smrt kućnih ljubimaca

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od babsi

Rasplakah se i ja sad citajuci ovu temu :( Joj prico, tacno znam koliko ti je tesko i kako pogled na svako mesto gde je boravio, leskario boli sad...
Ja sam uvek nakon smrti kucnog ljubimca, a otkad sam ovde na selu toga je bilo i bilo jer u blizini imam trovace zivotinja, bol lecila tako sto bih neku dusicu sa ulice donela kuci i pazila je. A otkad sam odrzala miting pred komsijama o trovanju zivotinja i posledicama pred zakonom, to se vise ne desava za divno cudo,a ovi sto sam ih donela sa ulice su tu i uzivaju.
Ukoliko se odlucis da uzmes novo mace, kod mene ima jedno prelepo crno kao ugalj, ima par meseci, nije veliko, odnekud se tu stvorilo, a ova moja banda nece da ga primi u svoje drustvo, svi ga tuku jadnog. Ne znam ni da li je devojcica ili decak, ali je prelepo sa divnom sjajnom dlakom, ja ga hranim, malo je plasljivo i bezi kada krenem ka njemu. Ima neke divne zlatne oke.

---

jao, fajf...pa to kao moj mačor :( vidi da l je muško, ako možeš, pa mi javi. imam već ženku, ali bih tako nekog malog koji me podseća na ovog mog mučenika.

Ja nosim na duši jednog kanarinca Ćiru. Kada smo bili studenti, gazdarica nam je ostavila Ćiru na čuvanje, pokazala nam gde stoji hrana i kako da ga hranimo.
Međutim prošao je ceo dan, mi mu nismo dali da jede, jer smo zaboravili.... nismo imali naviku. Kada smo sledeće jutro stavljali hranu u malu posudicu ispred, videli smo da se Ćiro ne kreće uopšte, maltene ne mrda...Ja malo udarim u kavez i počnem da mu tepam...tipa ''Gde si Ćiki''..tako mu je i gazdarica tepala..Međutim Ćiki samo napravi obrt oko žice na kojoj je stajao i izvrnu se na leđa...Katastrofa...Ništa, podignemo Ćikija, namestimo ga na onu žicu da stoji, jer su mu se već ''prstići'' tako i savili, pa je mogao da se pričvrsti na tu žicu..(to smo uradili zbog gazdarice, da pomisli da je sve ok)
I dan danas se osećam krivom za njegovu smrt...:( Možda bi on uginuo sve jedno...ali mi to ne znamo...

Inače, nikada nisam imala kućnog ljubimca. Pretprošle godine nam je na mestu gde imamo maline došao jedan mali slatki psić, nazvali smo ga Murga. I taman kada smo se navikli na njega i kada smo hteli da ga odnesemo snahinom ocu, jer je on pokazao interesovanje za njega...on je pojeo negde nešto i otrovao se...Iako dugo nije bio sa nama, njegov nestanak se itekako osetio...
Tako da mi je potpuno razumljivo zašto je tuga za kućnim ljubimcem tako velika...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Sagacity

Ja nosim na duši jednog kanarinca Ćiru. Kada smo bili studenti, gazdarica nam je ostavila Ćiru na čuvanje, pokazala nam gde stoji hrana i kako da ga hranimo.
Međutim prošao je ceo dan, mi mu nismo dali da jede, jer smo zaboravili.... nismo imali naviku. Kada smo sledeće jutro stavljali hranu u malu posudicu ispred, videli smo da se Ćiro ne kreće uopšte, maltene ne mrda...Ja malo udarim u kavez i počnem da mu tepam...tipa ''Gde si Ćiki''..tako mu je i gazdarica tepala..Međutim Ćiki samo napravi obrt oko žice na kojoj je stajao i izvrnu se na leđa...Katastrofa...Ništa, podignemo Ćikija, namestimo ga na onu žicu da stoji, jer su mu se već ''prstići'' tako i savili, pa je mogao da se pričvrsti na tu žicu..
I dan danas se osećam krivom za njegovu smrt...:( Možda bi on ugunuo sve jedno...ali mi to ne znamo...

Inače, nikada nisam imala kućnog ljubimca. Pretprošle godine nam je na mestu gde imamo maline došao jedan mali slatki psić, nazvali smo ga Murga. I taman kada smo se navikli na njega i kada smo hteli da ga odnesemo snahinom ocu, jer je on pokazao interesovanje za njega...on je pojeo negde nešto i otrovao se...Iako dugo nije bio sa nama, njegov nestanak se itekako osetio...
Tako da mi je potpuno razumljivo zašto je tuga za kućnim ljubimcem tako velika...

---

eh :(
danas sam se izjadala jednoj mojoj komšinici, koja ima psa, a pre 5 godina je ispratila svog astora...isto se ubila od plakanja tada kao ja sad.
eto, ona me razume.
vi me razumete. hvala.

Hocu prico, ono nije stalno ovde, negde se krije, pa dodje na klopu, cim se pojavi nekako cu ga uhvatiti da vidim da li je bata ili seka i javljam ti. Medeno je.
Ranije sam mislila da ako nakon smrti ljubimca ja odmah dovedem drugog, da ih na taj nacin nekako izneverim, tako nekako. Ali onda razmislim kako cu zapravo kad donesem macence sa ulice spasiti jedan mali zivot od gazenja, pasa lutalica koji ih dave, gladi, hladnoce... pa na taj nacin ublazim taj neki osecaj krivice. I zaista mi bude lakse, zaokupim se negom te zivotinjice, ali naravno da ljubav i secanje na uginulog ljubimca nikad ne prestane.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od babsi

Hocu prico, ono nije stalno ovde, negde se krije, pa dodje na klopu, cim se pojavi nekako cu ga uhvatiti da vidim da li je bata ili seka i javljam ti. Medeno je.

---

hvala.
imam još uvek užasnu želju da nabavim mačorčića. pusta mi kuća bez njega.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mona

:sad:

---

mona, ovi mačići iz inđije su već svi dati, osim jednog, koga su zadržali. eto :(
izgleda da mi nije suđeno da imam mačka :place:

dobila sam lepog mačka pre 4 dana. srećna sam.
mačak je lep, slika je na ''ljubimcima'', deluje mi zdravo i mnogo je mazan. dopušta da ga gnjavim i tako bar malo zaboravim mog malog crnog mučenika.

joj kad tako spomenes tvog malog mucenika, meni srce 'oce pukne.... odmah se sjetim i svojih mucenika ...
ne moze to da se zaboravi, ma kakvi.... uvjek imam jos maca al svaka je za sebe... ko i ljudi, ne moze niko nikog zamjeniti pa to ti je...