Zanimljivost i vestii iz meteorologije

za kraj:

Važno je naglasiti da koža ima sposobnost samozaštite proizvodnjom melanina koji štiti od UV zračenja, dok ljudsko oko ne poseduje tu sposobnost. Oči se trebaju zaštititi sunčanim naočarima koje sadrže UV-B i UV-A filtere. Proizvođači bi trebali stavljati kategoriju zaštite stakala od vidljivog i UV svetla na prednju stranu naočara. Za opšu upotrebu se preporučuje kategorija 3, a za aktivnosti visokog rizika kao što su planinarenje ili jedrenje preporučuje se kategorija 4. Takođe se preporučuje upotreba naočara s bočnom zaštitom. Koža se najbolje štiti odećom. Šešir, košulja i pantalone pružaju najbolju zaštitu. Proizvođači bi vidljivo trebali označiti odjeću koja propušta UV zračenje. Delovi kože koji nisu zaštićeni odećom trebalo bi zaštititi zaštitnom kremom koja sadrži UV-B i UV-A filtere. Tokom prvog izlaganja suncu preporučuje se krema sa visokim zaštitnim faktorom (oko 30). Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Treba naglasiti da efekat zaštitnih krema zavisi ne samo od kvaliteta kreme već i o ispravnoj primeni. Preporuka je da se zaštitna krema sa zaštitinim faktorom 15 primjenjuje svaka 2 sata da bi bila delotvorna. Pored primene pre izlaganja suncu, potrebna je ponovna primena nakon kupanja. I pored svih upozorenja, većina ljudi sa nestrpljenjem iščekuju leto i mašta o moru i opuštenom ležanju na sunčanoj plaži. Bez namere da bilo kome pokvarime letovanje, podsećamo još jednom: Uživanje u suncu je i dalje moguće ali treba uvažavati preporuke lekara i stručnjaka i imati na umu štetnost ultraljubičastog zračenje!

za kraj:

Važno je naglasiti da koža ima sposobnost samozaštite proizvodnjom melanina koji štiti od UV zračenja, dok ljudsko oko ne poseduje tu sposobnost. Oči se trebaju zaštititi sunčanim naočarima koje sadrže UV-B i UV-A filtere. Proizvođači bi trebali stavljati kategoriju zaštite stakala od vidljivog i UV svetla na prednju stranu naočara. Za opšu upotrebu se preporučuje kategorija 3, a za aktivnosti visokog rizika kao što su planinarenje ili jedrenje preporučuje se kategorija 4. Takođe se preporučuje upotreba naočara s bočnom zaštitom. Koža se najbolje štiti odećom. Šešir, košulja i pantalone pružaju najbolju zaštitu. Proizvođači bi vidljivo trebali označiti odjeću koja propušta UV zračenje. Delovi kože koji nisu zaštićeni odećom trebalo bi zaštititi zaštitnom kremom koja sadrži UV-B i UV-A filtere. Tokom prvog izlaganja suncu preporučuje se krema sa visokim zaštitnim faktorom (oko 30). Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Treba naglasiti da efekat zaštitnih krema zavisi ne samo od kvaliteta kreme već i o ispravnoj primeni. Preporuka je da se zaštitna krema sa zaštitinim faktorom 15 primjenjuje svaka 2 sata da bi bila delotvorna. Pored primene pre izlaganja suncu, potrebna je ponovna primena nakon kupanja. I pored svih upozorenja, većina ljudi sa nestrpljenjem iščekuju leto i mašta o moru i opuštenom ležanju na sunčanoj plaži. Bez namere da bilo kome pokvarime letovanje, podsećamo još jednom: Uživanje u suncu je i dalje moguće ali treba uvažavati preporuke lekara i stručnjaka i imati na umu štetnost ultraljubičastog zračenja!

Grmljavina donosi olakšanje
Kiša i grmljavina donose olakšanje, i to ne samo zato što konačno podižu pritisak nakon teško izdrživog vremena u ciklonu, nego i zato jer je vazduh prepun negativno nabijenih jona. Oni čiste vazduh i popravljaju raspoloženje.

Oblaci pogoduju ispitima
Studenti tokom oblačnih dana više pažnje posvećuju akademskim dostignućima, dok su tokom sunčanih dana zaokupljeni društvom.

Plavetnilo podiže samopouzdanje
Vedro nebo podiže raspoloženje. Samopoštovanje i sampouzdanje su znatno veći, ljudi odvažniji.

Hladnoća preti bolestima
Hladnoća povećava rizik od bolesti krvnih sudova jer je veća sklonost zgrušavanju, a hladnijih dana tokom leta troši se više antidepresiva.


Promene pritiska izazivaju migrenu
Migrena je povezana s vlagom, vetrom i naglim promenama koje se događaju u periodu od jedan ili dva dana. Migrenu može uzrokovati i nizak i visok pritisak.


Nesanica zbog vetra
Kod jedne od tri osobe vetar ima veliki uticaj na zdravlje. Uzrok je glavoboljama, depresiji i nesanici, a češće su i pojave prehlade, gripa i upala kože. Topli vetrovi pogubno deluju na raspoloženje. Niži pritisak vazduha usporava mentalne aktivnosti i skraćuje pažnju i pamćenje. Bolovi u zglobovima i simptomi osteoartritisa jači su kad su pritisak i temperatura vazduha niski, a tada raste i broj porođaja.

