SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

24. februar


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163269-lrg.jpg


1389 - Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i zarobili njihovog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar Danske i Švedske.

1443 - Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi (Matyias Hunyadi)poznat kao Matija I Korvin (Corvin). Sin Janjoša Hunjadija vojvode iz Erdelja, izabran za kralja 1458. bio je poslednji ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutrašnje prilike u zemlji i da uspostavi jaku kraljevsku vlast. Uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, 1486. zauzeo je Beč. Reformisao je državu, a u Požunu (Bratislava) osnovao je 1465. univerzitet i 1472. prvu štampariju. Posle njegove smrti 1490, Mađari su izgubili sve teritorije koje je osvojio.

1525 - Španci pod komandom markiza od Peskare pobedili su francusko-švajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebivši prvi put u istoriji ratovanja puške arkebuze (muškete). Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kralj Fransoa I (Francois) je zarobljen.

1803 - Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, poznat kao kapetan Miša koji je kneževini Srbiji 1863. poklonio zgradu današnjeg rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan-Mišino zdanje). Zvanje "kapetana dunavskog" dodelio mu je 1833. knez Miloš Obrenović.

1847 - Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905.

1848 - U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen "Manifest komunističke partije", koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja "Saveza komunista" održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks (Marx) i Fridrih Engels.

1868 - Kongres SAD pokrenuo je, prvi put u američkoj istoriji, postupak impičmenta protiv predsednika države Endrjua Džonsona (Andrew Johnson). Optužen za kršenje Ustava, Džonson je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja.

1938 - U Arlingtonu u Nju Džersiju napravljen je prvi proizvod od najlona - čekinje za četkicu za zube.

1945 - Egipatski premijer Ahmed Maher Paša (Pasha) ubijen je u parlamentu, neposredno nakon što je objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom.

1946 - Huan Peron (Juan) je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

1966 - Vojnim udarom u Gani zbačen je s vlasti predsednik Kvame Nkrumah (Kwame), pod čijim je vođstvom Gana 1957. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Puč pod vođstvom poručnika Džerija Rolingsa izvršen je tokom Nkrumahove posete Kini.

1974 - Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

1974 - Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije. Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Od 1944. do 1952. bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.

1989 - Sahranjen je car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. "božanskog porekla", a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutistička vladavina. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbi za ratne zločine koje su Japanci počinili tokom Drugog svetskog rata.

1990 - Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije 1978-85. Učesnik u pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata, bio je jedan od najpopularnijih političara posleratne Italije.

1991 - Američke i savezničke snage počele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na iračke snage u Iraku i Kuvajtu.

1996 - Palestinski islamski teroristi ubili su u dva samoubilačka napada u Izraelu 27 i ranili 77 ljudi.

1998 - Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

2000 - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 5.500 pripadnika mirovnih trupa za nadgledanje krhkog primirja u Demokratskoj Republici Kongo.

2001 - Džordž Buš (George Bush) preuzeo je dužnost predsednika SAD, nakon što je na izborima pobedio Ala Gora.

2002 - Na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju (SAD) najviše medalja osvojili su sportisti iz Nemačke: 12 zlatnih, 16 srebrnih i sedam bronzanih, odnosno, ukupno 35 medalja.

2003 - U zemljotresu u oblasti Ksindžijang, na severoistoku Kine poginulo je 268, a povređeno više od 4.000 osoba.

2003 - Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Slavoniji (Hrvatska), BiH i Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

2004 - U snažnom zemljotresu u severnom Maroku, poginule su 572 osobe, a 30.000 ljudi je ostalo bez svojih domova.

25. februar


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163392-lrg.jpg


1570 - Papa Pije V (Pius) ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I (Elizabeth) zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1723 - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren (Wren), na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710).

1815 - Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

1873 - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo (Enrico Caruso), jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija (Giuseppe) i Đakoma Pučinija (Giacomo) i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1885 - Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1888 - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1899 - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter (Julius von Reuter), po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

1948 - Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar".

1954 - Egipatski predsednik Mohamed Nagib (Mohammad Naguib) je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I (Farouk) u julu 1952.

1956 - Na završetku 20. kongresa Komunističke partije ŠSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964 - Pobedom nad Soni Listonom (Sonny) u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972 - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1983 - Umro je američki pisac Tenesi Vilijams (Williams), čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ("Staklena menažerija", "Tramvaj zvani želja", "Mačka na usijanom limenom krovu").

1986 - Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991 - Iračka raketa "skad" pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993 - Kim Jong Sam (Young) je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994 - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn (Goldstein) ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000 - Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

2001 - Umro je ser Donald Bredman (Bradman), najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

2003 - Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi (82) koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova.

2004 - Umro je Stanislav Rinjak (Stanislaw Ryniak) prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

2004 - Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što je prvo aktivno učešće českih oružanih snaga od II svetskog rata.

2005 - Umro je Piter (Peter) Benenson, osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel (Amnesty International), koja je dobitnik Nobelove nagrade.

2006 - U Njujorku je umro najpoznatiji etiopski pesnik, Tsegaje Gabre-Medin (Tsegaye Gabre-Medhin) čija je pesma "Ponosan što sam Afrikanac" himna Afričke unije.

26. februar


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163504-lrg.jpg


1531 - U zemljotresu u Portugaliji poginulo je nekoliko desetina hiljada ljudi, porušen je veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.

1777 - Rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović koji je, sa stricem Jakovom, pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta - prve srpske vlade. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

1815 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) pobegao je iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika povratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana "sto dana", okončana je u junu nakon vojnog poraza kod Vaterloa.

1852 - Britanski vojni transportni brod "Birkenhed" potonuo je u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život je izgubilo 485 ljudi.

1885 - Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu (Afrička konferencija), koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck), dogovorili su se o podeli centralne i istočne Afrike.

1901 - Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Juu javno su pogubljeni odsecanjem glave.

1909 - Turska je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod "Provansa II". Poginulo je 930 ljudi.

1935 - Škotski fizičar Robert Votson Vat (Watson Watt) demonstrirao je prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.

1936 - Adolf Hitler je u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju "narodnog vozila" (folksvagen).

1952 - Britanski premijer Vinston Čerčil saopštio je da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

1960 - Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.

1980 - Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose čime je okončano 30-godišnje ratno stanje između te dve zemlje.

1986 - Sovjetski Savez je u orbitu Zemlje lansirao prvi blok svemirske stanice "Mir" koja je posle 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali su u Tihi okean (23. marta 2001).

1990 - Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.

1993 - U jakoj eksploziji koju su u Svetski trgovački centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi, poginulo je šest, a povređeno oko 1.000 ljudi. Osam godina kasnije, 11. septembra, obe kule Centra srušene su samoubilačkim napadom, otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 ljudi.

