Å ta je to pravilna ishrana?

KOLIKO je važno zdravo se hraniti odavno je poznata informacija, a časopisi, internet i mnogobrojna stručna literatura prepuni su saveta šta bismo trebalo da jedemo kako bi sačuvali zdravlje i vitalnost.
Ali, da li znate kako izgleda najzdraviji obrok na svetu?
Šta to treba da pojedemo da bi zadovoljili sve potrebe organizma samo jednim "superobrokom"?
Tim stručnjaka godinama je istraživao preko četiri hiljade zdravih namirnica i njihova svojstva i dejstva i na kraju došao do idealne kombinacije.

"Na meniju" su ostale 222 zdrave namirnice koje su se pokazale kao najkorisnije, odnosno njihovu delotvornost potvrdila je nauka.

Jelovnik izgleda ovako: jedno parče svežeg dimljenog lososa, komadi integralnog hleba sa sedam vrsta semenki, parče piletine sa miksom povrća (kuvanog na pari) i salata od zelenog povrća u dresingu od maslinovog ulja. Desert je puding od jogurta posut mlevenim orasima i preliven sosom od karamele bez šećera.

Zašto baš ovakav obrok?
Naučnici tvrde da ovako odabrane namirnice imaju najblagotvornije dejstvo na organizam.
Losos ima omega-3 nezasićene masne kiseline i dokosaheksensku kiselinu koje su odlične za arterije, srce i mozak.
Salata kontroliše nivo holesterola, mešano povrće iz garnira umanjuje umor i jača mentalne sposobnosti, dok proteini iz piletine obnavljaju mišiće.
Puding od jogurta odličan je za probavu, zdravlje zuba, kontrolu šećera u krvi, a orasi održavaju krvne sudove. Kombinacija ovih sastojaka organizmu obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, bez ijedne suvišne kalorije.

izvor: www.novosti.rs

Brojne naučne studije i istraživanja o hrani pokazale su da je mediteranska kuhinja - najzdravija. Stručnjaci ističu da joj je ova laskava titula pripisana jer je dokazano da je to uravnotežena, raznovrsna, niskokalorična ishrana u kojoj su zastupljeni složeni ugljeni hidrati, belančevine i masti, ali i nezasićene omega-3 masnoće koje se nalaze u maslinovom i ribljem ulju.
Osnovne namirnice u mediteranskom jelovniku su: crni hleb od punog zrna žita, ali i kukuruzni, ječmeni ili ražani, zatim pecivo posuto susamom ili raznim drugim semenkama (lan, očišćena bundeva, suncokret), maslinovo ulje, riba i morski plodovi, sveže voće i povrće (citrusi, krompir, blitva, paradajz, raštan, brokoli, kupus, šargarepa), mlečni proizvodi, živinsko meso.

- Upravo zahvaljujući svim ovim namirnicama, a posebno maslinovom ulju, koje je zbog mononezasićenih masnih kiselina i antioksidativnog svojstva direktno zaslužno za blagotvorne efekte na zdravlje i dugovečnost, mediteranska ishrana je dobila epitet zdrave ishrane - objašnjava Jasmina Stojanović Ristivojević, strukovni nutricionista dijetetičar. - Takođe je dokazano da se ovim načinom ishrane preveniraju bolesti srca i krvnih sudova, digestivnog trakta (želudac, jetra i creva), maligne bolesti, usporava starenje zbog visokog sadržaja antioksidanata, povoljno deluje na moždano tkivo ali i kožu (zahvaljujući likopenu koji se nalazi u paradajzu), sprečava dijabetes.
Zapravo, mediteranska ishrana dosta podseća na našu tradicionalnu, koju smo zapostavili, a mnogi čak i zaboravili, upozorava naša sagovornica. Jer, nekad je ishrana stanovništva u Srbiji bila bazirana na celom semenu žitarica, jajima, mlečnim proizvodima i živinskom mesu, a samo za praznike su se jela i druge vrsta mesa.
- Suština pravilne ishrane je umerenost i adekvatan način pripremanja hrane sa smanjenim sadržajem masti i prostih ugljenih hidrata - kaže Jasmina Stojanović Ristivojević. - To znači da meso treba da se jede dva-tri puta nedeljno, koliko često treba na trpezi da budu zastupljene i ribe, a mahunarke u kombinaciji sa žitaricama jednom do dva puta nedeljno. Preporuka je da se nedeljno jede do dva jajeta. Bilo bi poželjno da se svakog dana uzme 400-500 grama svežeg voća i povrća, iz domaćeg podneblja.
Uz sve pomenute namirnice, mediteransku ishranu dopunjuju i crno vino, beli luk, integralna testenina, a pravi ukus se postiže kombinacijom lekovitog i začinskog bilja, korišćenjem badema, lešnika, rogača.