Topao vetar izaziva psihoze

Psihoze su veoma rasprostranjena grupa oboljenja koje predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze. Kod ovih ljudi je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifestuje pojavom određenih simptoma. Prodor toplog i vlažnog vazduha sa pojačanim južnim, toplim vetrom dovodi do nastanka psihomotornog nemira, pojačane aktivnosti i agresivnosti. Ovakvi iritativni faktori nadražuju vegetativne centre dovodeći do povećanja krvnog pritiska, napetosti mišića, pojačane refleksne aktivnosti, kao i razdražljivosti. Ovim se pogoršava osnovna bolest tako da pri takvim vremenskim uslovima dolazi do povećanja broja psihotičnih bolesnika i pogoršavanja njihovog stanja. Takođe je primećeno pogoršanje stanja bolesnika pri prelasku sa hladno - vlažnog na hladno - suvo vreme.

Moždani udari zbog niskog pritiska vazduha

Najveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40% i nižeg atmosferskog pritiska (ispod 1010 mbara). Utvrđeno je da preko 80% bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena. Poremećaji krvotoka u mozgu- moždani udari javljaju se češće kod osoba preko 50 godine života, a u poslednje vreme sve češće kod mlađih čak i od 30 godina i to naročito kod povećane vlažnosti vazduha, pada temperature i pojačanog vetra, kada su i najčešći moždani udari koji se završavaju fatalno. Smatra se da je za pojavu moždanih udara najopasniji prodor hladnog fronta u letnjim mesecima.

Velike vrućine povećavaju nasilje i broj samoubistava

Velike vrućine, mogu kod ljudi prouzrokovati toplotni udar, a u najdrastičnijim situacijama i smrt. Zbog lošije termoregulacije teže ih podnose starije osobe i mala deca. Zato, za vreme velikih letnih vrućina treba smanjiti telesnu aktivnost, piti mnogo tečnosti i što više boraviti u klimatizovanim prostorijama. Vreme utiče i na ljudsko raspoloženje, emocije i ponašanje. Tako na primer rezultati stranih studija pokazuju da su za vreme velikih vrućina pozivi policiji zbog nasilja u kući povećani, a samoubistva učestalija.

Visok pritisak izaziva migrenu
Sunčani dani s niskom vlažnošću vazduha većini ljudi su najugodniji. Ipak, visok vazdušni pritisak koji se najčešće povezuje s vedrim vremenom i još vedrijim raspoloženjem, može izazvati migrene - naročito ako pritisak naglo poraste.


Oluja - kriza za reumatičare

Oluju će prvi osetiti reumatičari. Promene vremenskih uslova su karakteristične kod reumatskih oboljenja. Glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja pod uticajem frontova, povećanjem vlage i pada atmosferskog pritiska. Ovi bolesnici su pravi predstavnici meteoropata i oni prvi osećaju promenu vremena. Nagle promene vremena, prelazak sa toplo- suvog na hladno- vlažno vreme, toplo- vlažnog na hladno- suvo i toplo- suvog na toplovlažno deluju nepovoljno na ove bolesnike. Zbog toga, meseci u kojima su česte promene vremenskih prilika i česti prodori frontalnih poremećaja, kao maj i jun, na primer, nisu pogodni za ovu grupu ljudi. Slične probleme imaju i ranjenici, kod kojih intenzitet boli zavisi od vremenskih uslova - bol se pojavljuje pri padu atmosferskog pritiska uz istovremeni porast vlažnosti i temperature (tipična situacija prilikom približavanja oluje), a prestaje nakon prolaska oluje.

Atmosferski frontovi slabe koncentraciju
Poremećaj atmosferskog elektromagnetnog polja, do kojeg dolazi tokom prelaska atmosferskih frontova, slabi koncentraciju, odnosno produžava vreme reakcije (vrijeme potrebno da osoba reaguje na neki podražaj). Stoga su u takvim danima nezgode na poslu i u prometu češće. U nas je broj prometnih nezgoda značajno manji od prosječnog pri anticiklonalnim tipovima vremena ili kada je strujanje u visini sjevernih smjerova. Suprotno tome, dani s brojem nezgoda značajno većim od prosečnog, vezani su uz ciklonalne tipove vremena i generalno praćeni prelazom atmosferskih frontova preko naših područja.

Nagli porast pritiska otežava disanje
Za hronične bolesnike s respiratornim i kardiovaskularnim problemima nepovoljni su nagli prodori hladnog vazduha, praćeni jakim i mahovitim vetrom kao i naglim porastom vazdušnog pritiska.

Narodne izreke o vremenu

Iako je danas nauka znatno uznapredovala, čini se kako pritom ne treba zanemariti ni narodnu meteorologiju. Popularni Lucijin kalendar tradicionalan je metod predviđanja vremena - prognozu dobijamo na osnovu praćenja vremena u periodu od Svete Lucije do Badnjaka (po gregorijanskom kalendaru), odnosno od 13. do 24. decembra. Tih dvanaest dana predstavljaju dvanaest mjeseci u godini, a svakih 45 minuta u danu predstavlja dane u mesecu. Praćenje vremena počinje u ponoć na Svetu Luciju.

nastavak:

Koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru”

Mlak decembar pokvari celu godinu

Kad na Novo leto suce lijepo svijetli, riba, voća i vina dosta ćeš imati “

Zelen Bozic, beli Uskrs”

Siječanjska kiša sve usjeve šiša”

Grmljavica zimska s još većom zimom pritiska

nastavak:

Ako zima ne pokaže svoju glavu početkom zime, pokaže rep na savršetku zime
Ako je uoči Miholja vedra noć, zima će imati veliku moć

Ako na Miholje sjever vuče, veliku zimu i snijeg dovuče

Kiša Miholja, do Božića blaga zima

Koliko ima mrazova prije Miholja, toliko ih bude poslije
Kakvo vrijeme na Malu Gospu nastane, takvo rado još dva mjeseca ostane

Ako na Mateja sunce sja, naskoro lijepa jesen zasja

za kraj:

Ako Mauricija sunce grije, po zimi oštar vjetar brije

U listopadu bura i mraz, siječnja sunčan čas

Mnogo magle u listopadu, mnogo snijega u zimu

Poslije krupe ne treba zvonjenja

Predznaci lepog vremena na osnovu ponašanja životinja

Pauci od ranog jutra pletu mrežu
Pčele su vrlo vredne i odleću daleko od košnice
Mravi danonoćno rade
Svici uveče svetle u velikom broju
Žabe gatalinke izlaze na obalu i leže na lišću, uveče krekeću
Ptice se oglašavaju ugodnim cvrkutom, čak i uveče
Laste visoko lete
Uveče leti mnogo slepih miševa...

