Sastavi iz srpskog jezika - srednja Å¡kola

Моја улога у стварању мирољубивог света

Одрасла сам слушајући приче о старој Југославији. „То је било некада”, говорили
би одрасли, са уздахом и замагљеним погледима у даљину, као да из те
загледаности покушавају да призову некадашњу срећу, мир и благостање о коме
често причају.
Рођена сам 1993. у години кад већ увелико није постојала Југославија, дивна
земља које се многи сећају. Прошло је 17 година од тада, а њихове успомене и
сећања не бледе. Жал за прошлошћу, њеним сенкама и мирисима не престају. Није
ми јасно шта се то деси у појединцу, људима, па из мира и среће, преко ноћи, уђу
у потпуно уништење? Покушавала сам да схватим. Шта је то што разјари мржњу у
човеку, па пожели да уништи друго људско биће? Како се одједном одрекне
комплетне среће, душевне смирености и физичког мира, и већ сутрадан мрзи све
оно што га је до тада чинило срећним?
Мислим да алавост и бахатост владају модерним човеком, који је заборавио ко је,
одакле потиче и где су му корени. Почео је изненада да се дели на беле, црне,
жуте, црвене. Ако не према кожи, онда по вери, на православце, католике,
муслимане, протестанте. Ни то му није довољно,па се дели по нацији. Докле?
Човек је решио да нађе оправдане разлоге за своју мржњу, заборављајући да сви
потичемо из истог језгра, да имамо једнака права у животној борби и да нас Сунце
истом лепотом греје. Нећу да будем део те велике помућене свести и жеље за
уништењем! Не желим да улетим у временску машину, која прождире све што је
вредно постојања! Мој избор је Љубав! Прихватам све људе и волим онаквим
какви јесу, са свим њиховим врлинама и манама. Толерантност нас приближава и
даје нам шансу да се разумемо срцима, а не ослањамо само на оно што видимо
очима.
Највећи допринос у стварању мирољубивог света може да да само чиста љубав
коју пружи сваки човек, без промисли.

Андреа Шкундрић III2

Моја улога у стварању мирољубивог света

Живот је једна велика авантура, пустоловина. Опасност вреба свуда.
Свакодневица је испуњена страхом, болом, муком, онолико колико је и среће,
забаве, ужурбаности, љубави и многих драгих стварчица у њој. Сваки живот је
један специфичан лавиринт. Сви крчимо пут кроз њега застајкујући , правећи
грешке, падајући,али и чинећи добра дела. Залутамо, стижемо до ћорсокака, али
успевамо да се извучемо и пронађемо ону праву и наизглед, безбедну путању.
Свако од нас је јединка која учествује у стварању овог света. Чинимо да он
постоји и буде баш овакав. Улепшавањем сопственог живота, утичемо и на
сређивање околине. Не можемо променити оно што је било, нити можемо рећи да
се ово или оно неће догодити. Свет не можемо преобразити, већ га само можемо
побољшати као и сопствени живот. Знамо да лоше особине, дела, мисли изречене
или не, шаљу негативне вибрације другима, док унутрашњи мир, хармонија,
смиреност и благост, јесу први кораци ка побољшању живота. Тако и љубав, лепа
реч, искреност, вера, шаљу околини позитивне таласе и окрепљују не само
људске душе, већ и биљке и животиње, које нам не могу рећи шта им смета.

Верујем да стварање мирољубивије г света заправо и није претежак задатак.
Довољно је да свако од нас бар једном дневно искрено некоме пожели здравље,
упути топлу реч, изостави псовку и увреду, не шутне куче и не ишчупа цвет.
Сваког дана понављајмо у себи да љубав, вера и нада побеђују. Уложимо у
стварање лепшег света и живота само мали напор. Најпре средимо неред,хаос и
помраченост у нама самима,па тек онда пређимо на рашчишћавањ� � света.
Ослободимо се прљавих мисли, злих дела, несугласица, туча у кућама и школама.
Схватимо да је уређивање планете велики посао којим сносимо одговорност. Сви
морамо бити стрпљиви и вредни, јаки, карактерни, како бисмо се ослободили
зависти, порока, љубоморе. Учествујемо у угрожавању планете и сносимо део
одговорности за њено разарање, уједно заслужујемо и ситна признања за
племенита дела, преданост и озбиљност које уносимо у посао којим побољшавамо
живот и своје окружење. Пред многима је свакодневна дилема хоће ли поћи овим
или оним путем, приморани су да праве избор, ризикују, одлучују. Долазе у
незавидне ситуације и тешко проналазе прави пут. Али, живот и свет који смо
створили сами, уз помоћ Бога, природе, јесу пустоловине и авантуре. Живот јесте
замршен и тежак, али свако од нас може да улепша другоме дан, размрси проблем
и само једним осмехом придобије нечије срце, а то је већ много.