Primer jelovnika (oko 2.000 kalorija)

DORUČAK:
sveži sok: 200-300 g voća
2 kriške crnog hleba
2 kašike sirnog namaza
1 paprika srednje veličine
1 šolja obranog jogurta

UŽINA 1:
Ovsena kaša: pola šolje obranog mleka, 2 kašike ovsenog brašna, suvo voće (npr. 4 šljive)

RUČAK:
supa od piletine: bujon od pilećeg mesa (za pilav), 1 srednja šargarepa, 2 kašičice maslinovog ulja
pilav: pola šolje integralnog pirinča, živinsko meso, pola glavice crnog luka, 1 srednja šargarepa, 3 kašičice maslinovog ulja
salata: 2 srednja paradajza, 2 kašičice maslinovog ulja
1 kriška crnog hleba

UŽINA 2:
Ječam u mleku: pola šolje ječma, pola šolje obranog mleka, 2 kašičice meda

VEČERA:
100 g ribe pripremljene na roštilju
blitva sa krompirom: 4 veze blitve, 1 krompir srednje veličine, 3 kašike maslinovog ulja
10 maslina

izvor: www.novosti.rs

SVEŽI sokovi od voća i povrća mogu da pomognu da na brzinu pročistite organizam i skinete par kilograma. Ali, nikako se nemojte "zaletati" i ambiciozno planirati da na ovom rigoroznom režimu ostanete duže od par dana, jer bi u suprotnom šteta mogla da bude veća od koristi.
Najbolje je da ovu dijetu držite tokom vikenda i to najduže dan-dva. To je i dovoljno da oslobodite organizam nagomilanih štetnih materija i otrova.

Osnovno pravilo je da dan započnete sveže ceđenim sokom agruma-limuna ili narandže. U čašu isceđenog soka dodajte dva decilitra mlake vode, promešajte i popijte.
Ova dijeta preporučuje se naročito osobama kod kojih je usporen metabolizam, jer spori metabolizam, loše varenje, neredovno pražnjenje creva, dovode do skupljanja toksina u organizmu i usporavanja eliminacije masnoća.
Limun u takvim slučajevida ima dobar efekat, naročito kada se uzima ujutru i tako podstiče izlučivanje žuči i priprema jetru, najznačajniju prirodnu laboratoriju da obavlja svoju funkciju.
Najbolje je da se za dijetu pripremite unapred i kupite dovoljno voća. Poželjno je da sok popijete odmah pošto ga iscedite, ali možete već ujutru da pripremite čitavu dozu za taj dan. Ako vam je to previše komplikovano, možete da pripremite sokove unapred, ali bi u tom slučaju trebalo da znate da se tako gubi deo vitamina iz voća. Najpre vitamin C, koji oksidira na vazduhu.
Ko voli malo neobičnije kombinacije, umesto vode u isceđeni sok od voća može da doda nemasni jogurt ili mleko. Za sprovođenje ove dijete iako kratko traje potrebna je, ipak, jaka volja jer se tokom nje u organizam ne unosi ništa sem sokova, i eventualno biste supe od povrća, bez ikakvih dodataka ili začina.
Iako bi se pre ove dijete trebalo posavetovati sa lekarom, njeni kreatori ističu da su najznačajniji efekti ovog dijetetskog režima: smanjivanje pojave alergija i osetljivosti na neke vrste hrane, oslobađanje od pesticida, i raznih hemikalija, recimo, poreklom od lekova, koje se zadržavaju u masnom tkivu. Značajan je i učinak na sistem za varenje, koji se tokom ove dijete - odmara.Zato se ova dijeta i preporučuje naročito posle uzimanja obilja teške hrane.

izvor: www.novosti.rs

PORED uobičajene zelene salate, na tezgama naših dobro snabdevenih pijaca šepuri se još jedna, izuzetno raskošna salata.
To je endivija, koja predstavlja oplemenjeni oblik cikorije. Predak im je u stvari isti - divlja samonikla cikorija, koja raste na obalama Sredozemlja, a poreklom je iz Indije.
Endivija pripada drevnom rastinju, s obzirom na to da su joj lekovita svojstva pripisivali još stari Egipćani, Grci i Rimljani. O tome, da je ipak povrće, otkrilo se mnogo kasnije.

Danas se zna da je endivija veoma kvalitetno povrće, sa mogućnostima mnogo šire primene u kulinarstvu u odnosu na običnu salatu. Zeleno lišće ove salate jestivo je samo dok je mlado, a izuzetno je bogato mineralnim sastojcima i vitaminima.
Njena energetska vrednost mnogo je veća u odnosu na običnu salatu, jer je bogatija proteinima i šećerom, suvom materijom i polisaharidima, koji su neophodni organima za varenje.
Gorke materije koje sadrži mlečni sok endivije poboljšavaju apetit i podstiču izlučivanje mokraće. Iako ljubitelji povrća vole taj njen gorak ukus, u pripremi sirove salate, isečena endivija mora više puta da se ispere, da bi se jaka gorčina ublažila.
Poseban ukus endivija poprima ako se pomeša sa slatkastim povrćem, kao što su krompir i cvekla. Može da se meša i sa tvrdo kuvanim jajetom, raznim prelivima, čak i sa voćem - pomorandžom, mandarinom, jabukom, ali i sa začinskim biljem, kao što su bosiljak, mirođija, peršun.