Predznaci lepog vremena na osnovu meteoroloških parametara

Kazaljka na barometru tokom lošeg vremena počinje da pokazuje porast pritiska
Vedro nebo ili pojedinačni svetli oblaci
Magla na moru
Jutarnje magle koje silaze u doline
Oblaci koji silaze s vrha planina
Večernje rumenilo
Velika temperaturna razlika između dana i noći

Predznaci lošeg vremena na osnovu ponašanja životinja

Pauci ne pletu mrežu, a ponekad ih i kidaju
Mravi se ranije vraćaju u mravinjak
Pčele se zadržavaju u košnici ili njenoj blizini i ranije se vraćaju s paše
Kukci nemirno lete, zavlače se u skrovita mjesta, razdražljivi su, glasno se oglašavaju i peckaju
Žabe gatalinke ne izlaze iz vode, a uveče se ne čuje kreketanje
Ptice su mirne i ne oglašavaju se
Laste nisko lete
Sova uz jako kreštanje, danju, umjesto noću, odlazi u lov
Veverice besciljno skakuću po drveću i oglašavaju se posebnim zviždanjem
Krtice vrlo aktivno riju i izbacuju velike gomile zemlje...

Predznaci lošeg vremena na osnovu meteoroloških parametara

Postepen i dugotrajan pad pritiska uz visoku temperaturu
Duvanje zapadnih, jugozapadnih i južnih vetrova
Brzo kretanje visokih oblaka od istoka; to je ujedno je znak da najverovatnije severno od nas prolazi hladni front
Visoka relativna vlažnost vazduha kao i njen porast
Jednolični i tamnosivi oblaci pretkazuju dugotrajnu kišu
Halo oko Sunca i Meseca
Snažno jutarnje rumenilo
Magla koja je postojala dan pre, naglo se uzdiže i pretvara u oblačnost

Nevjerojatan tsunami „valovitih oblaka“ prekrio obalu Floride!

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mail Online je objavio vijest o neobičnom vremenskom fenomenu.

Isprva fotografije nalikuju obliku vala tsunamija koji je prekrio obalu Floride. Ali na olakšanje stanovnika Panama Cityja u Floridi, ovaj nevjerojatan niz fotografija pokazuje prirodni fenomen koji uopće nije opasan ni smrtonosan – valovite oblake.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Pilot helikoptera JR Hott je napravio snimke koje pokazuju nisku sumaglicu koja valovitim kretanjem prelazi preko zgrada koje se nalaze u samoj blizini obale.

Tv postaja KATU je izvijestila kako je Hott napravio fotografije dok je letio nad obalom Meksičkog zaljeva, nakon što ga je jedan od njegovih pilota obavijestio o ovoj pojavi.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Prije nego li je njegov helikopter obavila gusta magla Hott je uspio napraviti ove valovite formacije magle.

„Odmah smo uskočili u helikopter čim smo čuli za pojavu ovog fenomena, no nismo mogli dugo ostati u zraku jer je magla prekrila našu zrakoplovnu luku samo par minuta nakon što smo sletjeli,“ rekao je Hott.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Prema objašnjenju, Dr. Grega Forbesa s web stranice Weather.com, „Fenomen se dogodio zbog toga što je topli vlažni zrak stvorio maglu tik do same obale i to pri samoj površini mora, nakon toga je blagi vjetar lagano prebacivao maglu preko obližnjih zgrada, pri čemu se topli zrak hladio kako se dizao u visinu.“

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Dr. Forbes je na svojoj web stranici napisao slijedeće: „Vidite kako se oblaci formiraju tik do obale, a vjetar ih baca preko zgrada, no nakon što pređu preko visokih zgrada oblaci se hlade i nestaju.“

Izvor: Daily Mail // Prijevod: Matrix World
Izvor: www.znanost.com

Američka svemirska agencija je pomoću spektroradiometra na satelitima "Tera" i "Akva" izmerila najveću toplotu koja se emituje sa Zemljine površine i to tik iznad površine, gde su temperature najviše. Prema rezultatima NASA, to je pustinja Lut u Iranu, sa izmerenih 70,7 stepeni Celzijusa!

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Istraživanje je rađeno tokom 2004, 2005, 2006, 2007. i 2009. godine, a upravo je pšustinja Lut najčešće bila rekorder, kao najtoplije mesto na Zemlji. Temperatura od 70,7 stepeni, koja je izmerena 2005. godine, viša je za 12 stepeni od dotadašnjeg svetskog rekorda, izmerenog u Libiji.

U dva navrata kada pustinja Lut nije bila najtoplije mesto na Zemlji, to su bili dolina Kvinslend u Australiji 2003. godine, sa 69,3 stepena Celzijusa, i basen Turpan u pustinji Taklimakan u Kini, 2008. godine, sa 66,8 izmernih stepeni.


Ipak, temperature koje beleže sateliti NASA razlikuju se od onih koje možemo da čujemo u vremenskoj prognozi, budući da postoje velike oscilacije u temperaturi koja se zabeleži na samoj površini zemlje i samo nekoliko metara iznad.