Стефана Арсић III3

Разочарала сам се

Одувек сам веровала људима, сматрала да сви они који су увек били поред мене
кад смо излазили, док смо се дружили, били неозбиљни и нисмо имали велике,
праве проблеме, бити ту и када одрастемо и схватимо да живот није баш лак.
Брзо сам се везивала за људе и често са трудила да не видим њихове мане. Али,
све се то променило пре три године када се у мој крај доселила једна, сада већ
девојка. Веома брзо сам се спријатељила са њом, а још брже је успела да ми улије
поверење. Била је уз мене када је требало да јој помогнем да се што боље уклопи,
да упозна неке нове људе, али када год имам неки озбиљнији проблем, она или
није имала времена за мене или би увек скретала са теме, а ја сам, не знам зашто,
увек осећала потребу да морам да је саслушам, па ако знам на који начин, и
помогнем. Никада ни од кога, па ни од ње нисам тражила ништа, осим тога да ме
бар саслуша када ми то треба, а она ми је, наводно, била најбоља другарица. Иако
су ми сви говорили да сам се променила, нисам хтела да поверујем у то, веровала
сам њој. Трпела сам то две године и на крају „пукла” због ситнице. Тада сам се
разочарала и у себе, а почела да сумњам у људе. Али, сви они који су ми
говорили да сам се променила, били су ту. Упознала сам и нове особе које су опет
у мени створиле позитивне мисли, али убедили ме и поступцима да ће увек бити ту
за мене. Свима њима сам захвална, јер сам уз помоћ њих почела да савршено
процењујем људе.
Много пута сам се разочарала, али из овога сам највише научила, и сада више
ценим мишљење људи до којих ми је стварно стало и који су успели да ме убеде
да ће увек бити ту.

Јована Стојчевић I2

BIBLIOTEKA

Посматрам, запажам, бележим...

Уторак је, обичан, кишни, радни дан. После дана проведаног у школи, трчим и
успевам да стигнем на аутобус. Гужва.
Као и увек, не успевам да пронађем слободно место. То могу само они
најсрећнији. „Бацам” поглед на људе који седе. Не примећујем неку посебну радост
због тога што имају једно место, и то само за себе. Већина њих спава, главе су им
ослоњене на прозоре, са чије спољне стране лије киша. Неки од њих имају
слушалице у ушима. Много им завидим, јер је моја батерија празна. У аутобусу
влада тишина. Чује се само бучно брујање мотора и отварање аутобуских врата.
На једној од многобројних станица у аутобус успевају да се прогурају две девојке.
Лепо су обучене и одударају од средине. Њих две разбијају тишину која већ дуго
влада. Држећи се за шипке изнад својих глава, бучно разговарају и смеју се.
Мислим да су пробудиле некога. Средовечна жена са рајфом у коси одваја се од
прозора и преврће очима. Међутим, веселе девојке убрзо напуштају аутобус. Али,
чудно је то да сада и без њих нема тишине. У позадини се чују звуци нечијег
мобилног телефона. Жена са рајфом вади мобилни из торбе и започиње разговор.
Кроз прозор не могу да видим ништа. Замагљен је и успевам да видим само улична
светла која, једно по једно, остају иза мене.
Аутобус стаје. Осврћем се око себе и схватам да треба да изађем. Полако ширим
руке и, гурајући различите особе, тихо говорим: „Само мало.” Пробијајући се,
осећам разне мирисе људи поред мене. Под је мокар, од мокрих и блатњавих
ципела. Ко зна колико их је прошло овуда. Излазим. Врата се, шкрипећи, затварају.
Опет почињем да трчим, јер кишобран нисам понела. Људи се склањају и сви су
ужурбани. Прљаве баре су на све стране. Високи младић који трчи, борећи се са
кишом, гази у једну бару и почиње да псује. Мислим да има и горих ствари од
неналажења слободног места у аутобусу.

Биљана Врањеш I3

MATEMATIKA

Ћутим и слушам. Желим да и мене чују!