izvor: www.novosti.rs

Sassy voda:
8 čaša vode
1 čajna žlica naribanog korijena đumbira
1 svježi krastavac srednje veličine, oguljen i narezan na tanke ploške
1 limun srednje veličine, narezan na ploške (ukoliko se ne radi o limunu iz ekološkog uzgoja preporučljivo je ukloniti koru)
12 listića mente
Navedene sastojke pomiješajte s vodom. Ostavite preko noći kako bi se opustile arome te konzumirajte tijekom sljedećeg dana.
Ovaj napitak neće napraviti čuda, ali uz umjerenu prehranu podijeljenu u pet manjih obroka te redovitu fizičku aktivnost, vaš će struk postati tanji, a trbuh ravniji bez ijednog dana gladovanja.

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/...16-v_620x0.jpg

Na vrhu liste 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi se upravo šljiva (Prunus domestica), čija sezona počinje u drugoj polovini leta. U našem narodu ovo voće izuzetno je rasprostranjeno. Okrugle su ili ovalne, najčešće modroplave boje, ali zavisno od sorte, mogu biti još žute i crvene. Šljiva potiče iz različitih krajeva sveta, a evropska, koja se odomaćila i kod nas, otkrivena je još pre dve hiljade godina u području oko Kaspijskog jezera. Već u rimsko doba bilo je poznato čak 300 različitih vrsta evropske šljive.

Među sortnim šljivama posebnu pažnju privlači japanska šljiva „umeboši“, koja je veoma cenjena u makrobiotičkoj ishrani.

Zbog ukusnog i lepog izgleda, kao i vrednih sastojaka koje poseduju, šljive su vrlo popopularno voće. Ovaj sladak plod najčešće se koristi u svežem obliku, ali i za brojne druge proizvode. Od šljiva se pravi slatko, ukusni pekmezi i džemovi. Koriste se i u sušenom obliku, od njih se prave i vrlo ukusni i zdarvi kompoti. Mogu i da se zamrznu i kasnije koriste za kolače i druge poslastice. Ipak, najbolje ih je jesti u svežem obliku, jer su tako najzdravije.
Tradicionalno, naš narod od ovog voća “peče” i rakiju koja, osim za piće, može da se koristi i kao lek u vidu obloga, kod prehlada ili za masiranje bolnih mesta.

U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i 11 grama ugljenih hidrata, dok preostali deo sadrži vlakna i belančevine. Od vitamina šljive imaju najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Vitamin C je važan jer pomaže apsorpciju gvožđa u organizmu. Takođe, ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom...
Dijetetska vlakna koja se nalaze u šljivi izuzetno su važna, jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol poznat kao sorbitol, takođe je sastojak ovog voća, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje moraju da paze na unos šećera.

http://www.novosti.rs/upload/images/.../ZP/16-mmm.jpg

Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže.
Ali i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može pronaći i magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u mnogim naučnim istraživanjima.

ZDRAV DORUČAK
Zbog njenih blagotvornih sastojaka jako je dobro jesti šljive, naročito za doručak. U običan jogurt stavite iskeckane ili oljuštene šljive i dodajte med po želji. Ovaj energetski snažan i zdrav doručak obezbediće vam svu potrebnu energiju.
Ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu dodajte napola ispečene šljive. Ovako spremljen hleb vrlo je sladak, ukusan i što je najvažnije zdrav.

U FRIŽIDERU NAJDUŽE TRI DANA
Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da su šljive pravilno gajene. Pošto jako brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba ih staviti tako da su odvojene od ostalih namirnica, najbolje u papirnu kesu, jer dozrevajući oslobađaju etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, kada ih izvadite iz frižidera treba ih ostaviti da izvesno vreme odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća maksimum sočnosti i slatkoće.
Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač treba da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene, ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa tek onda stavljaju u plastične kese i zamrzavaju.

izvor: www.novosti.rs

Konzumiranje organske hrane neće vas učiniti zdravijim, smatraju istraživači sa Univerziteta Stanford, iako može smanjiti izloženost pesticidima.

Oni su ostražili više od 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i neorganska hrana. Generalno gledano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod organske hrane 30 odsto manje šansi da se nađu pesticidi.
Kritičari kažu da ovo istraživanje još nije završeno i smatraju da su potrebne dodatne studije. Istraživanje, koje je objavljeno u listu "Anali interne medicine", uporedilo je 17 studija u kojima se navode razlike među ljudima koji jedu organsku hranu i onima koji je ne jedu i 223 studije u kojima se porede nivou hranljivih materija, bakterija, gljivica ili pesticida u različitoj hrani – uključujući voće, povrće, žitarice, meso, mleko i jaja.