Naučnici su temperaturu na samoj površini zemlje prvi put izmerili 1915. godine u Tusonu u Arizoni (SAD), kada je izmerena temperatura od 71,5 stepen, dok je samo metar iznad iznosila 42,5.

Oba uređaja NASA u stanju su da skeniraju kompletnu površinu Zemlje tokom 24 sata, čime su prvi put popunjene praznine u merenju temperature u različitim delovima sveta, gde zbog nepristupačnosti terena dosad jednostavno nije bilo merenja.

nastavak:

Prva merenja su počela još u julu 1913. godine, kada je u Dolini smrti u Kaliforniji zabeleženo 56,7 stepeni Celzijusa, što je odmah upisano kao najviša temperatura na Zemlji. Međutim, samo devet godina kasnije rekord je oboren u meteorološkoj stanici u El Aziziju u Libiji, gde je zabeležana temperatura od 58 stepeni.

- Najvrelije pustinje na Zemlji, kao što su Sahara, Gobi, Sonoran, depresija Dalol u Etiopiji i Lut, su klimatski oštre i toliko udaljene da je teško vršiti rutinska merenja i održavati meteorološke stanice - kaže Dejvid Midreksler sa Univerziteta u Montani.

Svetska meterološka organizacija ima približno 11.119 stanica širom sveta preko kojih prikuplja temperature sa Zemljine površine. Kada se to uporedi sa 144,68 miliona kvadratnih kilometara površine Zemlje, to znači da imamo po jednu stanicu na svakih 13.012 kvadratnih kilometara.

Zbog toga su sateliti NASA priskočili u pomoć i pružili dosad najpotpuniji i najpecizniji uvid gde se zaista nalazi najtoplije mesto na Zemlji.

http://www.youtube.com/watch?v=kA5ml...layer_embedded

izvor: www.blic.rs

Nevreme koje je danas popodne zahvatilo glavni grad Srbije donelo je neobičnu meteorološku pojavu - pijavicu na Novom Beogradu.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Fotografija je nastala danas oko 17 sati, a da je na njoj pijavica potvrdili su za "Blic" i u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.


- Na slici jeste snimljena pijavica - to je jedan od oblika tornada, ali slabijeg intenziteta i manjih prostornih razmera. Ona se javila u sklopu superćelijske nepogode koja se u severoistočnoj struji premeštala preko Beograda dalje na zapad - rekla je Aleksandra Arsić, meteorolog u RHMZS.

Ona je istakla da ova pojava retka, ali nije neuobičajena za naše područje.

Nevreme u Beogradu izazvalo je potpuni kolaps u saobraćaju.

Poslednji slučaj pijavice koji je zabeležen javio se 14. maja 2010. na širem području Sombora.

izvor: www.blis.rs

Rupa u oblaku iznad Tasmanije široka skoro 1.000 kilometara


Satelit “Akva” američke svemirske agencije NASA uhvatio je 5. juna snimak neobičnog vremenskog sistema kod obale Tasmanije, na kome se vidi ogromna rupa u oblaku, koja u jednoj tački doseže širini veću od 997 kilometara.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Naučnom analizom utvrđeno je da je rupu uzrokovao padajući vazduh, povezan sa visokim pritiskom sistema kod površine Velike australijske omče, ogromnog zaliva na jugu Australije.

Ovalna rupa “isečena” je iz sloja morskih stratokumulusnih oblaka.

Sistemi visokog pritiska često donose lepo vreme i vedro nebo, a to je upravo ono što se dogodilo, na spektakularan način, preneo je "Diskaveri njuz".

Vetrovi duvaju spolja, od područja visokog pritiska, zbog čega ta područja vuku vazduh na dole. Dok vazduh tone, on se takođe zagreva, povećavajući isparavanje i otežavajući vazduhu da zadrži oblake. Sistemi visoko pritiska, koji se zovu i anticikloni mogu da stvore velika, kružna područja vedrog neba.

- Mogli biste to nazvati anti-olujom – rekao je Patrik Minis, atmosferski stručnjak NASA-e.

Za razliku od njih, područja niskog pritiska vuku vazduh na gore i generišu oblake i olujno vreme, često proizvodeći ciklone.

izvor: www.blic.rs

Filmski reditelj Kris Tendži krenuo je u divljinu Australije da potraži lokaciju za film, umesto nje je u Alis Springsu nabasao na jedan od najređih prirodnih fenomena - vatreni torndado. Tendži je uspeo da snimi i preživi ovaj "bliski susret".

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1347950582
Reditelj Tendži je slučajno nabasao na vatreni tornado

Reditelj se nalazio na 300 metara od vatrenog tornada koji se izdizao 30 metara u visinu, a po rečima Tendžija ispuštao je zvuk poput borbenog aviona. Da sve bude još čudnije, u okolini uopšte nije bilo vetra.


Britanski tabloid "Dejli mejl" navodi da vatreni tornado, poznat i kao vatreni đavo, nastaje kada se stub vrućeg vazduha spusti do tla i pokrene požar. Ovakve pojave nisu dugotrajne, pošto vatreni tornado obično nestane za oko dva minuta.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1347952434
Tornado je poznat i po nadimku "vatreni đavo"

Međutim, Tendži kaže da je u ovom slučaju tornado vrteo vatru više od 40 minuta.

- Vreme je bilo savršeno mirno i bilo je oko 25 stepeni Celzijusa, dan je bio u potpunosti bez ikakvih dešavanja. Odjednom, neki čovek je viknuo "Šta je ono?' i ja sam se okrenuo i video 30 metara visoki vatreni tornado - kaže Tendži i dodaje da je bukvalno otvorenih usta posmatrao fenomen.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1347951205

Tendži koji vodi "Alis Springs film i televiziju", naveo je i da je ovo bilo "iskustvo kakvo se desi jednom u deset života".

