Printable View
690. Pet blagoslova
Pet je blagoslova, domaćini, koji obasipaju ispravnog čoveka u njegovom praktikovanju vrline: veliko imanje zahvaljujući njegovoj marljivosti; dobra reputacija; srdačan susret, bez zazora, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili asketama; spokojna smrt i, posle raspada tela, posle smrti, preporađanje na srećnom odredištu, na nebesima.
Buda
Mahaparinibbana sutta, DN 16
Siromaštvo je majka kriminala, a blagostanje majka nemorala.
Aristotel
691. Gubitak i dobitak
Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti.
Monasi, dobitak imetka jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti.
Buda
Kalyanamitta vaggo, AN 77-78
692. Vrlina
Vrlina jeste temelj,
podrška i prvi uzrok
svemu što je dobro i lepo;
zato svoju vrlinu pročistiti treba.
Theragatha, 612.
http://www.bazaardesigns.com/wp-cont...s-on-leaf1.jpg
693. Ko želi da svoju dobrobit zaštiti
Onaj ko želi da svoju dobrobit zaštiti,
ko se trudi da do smirenja stigne, ovako treba da čini:
nek bude u dobru vešt i iskren, veoma iskren,
za pouku prijemčiv, blag i skroman.
Malim zadovoljan, bez velikih prohteva,
bez mnogo obaveza, jednostavnog života,
smirena srca i pronicljivog uma,
bez gordosti i lak onima koji ga pomažu.
Neka ne učini ni najmanju stvar
zbog koje bi ga kasnije mudri koriti mogli.
Nek ispuni sebe mišlju: zdrava i bezbedna,
neka sva bića budu srećna.
Buda
Metta sutta, Sn 143-145
694. Lek
Onaj ko odloži sa strane ono što želi, kako bi uradio ispravnu stvar,
čak i kada to jeste teško, sličan je bolesniku koji redovno uzima lek.
Kasnije, on će biti taj koji se raduje.
Đa. V,499
695. Neplemenita sreća
Postoji, monasi, pet struna čulnih užitaka. Kojih pet? Materijalni oblici dostupni oku, prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. Zvukovi dostupni uhu, mirisi dostupni nosu, ukusi dostupni jeziku, dodiri dostupni telu, i svi su oni prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. To su, monasi, pet struna čulnih užitaka.
Koja god radost i ushićenje da nastanu kao rezultat tih pet struna čulnih užitaka, oni se nazivaju srećom zadovoljstava čula. I to je obična sreća, sreća prostog čoveka, neplemenita sreća. Nju ne bi trebalo juriti, razvijati i isticati. Od nje bi, kažem vam monasi, trebalo zazirati.
Buda
Latukikopama sutta - Poređenje sa prepelicom (MN 66)
696. Kraj sveta
Tada Rohitassa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se Blaženom, stade sa strane, te upita: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"
"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići kraj sveta."
"Zapanjujuće je, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitassa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. I meni se pojavila želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam život od stotinu leta proveo putujući — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu.
"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.
Buda
Rohitassa sutta, AN 4:45
697. Čemu je okrenut um
Monasi, o čemu god da neko mnogo misli i planira, tome njegov um sklon postaje.
Buda
Dvedhavitakka sutta (MN 19)
698. Pet stvari zbog kojih se napreduje, a ne nazaduje
Gde god se ovih pet stvari nađe, bilo da je reč o kralju ili seljaku, generalu ili kmetu, zanatliji ili starešinama klana, može se očekivati napredak, a ne nazadovanje. Kojih pet? Uzmimo slučaj čoveka koji je svojim radom i naporom stekao imetak, sakupio ga snagom svojih ruku i znojem čela, na zakonit način i pravedno, te ga koristi da podrži, slavi, poštuje i ugodi svojim roditeljima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen." Tako se kod onoga ko se stara s ljubavlju o svojim roditeljima može očekivati napredak, a ne nazadovanje. Isto tako je kada to čini sa svojom ženom i decom, slugama i nadničarima, sa svojim komšijama i onima sa kojima posluje, sa svojim božanstvima zaštitnicima, kao i sa monasima i bramanima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen."