1995 - Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison (Nick Leeson), bankrotirala je londonska banka "Bering", jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

2001 - Umro je Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji.

2001 - Skupština SR Jugoslavije ukinula je ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada.

2002 - Skupština Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.

2004 - U avionskoj nesreći kod Mostara (BiH) poginuo je predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su sa njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH. Za novog predsednika Makedonije izabran je 14. aprila lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije i premijer Branko Crvenkovski.

2009 - Tribunal u Hagu je oslobodio bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999, a petorica saoptuženih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SR Jugoslavije, osuđena su na ukupno 96 godina zatvora: na po 22 godine bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić, a generali Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević na po 15 godina zatvora.

27. februar


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163637-lrg.jpg


280 - Rođen je rimski imperator Konstantin I (Konstantin Veliki), koji je počeo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima rođen je u Naisusu, današnjem Nišu). Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve. Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva.

1617 - U selu Stolbovo sklopljen je mirovni ugovor između Švedske i Rusije. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-21).

1844 - Dominikanska Republika je postala nezavisna od Haitija.

1881 - Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi. Na isti dan 1900. britanske trupe pod komandom lorda Kičinera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.

1887 - Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe "Velika petorica", čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi "Knez Igor" radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

1900 - Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) kao sekretarom.

1902 - Rođen je američki pisac Džon Štajnbek (John Steinbeck), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom "Kvart Tortilja" 1935, a potom su usledila čuvena dela "O miševima i ljudima", "Plodovi gneva", "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja".

1905 - Reorganizacijom Velike škole osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

1933 - U požaru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela je zgrada nemačkog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.

1936 - Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.

1939 - Velika Britanija i Francuska priznale su vladu generala Franciska Franka (Francisco Franco) u Španiji.

1952 - Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.

1963 - Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.

1976 - U Zapadnoj Sahari, koju je dan ranije Španija predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji, oslobodilački front Polisario proklamovao je Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku.

1993 - Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu. Nebojša Ranisavljević, jedan od učesnika, osuđen je 9. septmbra 2002. na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

1994 - U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

1996 - SR Jugoslavija je ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.

1999 - Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.

2002 - Umro je Spajk Miligan (Spike Milligan) osnivač britanske komedije 20. veka.

2003 - Tribunal u Hagu osudio je bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH. Iz zatvora je prevremeno puštena 27. oktobra 2009. nakon što je odslužila dve trećine kazne.

2003 - Demografi Ujedinjenih nacija smanjili su svoje ranije prognoze o naseljenosti planete za 2050-tu godinu, sa 9,3 na 8,9 milijardi, zbog povećanja smrtnosti ljudi od AIDS-a.

2006 - Umro je američki glumac Denis Viver (Dennis Weaver) koji se proslavio ulogom šerifa Meklauda u istoimenoj televizijskoj seriji.

2008 - U Beogradu je umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

28. februar


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163688-lrg.jpg


1525 - Španski osvajač Ernan Kortes pogubio je poslednjeg astečkog cara Kuautemoka.

1825 - Rusija i Velika Britanija potpisale su ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, teritorija koje su tada bile u posedu Rusa, odnosno Britanaca.

1832 - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije kao sastavni deo Državne štamparije. Biblioteka je potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. je samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo je knez Miloš Obrenović.

1844 - Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD.

1862 - U Srbiji je donet prvi zakon o advokaturi.

1869 - Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin (Alphonse, Lamartine), jedan od najvećih liričara romantizma. Slavu mu je donela već prva knjiga "Pesničke meditacije" (1820), a potom i njegova najznačajnija zbirka "Pesničke i religiozne harmonije" sa čuvenom "Himnom noći" koju je preveo Njegoš. U proznom delu "Put na istok" sa simpatijama je opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu.

1916 - Završeno je prebacivanje glavnine srpske vojske od oko 140.000 vojnika iz okupirane Srbije u Prvom svetskom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena u narednim mesecima, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo je od gladi, iscrpljenosti i zime.

1922 - Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.

1931 - Član Donjeg doma britanskog parlamenta Osvlad Mozli (Oswald Mosley) osnovao je "Novu partiju", koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista.

1933 - Hitler je, dan nakon paljenja Rajhstaga, ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno je više od četiri hiljade komunista.

1941 - U egzilu je umro bivši španski kralj Alfonso XIII. Odbivši da abdicira 1931, kada su na izborima u Španiji pobedili republikanci, kralj je bio prisiljen da napusti zemlju.

1948 - Poslednje britanske vojne jedinice napustile su Indiju. Laburistička vlada ukinula je 1947. britansku vladavinu nad Indijom.

1953 - U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, poznat kao Balkanski savez.

1974 - SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.

1975 - U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici "Murgejt" londonskog metroa.

1986 - U centru Stokholma ubijen je švedski premijer i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme (Olof). Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme, ubijen je na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa.

1991 - Završen je Zalivski rat, koji su 42 dana vodile SAD i saveznici protiv Iraka. Iračke snage prisiljene su da napuste Kuvajt koji su okupirale 1. avgusta 1990.

1991 - Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine donelo je odluku da se SAO Krajina razdružuje od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji.

1993 - Američki vojni transporteri izbacili su iznad istočne Bosne prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela "Operacija padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.

1994 - U zoni "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine zapadno od Banjaluke dva američka aviona F-16 srušili su četiri srpska aviona tipa "Galeb".

1997 - U Iranu je zemljotres razorio više od 20 sela, a poginulo je oko 1.000 ljudi.

1998 - Nakon ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na području Drenice na Kosovu počeli su sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika nelegalne Oslobodilačke vojske Kosova.

2003 - Na zajedničkoj sednici oba veća Skupštine SR Jugoslavije proglašena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

2004 - Afrički lideri su se na samitu dogovorili da oforme Afričke multinacionalne snage, koje bi bile sposobne da intervenišu širom Afrike, u cilju okončanja građanskih ratova i sprečavanju genocida.

1. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163862-lrg.jpg


1498 - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke države Mozambik.

1562 - Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom "hugenotski ratovi", koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.

1767 - Španski kralj Karlos III (Carlos) proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.

1809 - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadzor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim).

1811 - Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.

1815 - Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje "sto dana", koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.

1872 - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1878 - Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.

1891 - Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar i prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se "Pantologija novije srpske pelengirike" (1922) u kojoj je parodirao "Antologiju novije srpske lirike" Bogdana Popovića.

1896 - Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija).

1919 - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1932 - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga (Linbergh), prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.