Сваки дан исто. Долазим из школе, почиње дневник. Вести сваког дана постају све
лошије. „Људи остају без посла, отац убио дете, девојчица силована,
десетогодишњак наркомански зависник...” Лоше вести нижу се једна за другом. А
шта наша, вољена нам држава, ради по том питању? Шаље празна и ветром
однесена обећања! У ствари, ради нешто по том питању, али не нешто што је
исправно. Јавна је тајна да су људи из државног врха бескрупулозни лопови,
лажљивци, мафијаши најгорег кова. А због чега је то тако? Зна се да је новац
највећи покретач света. Али не могу да схватим зашто су им битнији „шушкавци”
него народ који живи на ивици сиромаштва, гладује и који се тренутно налази у
безизлазној ситуацији? „Докле више овако?!”, питам се. Често пожелим да на један
дан прошетам са нашим драгим госн. Председником. Пожелим да се на тренутак
претварам да смо обични људи, да он није бољи од мене или од било кога другог.
Желела бих да искрено разговарамо и да му поставим пар питања о њему и
његовом животу, а да му потом „пљунем” у лице животне приче народа, кога он
чува. Желела бих да ми искрено каже да ли му је уопште стало до људи које
представља у своје име и да ли има вољу и намеру да им живот учини лакшим и
лепшим? Али наш драги госн. Председник и ја никада нећемо отићи у ту шетњу.
Никада од њега нећу добити одговоре на жељена питања. Када мало боље
размислим, можда ми и не требају. Дела су та која најбоље показују и доказују
љубав према некоме.
Мождa ће, једног дана, доћи неко ко воли, коме је стало, који је предодређен за
тако тежак, али племенит задатак, да чува и поштује своје људе. Време је да дођу
дани без убистава, свађа, глади и очаја. Време је да дођу дани у којим ће вечну
таму одагнати најбљештавије светло испуњено добротом, смехом, искреношћу и
вечним миром.

Ива Цвјетићанин III2

Симболи око мене

Свуда су. Ти симболи по којима распознајемо некога или нешто. Желим да пишем о
нечему што све више и више захвата женску популацију, наравно у различитим
годинама.
Девојчице од 13 – 14 година, па све до оних озбиљнијих, у нешто каснијим
годинама, постају исте. Не бих да наводим, али зна се како изгледају те прототип
девојке. Све су сличније једне другима. Раде и опонашају ствари које пре тог
времена нису могле да смисле. Мрзеле су девојке које су такве а сада, када се
погледају у огледало – исте су.
Узори су им познате звезде наше и стране естраде, што из сапуница што из света
музике. Срећа би била да су те особе природне (колико је то могуће), него што
пластичније – то боље.
Поред изгледа, то не би било то, да се бар мало не опонашају и особине тих звезда
лепотица, које су, наравно, не баш за узор.
Поред њиховог сувише оскудног, натегнутог и сувише неприродног изгледа,
иритантно је њихово понашање. Труде се да доминирају у мушком друштву, јер се
тако одевене, само у њему крећу... И испуњење илузија су за њих... Наравно, све
док не проговоре, јер се тек тад заправо види знање.
Драге моје даме, не бих да вас вређам... Али, ствари тако стоје. Лепота је
пролазна – памет не!

Јелена Миловановић III3

„Сањам ли? Ил би ово јава била” - Алекса Шантић

Плаво небо. Светлост. Неки непознати људи смеју се око мене, не знам ко су.
Почињем да корачам. Полако. Тихо. Преплашено. Шта они желе од мене? Где сам
то ја? Неко ми се приближава из даљине. Видим лик кроз маглу, изгледа ми познат.
Лаганим корацима ми прилази, да, то је он. Мој деда.
Поново се смејемо. Исти је као што га памтим. Бела коса, најлепши осмех на свету
и тај смирујући глас. Грли ме својим снажним рукама, љуби ме нежно, као што је
само он знао. Када би само знао колико ми је недостајао све ово време,
размишљам. Једна немирна суза ми се отима из ока, клизи низ образ. Он је брише.
Говори да не плачем, да је он ту и да ће све бити у реду. Смејем се, колико сам
само желела да чујем те речи. После дуго времена, срећна сам, онако истински.
Окрећем се око себе, људи се смеју, ово као да је град осмеха, све је чисто. Лепо.
Бело. Пита ме како су мама и тата. Тихо одговарам да су се развели, да „није
ишло“ и да „нико није крив“. Као да не верује својим ушима, баш то није желео да
чује. Покушавам да променим тему, али не дозвољава ми. Пита за баку, како је,
шта ради? Спуштам поглед, још тише одговарам да га и после оволико времена није
преболела, да плаче кад год га неко спомене и да јој неизмерно недостаје. Сада је
он тај који обара поглед. Подижем му главу, мамим један осмех, најлепши од свих,
онај који желим да памтим цео живот.
Мрак. Отварам очи. Окрећем се. Нигде никога, седам на кревет и почињем да
плачем. Тихо, да ме нико не чује. Љута сам. Бесна, ни овај пут нисам стигла да се
опростим са њим, да му кажем да га волим највише на свету. И после осам година
боли исто, али време не лечи ране, учи нас да живимо са њима.