Buda
Licchavikumāraka sutta (AN 5.58)
699. Zemlja
Monasi, ovoj saṃsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Zamislite, monasi, da neki čovek od čitave ove velike zemlje napravi kuglice veličine jujuba koštice. Pošto je tako učinio, on uzme jednu po jednu kuglicu i za svaku kaže: „Ova predstavlja mog oca, ova oca moga oca“, i tako sve dalje unazad. Niz očeva i dedova ovog čoveka ne bi stigao do kraja čak i kad bi za svakog iskoristio sve one kuglice. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāṃsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko ste dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da više ne budete opčinjeni svim tim sastojcima bića, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.
Buda
Paṭhavī sutta (SN 15:2)
http://4.bp.blogspot.com/_BVIJCWdzHo...scher+ants.jpg
Suditi o tuđem karakteru na temelju jednog ponašanja je isto
kao da donosite sud o oceanu na temelju jednog vrča morske vode.
Paul Eldridge
Mlad Mesec - ponedeljak, 11. mart 2013.
Ni otac, ni mati, ni svojta
ne mogu nam ugoditi
onoliko koliko
dobro usmereno srce.
Dhp. strofa 43
Ako je naše srce dobro usmereno, osećamo da postoji nešto na šta se možemo osloniti kada naiđu poteškoće. Ako doživljavamo očajanje i razočarenje, ako se osećamo izneverenima, srce ne mora da potone u beznađe. A niti mora da u nadi traga za sigurnošću. Utočišće na koje se možemo osloniti nije uopšte bilo kakva stvar ili stanje; to je način. Dobro zagledajući u posledice vezivanja tokom dovoljno dugo vremena, sada svoje pouzdanje tražimo u napuštanju fiksiranih gledišta. Još uvek imamo svoje mišljenje i sklonosti, ali više nismo toliko posvećeni pronalaženju sigurnosti u svemu tome. Naučivši da napuštamo, stvorili smo način da generišemo blagostanje za sebe.
S ljubavlju
monah Munindo
Sudbina obično čeka iza ugla. Kao lopov, kurva ili prodavač srećaka:
njezina tri najčešća utjelovljenja. Ali u kućne posjete ne ide.
Treba napraviti tih nekoliko koraka.
Carlos Ruiz Zafon
700. Ulazak u tok
Monasi, postoje četiri činioca ulaska u tok. Koja četiri?
Druženje sa čestitim ljudima, slušanje pravog učenja,
pomno promišljanje i vežbanje u skladu sa učenjem
u njegovoj celini. To su, monasi, četiri činioca ulaska u tok.
Buda
Anga sutta, AN 55:50
Srbija nema dovoljno novca i to će biti slučaj najmanje nekoliko narednih godina,
a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem
uloge drugih faktora, kao što su lična energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja.
Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubrzano kruženje energije.
Dr. Zoran Đinđić
701. Kako biti radostan?
Za onoga ko je čestit, ko je potpuno prigrlio vrlinu, nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih se mogao osloboditi svakog kajanja." A zašto? Zato što jeste prirodno da u onome ko je ispunjen vrlinom nema kajanja. I za onoga ko se oslobodio kajanja nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih bio radostan." A zašto? Zato što jeste prirodno da onaj ko se oslobodio kajanje bude radostan.
Buda
AN 10.2
http://daniwao.files.wordpress.com/2...yful-girl1.jpg
702. Pospanost
Onda Blaženi reče Mahā-Moggallāni: "Jesi li pospan, Moggallāna? Jesi li pospan?"
"Jesam, gospodine."