1941 - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju.

1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.

1954 - SAD su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1958 - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izradio je veliki broj javnih spomenika, među kojima veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1959 - Kiparski vođa za nezavisnost od Velike Britanije arhiepiskop Makarios vratio se na Kipar sa Sejšelskih ostrva, gde su ga 1956. proterali Britanci. On je potom izdejstvovao pregovore na kojima su krajem godine Velika Britanija, Grčka i Turska postigle sporazum o nezavisnosti Kipra. Od 1960. do smrti 1977. Makarios je predsednik Republike Kipar.

1966 - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1991 - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada (komunisti) je osvojila 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija (Alia) izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992 - Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izašlo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu.

1997 - Albanska vlada i predsednik Republike Sali Beriša (Sali Berisha) podneli su ostavku pod pritiskom dvomesečnih nemira izazvanih krahom piramidalnih banaka u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo ušteđevinu.

2001 - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine podiglo je optužnice protiv više lica iz SR Jugoslavije zbog napada na Dubrovnik 1991.

2003 - U Pakistanu je uhapšen Kalid Šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

2. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...163916-lrg.jpg


1459 - Rođen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon (Adriaan Floriszoon) - papa Adrijan VI (Adrian) od januara 1522, jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva.

1824 - Rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljitelj je češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere ("Moja domovina", "Prodana nevesta", "Dalibor").

1855 - Umro je ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska i militaristička vladavina od 1825. završena je porazom u Krimskom ratu (1853-56), nakon čega je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.

1917 - Tokom Februarske revolucije u Rusiji, car Nikolaj II abdicirao je i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je potom zajedno s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena.

1919 - U Moskvi je održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna) kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani ŠSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.

1921 - U Francuskoj je umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je s vlasti i proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju.

1931 - Rođen je ruski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik ŠSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi poznatih kao "glasnost" i "perestrojka". Okončao je razdoblje "hladnog rata" sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama istočne Evrope.

1943 - Počela je bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.

1949 - Američki kapetan Džejms Galager (James Gallagher) spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom "B-50" preleteo 37.742 kilometra.

1956 - Francuska je priznala nezavisnost Maroka.

1962 - U Burmi je izvršen vojni udar pod vođstvom Ne Vina (Win). Vojni režim okončan je na isti dan 1974, kada je stupio na snagu novi ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom.

1988 - Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, najavio je hapšenje albanskih lidera na Kosovu.

1994 - U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.

1996 - Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga (Paul Keating), okončana je trinaestgodišnja vladavina laburista u Australiji.

1998 - Film "Titanik" postao je prvi film u svetu koji je ostvario prihod od milijardu dolara.

2000 - Britanske vlasti su dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ektradiciju. Narednog dana Pinoče je stigao u Čile.

2003 - Francuski predsednik Žak Širak doputovao je u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg brutalnog rata.

2004 - U dva samoubilačka napada u Iraku na šiitske hramove tokom službe poginule su najmanje 143 osobe.

2008 - Za predsednika Rusije izabran je Dmitrij Medvedev, kandidat Jedinstvene Rusije, čiji je lider bivši predsednik Rusije u dva mandata Vladimir Putin.

3. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164003-lrg.jpg


1703 - Umro je engleski naučnik i pronalazač Robert Huk (Hooke), koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Postavio je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon").

1707 - Umro je car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana (Jahan), poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine od 1658. Mogulsko carstvo je teritorijalno prošireno, ali je oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.

1808 - Francuske trupe pod komandom maršala Joakima Mire (Murat) zauzele su Madrid.

1847 - Rođen je američki fizičar škotskog porekla Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell), pronalazač električnog telefona 1875. Bavio se istraživanjem mehanike govora i 1872. je u Bostonu osnovao školu učitelja za gluvoneme.

1861 - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.

1875 - U Pariskoj operi prvi put je izvedena Bizeova (Bizet) opera "Karmen".

1878 - Potpisan je Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske kojim je Rusija pokušala da "istočno pitanje" reši u svoju korist i stvaranjem Velika Bugarske, koja je obuhvatila i neka područja istočne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke izvršena je revizija Sanstefanskog ugovora na Berlinskom kongresu u junu iste godine.

1886 - Nakon srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Tromesečni rat koji je počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja istočne Rumelije Bugarskoj, znatno je oslabio kraljev položaj u zemlji.

1918 - U Brest-Litovsku je potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutrašnje nestabilnosti i izostanka podrške sila Antante, sovjetska vlast bila je prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu.

1924 - Narodna skupština u Ankari ukinula je Muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa i njegovu porodicu, kao deo reformi u modernizaciji zemlje predsednika Kemala Ataturka (Atatuerk).

1974 - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.

1980 - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe je ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji (Zimbabve) i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.

1988 - Umro je poljski violinista Henrik Šering (Henryk Szeryng), jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Afirmisao se među vrhunske virtuoze već na početku karijere (1933) i sa širokim repertoarom od barokne do savremene muzike, priređivao koncerte širom sveta. Gostovao je i na Dubrovačkim letnjim igrama.

1991 - Stanovnici Letonije i Estonije su ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

1996 - Konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara (Jose Maria Aznar) pobedila je na parlamentarnim izborim u Španiji, čime je okončana 13-godišnja vladavina socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa (Gonzalez).

1996 - Umrla je francuska spisateljica Margaret Diras (Marguerite Duras), autor više romana među kojima su najpoznatiji "Moderato kantabile", "Bestidnici", "Mornar iz Gibraltara". Napisala je i scenarij za film "Hirošimo, ljubavi moja".

1996 - U eksploziji bombe podmetnute u autobus u centru Jerusalima poginulo je 19 ljudi, među kojima i bombaš-samoubica.

1996 - Jugoslovenske vlasti uhapsile su Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović je, nakon istrage pušten u maju, jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osuđen je na pet godina zatvora.

1997 - Najmanje 125 ljudi je poginulo, a više od 450 ranjeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab u punoj brzini izleteo iz šina.

2000 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata generala Tihomira Blaškića na 45 godina zatvora, zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad Muslimanima u srednjoj Bosni 1992-94. Apelaciono veće tog suda 29. jula 2004. smanjilo je kaznu Blaškiću na 9 godina zatvora.

2002 - Građani Švajcarske izjasnili su se na referendumu da njihova država postane članica Ujedinjenih nacija.

2004 - Srbija je dobila manjinsku vladu na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Vlada je izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije (SPS), a čine je DSS, G17 Plus i koalicija Srpski pokret obnove (SPO) i Nova Srbija (NS).

