Prvobitno napisano od
Ванда
И знаш, вади дете одатле док је време. Учитељ је тај који јако много утиче на дете, хтели ми то као родитељи да прихватимо, или не.
То што ће ићи у пети разред ускоро, не значи ништа. Дотле ће већ бити ,,жигосан'' у одељењу, а ако у школи ни педагог нема разумевања, онда ни од петог неће бити боље. Ако ништа друго, а оно зато што ће га учитељица већ колегама окарактерисати као ...(сама замисли како)
Мама си, и као мама мораш урадити оно што је најбоље за дете.
Ја сам као мама направила велику грешку.
Првог сина дала сам колегиници којој сам веровала на реч да је изврстан учитељ. Толико ми је малтретирала и понижавала дете које има коеф. инетл. преко 140, да сам ја већ почела да мислим да са мојим дететом нешто није у реду. Он није хето да пише, графомоторика му је била лоша, и она је то знала, а једино је тражила да се пише по цео час, и још га малтретирала због ружног рукописа.
На срећу, почело је бомбардовање.
А онда сам нашла запис детета које је управо напунило 7 година:,,Рат је. Сваке вечери се чују авиони. Ја се не бојим, сви смо заједно и сигурни смо. Само мислим како је лепо што не морам у школу. Ја сам срећан што је почело бомбардовање.''
Дете које неће да пише, самоиницијативно је написало ово!
Знала сам да морам да га спасем. био је ђак у мојој школи, и да не причам како је све прошло, пребацила сам га у друго одељење.
(О другом сину мало после)