"Tada, Moggallāna, kad god postaneš pospan, ne bi trebalo da motriš i razvijaš onaj objekat na koji si do tada motrio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da misliš, istražuješ i promišljaš o Dhammi onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da do detalja recituješ Dhammu onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da sebe vučeš za oba uveta i trljaš dlanovima udove. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada ustani sa svog mesta i, umivši se, gledaj u svim pravcima, a potom usmeri pogled nagore ka zvezdanom nebu. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju svetlosti, da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju dana ovim rečima: "Kako danju, tako i noću, kako noću, tako i danju". Tako, sa umom koji je jasan i neometen, treba da razvijaš um prožet svetlošću. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada svestan onoga što je pred tobom i iza tebe, hodaj tamo-ako čula usmerenih ka unutra i uma koji ne luta. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada lezi na desni bok, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i jasno razumevajući svesti, sa mišlju da ćeš kasnije ustati. Kasnije, pošto si se probudio, treba hitro da ustaneš [sa mišlju]: 'Ne prepuštam se užitku ležanja, užitku tromosti i užitku spavanja.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbaš."
Buda
Paćalāyamāna sutta, VII.61
Dokle god ne osvestiš nesvesno,ono će upravljati tvojim
životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.
Karl Gustav Jung
Niko se nije rodio sa mržnjom prema drugom biću zbog njegove boje kože,
ili njegovog porekla ili religije.Ljudi se uče da mrze, a ako se ljudi mogu naučiti
da mrze onda ih treba naučiti i da vole, jer je ljubav mnogo prirodnija ljudskom srcu od mržnje.
Nelson Mandela
705. Stvari koje vode ka nibbani
Asketa Nandiya upita Blaženog: "Učitelju Gotamo, koje stvari, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani?"
"Postoji, Nandiya, osam stvari koje, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani. Kojih osam? Ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno zarađivanje za život, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija."
Buda
Nandiya sutta (SN 45.10)
706. Poverenje
Potrebno je ogromno poverenje da bi se praktikovao zazen (meditacija).
Inače, niko ne bi radio nešto toliko blesavo.
Shohaku Okumura
707. Um
Ono što se naziva umom, razumom ili svešću nastaje i nestaje bez prekida, dan i noć. Baš kao što majmun među krošnjama skače, hvatajući se za jednu granu, pa je pusti da bi uhvatio drugu. isto tako to što se naziva umom, razumom ili svešću nastaje i nestaje bez prekida, dan i noć.
Buda
Assutavā sutta (SN 12:61)
Društvenost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti,
budući da nas dovodi u dodir s ljudima od kojih je većina moralno
rđava a intelektualno tupa ili izopačena.
Arthur Schopenhauer
710. Velika pomoć
Monasi, tri su čoveka od velike pomoći drugom čoveku. Koja tri?
Onaj čovek, monasi, zahvaljujući kome je neko drugi uzeo Budu, Dhammu i Sanghu za svoje utočište. Onaj čovek zahvaljujući kome je neko drugi razumeo onako kako jeste: 'Ovo je patnja', 'Ovo je nastanak patnja', 'Ovo je prestanak patnje' i 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Onaj čovek zahvaljujući kome je neko drugi, sa iskorenjivanjem nečistoća uma, još u ovome životu potpuno oslobodio svoj um. Ova tri čoveka su od velike pomoći drugome. Ne postoji niko ko je od veće koristi.
Buda
Bahukāra sutta (AN 3.24)
711. Ko vidi istinu, vidi i Budu
U to je doba poštovani Vakkali ležao u grnčarevoj kolibi, bolestan, slomljen, na samrti. Onda on pozva svog pratioca i reče:
"Prijatelju, otidi do Blaženog, pokloni mu se do zemlje u moje ime i reci da bi bilo dobro ako bi me, iz samilosti, Blaženi posetio." Pratilac tako i učini, a Blaženi u znak saglasnosti odgovori ćutanjem. Onda se obuče i, uzevši činiju i gornji ogrtač, otide do poštovanog Vakkalija. Ovaj još izdaleka opazi Blaženog da dolazi i kada je ušao u prostoriju pokuša da se uspravi na svom ležaju. A Blaženi mu reče: "Dovoljno je, Vakkali, ne pomeraj se. Ovde su pripremljena sedišta, sešću na jedno od njih."