2004 - U Francuskoj je zakonom zabranjeno nošenje muslimanskih feredža u državnim školama.

2005 - Avanturista Stiv Foset prva je osoba na svetu koja je letela oko sveta bez prekida. Njegova letilica je sletela u Kanzas (SAD) nakon skoro tri dana provedenih u vazduhu.

2008 - Umro je jedan od najvećih italijasnkih i svetkih tenora 20. veka Đuzepe di Stefano, koji je nastupao u najvećim svetskim operskim kućama, uključujući milansku Skalu, njujorški Metropoliten i bečku i berlinsku opera. Upamćen je i po duetima sa čuvenom grčkom operskom divom Marijom Kalas.

2009 - Odlukom Okružnog suda u Beogradu rehabilitovana je jedna od najvećih srpskih glumica Živana-Žanka Stokić, koja je za života bila optužena da je u vreme Drugog svetskog rata kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom.

4. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164141-lrg.jpg



1152 - Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III (Conrad). Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193 - Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

1678 - U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni "Četiri godišnja doba", oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801 - Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

1857 - Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

1877 - U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog.

1933 - Frenklin Ruzevelt (Franklin Roosevelt) je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program ("New Deal") za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

1941 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965 - Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970 - U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

1974 - Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i premijer Eduard Hit (Edward Heath) podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson (Harold Wilson).

1977 - U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

1996 - Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

1998 - Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000 - SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002 - Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002 - U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.

2003 - Umro je Ser Hardi Ejmis (Hardy Amies), dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

2004 - U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.

2009 - Albanac Gani Gaši osuđen je na 17 godina zatvora. To je prvo suđenje za ratne zločine na Kosovu, a održano je pod pokroviteljstvom Euleksa.

5. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164290-lrg.jpg


1496 - Engleski kralj Henri VII (Henry) primio je u službu italijanske pomorce Đovanija (Giovanni) i Sebastijana Kabota (Caboto) da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. Oni su 1497-98. stigli do Severne Amerike.

1684 - Nemačka, Poljska i Venecija formirale su u Lincu Svetu ligu protiv Turske.

1696 - Rođen je italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo (Giovanni Battista Tiepolo), jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru kasnog rokokoa, nalaze se u nadbiskupskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.

1770 - Britanske trupe su u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata i taj događaj, poznat kao "bostonski masakr", ubrzao je izbijanje Američkog rata za nezavisnost.

1827 - Umro je italijanski fizičar Aleksandro Volta koji je pronašao elektrofor (1775), galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime - Volt (oznaka V), Voltamper (oznaka VA), Voltin luk.

1832 - U Beogradu je počela da radi prva štamparija u Srbiji, u kojoj je kao prva knjiga štampan "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

1856 - Londonsko pozorište "Kovent Garden" uništeno je u požaru.

1916 - Španski prekookeanski putnički brod "Princ od Asturije" potonuo je za nekoliko minuta pošto je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade, 455 je poginulo.

1933 - Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila je većinu u nemačkom Rajhstagu (parlament).

1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Keln.

1953 - Umro je sovjetski diktator Josif Visarionovič Džugašvili - Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti bio je neprikosnoveni vladar SSSR-a i lider komunističkog sveta. U partijskim "čistkama" od 1934. eliminisao je političke protivnike, a svojom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme Hladnog rata i narušio ugled SSSR-a stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju podredi sovjetskoj kontroli.

1953 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka, koji je u svom delu uspešno asimilirao rusko muzičko nasleđe i sopstveni moderni muzički izraz. U njegovom opusu od 138 dela izdvaja se Peta simfonija i balet "Romeo i Julija". Komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna "Aleksandar Nevski" i "Ivan Grozni".

1964 - Umro je prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki koji je

1905. počeo filmskom kamerom da beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj ima reportaža o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

1966 - Svih 124 putnika i članova posade poginulo je kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fudži.

1970 - Stupio je na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja koji je potpisalo 45 zemalja.

1975 - Kuvajt je nacionalizovao naftnu industriju, uključujući i imovinu britanskih naftnih kompanija.

1984 - Umro je italijanski pevač Tito Gobi (Gobbi), operski bariton svetskog ugleda. Proslavio se ulogom u "Toski" Đakoma Pučinija (Giacomo), u kojoj mu je partner bila Marija Kalas (Maria Callas).

1993 - Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio se makedonski putnički avion "Foker 100". Poginulo je 77 od 97 putnika i članova posade.

1999 - Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine što je izazvalo oštre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj.

2001 - Predsednici SR Jugoslavije i Republike Srpske, Vojislav Koštunica i Mirko Šarović, potpisali su u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza SRJ i RS.

2003 - Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.

2004 - U 114. godini umro je Španac Hoan Rijudavets Mol (Joan Riudavets Moll), obućar, koji je, posle smrti Japanca Jukićija (Yukići Ćuganji) Čuganjija, bio najstariji čovek na svetu.

6. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164407-lrg.jpg


1475 - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika Renesanse.

1480 - U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

1629 - Nemački car Ferdinand II Habzburški izdao je Edikt o restituciji kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom 1648.

1836 - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket (Davy Crockett).

1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu (1920). Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj ("Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "O ropstvu i slobodi čoveka").

1882 - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.

1900 - Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler (Gottlieb Wilhelm Daimler), koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelshaft", koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca (Benz) u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila "mercedes".

1927 - Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac "magičnog realizma", žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. ("Sto godina samoće", "Ljubav u vreme kuge").

1941 - Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1944 - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.

1945 - U Njujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.

1946 - Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu u okviru Indokineske federacije.

1949 - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.

1953 - Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.

1957 - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.

1980 - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar (Marguerite Yourcenar) postala je prva žena član Francuske akademije.

1992 - "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.

1993 - Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzeli su Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi s vladinim snagama.

1994 - Umrla je grčka glumica Melina Merkuri (Mercouri), veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte u Grčkoj, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista ("Nikad nedeljom", "Fedra", "Ciganin i džentlmen").

1998 - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu je ubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.

1999 - Na severu Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.

2001 - Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika su poginula 34 muslimanska hodočasnika.

2002 - Vlasti u Indiji su uspostavile kontrolu nad zapadnom indijskom državom Gudžarat, nakon jednonedljenih sukoba Indusa i Muslimana u kome je poginulo 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu kojeg je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.

2004 - U 89. godini umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl (Jorginho Guinle) koji je osvojio poznate lepotice među kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.

2005 - U SAD je umro fizičar i laureat Nobelove nagrade, Hans Bete (Bethe), koji je pobegao iz nacističke Nemačke, a zatim postao ključna figura u razvoju prve atomske bombe.