Nijedno od istraživanja koje se tiče ljudi nije trajalo duže od dve godine, pa je nemoguće da se donesu zaključci u vezi sa dugoročnim aspektima. Voće i povrće sadrži slične količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoće, iako prema nekim drugim proučavanjima organsko mleko sadrži više omega-3 masnoća.

Organska hrana ne sadrži više nitrogena, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i zrelosti pri žetvi i verovatno nema neke posebne dobre pogodnosti za zdravlje.

Rezultati ovog istraživanja podudaraju se sa nalazima britanske Agencije za standard hrane koja je zatražila istraživanje pre nekoliko godina u vezi sa kvalitetom organske hrane.

Organska hrana proizvodi se prema standardima koji treba da sadrže što "prirodniju" proizvodnju, koristeći metode koji poštuju čovekovu okolinu i nisu štetni po životinje. U proizvodnji se uopšte ne koriste hemikalije, a većina pesticida je zabranjena ili je pažljivo kontrolisana.

Profesor Alan Dangur iz Londonske škole higijene i tropske medicine, autor istraživanja kaže da potrošači iz različitih razloga biraju organsku hranu.
- Međutim, ovo istraživanje pokazuje da nema ubedljivih razlika između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili pogodnosti za zdravlje. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra informacija potrošačima - rekao je on.

Doktor Kristal Smit-Spangler, jedan od autora istraživanja, smatra da ima mnogo razloga zašto ljudi biraju da jedu organsku hranu, uključujući brigu za dobrobit životinja ili za okolinu.

- Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje - rekao je on.

izvor: www.blic.rs

Pronašli smo načine da ostanete zdravi i fit, a da pri tome ne morate ni prstom da mrdnete…
Ne kažemo da treba da odustanete od svog treninga, ali potpuno razumemo da vas ponekad baš mrzi da vežbate. Držite se ovih saveta i smanjićete negativne posledice svojih „lenjih“ dana.
1. Jedite dok se ne osetite zadovoljni, a ne puni

Spustite pribor između svakog zalogaja, ovom tehnikom odajete utisak prave dame a i na vreme ćete shvatiti kada treba prestati sa jelom pre nego osetite osećaj nadutosti.
2. Uvek poručujte malo

Nutricionisti savetuju da uvek poručujete male porcije bila to supa, salata, kafa... Ako želite manji konfencijski broj manje porcije treba da postan u vaš najbolji prijatelj.
3. Preskočite korpu sa hlebom

To su samo kalorije. Piće, hleb ili dezert – Možete uživati u jednom, ali ne u svemu odjednom.
4. Ostanite hidrirani

Činjenica je da se često dešava da verujemo da smo gladni kada smo zapravo žedni. Zato za cilj imajte osam čaša vode dnevno. Dodajte limun da bi ste dobili lepši ukus i vitamine.
5. Nemojte jesti ispred TV-a

Ako ste gladni za vreme omiljene serije ili filma posegnite za kokicama ili voćem. Tako ćete uneti više vlakana, a manje kalorija.


Izvor:Cosmopolitan

jedino mogu 3 da ispoštujem.
savet br. 1 na meni neprimenjiv, jer dok nisam puna - nisam zadovoljna :lol:
savet br. 2 je ok - poručujem malo ali više puta :kreza:
savet br. 4 je isto ok i potpuno ga poštujem. pritisak mi je povišen zbog tolike količine vode u organizmu :lol:
savet br. 5 je potpuno nepraktičan - toliki sport na tv-u, a ja da jedem za stolom :krsti:

Neka magični broj od danas u Vašem životu bude broj 5


http://www.doktor.rs/img/upload/1c70-195-main.jpg
Doručak pojedite do 8h ujutru, izmešajte kašiku omiljenih žitarica, kašiku bundevinih semenki, pola jabuke iseckane na kockice, pola banane, prelijte sa 150 ml mleka i na taj način ćete izkombinovati proteine, ugljene hidrate i sveže voće na najbolji način a imaćete osećaj sitosti do užine. Užina pojedite oko 11h, neka to bude jedna narandža ili jabuka pa nakon čega ćete ručati. Ručak pojedite do 14h, kombinujte omiljeno meso, grilovano ili kuvano i bogatu salatu kao prilog. Sledeća užina će Vam se tražiti oko 16h, tada popijte solju mleka ili pojedite 100g sveže kelerabe ili šargarepe kao grickalicu. Večeru pojedite do 19h, opet kombinujte proteine i vlakna, ovsenu kašu sa lanenim semenkama i suvim grožđem.


Izvor:doktor.rs

Najzdravije namirnice za 2013.