I pošto je seo, Blaženi reče poštovanom Vakkaliju: "Nadam se da ti je bolest podnošljiva, Vakkali, nadam se da ti je bolje. Nadam se da ti se bolovi smanjuju, a ne povećavaju."
"Poštovani gospodine, bolest mi nije podnošljiva, nije mi bolje. Bolovi se povećavaju, a ne smanjuju."
"Nadam se onda, Vakali, da se zbog nečega ne kaješ, da zbog nečega ne žališ."
"Zapravo, poštovani gospodine, ima stvari zbog kojih se kajem, zbog kojih žalim."
"Nadam se, Vakkali, da nemaš šta sebi da prebaciš u pogledu vrline."
"Ne, nemam, poštovani gospodine, bilo šta sebi da prebacim u pogledu vrline."
"Ako, Vakkali, nemaš šta sebi da prebaciš u pogledu vrline, zbog čega se kaješ, zbog čega žališ?"
"Već odavno, gospodine, želim da posetim Blaženoga, ali mi u telu nema dovoljno snage da to učinim."
"Dovoljno je, Vakkali! Zašto želiš da vidiš ovo gnjilo telo moje. Onaj ko vidi Dhammu, Vakali, vidi i mene, a onaj ko vidi mene vidi i Dhammu. Zaista Vakkali, videvši Dhammu, vidiš i mene; videvši mene, vidiš i Dhammu."
PUN MESEC - utorak, 26. mart 2013.
Onaj ko je dosegao savršenstvo,
ko je bez straha i bez želje, čist,
ko strele života iz sebe iščupa,
takvome ovaj život jeste poslednji.
Dhp., strofa 351
Ako bismo bili u stanju da se zaista oslobodimo straha, to bi značilo da možemo da se nosimo sa svime što nam život donese, kakav god da je intenzitet toga. Međutim, kada ljubav ili mržnja uđu u naše srce, obično se izgubimo. Umesto ostajanja u neomeđenoj svesnosti, sposobni da se prilagodimo snažnim osećajima, strah se manifestuje kao pad u vrlo ograničenu svesnost. Kroz vezivanje i identifikovanje sa žudnjom, stvaramo strah. A onda se i za njega vežemo. Da bismo napustili strah, moramo takođe napustiti žudnju. Međutim, to ne znači da nestaju ni žudnja ni strah.
S ljubavlju
monah Munindo
712. Da se ne bi kajao
Šta god da je učitelj trebalo da uradi iz saosećanja za svoje učenike
i za njihovu dobrobit, ja sam to, Ćunda, učinio za tebe.
Unaokolo su podnožja drveća, unaokolo su prazne kolibe.
Meditiraj! Ne budi lenj, da se ne bi kasnije kajao. To ti je moj savet.
Buda
Sallekha sutta (MN 8 )
http://4.bp.blogspot.com/-VP3honuUtX...meditation.jpg
713. Prijatelj
Treba se družiti sa prijateljem koji deluje na sedam načina. Kojih sedam? Daje ono što je teško dati, čini ono što je teško činiti, podnosi ono što je teško podnositi, poverava ti svoje tajne, čuva tvoje tajne koje si mu poverio, u nevolji te ne napušta i ne prezire te kad si malodušan. Monasi, sa prijateljem koji deluje na ovih sedam načina se treba družiti.