2007 - U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili, južno od Bagdada ubijeno je 115 šiitskih hodočasnika, koji su se uputili u sveti grad Kerbalu.

7. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164448-lrg.jpg


1573 - Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci (1571) preuzeli Kipar od Mletaka.

1765 - Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps (Joseph Niepce) pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče, prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

1793 - Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat Španiji.

1809 - Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar (Jean Pierre Francois Blanćard), koji je 1785. sa Džonom Džefrisom (John Jeffries) prvi preleteo Lamanš balonom.

1814 - Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera (Bluećer) u bici kod Linjija u Francuskoj.

1850 - Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik (Tomas Masaryk), profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.

1876 - Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefonaAleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) i njegov saradnik Votson (Watson).

1932 - Umro je francuski državnik Aristid Brijan (AristideBriand), šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.

1936 - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast,Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.

1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzelestrateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.

1945 - Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu,britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.

1945 - Posle ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito jeformirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

1951 - Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera AlijaRazmaru u džamiji u Teheranu.

1989 - Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijomzbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie) "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.

1994 - Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avionkojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.

1998 - Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšegkapetana nemačkih snaga Š Eriha Pribkea (Erić Priebke) za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.

1999 - U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiserStenli Kjubrik (Stanley Kubrick), jedan od najznačajnijih režisera. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji "Staze slave", "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Doktor Strendžlav" i "Beri Lindon".

2002 - Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protivstrogih zakona o zabrani abortusa.

2003 - Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Goreizabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Svetozar Marović.

2004 - Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila jedesničarska hrišćansko-demokratska stranka - Nova Demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, koji je postao novi premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.

2005 - Bivši načelnik Generalštaba Vojske JugoslavijeMomčilo Perišić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za granatiranje Sarajeva, Zagreba i masakr u Srebrenici.

8. mart


http://razbibriga.net/imported/2010/...cestitka-1.jpg


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164487-lrg.jpg


1500 - Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral (Cabral) krenuo je iz Lisabona na put u Indiju. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio je Španjolac Vićente Pinzon (Vicente).

1846 - U Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.

1879 - Rođen je srpski slikar i vajar Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

1879 - Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han (Otto Hahn), koji je s Fricom Štrasmanom 1939. otkrio cepanje jezgra atoma urana pomoću neutrona, čime je otvorio eru nuklearnih reaktora. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1944.

1889 - Umro je švedski brodski inženjer i pronalazač Džon Erikson, izumitelj prvog uspešnog brodskog vijka.

1910 - U Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin (Clara Zetkin). Na ovoj konferenciji je ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.

1917 - Nemirima i štrajkovima u Petrogradu, počela je "Februarska revolucija" u Rusiji.

1921 - Francuske trupe su ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru potpisanom posle Prvog svetskog rata.

1922 - U Zagrebu je izvršena smrtna kazna vešanjem nad Alijom Alijagićem, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.

1942 - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan nakon što su grad napustili Britanci.

1942 - Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka (Jose Raoul Capablanca), svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina.

1950 - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da je SSSR u septembru 1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da je SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.

1965 - U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 američkih marinaca, čime je počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj američkih trupa u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.

1973 - U eksploziji automobila bombe, koju su podmetnuli pripadnici organizacije IRA ispred zgrade glavnog londonskog suda (Old Bailey) i sedišta Skotland Jarda u Londonu, poginula je jedna osoba, a ranjeno je 238.

1993 - Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno je 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije ostalo je zatočeno još 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.

1994 - Više od sto intelektualaca iz celog sveta potpisalo je Apel svim evropskim vladama i UN zahtevajući da spreče masakre u Bosni i na teritoriji cele bivše Jugoslavije i da SR Jugoslavija preda teško naoružanje UN. Ukoliko jugoslovenske vlasti to odbiju, zatraženo je da se njeno naoružanje uništi bombardovanjem iz vazduha, "maksimalno štedeći ljudske živote".

1999 - Vojska Šri Lanke je, u blickrig operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i vladinih snaga od 1983. poginulo je oko 57.000 ljudi.

2001 - NATO je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zona kopnene bezbednosti uspostavljena je na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle su u prvi sektor 14. marta.

2001 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao je poseban tim za istragu zločina Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute su u februaru 2003.

2001 - U sto drugoj godini umrla je Dam Ninet de Valoa (Dame Ninette de Valois), balerina i osnivač Britanskog kraljevskog baleta.

2004 - Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koje ih terete za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije Oluja u avgustu 1995, kao i izmenjenu optužnicu protiv haškog optuženika generala Ante Gotovine. Tri dana kasnije Markač i Čermak dobrovoljno su se predali tom sudu.

2005 - Kosovski premijer Ramuš Haradinaj podneo je ostavku, a narednog dana dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom oružahih sukoba 1998. i 1999. godine. Istovremeno se tom sudu predao i regionalni komandant bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Lah Brahimaj. U nedostatku dokaza obojica su oslobođena krivice 3. aprila 2008.

2005 - U specijalnoj operaciji u Čečeniji ubijen je lider separatista Aslan Mashadov, kojeg Moskva tereti za seriju smrtonosnih napada u Rusiji, uključujući i otmicu u školi u Beslanu, kada je poginulo oko 400 talaca, od kojih su polovina bila deca.

9. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164602-lrg.jpg



1074 - Boreći se protiv kršenja celibata, papa Grgur VII naredio je da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu ekskomunicirani.

1495 - Tokom opsade Napulja, u vojsci frnacuskog kralja Šarla III pojavila se epidemija sifilisa koja se brzo proširila na ostale evropske zemlje. Smatra se da su, dotad nepoznatu bolest, doneli Kolumbovi moreplovci s Novog kontinenta.

1661 - Umro je kardinal Žil Mazaren (Jules Mazarin), francuski političar italijanskog porekla. Posle smrti kardinala Rišeljea 1642. postao je ministar za vreme regentstva kraljice Ane i kao jedan od najveštijih diplomata svoga doba, učvrstio temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonističku politiku Francuske prema Evropi.

1796 - Napoleon Bonaparta oženio je Žozefinu d Boarne (Josephine de Beauharnais), udovicu bivšeg francuskog oficira koji je giljotiniran za vreme Francuske revolucije.

1814 - Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, romantičar i revolucionar. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom razvio je književni ukrajinski jezik i otvorio puteve novoj ukrajinskoj poeziji (zbirka pesama "Kobzar", poema "Hajdamaki").

1831 - Kralj Luj Filip (Louis Philippe) je osnovao francusku Legiju stranaca sa sedištem u Alžiru.