Pasulj, spanać, losos i kefir su uvek na vrhu liste zdrave hrane. Imaju vitamin B za energiju, vitamin A za imuni sistem i vid, a bogati su gvožđem. Sve više osoba boluje od anemije zbog nedostatka gvožđa ili nemogućnosti organizma da iskoristi dovoljnu količinu gvožđa. Kažu da je jetra idealan izvor gvožđa. Srećom, gvožđe i dalje dostupno u spanaću, soji, belom pasulju, sočivu i klasičnom pasulju.
http://www.pravaprica.rs/wp-content/..._pesticida.jpg
Evo Grottove najzdravije liste namirnica za 2013.
Pasulj: pomaže probavi od 200 pre nove ere. Ovo povrće ubija holesterol, održava nivo šećera u krvi, dobro je za zdravlje srce i probavu. Nerastvorljiva vlakna proizvode lance masne kiseline koje pomažu pri izlečenju raka od debelog creva. Vaš cilj treba da bude pola šolice pasulja dnevno. Svako ko se pridržava ovog saveta će imati manje problema sa težinom, srčanim oboljenjima, dijabetesom i rakom. Potom, probajte ovu tehniku: dodajte jednu supenu kašiku pasulja svom omiljenom jelu (mletu, salatama, testenini, pirinču) svakoga dana u toku jedne nedelje, a sledeće nedelje probajte sa dve kašike, pa ćete na kraju stići do pola šolje ili 8 kašika dnevno.

Izvor: Domino magazin

Kasni obroci usporavaju mršavljenje?

http://www.cosmopolitan.rs/thumbnail...article_medium
Možda nismo uvek ludi za fizičkim aktivnošću ujutru, ali možda bi ipak trebalo da pomerimo i obroke i trening, za pre podne…


Zašto bismo sebe tako mučili? Najnovija istraživanja pokazuju da najviše kalorija sagorevamo vežbanjem u jutarnjim satima, kao i da je za gubitak kilograma bolje ako jedemo ranije tokom dana.
Istraživanje je posmatralo ljude koji su bili deo programa za mršavljenje i zaključak je da su oni koji ručaju u kasnijim popodnevnim časovima, posle 15h, tokom perioda od 20 nedelja izgubili 25% manje na težini nego oni koji ručaju ranije.


Taj rezultat nije uključivao nikakvo dodatno vežbanje. Obe grupe su imale identične fizičke aktivnosti i količinu sna.


Istraživanje nije dovelo do saznanja na koji način vreme uzimanja obroka utiče na gubitak težine, ali ako već tvrde da je tako, možda ne bi bilo loše da ih poslušamo!
Dobitna kombinacija? Obilnije obroke uvek konzumirajte ranije tokom dana! Ako nemate vremena, ne brinite, nije tako strašno ni ako jedete uveče, ali je važno da se tada ipak odlučite za manje kalorične (i manje obimne) obroke.

Izvor:cosmopolitan.com

KOje su najveće laži o debljanju??
Banane debljaju
Uvriježeno je mišljenje da banane debljaju zbog veće količine kalorija i ugljikohidrata, što nije točno.
Banane sadrže tri prirodna šećera: saharozu, glukozu i fruktozu koji zajedno s vlaknima trenutno podižu energiju zbog čega su omiljeno voće sportaša.
Da se ovog voća ne treba odreći potvrđuju i podatak kako dvije banane daju dovoljno energije za 90-minutni trening, a jedna banana sadrži samo 60 kalorija
Večeru treba izbjegavati
Većina dijeta savjetuje kako ne bi trebali jesti nakon četiri sata poslijepodne što nije učinkovito u gubitku kilograma ako ste do tada pretjerali s unošenjemhrane i kalorija.
Sve se svodi na količinu kalorija koju ste tijekom dana unijeli u organizam i koja bi trebala biti razmjerna s potrošnjom. Ukoliko ste do večere konzumiraliizuzetno malo hrane slobodno priuštite si bogatiji obrok pritom pazeći da on bude nutritivno hranjiv.
Krumpir- neprijatelj mršavosti
Krumpir predstavlja dragocijeni izvor ugljikohidrata škroba i vode koja čini čak 75 posto sastava ove gomoljaste biljke. Osim toga krumpir od 100 grama sadrži 10-15 mg vitamina C, vitamine B1, B2 i vitamin E koji je prisutan u kori.
Od minerala nalazimo u njemu 25 mg magnezija i sve to skupa daje nam 83 kalorije.
Stoga tvrdnje kako ovo povrće treba izbjegavati u namjeri mršavljenja nije točno, jer nezdravi faktor je način termičke pripreme.
Pripremite kuhani krumpir s nekoliko kapi maslinovog ulja dok onaj prženi valja izbaciti iz menija.

Voda otapa kilograme
Reklame koje besramno vrebaju žene koje žele biti u formi i vitke bez previše truda najčešće se odnose na konzumaciju vode u enormnim količinama. Ispijanje vode može smanjiti 'lažne signale gladi', s obzirom da naš mozak u većini slučajeva šalje pogrešne upute jer 80 posto vremena nismo gladni nego žedni.