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/343310...a-u-Australiji

Kao da Australiji u ovom trenutku nisu dovoljne na desetine požara koji bukte u najnaseljenijem južnom delu kontinenta, zapadnom delu ove zemlje sada preti ciklon Narel koji je dostigao opasnu kategoriju 4, ali pokazuje znake slabljenja. Nadolazak ovog ciklona izgleda u isto vreme zastrašujuće i zadivljujuće.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1357899131
Nadolazak ciklona Narel deluje zastrašujuće nestvarno

Ciklon Narel nalazi se samo jednu skalu ispod najteže kategorije 5. Australijski Meteorološki zavod navodi da to znači da bi do sutra maksimalna brzina vetra koju ciklon proizvodi mogla da dostigne 250 kilometara na čas kada nevreme bude stiglo do obalskog područja.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1357899177

Leks Mekaloh, komesar za bezbednost savezne države Zapadna Australija, upozorava kompanije koji operišu na kopnu i moru u ugroženoj oblasti da je ključno da bude dobro pripremljene.

- Najgore što ljudi mogu da urade jeste da potcene snagu ciklona. U udaru ciklona Bobi u februaru 1995. poginulo je sedam osoba, a troje ljudi je stradalo za vreme ciklona Džordž u martu 2007 - rekao je Mekaloh.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1357902626
Vetrovi su digli ogromne oblake dima od požara koji već nedeljama bukte u Australiji

Ciklon Narel, prvi u ovoj sezoni, izazvao je zatvaranje luka iz kojih se prevozi petina svetske proizvodnje rude gvožđa i sve više prekida snabdevanje naftom i prirodnim gasom iz severozapadne Australije. Lokalne aviokompanije već su spremile letove za evakuaciju zaposlenih u rudnicima i radnika sa naftnih platformi.

Veći deo rude gvožđa iz ovog regiona ide u kineske čeličane, ali i u postrojenja u Japanu i Južnoj Koreji. Daleki zapad Australije slabo je naselje, a prostire se na površini koja je četiri puta veća od Teksasa.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/362136...mna-evakuacija

Како пада снег


http://elementarium.cpn.rs/wp-conten...mska-idila.jpg

Снег је поново над градом. Као гост који ретко долази у посету, његова изненадна појава у сивом, хладном дану, уме да у први мах изазове приличну радост. Због поновног сусрета са старим пријатељем, они који га дочекују изађу на прозоре, на тренутак оставе своје уобичајене животне невоље и свакодневне обавезе, понеко чак и телефоном обавести комшије и рођаке о неочекиваном посетиоцу.

Нажалост, снежно задовољство брзо пролази. Снег убрзо постаје гост који ремети свакодневицу, отежава кретање, предуго се задржава и не хаје превише за устаљене навике, тако да изазива испрва тихо гунђање, нервозу, а потом и отворену нетрпељивост. Шта је снег заправо? Шта је то што су деца узалудно ишчекивала целе зиме и што је наједном, почетком децембра, поново дошло?

Каква се наука крије иза снега? Шта је неколико дана падало изнад града, по чему се разликује од кише и леда, како настаје једна снежна пахуља и колико ће разних метеоролошких околности поново морати да се усклади да би се у облацима формирала пахуља?

наставак:

СНЕЖНИ КРИСТАЛИ

Снег је облик воде у чврстом стању чија се кристализација одвија у атмосфери, па иако је његова хемијска формула H₂0, иста као код воде или леда, снег се прилично разликује од суснежице и ледене кише.

Кишне капи, настале кондензовањем водене паре у облацима, могу се због ниске температуре током пада замрзнути и претворити у суснежицу и лед, али тако настале залеђене честице нису снег и разликују се од снежних пахуља по свом облику и структури.

Кључни разлог за то је што пахуље настају већ у облацима, где се снежни кристали формирају директно из водене паре. Пахуље могу бити сачињене од једног или више спојених кристала, док се при вишим температурама граде од великог броја кристала и на земљу падају у снежним грудвицама.
Сваки снежни кристал је заправо кристал леда, тако да његову геометрију одређује геометрија молекула воде који је састављен од једног атома кисеоника и два атома водоника, међусобно размакнута за 105 степени.

У леду се молекули воде везују у низове правилних шестоугаоних прстенова, па лед има хексагоналну кристалну решетку. Елементарна ћелија кристала леда је у облику шестостране призме, геометријског тела са два шестоугла у основама и шест правоугаоника у омотачу, у чијим се теменима налазе молекули воде.

Раст снежног кристала почиње у облаку суперзасићене водене паре тако што се молекули воде кондензују око сићушне честице прашине и образују шестострану призму на коју се додају нови слојеви молекула. Испрва, док је кристал малих димензија, он расте споро и читава решетка задржава исти облик.

Како снежни кристал постаје све већи, његових шест углова бивају све више размакнути и све више окружени суперзасићеним ваздухом, тако да углови почињу да расту за нијансу брже од остатка кристала.

Због ове мале разлике у брзини на угловима, шестоугаони кристал почиње да се грана у шест кракова. Околни атмосферски услови су практично исти за све краке, тако да они расту приближно на исти начин и истом брзином. Зато све снежне пахуље имају шест међусобно идентичних кракова.

наставак:

ЈЕДИНСТВЕНА СИМЕТРИЈА

http://elementarium.cpn.rs/wp-conten...pahulja-01.jpg

Раст снежног кристала и коначан облик пахуље пре свега зависе од концентрације влаге у облаку и температуре ваздуха.

У лабораторијским експериментима са контролисаним условима утврђено је да при различитим температурама, у интервалу од -3 до -20 °C, настају пахуље које се међусобно драстично разликују. Нa -5°C обично настају пахуље са најдужим крацима, док се између -20°C и -15°C формирају пахуље у облику равних шестокраких кристала.