1862 - Tokom Američkog građanskog rata dogodio se prvi sukob oklopnih brodova između "Monitora", broda armije Unije i broda Konfederalne vojske "Merimak". U četvoročasovnoj bici nijedan brod nije oštećen.

1888 - Umro je Vilhelm I (Wilhelm), pruski kralj od 1861, koji je uz pomoć moćnog kancelara Ota fon Bizmarka (Otto von Bismark) 1871. ujedinio 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo i proglasio se carem.

1890 - Rođen je ruski državnik Vjačeslav Mihajlovič Molotov šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju u avgustu 1939. Nakon 30 godina koje je proveo u najvišem partijskom i državnom vrhu u vreme Staljinove diktature, isključen je iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija u junu 1957.

1924 - Italija je anektirala Rijeku, koja je od potpisivanja jugoslovensko-italijanskog ugovora u Rapalu u novembru 1920. imala status nezavisnog grada.

1942 - Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratu okončale zauzimanje indonežanskog ostrva Java, tada pod holandskom kolonijalnom vlašću.

1943 - Rođen je američki velemajstor Robert Bobi Fišer, prvi Amerikanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u šahu. Šampionsku titulu stekao je pobedivši 1972. u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog, a izgubio je bez meča 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, pa je za prvaka sveta proglašen ruski velemajstor Anatolij Karpov.

1989 - Vlasti u Varšavi su zvanično optužile sovjetske službe bezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u Katinskoj šumi u proleće 1940.

1991 - U Beogradu su održane prve velike antirežimske demonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti.

1992 - Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin. Lider ilegalne cionističke grupe "Irgun Cevai Leumi" četrdesetih, a nakon osnivanja Izraela 1948. šef desničarske partije "Likud", potpisao je 1997. u Kemp Dejvidu mirovni ugovor s egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom, za šta je s egipatskim predsednikom podelio Nobelovu nagradu za mir 1978.

1994 - Teroristi Irske republikanske armije su izveli prvi u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom "Hitrou".

1999 - Iranski predsednik Mohamad Hatami (Mohammad Khatami) doputovao je u Italiju, što je bila prva poseta šefa iranske države jednoj zapadnoj zemlji od islamske revolucije 1979. Tokom trodnevne posete Hatami se susreo i sa poglavarom Rimokatoličke crkve Jovanom Pavlom II u Vatikanu, kao najviši iranski verski lider koji je posetio papu.

2001 - U napadima albanskih ekstremista na selo Lučane na jugu Srbije poginuo je jedan pripadnik srpskih snaga bezbednosti, a dvojica su ranjena.

2002 - Ponovo je otvoren tunel Mon Blan u Alpima, nakon velikog požara u njemu 1999. kada je poginulo 39 osoba.

2002 - U samoubilačkoj eksploziji u prepunom kafiću Moment u Jerusalimu, u blizini rezidencije izraelskog premijera Ariela Šarona, poginulo je 13 a povređeno više od 50 osoba.

2003 - Tajlandska policija je saopštila da je u tromesečnoj akciji, koja je sprovedena širom zemlje u potrazi za proizvođačima i dilerima sintetičke droge (metafetaminima) ubijeno više od 2.200 ljudi.

2003 - U Havani, glavnom gradu Kube, Evropska unija otvorila je diplomatsko predstavništvo.

10. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164733-lrg.jpg


1258 - Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763 - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837 - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "Kapetanova kći").

1878 - Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879 - U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891 - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901 - U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez (1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942 - Američki džez muzičar Glen Miler (Glenn Miller) postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Ćattanooga Ćoo Ćoo".

1947 - U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962 - Američki pilot Frensis Geri Pauers (Francis Gary Powers), oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964 - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1979 - U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj, visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996 - IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997 - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998 - Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000 - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001 - Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004 - SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005 - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005 - Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005 - Umro je Artur Miler (Arthur Miller), velikan američkog pozorišta koji je napisao "Smrt trgovačkog putnika" i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006 - Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova (DSK).

2006 - Umro je meksički slikar i vajar Huan (Juan) Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

11. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...164852-lrg.jpg



1544 - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

1851 - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".

1885 - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1913 - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917 - Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

1920 - Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938 - Artur Sajs-Inkvart je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

1941 - Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta(Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

1955 - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.

1973 - Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974 - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975 - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981 - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985 - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985 - Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".

1990 - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz ŠSR-a.

1990 - Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998 - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999 - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000 - U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa.

2000 - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.

2003 - Kanadski sudija Filip Kirš izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003 - Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.

2004 - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije.

2004 - Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina Ranka Ćešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.

2005 - Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

2006 - Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

12. mart


http://razbibriga.net/imported/2010/...funeral1-1.jpg


641 - Kineska princeza Ven Čeng se udala za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom oblašću.

1507 - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio je Makijaveliju kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo "Vladar".

1537 - Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.

1832 - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot (Cunningham Boycott), protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.

1848 - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

1854 - Velika Britanija i Francuska su zaključile savez s Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.

1856 - Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.

1868 - Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića i dozvoljena je njegova upotreba. Rešenje o tome doneo je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.

1880 - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića, najznačajniji pesnik srpske moderne s početka 20. veka. Pri povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kojem se nalazio. Objavio je dve zbirke pesama "Utopljene duše" i "Mi čekamo cara".

1881 - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk (Atatuerk), prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.

1907 - U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1925 - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen (Yat), otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom.

1938 - Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe su umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem Rajhu.

1947 - Predsednik SAD Hari Truman (Harry) proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma ("Trumanova doktrina"). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964 - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište").

1966 - Indonežanski parlament lišio je Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vršilac dužnosti šefa države.

1971 - Premijer Hafez al Asad izabran je referendumom za predsednika Sirije.

1978 - Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984 - U Velikoj Britaniji je počeo generalni štrajk rudara.

1993 - U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaj poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno.

1999 - Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATO pakta. To su bile prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999 - Umro je Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov koncert za violinu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu.

2001 - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpske vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre.

2001 - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile su dva najveća kipa Bude u svetu, stara nekoliko hiljada godina.

2002 - Savet bezbednosti UN je, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

2003 - U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić. Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001. nakon demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.

13. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...165078-lrg.jpg


1325 - Asteci su osnovali svoju naseobinu Tenočtitlan, kasnije prestonicu Asteškog carstva, na mestu gde je sada grad Sijudad Meksiko.

1567 - Nemački plaćenici koje je unajmila holandska vladarka Margareta od Parme ubili su 2.000 kalvinista.