No voda nikako nije učinkovita u smanjenju kilaže ako je konzumiramo nakon teškog i nezdravog obroka ona oslobađa tijelo od toksina, ali ne od kilograma.
Proizvodi sa smanjenim udijelom masti najbolji su za gubljenje težine
Brojna istraživanja pokazala su kako ljudi u nastojanju da smršave konzumiraju light proizvode uvjereni kako je to zdravija verzija izvorne namirnice.
No kada je kalorijska vrijednost u pitanju kod većine tih proizvoda razlike su minimalne. Osim toga skloni smo tendenciji vjerovanja kako proizvode s manjim udjelom masti možemo jesti u neograničenim količinama, što je potpuno krivo.
Rješenje je u pak u umjerenosti i konzumiranju prirodnih proizvoda bez industrijskih obrada koje će našem organizmu dati potrebnu dozu zdravlja.

Unatoč uvriježenom mišljenju da jaja podižu razinu kolesterola u krvi, dokazano je da ona ne utječu na lipidni profil

1. Blagotvorna su za zdravlje očiju. Jedno jaje dnevno smanjuje mogućnost pojave degeneracija očnih mišića i to zbog antioksidanta luteina i zeaxanthina koje nalazimo i u brokuli i špinatu. Prednost je jajeta što ljudsko tijelo iz njega može apsorbirati više korisnih tvari nego iz biljaka.

2. Zbog navedenih antioksidanata smanjuju rizik od pojave očne mrene.

3. Jedno jaje sadrži 6 grama visokokvalitetnog proteina te svih 9 esencijalnih aminokiselina.
4. Prema jednoj studiji Harvard School of Public Helath nije pronađena povezanost između konzumacija jaja i kardiovaskularnih bolesti. Čak jedno od provedenih istraživanja tvrdi da redovito konzumiranje jaja može pomoći pri sprječavanju zakrčenja krvnih žila, moždanog i srčanog udara.
5. Žumanjak sadrži 300 grama kolina, proteina koji pridonosizdravlju živčanog sustava, moždanih stanica.

6. Zbog istog tog proteina smanjuje rizik od raka dojke za čak 24 posto.
7. Žumanjak sadrži 5 grama masnoće od kojih je samo 1,5 grama zasićenih koje se smatraju štetnima.

8. Unatoč opće prihvaćenom mišljenju kako jaja podižu razinu kolesterola, umjerena konzumacija od najviše dva jaja dnevno ne utječe na lipidni profil. Na kolesterol prvenstveno utječu zasićene, a ne nezasićene masnoće koje prevladavaju u jajima.

9. Jaja su jedan od najboljih izvora vitamina D nužnog za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kostiju i zubi.

10. Kako su bogati izvor minerala i vitamina, jačaju nokte i kosu. Mnogi su primijetili da gušću kosu i brži rast vlasi nakon što su prehranu obogatili ovom namirnicom.
http://image.dnevnik.hr/media/images...2/60602272.jpg

Recept za napitak koji sprečava nadutost i olakšava probavu
1šalica ohlađenog čaja od kamilice ili maslačka
1 šalica jagoda
1 šalica komadića ananasa
1 jogurt s probiotičkim bakterijama
1 žličica meda
1 šalica kockica leda

Sve sastojke ubacite u blender i izmiksajte dok ne postignete jednoličnu smjesu.

Bobičasto voće je niskokalorično i prave su male vitaminske bombe. Bogato je antioksidansima, bioaktivnim tvarima te vrijednim i cijenjenim flavonoidima - čuvarima našeg imuniteta koji se smatraju vrlo učinkovitom prevencijom protiv malignih bolesti
http://image.dnevnik.hr/media/images...-borovnica.jpg

Malina
Grm koji potječe iz jugostočne Europe mekog je ploda i jakog i primamljivog okusa te sadrži velike količine biljnih vlakana koja pozitivno djeluju na probavu i čuvaju stjenku želuca i crijeva.Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog djelovanja slobodnih radikala te utječu na rast loših bakterija i gljivica u tijelu.

"Bobičasto voće je prava mala riznica vitamina i minerala te se smatra vrlo učinkovitom prevencijom protiv malignih bolesti"

Kupina
Divlja biljka izvrsnog okusa čiji se plod koristi u svakodnevnoj prehrani i to u obliku soka, vina i džemova, dok se list biljke koristi za čaj.Od davnina se koristi kao lijek za anemiju jer su prepune željeza te vitamina A, C. D i K. Snažan je antioksidans koji štiti kardiovaskularni sustav, usporava starenje organizma te pomaže u borbi protiv štetnog djelovanja sunca na kožu.
Borovnica
Tamna boja ovog ploda pokazatelj je snažnog antioksidativnog svojstva. Vrlo učinkovito štiti krvne žile i jača imunitet.
Brojna istraživanja su potvrdila kako je izvrstan saveznik u borbi protiv karcinoma jednjaka, želuca i pluća, odnosno djeluju blagotvorno na cjelokupan probavni sustav.
Ribiz
Iako postoji nekoliko različitih sorti ribiza, ovaj plod u svakom obliku je prava vitaminska bomba. sadrži dvostruko više vitamina C od ploda limuna.
Eliminira toksine koji djeluju negativno na jetru i bubrege. I koštice ovog ploda su vrlo ljekovite te djeluju protiv probavnih smetnji
Šumska jagoda
Sadrži velike količine vitamina C teitamine B i E te karoten, flavonoide i brojne minerale poput željeza i mangana kojipovoljno utiče na kompletan metabolizam, mozak, krv i kosti. Šumske jagode sadrže i elaginsku kiselinu koja čuva zdrave stanice.