Buda
Mitta sutta (AN 7:36)
http://camryndarkstone.files.wordpre...11/friends.jpg
714. Učitelj i učenici
Kako da se učenici odnose prema učitelju sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom? U pogledu toga, obziran učitelj upućuje svoje učenike u Dhammu, iz saosećanja stara se o njihovoj dobrobiti i ovako kaže: "Ovo je za vašu dobrobit i sreću." Učenici slušaju šta im on govori, pažljivo, pripremaju svoj um za duboko znanje, ne odbacuju ili odstupaju od učiteljevih uputstava. Na taj način se učenici odnose prema učitelju sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom. Zato, odnosite se prema meni sa ljubavlju, a ne sa neprijateljstvom, i to će biti za vašu dobrobiti i sreću na dugi rok. Ja se prema vama neću odnositi kao grnčar prema svežoj glini. Često ću vas opominjati, često testirati. Ono što je čvrsto u vama taj će test izdržati.
Buda
Mahāsuññata sutta (MN 122)
http://3.bp.blogspot.com/_33-vZYCcE1...TriRatana1.JPG
715. Uvid u trenutku dok se događa
Blistav je, monasi, ovaj um. I on se zagađuje nadolazećim nečistoćama. Neupućeni svetovnjak ne uviđa to u trenutku dok se događa. Zato vam kažem da — za neupućenog svetovnjaka — nema razvoja uma.
Blistav je, monasi, ovaj um. I on se pročišćuje od nadolazećih nečistoća. Dobro upućeni plemeniti sledbenik uviđa to u trenutku dok se događa. Zato vam kažem da -- za dobro upućenog plemenitog sledbenika -- postoji razvoj uma.
Buda
Aććharasanghata vaggo (AN I.51-52)
Tko se bori s nemanima, treba pripaziti da sam pritom ne postane neman.
A kad dugo gledaš u bezdan, i bezdan se zagleda u tebe.
Niče
716. Najgori neprijatelj i najbolji prijatelj
Ko je svoj najbolji prijatelj i ko je svoj najgori neprijatelj? Oni čije su misli, reči i dela rđavi, oni su svoj najgori neprijatelj. Čak i ako kažu: "Ja mnogo brinem o sebi", i pored toga su oni svoj najgori neprijatelj. A zašto? Zato što ono što bi neko uradio svom neprijatelju, to oni čine sami sebi.
Oni čije su misli, reči i dela dobri, oni su svoj najbolji prijatelj. Čak i ako kažu: "Ja ne brinem mnogo o sebi", i pored toga su oni svoj najbolji prijatelj. A zašto? Zato što ono što bi neko uradio svom prijatelju, to oni čine sami sebi.
Buda
Piya sutta (SN 3.4)
718. Praksa
-- Je li neophodno dugo sedeti?
-- Ne, sedenje satima nije neophodno. Neki ljudi misle da što duže mogu da sede to mora da su mudriji. Viđao sam kokoške kako danima sede na svojim gnezdima! Mudrost dolazi od sabranosti pažnje u bilo kojem da si položaju. Tvoja praksa treba da počne čim se ujutru probudiš. I treba da se nastavi sve dok ne zaspiš. Ne lupaj glavu oko toga koliko dugo možeš da sediš. Važno je da si pažljiv bilo da radiš. sediš ili ideš da se okupaš.
Svako ima svoj prirodni ritam. Neki ljudi će umreti u pedesetoj, neki u šezdeset petoj, a neki u devedesetoj. Isto tako, ni naša praksa neće biti identična. Ne razmišljaj i ne brini oko toga. Pokušaj da budeš sabran i pustiš da stvari idu svojim prirodnim tokom. Tada će ti um postati smireniji u svakoj situaciji. Postaće miran poput bistrog planinskog jezera. I onda će razne vrste divnih i retkih životinja doći da piju iz tog jezera. Jasno ćeš videti prirodu svih stvari u ovom svetu. Videćeš mnoge lepe i neobične stvari kako dolaze i odlaze. Ali ćeš pri tome ostati miran. Pojavljivaće se i problemi i istovremeno ćeš moći da vidiš dalje od njih. To je sreća Bude.
