac ne naginje glavu
Ako se vaš sugovornik ugodno zavalio, opušten je te naginje glavu na jednu i drugu stranu - on na pitanja odgovara iskreno. Lažljivcu su pitanja prijetnje te se drži uspravno i jako ukočeno.
Previše formalnosti
Lažljivci se često izražavaju gramatički besprijekorno, rabe duge riječi te pune, a ne skraćene oblike fraza. To signalizira da nije riječ o ležernom nego o dobro planiranom razgovoru.
Odaje ga govor tijela
Govor tijela nije uvijek pouzdan detektor laži, upozorava psiholog dr. Paul Seager. Vješti lažljivci dobro prikrivaju nervozu i gledaju vas u oči. Stoga dr. Sager savjetuje da je lažljivca mnogo lakše prepoznati ako se pozornost obrati i na verbalne znakove. Pomno slušajte što vam sugovornik govori te obratite pozornost na koji način to čini. Ako, primjerice, sumnjate da vam partner nije vjeran, pitajte ga: "Varaš li me". Ako odgovori: "Ne, naravno da ne!", vjerujte mu više nego ako kaže: “Kako me uopće možeš pitati tako nešto”. Takvo izbjegavanje konkretnog odgovora tipično je dvosmisleno ponašanje. Ponovite pitanje, a ako to razljuti vašeg partnera, vrlo je vjerojatno da nije iskren.
Manje pokreta - manje istine
Trudeći se da bude uvjerljiv, lažljivac svu energiju preusmjerava s tjelesnih pokreta na funkcije mozga. Stoga je naoko mirniji nego inače u normalnim situacijama.
Povišen ton ga odaje
Postavite sugovorniku trik-pitanje te obratite pozornost na boju njegova glasa. Ako se ona mijenja uz postupno podizanje tona, to je pouzdan znak da on ne govori istinu.
Laž usporava odgovore
Mozgu je potrebno mnogo energije da u trenutku smisli i “skuha” laž. Posljedica su osjetni zastoji u komunikaciji, odnosno pauze između postavljenog pitanja i odgovora.
Bombardiranje sumnjivca pitanjima
Lažljivca ćete uhvatiti na djelu postavljajući mu niz teških pitanja. Mutni, nejasni odgovori bez detalja znak su za uzbunu. Inzistirajte na što više detalja jer je time veća i mogućnost da se lažljivac uplete u mrežu vlastitih laži.
Dirnuta priča najteži je ispit
Primijenite policijsku tehniku te nakon što vam sugovornik ispriča svoju verziju događaja, zatražite da vam sve ispriča ponovno, ali obrnutim redoslijedom. Ako je lagao, to mu neće biti jednostavno.