Nedo, nije fer , dao sam dobar savet. Fizička aktivnost i emocijalno zadovoljstvo čine čudo. Tada jedeš da bi živeo a ne obrnuto. Malo sam se i našalio. Ti kako hoćeš,tema je tvoja:cicak:

Primedbe na rad moderatora se iznose OVDE.
Preporuka je i upoznavanje sa forumskim pravilima.

Spam na temama se ne može i neće tolerisati, kao ni rasprava sa moderatorima.

Tradicionalna, uravnotežena prehrana na principu nordijske dijete i načina ishrane povezana je s nižom stopom smrtnosti – zaključak je kohortnog istraživanja koje su proveli istraživači iz Danskog društva za borbu protiv raka (eng. Danish Cancer Society), Sveučilišta iz Aarhusa (eng. Aarhus University) i bolnice iz Aalborga (eng. Aalborg Hospital).

Tradicionalna, uravnotežena prehrana na principu nordijske dijete i načina ishrane povezana je s nižom stopom smrtnosti – zaključak je kohortnog istraživanja koje su proveli istraživači iz Danskog društva za borbu protiv raka (eng. Danish Cancer Society), Sveučilišta iz Aarhusa (eng. Aarhus University) i bolnice iz Aalborga (eng. Aalborg Hospital).

Mediteranski način prehrane, na kojem je nastala i popularna Mediteranska dijeta, a koji tradicionalno prakticiraju narodi južne Europe, temelji se na visokom unosu mahunarki, voća, žitarica, ribe i maslinovog ulja, ograničenom unosu mliječnih proizvoda i vina te minimalnom unosu crvenog mesa.

Takav je način prehrane bio povezivan sa smanjenim rizikom razvijanja dijabetesa, bolesti srca ili raka te nižom stopom smrtnosti pa je njegovo usvajanje prehrane itekako preporučljivo, no većini je teško promijeniti životni stil, a dodatan je problem i dostupnost namirnica.

"Zasebna analiza svake namirnice pokazala je najveću korisnost raženog kruha sa cjelovitim zrnom"

U sjevernoj se Europi pak tradicionalan način prehrane, tzv.nordijska prehrana, odlikuje visokim unosom šećera, margarina, punomasnih mliječnih proizvoda, crvenog mesa te smanjenim unosom voća, a sve to ima i negativan utjecaj na zdravlje. Tako je grupa danskih istraživača, u sklopu istraživanja, proučavala način prehrane i dijete te stopu smrtnosti kod 57053 Danaca u dobi od 50 do 63 godine u sklopu kohortnog istraživanja o prehrani, zdravlju i riziku od raka (eng. Diet, Cancer and Health cohort study) u razdoblju od 1993. do 1997. godine.

Način prehrane je ocjenjivan korištenjem posebnog upitnika, tzv. Food Frequency Questionnaire (FFQ), te rangiran pomoću prilagođenog indeksa, tzv. indeksa nordijske prehrane (0 je označavala najniži stupanj pridržavanja režima prehrane, 6 najviši stupanj pridržavanja režima prehrane).Osnova tog indeksa je prehrana bazirana na namirnicama za koje se smatra da su pozitivne za zdravlje, poput ribe, kupusa, raženog kruha, zobene kaše, jabuka i kruški te korjenastog povrća. U 12 godina, koliko sudionike istraživanja istraživači prate i kontroliraju, umrlo ih je 4126, a načini prehrane koji su prilikom indeksiranja postigli visoke ocjene povezani su sa značajno manjom stopom smrtnosti (kod žena i muškaraca stopa je iznosila 0.96, što je nakon prilagodbe rezultata čak 4 posto).

Zasebna analiza svake namirnice i povezanosti sa stopom smrtnosti pokazala je najveću korisnost raženog kruha sa cjelovitim zrnom (za muškarce), zatim kupusa (i za žene i za muškarce) te korjenastog povrća (za žene). Drugim riječima, oni ispitanici koji su ih češće konzumirali (ili koji ih konzumiraju) živjeli su (žive) duže.
Ovo istraživanje ukazuje na činjenicu da je moguće oblikovati režim prehrane koji će pridonijeti dugovječnosti, a koji je, iako se oslanja upravo na tradicionalni nordijski način ishrane, moguće prilagoditi kulturnom kontekstu.