Током обликовања свака пахуља непрестано преживљава драматичне измене у окружењу, бива ношена на разне стране облака, трпи различит притисак и влажност, али се те промене једнако одражавају на све кракове у једној пахуљи, што без обзира на сложеност коначно добијене структуре, обезбеђује њихову симетрију. Због ове симетрије, све пахуљице на први поглед изгледају слично.

Међутим, никада из облака на тло неће пасти две потпуно исте снежне пахуље. Вероватноћа да настану две индентичне пахуљице скоро да је једнака нули, управо због прилично несталних услова у којима поједине пахуље настају, али и због молекуларне структуре леда. Услед постојања више изотопа водоника и кисеоника, на сваких 5000 молекула воде јавља се један који се разликује од осталих.

Омањи снежни кристал садржи неколико хиљада милиона милијарди молекула воде, што значи да у њему има око милион милијарди молекула који се разликују од осталих. Они су насумично распоређени по кристалној решетки, чинећи сваки снежни кристал јединственим.

Када би у свакој години настало милион милијарди пахуља, вероватноћа да се чак и током периода од 15 милијарди година, колико износи старост целе васионе, формирају две до у молекул индентичне пахуљице и даље је практично нула.

наставак:

ЗВУЦИ НА СНЕГУ

Снег данас привремено или стално покрива око 23 процента површине Земље. Уобичајено, снег пада северно од 35° и јужно од 35° географске ширине, а ближе екватору се јавља врло ретко и то на надморским висинама изнад 5000 метара.

Осим за климу, снежни покривач је значајан за многе биљне и животињске врсте. Слаба проводљивост топлоте штити поједине врсте од смрзавања током зиме, док отопљавање снега наводњава земљиште.

Занимљиво је да снег, осим што слабо проводи топлоту, лоше проводи и звук. Будући растресит, налик на материјале који се у грађевинарству користе за звучну излоацију, снежни покривач добро апсорбује амбијентални звук услед чега настаје добро позната тишина, тајац после снежне вејавице. Када се довољно наталожи и временом постане гушћи, више није тако добар апсорбер звука.

Међутим, тада се јавља једна појава омиљена код људи који уживају у шетњама по снегу. Сабијени снежни кристали на довољно ниској температури, уместо да се топе, пуцају под ногама, што изазива ефекат шкрипања. Када се температура подигне, кристали почињу да се топе под корацима и звук нестаје, тако да се шкрипање снега најчешће јавља ноћу и у хладним јутрима. Снег прате и разне друге, донекле необичне појаве, чисто литерарне.

Љубитељи снега се могу пронаћи у извесном броју књига о једној врло специфичној чежњи за удаљеним светом белине, за мистериозним светом „код Хиперборејаца“ или пак у нешто популарнијем Осећају госпођице Смиле за снег. Чаролија снега је у таквој тежњи несумњива. Пахуље се увек у хаотичном лету спуштају на тло и стварају снежни покривач који у белини, у невиности на коју асоцира, уравнотежује сваки предео, улепшава призоре прљавог града и укида ружне овдашњости. Изазива тишину.

Na Antarktiku je u avgustu 2010. godine izmerena rekordno niska temperatura od minus 93 stepena Celzijusova, navodi se u danas objavljenim naučnim podacima.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1386661162
Mapa Antarktika s označenim mestom na kom je izmereno minus 93 stepena Celzijusa

Naučnici su ovo otkrili dok su analizirali podatke o globalnoj temperaturi koje su sateliti sakupili u poslednje 32 godine.
Potvrđeno je da visoki greben na Istočnom antarktičkom platou sadrži džepove zarobljenog vazduha čija je temperatura 10. avgusta 2010. godine dostigla rekordno nisku vrednost.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1386661242
Antarktik na snimku NASA

Dosadašnji rekord bila je temperatura od minus 89,2 stepena, izmerena 1983. godine u ruskoj istraživačkoj stanici "Vostok" u istočnom delu Antarktika, izjavio je Ted Skambols, vodeći naučnik Nacionalnog centra za sneg i led u Bulderu, u Koloradu.

- Pretpostavljali smo da će ovaj antarktički greben biti ekstremno hladan i hladniji od Vostoka, zato što se nalazi na planini - rekao je Skambos.

Otkriće ekstremno niske temperature dogodilo se tokom istraživanja o snežnim dinama, kada su naučnici želeli da saznaju da li površinski sloj snega propada kroz uočene pukotine.

Veoma niska temperatura nastaje kada vazduh ostane zarobljen na jednom mestu duže vreme. Ukoliko je nebo vedro nekoliko dana, tlo emituje preostalu toplotu, a iznad snega se formira sloj veoma hladnog vazduha.

izvor: www.blic.rs

Arktička zima koja je zahvatila američki Srednji zapad je pretvorila veći deo Velikih jezera u led, a oblast oko njih u zaleđene bele ravnice.

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1392585840
Ledenice u pećini kod jezera Superior

Na najvećem od tih jezera, Gornjem jezeru ili Superioru, mogu se videti prava umetnička dela koja je stvorila zima. Pećine koje su se formirale proteklih vekova duž obale Gornjeg jezera u severnom Viskonsinu sada su se transformisale u neverovatne ledene skulpture.

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1392584571

Vodopadi koji su se sa litica spuštali u jezero pretvorili su se u ledene stubove.

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1392584587

Ledenice se spuštaju sa plafona pećina poput ogromnih lustera, neke od njih su tanke i oštre poput igala, a druge izgledaju tako komplikovano, kao da ih je izgravirao neki umetnik.

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1392584755

Pristup ovim pećinama je moguć samo preko jezera, ali led na jezeru toliko čvrst i debeo, da ljudi mogu slobodno da da hodaju po njemu, pa su mogli da došetaju do pećina, prvi put od 2009. godine.