1572 - U Starigradu na ostrvu Hvar umro je Petar Hektorović, autor speva "Ribanje i ribarsko prigovaranje", izuzetno vrednog književno-istorijskog dokumenta, u kojem je Hektorović, pored autobiografskih zabeležio i dragocene etnografske podatke, kao i neke narodne lirske i epske pesme, među kojima i srpsku narodnu pesmu "Kraljević Marko i brat mu Andrijaš". Preveo je spev "Remedia amoris" rimskog pesnika Ovidija (Ovidius).

1781 - Engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel otkrio je sedmu planetu Sunčevog sistema, kasnije nazvanu Uran.

1809 - Posle neuspeha u ratu s Rusijom i Danskom 1808, oficirskom zaverom zbačen je s prestola švedski kralj Gustav IV.

1848 - Pod pritiskom demonstracija i pobune u Beču, austrijski kancelar Klemens Meternih podneo je ostavku. Kancelar je pobegao u Veliku Britaniju, a hiljadama gnevnih Bečlija koje su opkolile njegov dvor, car Ferdinand I je obećao ustav.

1865 - Tokom američkog Građanskog rata, Kongres Konfederacije, pod predsednikom DŽefersonom Dejvisom (Jefferson Devis), žestokim protivnikom ukidanja ropstva, doneo je zakon kojim je robovima dozvoljeno, u zamenu za slobodu, da budu vojnici u južnjačkoj armiji.

1881 - U atentatu u Petrogradu ubijen je ruski car Alksandar II. Atentat su izvršili članovi tajnog terorističkog udruženja "Narodna volja".

1906 - Umrla je Suzan Entoni (Susan Anthony), začetnica i vođa pokreta za prava žena u SAD. Napisala je "Istoriju ženskog prava glasa".

1913 - Kanbera je postala glavni grad Australije.

1928 - Posle pucanja brane "St. Frensis", 60 kilometara severno od Los Anđelesa, u bujici se utopilo više od 450 ljudi.

1946 - Pripadnici jugoslovenske službe Državne bezbednosti uhapsili su generala i komandanta kraljevske vojske u Drugom svetskom ratu Dragoljuba - Dražu Mihailovića. Na suđenju pred Vojnim sudom u Beogradu Mihailović je osuđen na smrt zbog izdaje. Streljan je 17. jula iste godine.

1972 - Velika Britanija i Kina su se saglasile da razmene ambasadore 22 godine pošto je London priznao vladu u Pekingu. Britanci su zatvorili konzulat na Tajvanu.

1975 - Umro je Ivo Andrić, jedan od najvećih jugoslovenskih pisaca čije je delo donelo ugled i međunarodno priznanje jugoslovenskoj književnosti. On je jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) ("Ex ponto", "Znakovi", "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija").

1990 - Sovjetski parlament izglasao je uvođenje višepartijskog sistema, posle 72-godišnjeg monopola Komunističke partije na vlast.

1992 - U zemljotresu na istoku Turske je poginulo 570 ljudi.

1995 - U Beogradu je u 72. godini umro popularni pozorišni i filmski glumac Mija Aleksić.

1996 - U mestu Danblejn, 40 kilometara severno od Glazgova, naoružani čovek je u gimnastičkoj sali osnovne škole ubio 16 učenika prvog razreda, uzrasta između pet i šest godina i njihovu učiteljicu, ranio 13 đaka i potom izvršio samoubistvo.

1998 - Predsednik Južne Koreje Kim Dae DŽong koji je i sam bio zatvaran zbog političkih uverenja, doneo je odluku o masovnoj amnestiji koja je obuhvatila preko pet miliona ljudi, od političkih zatvorenika do vozača kojima su zbog pijanstva bile oduzete vozačke dozvole.

1999 - Na Kosovu, u eksplozijama bombi u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima oružane formacije kosovskih Albanaca "Oslobodilačka vojska Kosova" kod Vučitrna poginula su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.

2001 - Bivši gradonačelnik Bosanskog Šamca Blagoje Simić, protiv koga je Međunarodni sud za ratne zločine podigao optužnicu 1995. za zločine počinjene tokom rata u BiH 1992-95, dobrovoljno se predao sudu.

2002 - Vlada Angole je proglasila jednostrano primirje u 27-godišnjem građanskom ratu sa pobunjenicima-pripadnicima Nacionalne Unije za nezavisnost Angole (UNITA).

2004 - Umro je austrijski kardinal Franc Kenig (Franz Koenig), poznat po zalugama u povezivanju vera. On je godinama radio na uspostavljanju veza između Vatikana i komunističkih država. Na njegovu inicijativu je 1964. godine osnovana Fondacija "Pro orijente" koja se bavi dijalogom između rimokatoličke i pravoslavne crkve.

14. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...165117-lrg.jpg


1489 - Kraljica Kipra Katarina Kornaro (Catherine Cornaro), poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan (Lusignan), ustupila je svoju kraljevinu Mletačkoj Republici.

1558 - Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.

1804 - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, koji je bečkom vlaceru dao klasični oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji "Lorelaj-Zvuci Rajne", veliki broj marševa, među kojima i čuveni "Marš Radecki", polke, kadrile.

1820 - Rođen je Vitorio Emanuele II (Vittorio), poslednji sardinski kralj (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni "padre della patria", Vitorio Emanuele II inaugurisao je parlamentarnu vladavinu u Italiji.

1864 - Engleski istraživač Samjuel Bejker (Samuel Baker) otkrio je drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.

1879 - Rođen je nemački naučnik Albert Ajnštajn (Einstein), najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, započeli su u SAD istraživački radovi za proizvodnju te bombe. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.

1883 - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks (Marx), najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u 19. veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. "Komunistički manifest" ("Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Teze o Fojerbahu", "Osamnaesti brimer Luja Bonaparte", "Kapital - kritika političke ekonomije").

1891 - Podmornica "Monarh" je postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kontinentom.

1932 - Rođen je srpski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama Miroslav Antić. Objavio je više od 30 knjiga, među kojima i zbirke pesama za decu "Plavi čuperak", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga".

1932 - Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman (George Eastman), jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije "Kodak".

1938 - Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika proglašen je krivim za kontrarevolucionarne aktivnosti i špijunažu na montiranom procesu i osuđen na smrt.

1945 - Britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, "Velikog Slema" težine 11 tona.

1953 - Umro je Klement Gotvald (Gottvald) predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su svu vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osuđeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.

1976 - Egipat je poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sklopljen sa Sovjetskim Savezom 1971.

1979 - Najmanje 200 ljudi je poginulo prilikom pada aviona tipa "Trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga.

1980 - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 osoba, među kojima 14 članova američkog bokserskog tima.

1983 - Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK) saglasile su se, prvi put od osnivanja te organizacije 1960. da smanje cene nafte za 15 odsto.