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.n...59027844_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.n...64297083_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.n...85310090_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.n...66456432_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.n...44894572_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.n...05071077_n.jpg

Ovo je superhrana: 7 namirnica koje su pravo bogatstvo za vaš organizam

http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...02014/mlij.jpg
BADEMOVO MLIJEKO
Ova ukusna zamjena za kravlje mlijeko je bogata magnezijumom, kalijumom i vitaminom E. Nema puno kalorija, i jako je zdravo za srce. Ne sadrži holesterol, i ima svega 5 mg natrijuma i 8 g ugljenih hidrata po porciji. Još jedna dobra stvar je što bademovo mlijeko ima jako nizak glikemijski indeks.

http://zena.blic.rs/data/images/2013...ver=1394725384

Ovo zelenolisnato povrće je nevjerovatno zdravo, i puno je nijacina, cinka i vlakana. Spanać ima jako malo kalorija, pa je jako dobar za dijete, a pritom je nutritivno jako vrijedan. Pomaže u sprječavanju degeneracije žute mrlje u oku, koja nastaje kao posljedica godina, kao i katarakte. Doktori tvrde da može da spriječi i neke vidove kancera, kao i da je odličan saveznik u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti.

http://zena.blic.rs/data/images/2014...ver=1394725579

Ovo vam vjerovatno nije iznenađenje, ali med je apsolutno zaslužio da se nađe na ovoj listi. Pun je vitamina B6, B1, nijacina i amino kiselina. Sadrži puno antioksidanata, koji pomažu u odbrani organizma od slobodnih radikala. Sadrži oligosaharide, koji povećavaju broj dobrih bakterija u crijevima.

http://zena.blic.rs/data/images/2011...ver=1394725600
Jedna od omiljenih i najukusnijih supernamirnica. Imaju puno magnezijuma i flavonoida, zbog kojih je ovo jedna od voćki najbogatijih antioksidantima. Sastojak specifičan baš za maline jeste elagična kiselina, koja se bori protiv kancera i protiv inflamacija.

http://zena.blic.rs/data/images/2014...ver=1394726658
Ovo divno sitrusno voće je bogato vitaminom C, grupom vitamina B, vlaknima i kalcijumom. Samo jedna pomorandža srednje veličine dovoljna je da namiri vaše dnevne potrebe za vitaminom C, koji je jako bitan za vaš imuno sistem. S obzitom na to da su ponorandže odličan izvor vlakana, ne treba ih cijediti, već jesti cijel

http://zena.blic.rs/data/images/2012...ver=1394725902Savršen izvor kalijuma, kao i vlakana. Kalcijum je posebno potreban ljudima koji imaju sklonost ka visokom krvnom pritisku, jer je dokazano da može da ga smanji. Vlakna koja mogu da se pronađu u bananama su jako dobra i podstiču metabolizam. Zato nemojte misliti da zbog slatkog ukusa treba da izbjegavate ovo voće - nasuprot.

http://zena.blic.rs/data/images/2011...ver=1394726056edna od omiljenih ljetnjih voćki zapravo je i jako zdrava. Imaju puno vitamina C, kao i folne kiseline. Samo jedna šolja ovog voća ima dovoljno vitamina C da maniri dnevne potrebe ljudskog organizma, a folna kiselina zaštitiće vaše srce. Bonus - jagode su odlične za izbjeljivanje zuba.

NAPRAVITE "SUPER 7" ZELENI SOK
http://zena.blic.rs/data/images/2014...ver=1394726624
Najzdraviji sok sadrži svih sedam navedenih namirnica, a zelenu boju mu daje spanać. Prepun vitamina i vlakana, ovaj sok je odlučan način da započnete dan.

POTREBNO JE: 2 šolje bademovog mlijeka, 2 kašike meda, 1 banana, 1 pomorandža, 1/2 šolje malina, 5 srednjih jagoda, 3 šolje svežeg spanaća, 2 šolje kockica leda

PRIPREMA: Sve dobro operite, uljuštite i očistite, pa ubacite u blender. Mješajte dok se sve ne samelje, pa poslužite odmah, hladno. Nemojte koristiti sokovnik, jer ćete tako izgubiti zdrava vlakna.

Šest nevjerovatnih anti-age namirnica koje možete jesti za doručak

Svi znamo da je doručak najvažniji obrok koji ne smijemo preskakati. On vas pokreće i daje vam energiju za dnevne aktivnosti. Međutim, znate li da doručak može uticati i na to koliko dugo ćete živjeti. Istraživanja pokazuju da konzumacija određenih namirnica može usporiti starenje. Donosimo vam šest nevjerovatnih namirnica protiv starenja, a kao poslastice možete ih konuzumirati svako jutro
http://www.6yka.com/img/s/656x350/up...202014/bor.jpg
http://i.huffpost.com/gen/1696227/th...RIES-570.jpg?1

http://i.huffpost.com/gen/1696202/th...MEAL-570.jpg?1

http://i.huffpost.com/gen/1696194/th...EGGS-570.jpg?1

http://i.huffpost.com/gen/1696169/th...UICE-570.jpg?1

http://i.huffpost.com/gen/1696159/th...RUIT-570.jpg?1