Ajahn Chah: Questions and Answers
719. Kojim se poslom bavite?
Pet zanimanja nezaređeni budisti ne bi trebalo da obavljaju. Kojih pet? Trgovanje oružjem, trgovanje ljudskim bićima, trgovanje mesom, trgovanje alkoholom i trgovanje otrovima.
Vaṇijjā sutta (AN 5.177)
http://cebusociologist.files.wordpre...1755.jpg?w=824
Život je kao partija karata.
Karte koje dobiješ je determinizam.
Način na koji ćeš odigrati je slobodna volja.
Nehru
720. Dobar čovek
Kada poseduje četiri kvaliteta, čovek se može smatrati dobrom osobom. Koja četiri? U takvom slučaju dobra osoba ne govori o manama drugoga, čak i kada je pitaju. A zašto bi to činila kada je ne pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori s rezervom, nerado i ukratko kudi drugoga. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
Takođe, dobra osoba, čak i kada je ne pitaju, govori o vrlinama drugoga. A zašto to ne bi činila kada je pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori bez rezervi, rado i nadugačko hvali drugoga. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
I opet, dobra osoba, čak i kada je ne pitaju, govori o sopstvenim manama. A zašto to ne bi činila kada je pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori bez rezervi ili oklevanja, nadugačko govori o sopstvenim manama. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
Na kraju, dobra osoba, čak i kada je pitaju, ne govori o svojim vrlinama. A zašto bi to činila kada je ne pitaju? Međutim, kada je pitana, ako mora da govori, tada govori s rezervom, nerado i ukratko o sopstvenim vrlinama. To je značenje izraza: "Ova osoba jeste dobra".
Sappurisa sutta (AN 4.73)
721. Ko vidi Budu?
Čak i ako bi se neko uhvatio za moj ogrtač i svuda išao za mnom u stopu, ako je pohlepan u svojim željama, naprasit u svojim nagonima, zlonameran u srcu, iskvarenog uma, nepažljiv i neobuzdan, bučan i rastresen, bez nadzora nad svojim čulima, takav bi bio daleko od mene. A zašto? Zato što on ne vidi Dhammu; a pošto ne vidi Dhammu, ne vidi ni mene.
Čak i ako bi neko živeo stotinama kilometara daleko od mene, ako nije pohlepan u svojim željama, naprasit u svojim nagonima, zlonameran u srcu, iskvarenog uma, nepažljiv i neobuzdan, bučan i rastresen, ako motri nad svojim čulima, takav bi bio blizu mene i ja blizu njega. A zašto? Zato što on vidi Dhammu; a pošto vidi Dhammu, vidi ni mene.
Buda (It. 91)
722. Ono što jeste
Šta god da je Tathagata izgovorio, rekao, objavio između dana svog probuđenja
i dana svoje smrti, sve se to tiče činjenica, onoga što jeste, a ne drugačije.
Zato se on i naziva Tathagatha.
Loka sutta (AN 4.23)
http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif
MLAD MESEC - sreda, 10. april 2013.
Pažnja je put bez pogibelji,
a nepažnja je put u smrt.
Gdje pažljivi ne umiru,
nepažljivi su već mrtvi.
Dhammapada, strofa 21
Svi znamo da je Buda hvalio negovanje sabranosti pažnje. Ali kako u svakom datom trenutku znamo koja je prava stvar da na nju budemo sabrani? Objekata pažnje je toliko mnogo: slike, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i mentalni sadržaji. Jedva vežba u sabranosti može biti da jednostavno posmatramo promenu, nestabilnu prirodu svih stvari; sve dok ne počnemo da uviđamo koliko su one nepouzdane, nešto što zaista nije vredno vezivanja. To znači biti svestan osnovne karakteristike "sadržaja" iskustva. Ali šta se događa kao pažnju usmerimo na "kontekst" iskustva? Je li osnovna karakteristika konteksta u kojem se svi objekti pažnje manifestuju ista takva
S ljubavlju
monah Munindo