1986 - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme).

1991 - "Birmingemska šestorka" - šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem - oslobođena je nakon 16 godina provedenih u zatvoru.

1995 - Astronaut Norman Tagard (Thagard) postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.

1997 - Umro je američki filmski režiser Fred Cineman (Zinnemann), dobitnik dva Oskara za filmove "Odavde do večnosti" i "Čovek za sva vremena". Čuven je i po filmovima "Tačno u podne", "Starac i more" i "Operacija Šakal".

2002 - Predstavnici Srbije, Crne Gore, SR Jugoslavije i Evropske unije potpisali su u Beogradu Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji Jugoslavija, 83 godine nakon što je, na kraju Prvog svetskog rata, stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Nova državna zajednica Srbija i Crna Gora formalno je uspostavljena 4. februara 2003.

2003 - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) produžio je sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se zabranjuje američkim građanima i kompanijama da ulažu u razvoj iračke naftne industrije. Buš je istovremeno ukinuo sankcije Pakistanu, koje su na snazi od vojnog puča 1999. godine.

2004 - Pobedom na izborima ruski predsednik Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.

2005 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv makedonskog ministra unutrašnjih poslova Ljuba Boškovskog i njegovog telohranitelja Johana Tarčulovskog, zbog zločina nad Albancima u selu Ljuboten, kod Skoplja tokom 2001. Boškovski je u julu 2008. oslobođen odgovornosti za taj zločin, a Tarčulovski je osuđen na 12. godina zatvora.

2006 - Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri (Lennart)ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.

15. mart


http://www.nadlanu.com/Uploads/Beta-...165152-lrg.jpg


44. p.n.e. - Republikanski zaverenici koje su predvodili Brut i Kasije ubili su u Senatu rimskog cara i vojskovođu Gaja Julija Cezara.

1493 - Kristofer Kolumbo je doveo sedam Aruak Indijanaca saostrva Hispanjola (Haiti) u Španiju. To su bili prvi stanovnici Novog sveta koji su kročili na Stari kontinent.

1603 - Francuski moreplovac i istraživač Samjuel d Šamplen(Samuel de Champlain), isplovio je prema Novom svetu. On je 1608. osnovao grad Kvebek i organizovao francusku kolonizaciju Kanade.

1776 - Kongres SAD je doneo odluku o ukidanju zavisnosti od britanske krune. Nezavisnost je proglašena 4. jula 1776.

1824 - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, najznačajniji pesnik srpskog romantizma. Oduševljeni pristalica Karadžićeve jezičke reforme, pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu srpske poezije. Umro je u Beču 1853, a njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti na Stražilovo kod Sremskih Karlovaca ("Đački rastanak", "Tuga i opomena").

1848 - Tri dana nakon masovnih demonstracija u Beču, revolucija je zahvatila Budimpeštu, a potom se proširila na celu Mađarsku. Uz pomoć Rusije, austrijske trupe ugušile su revolucionarni pokret u avgustu 1849.

1883 - Beograd je dobio prvu "telefonsku stanicu", sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

1898 - Umro je engleski inženjer Henri Besemer (Henry Bessemer), koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik ("Besemerov postupak"). Godine 1859. podigao je u Šefildu čeličanu koja i danas radi.

1907 - U Finskoj su žene prvi put izabrane u parlament.

1917 - Pod pritiskom revolucionara abdicirao je poslednji ruskicar Nikolaj II, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Car je potom, zajedno s porodicom, interniran prvo u Carsko Selo (Puškin), pa u Tobolsk. Tokom Oktobarske revolucije carska porodica je premeštena u Jekaterinburg gde su ubijeni u julu 1918.

1922 - Egipatski sultan je uzeo titulu kralja kao Fahd I.

1937 - Prva centralna banka krvi, u kojoj je krv za transfuziju čuvana zamrzavanjem, osnovana je u bolnici u Čikagu.

1939 - Nakon što je, pod pretnjom napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha (Hacha) u Berlinu potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu, nemačke trupe okupirale su Češku. Slovačka i Moravska proglašene su nemačkim protektoratom.

1957 - Umro je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, predsednik Skupštine FNR Jugoslavije. Član Komunističke partije od 1920. imao je značajnu ulogu u Narodnooslobodilačkom ratu 1941-45, a u posleratnoj Jugoslaviji bio je u najužem partijskom i državnom rukovodstvu zemlje. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug). Umro je u Parizu na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju.

1975 - Umro je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis (AristotelosOnassis), jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Bio je poznat i po ljubavnoj vezi s operskom pevačicom Marijom Kalas (Calas) i ženidbi s Žaklinom Kenedi (Jacqueline Kennedy), udovicom američkog predsednika Džona Kenedija (John).

1983 - Umrla je engleska književnica Rebeka Vest (Rebeča West), poznata po romanima "Vojnikov povratak" i "Harijet Hjum", kao i putopisnoj studiji "Crno jagnje i sivi soko", koju je napisala posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941.

1991 - Predsednik Predsedništva SFR Jugoslavije i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović podneo je ostavku, jer je Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, nakon antivladinih demonstracija 9. marta.

1991 - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović. Pažnju čitalaca privukao je već prvom zbirkom pripovedaka "Đavoli dolaze" (1955). Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca ("Crveni petao leti prema nebu", "Rat je bio bolji", "Ljudi sa četiri prsta").

1998 - Umro je američki lekar, pedijatar Bendžamin Spok (Benjamin Spock). Njegova knjiga "Odgoj beba i dece po metodi dr Spoka", čije se prvo izdanje pojavilo 1946, štampana je u sedam izdanja i prodata u 50 miliona primeraka. Prevedena je na preko 30 jezika.

2000 - U naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice došlo je do žestokih sukoba srpskih stanovnika i pripadnika Kfora, koji su uspostavljali bezbednosnu zonu u tom gradu podeljenom na albanski i srpski deo. U sukobima je ranjeno 15 Srba i dva francuska vojnika.

2001 - Sukob naoružanih albanskih ekstremista i makedonskih snaga bezbednosti eskalirao je kada su se borbe prvi put prenele iz raštrkanih naselja duž granice s Kosovom u predgrađe Tetova, drugog po veličini makedonskog grada.

2003 - Stotine hiljada ljudi je na ulicama Tokija, Bejruta, Pariza, Vašingtona i u drugim gradovima širom sveta demonstriralo protiv rata u Iraku.

2004 - Odlukom Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) Pedija Ešdauna (Paddy Eshdown), Mostar je ponovo postao jedinstven grad. Mostar je od rata u BiH bio podeljen na dva dela, bošnjački - istočni i hrvatski - zapadni.