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1392585193

Oko 35.000 ljudi je posetilo ove pećine od početka godine.

http://www.youtube.com/watch?v=_g7_SRaMP8M#t=1

NASA šokirana novim nalazima na Antarktiku: Ovo je samo početak. Biće mnogo, mnogo gore

Američki naučnici upozoravaju da je klima promijenjena i da je čovječanstvo "prošlo tačku sa koje nema povratka

http://www.6yka.com/img/s/656x350/up.../anatrktik.jpg

Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji (iz NASA) upozoravaju da je topljenje ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku - nezaustavljivo, nakon što su proučili podatke sakupljenje u posljednjih 40 godina.
http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1399973214
Posljednje ispitivanje pokazuje da šest ledenjaka koji se otapaju u Admunsenovo more - rapidno nestaju.

Ledeni "plašt" na zapadnom Antarktiku ključan je za rast nivoa mora i sadrži 2.2 miliona kubnih kilometara leda, odnosno čini deset odsto ukupnog volumena leda na Antarktiku.

Ako bi se taj led otopio, nivo mora "porastao" bi za čak 4.6 metara, što bi dovelo do potapanja obalnih gradova.

Šest ledenjaka u zapadnom Antartktiku sadrže dovoljno vode da nivo mora poraste za 1.2 metra.

Studija objavljena u časopisu "Nauka" Univerziteta u Vašingtonu predviđa da će se jedan od ledenjaka urušiti i otopiti za 200 do 500 godina.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1399973293
Njegov nestanak može, potom, dovesti do nestanka cijele zapadne ledene ploče.


Ranija predviđanja govorila su da će nivo mora porasti za 98 centimetara do 2100. godine.

Ipak, nova istraživanja daju malo više vremena čovječanstvu da nađe način da uspori klimatske promene.

Meteorološki sajt "SerbianMeteo" saopštio je da je ciklon koji je 13. maja zahvatio Srbiju dobio ime "Tamara".

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1400180719
Ukupne količine padavina koje je model GFS davao nekoliko dana unapred su se veoma dobro podudarile sa realnim stanjem sada

- Od ove godine smo na SerbianMeteo forumu počeli da dajemo imena ciklonima, pa je ovaj ciklon po dogovoru nazvan "Tamara" - navodi se na ovom sajtu.

Sajt navodi da je Srbija od utorka, 13. maja, pod uticajem ciklona Tamara, koji će ostati zapamćen kao najkišovitiji ciklon od kada se vrše meteorološka merenja u Srbiji.

"Statistički, verovatnoća da ovakav ciklon zahvati Srbiju je veoma mala. Dešava se ponekad da neka manja područja zahvati kiša nalik ovoj, ali da zahvati ovako velike površine, jednostavno nije zabeleženo u istoriji meteoroloških merenja kod nas", piše "SerbiaMeteo".

Teoretski gledano, u Srbiji su mogući i razorni tornadi, ali ipak nisu zabeleženi, osim u vidu jačih trombi (pijavica). Samim tim, uvek postoji mogućnost i za ovakav ciklon. Neverovatno je da se podudarilo da istovremeno bude tolika dubina ciklona, njegovo trajanje i putanja kojom se kretao. Ako analiziramo tu putanju, ona je gotovo nestvarna. Ciklon se danima „vrteo oko Srbije“, a da pritom nije slabio. Ovako je izgledao ciklon na prognostičkoj karti GFS modela:

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1400180870

A ovako je izgledalo večeras u 20h:

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1400180884

Jasno se vidi da je veći deo centralne i istočne Evrope pod uticajem ovakvog ciklona, a da je Srbija tu praktično u samom centru.

Jedan od glavnih razloga što se ovaj ciklon nije ugasio nad kopnom je relativno visoka temperatura i vlažnost vazduha. Temperaturna stratifikacija sa visinom je nad unutrašnjosti Balkana bila idealna za ciklogenezu i produbljivanje ciklona. Gotovo kroz celu troposferu je postojao sloj potencijalno nestabilnog vazduha sa relativnom vlažnošću blizu 100%, što je stvorilo idealne uslove za formiranje nimbostratusne oblačnosti sa ugnježđenom konvekcijom. Zbog svoje dubine, ciklon se neprekidno „punio“ toplijim vazduhom sa juga i istoka, što je produžavalo život i jačinu ovog ciklona.

Slabljenje ciklona se konačno očekuje večeras, i to prvo u prizemnim slojevima atmosfere, a tek tokom sutrašnjeg dana i na visini. Dakle, to će u petak biti samo visinski ciklon nad Srbijom:

http://www.blic.rs/data/images/2014-...ver=1400180914

Svedoci smo nezapamćenih poplava koje već dva dana haraju širom Srbije, ali ovaj ciklon je i po meteorološkim podacima ušao u istoriju. U Beogradu, Loznici i Valjevu je uveliko premašen maksimum dnevne količine padavina. Za Beograd je taj masimum do sada iznosio 94mm (litara po metru kvadratnom) iz juna 1994. Jutros je izmerena količina od neverovatnih 108mm za 24h u Beogradu. U Valjevu je 24h palo takođe 108mm, a u Loznici 110mm (najviše u Srbiji).

