najgore je što sam ravnodušna prema tom njenom ležanju. vidim da nije ništa ni jela....ali dobro, valjda će je proći.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Printable View
najgore je što sam ravnodušna prema tom njenom ležanju. vidim da nije ništa ni jela....ali dobro, valjda će je proći.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
:namigusa: него шта ће...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
ma i to što kažeš....
e pa, od danas radimo matematiku...
moja deca su obožavaoci grupe ''tokio hotel''. grupa je tipična tinjdž grupa, a za pevača nisam sigurna da nije hermafrodit...ipak, pre dve godine je trebalo da nastupaju u ''areni'', ali je Svevišnji učinio da pevač mora da operiše ciste na glasnim žicama...jer, mnogo sam se brinula kako će to nenormalno obožavanje da utiče na njihove nedozrele mozgove kad ih još i vide ovako....direktno, mislim...ali, eto, ne održaše taj koncert pre dve godine.
e, sad su malo zrelije, hvala Bogu, ali samo malo....i dalje su zidovi oblepljeni posterima ''tokio hotela'' (džabe ste krečili, reča naša mlađa). odoše sad, sabjale bre ispred ''arene'' da ciče...ne mogu da verujem da imam takve lujke, majke mi mile....
i pustila sam ih, šta ću...
p.s. neću da pričam da sam finansirala karte (oko 10.000,00), feniranja, šatirnja, nove trenerke i tako to (se oko 7.000,00)...u nadi da će deca shvatiti da to sve radim zato što shvatam njihovu ''začaranost'', jer sam i ja bila takva u njihovim godinama (konačno, možda zato i živim sa muzičarem).
eto.
da li se uspeh u školi računa u to kakav ste roditelj?
Па ваљда се рачуна... Шта знам...
Колко смо им усадили радне навике, одговорност према себи, и тако...
Ако уче само зарад страха од родитеља, па су зато добри ђаци...
Е не знам како бих то назвала...
pa, ja eto pitam...jer mislila sam da sam im usadila radne navike...a kad su ušle u pubertet, sve se tumbe okrenulo...i, ne bih sebe da pravdam, ali nisam htela da radim sa njima onoliko kao u osnovnoj školi (i to sam radila u nižim razredima, u višim su se već same snalazile kako treba).
vidim da starija počinje da radi kako izlazi iz kritičnih godina, ali - mlađa je u haosu.
i sad se ja pitam - kakav sam ja roditelj koji nije u stanju da ''natera'' dete da uči kao pre?
А то ли је. :)Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Па нормалан.
У пубертету се све преокрене и чини ти се да је сав труд узалудан.
Али није. Како излазе из тога, тако се враћа све оно чему си их научила.
То је нормалан отпор према ауторитету.
Читала сам својевремено и зашто је то добро али сам заборавила.
Али је страшно неправедно што у је већини случајева баш тај период одлучујући за будућност.
Тад, кад су деца у хаосу, кад им хормони дивљају, кад траже сами себе, кад су сва осећања бурна, тад треба да се уразуме, да уче, да схвате да много тога зависи од њих самих и њихове одговорности...
Немогућа мисија, зар не.
Код девојчица то раније дође и прође, па су макар у трећој и четвртој "нормалне".
Ето, и сама примећујеш да се старија полако мења. :)
Е да... У време кад сам ја читала о томе, моје старије колегинице су кукале на своју децу.
И нађем се ја (с дететом од 2-3 године) да их убеђујем у све ово.
Исмевале су ме, говориле – видећеш ти...
Покушавала сам да их подсетим на време кад су и саме биле младе.
Нееее. Оне су биле савршене и узорне и примерне и никакве глупости им нису падале на памет за разлику од њихове "разуларене" деце.
(мене језа хвата кад се сетим каква сам била тад)
Ето, дочекала сам (у тој фирми мислим) да видим како им деца завршавају студије, имају сталне везе, помажу у кући, постају другари с родитељима.
Нисам могла а да бар мало не ликујем. :stidljiva:
ma, nadam se ja da će tako i biti...ali me zaista ponekad hvata panika, kad počnem detaljno da razmišljam, kao ti. i znam da ću uvek imati strpljenja (neće mi padati mrak na oči), ali ne znam ...ipak je to sve njihov život i njihova odluka....a nisam sigurna da su u godinama kad mogu neke važne odluke da donesu.
bar ja znam da ja nisam bila u stanju da donesem važnu odluku sa 16, 17 godina....
(jedina pametna odluka mi je bila da učim, da bih mogla da izlazim napolje sa društvom)
Ма биће сигурно. Оно све што си радила до пубертета, па и сад, и те како има утицаја.
Мене хвата паника већ сад, без обзира што знам све ово.
Није лако. Најбоље је тад причати са људима са сличним искуством, или са онима који су то прошли а хоће да признају каква су им деца била заиста.
Али исто тако, без обзира на сав отпор у пубертету, деца очекују "чврсту руку" и непопустљивост.
Јој, како је то био грозан период тад. Испитујеш границе а уједно и желиш да те неко заузда...
nadam se da sve polako dolazi na svoje mesto....danas je starija bila na poslu kod mene i tako je lepo pričala sa ljudima, da sam se baš ispotiha radovala.
kaže moja malađa danas (šaljući sms):
''hvala ti, Bože, što je konačno gotova ova grozna školska godina'' :mukica:
Moj sin kaže da sam najjači i najluđi tata ! Jer sam svima sredio da poprave ocene iz Biologije. Ispade Biologija najteži predmet u gimnaziji.:huh:
A nije bio lak razgovor sa profesorkom:raz_128:
ma, mene zovu ''studentska majka''...ali, sa decom sopstvenom je drugačije...znaš, njima nisam autoritet kao neko ko nešto zna iz određenih oblasti, nego kao keva....i tu je bilo kolizije, dok nisam JA ukapirala da one treba da se bore za svoje uspehe, a ne ja...Citiraj:
Prvobitno napisano od G
Moj tata je bio strog. Ja onda uvek malo...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
A imao sam i teško školovanje pa gledam da klincima bude lepo i da uživaju u ovim godinicama pubertetskim.
moja mama je zavodila red, što bi se reklo...i nikad nisam želela da budem kao ona.Citiraj:
Prvobitno napisano od G
možda zato i ima problma, ali verujem da naša deca rastu manje opterćena od mene i mog brata. tata je uvek bi vrh autoritet, uvek. njega nisam MOGLA da razočaram....i tako.
enivej, nisam tata, nego mama.
:raz_067: Da i ja tebi imam saopštiti nešto što sigurno ni u snu nisi mogla zamisliti. Da, ja sam tata nisam mama mojim klincima.:lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
pa to hoću da ti kažem....kao ćerka, nisam imala srca da razočaram tatu...a mamu - pa mogla sam, 'ladno.
i, pošto sam mama, mo'š misliti, sa 2 ćerke kako mi je, pri čemu njihov ćale jeste autoritet, ali ni blizu kao što je bio moj tata.
Кажи ти шта хоћеш, ал она је вама утерала страх у кости, да њен предмет сад пишете великим словом. :raz_128:Citiraj:
Prvobitno napisano od G