Обилне кише предвидјели још 1995.
Подручје Балкана поштеђено је урагана, није на мети монсуна ни цунамија, али посљедњих година биљеже се временски екстреми нетипични за овај дио Европе
http://www.rtrs.tv/_FOTO/nwz/0384/038464.jpg
Поплаве тренутно односе људске животе и наносе огромну материјалну штету ових дана у БиХ и Србији. Зимус је било мало снијега са температурама изнад просјека, док нас је 2012. захватио ледени талас са великим снијегом који је одсјекао људе у планинским селима и донио ђацима ванредни зимски распуст. Прошлог августа Балкан је био најтоплије подручје у Европи са 41 степен целзијуса, колико је мјерено у Мостару и Подгорици.
Крајем априла, БиХ је била домаћин конференције директора националних хидрометеоролошких завода југоисточне Европе. На скупу у Бањалуци чуло се да су поплаве које су захватиле регион симптоми процеса промнене климе због глобалног загријевања.
Широм свијета посљедњих година биљеже се хидрометеоролошке појаве које научници повезују са најављеним климатским промјенама, упозоравајући да су екстремне временске прилике у разним дијеловима свијета. Метеоролозима се може приговорити да нису увијек прецизни, али климатолози су добро предвидјели учесталост обилних киша. Расположиви подаци указују да ће загријана планета искусити учесталије обилне падавине, повезане са интензивнијим хидролошким циклусом и повећаним капацитетом топлије атмосфере да задржава влагу, написали су прије 20 година аустралијски научници.

Обилније кише као посљедица топлије атмосфере појављују се као константа у разним научнима предвиђањима. Прогнозе су засноване на физици: угљен-диоксид загријева ниже слојеве атмосфере која онда задржава више влаге, а како се загријева и површина океана, више влаге испарава.
У дугорочној процјени Европске агенције за животну средину из прошлог јуна наводи се да ће Стари континент у будућности чешће бити погођен поплавама, дјелимично и због климатских проблема.
Иначе, највише трошкова од природних непогода у Европи изазивају поплаве, а ти трошкови стално расту од 1980. Прошлог јуна у поплавама у централној Европи погинуло је најмање 11 особа. Погођене су биле Њемачка, Чешка, Аустрија, Словачка и Мађарска. Осим климатских промјена које утичу на ову појаву, све већи трошкови протеклих деценија могу се приписати и томе што више људи живи у плавним подручјима, закључила је ЕЕА.

Najveći stručnjak za padavine tvrdi: Katastrofa s poplavama će se ponoviti!

http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...djen-Curic.jpg
“Da smo poslušali UN prije 24 godine, do katastrofe ne bi došlo“, kaže za Telegraf redovni profesor Instituta za meteorologiju prof. dr Mlađen Ćurić.

U trenutku kada je ciklon Tamara počeo da lije nad Srbijom, ovaj stručnjak kome je uža specijalnost fizika oblaka koji dovode do formiranja padavina, znao je da nas je stigla kazna zbog nemarnosti koju smo pokazali sad već davne 1990, piše Telegraf

'Te 1990. godine, Ujedinjene Nacije su svim svojim članicama saopštile rezultate tridesetogodišnjeg istraživanja, koje je obuhvatilo period od 1960. do 1990. U izvještaju su upozorile da najveću opasnost po živote i imovinu ljudi predstavljaju atmosferske nepogode, od kojih čak 90 odsto otpada na snažne ciklone, tornada, uragane, sniježne oluje, poplave, jake olujne vjetrove, toplotne talase, samo deset odsto otpada na zemljotrese i vulkane', kaže profesor Ćurić, pa nastavlja:

'UN su tada savjetovale sve zemlje članice da naprave projekte u kojima će stručnjaci izučavati elementarne nepogode koje su se dešavale, te bi zahvaljujući saznanjima do kojih dođu, mogli da ih najave. Kod nas to tada niko nije shvatao ozbiljno', priča ovaj profesor i objašnjava kako je on tada predložio projekat Saveznom Hidrometeorološkom zavodu, koji ne samo da nije prihvaćen, već ni u godinama koje su uslijedile niko nije napravio sličan projekat.

Ovih dana smo, kako kaže profesor, platili ceh zato što nismo poslušali UN.

'Sve ovo što nam se dogodilo nije greška sadašnjih hidrometeorologa, jer oni ne mogu da predvide kako će se cikloni kretati i koliko će kiše donijeti. Ta istraživanja se rade jako dugo, minimum pet-šest godina. Sad ako bismo se odlučili da ispravimo grešku iz prošlosti, taj projekat bi mogao da bud gotov tek 2020. godine'.

Na pitanje šta bi tačno podrazumjevao taj projekat, ovaj profesor objašnjava da je potrebno analizirati svaku oluju koja se dogodila u Srbiji. Tu bi se dalje analizirale štete koje su načinjene, pa bi se uz određene naučne metode moglo predvidjeti kada i kakva bi bila sljedeća nepogoda. Samim tim, mogle bi se spriječiti ogromne štete.

Prognoze profesora Ćurića za naredni period nisu optimistične.

'Očekuje nas sigurno još ovakvih nepogoda. Evropa je klimatsko područje slično našem. Zašto bi se nešto dešavalo u Poljskoj, a da se ne dešava kod nas? Atmosfera je fluidna sredina, te se ne može tačno predvidjeti kad će se nešto dogoditi, ali je apsolutno sigurno da se ovakve nepogode mogu ponoviti', smatra profesor Fizičkog fakulteta.

'Istog ovog ljeta može da se ponovi nepogoda slična onoj koju smo upravo preživjeli. To ne bi trebalo da se dogodi, jer se prema statistici ne dešava tako često, ali u teoriji je moguće', napominje Ćurić.

Kao ilistraciju ove teze, profesor Fizičkog fakulteta navodi primjer Italije koju su 2011. pogodile strašne nepogode. Kako kaže, tad je u severnom dijelu ove zemlje “palo dva do tri puta više kiše nego kod nas sada.

'Ali, oni su bili pripremljeni i nije bilo tako tragično kao kod nas. Italijani su pametnije radili i pripremali život za takve opasnosti. Na primjer, nisu zidali kuće uz rijeke', zaključuje profesor Ćurić.