Дијана Марковић III3

Само је један кутак свемира који можете променити, а то сте ви сами

Мислиш, размишљаш и упорно се трудиш да разумеш ствари које се дешавају око
тебе, а не примећујеш да је највећи проблем у теби.
Зашто? Зато што сам себи треба да будеш први и једини тачан одговор. Због чега?
Јер кад схватиш сам себе, схваташ и друге. Како? Лако, чисте мисли су извор свих
решења. Због чега је све то важно? Важно је јер ти својим добрим поступцима
постајеш узор и пример другима. Да ли некад погрешим? Наравно, људски је
грешити, али и учити на својим гршкама. Како имам снагу да наставим даље? Имам
вољу да научим, и имам много добрих примера који ми говоре да ја то могу и да не
посустанем. Да ли некад изгубим наду? Не! Нада последња умире. Да ли се некад
разочарам? Да, највише кад схватим да сам се борила за нешто што се само кад
слепо гледаш чини праведним. Како се понашате кад погрешите? Никад понизно,
били сте недовољно информисани, али увек постоји друга шанса. Како пронаћи
проблем? Проблеми се не проналазе, они сами долазе. Шта тад радити? Ефикасно
решити препреку. Ако делује нерешиво? Увек има решење, само га треба пронаћи
колико год то било тешко. А кад се промене правила? Правила се мењају као и сви
ми и све што нас окружује. Како то? Новине у свету нас терају да размислимо и
схватимо нове изворе, разлоге и чињенице. Увек има нешто ново. Шта ако се
крене лошим путем? Не гледај више у слепило, отвори очи, дубоко удахни и крени
да се бориш за бољу будућност.
Какве ово везе има са темом? Има, јер ако схватате сами себе и своје циљеве,
онда видите да ли вам је потребна промена или не. Људи који не схватају да се за
све у животу треба борити никад неће ни схватити у чему и због чега се треба
мењати.
Промена је потребна, али треба прво да се промени много других ствари да бисте
се ви почели мењати и несвесно утицати на мењање других. Кад све ово схватите
и прихватите, тек онда сте се променили.

Сања Трикић IV4

Зона без дроге

Јесења измаглица вукла се градом. Тужно сивило прекрило је и лица људи и
оголела стабла. У мојој души тиха сета. Корачам улицом у којој сам одрасла... У
њој данас окупљени неки други клинци, одрастају у духу времена у којем живимо –
за мене тешком за разумевање и тужном попут јесењег сивила.
У групи голобрадих дечака запазих „девојчицу“ дуге плаве косе. Неприкладно
одевена за кишни, јесењи дан, неприродно се кикотала нагињући се дрско над
двојицу дечака. Стресла сам се. То је Тамара, дете из моје улице које познајем од
рођења. Мала, слатка тринаестогодишњакиња. До стана сам размишљала шта се
дешава са овим дететом, да ли њени родитељи знају како се понаша, да ли је то у
реду или ја нисам из „ове приче“? Превише питања, а са мојих усана оте се тихи
уздах.
Чим са, ушла у собу, испричах сестри шта ме запањило: „Сад сам на улици видела
Тамару.“ „Па?“, упита она незаинтересовано. „Није ми јасно шта се дешава са том
девојчицом.“ Моја сестра је и даље играла игрицу и не погледавши ме рече: „Е,
свашта се прича. Мала више није `мала`.“ Устукнула сам пред овим речима и
начином којим су изговорене, као да смо причале о сивом кишном облаку који ће
отпловити даље. Желудац је почео да ми завија од глади, од муке, од туге, од
немоћи. Размишљам у себи, када се догоди тај моменат који живот олако претвара
у пакао? Где је та невидљива граница за коју не требају никаква документа, јер
најчешће одатле нема повратка?

Наслоњена на зид поред прозора, као да сам је у мислима призвала, поново
угледах Тамару. Мазила се као мачка око неког високог „лика“ који је своје шаке
на њену задњицу. Згадио ми се. Изненада одгурну Тамару од себе, даде јој неки
пакетић, уђе у ауто и оде. Она је стајала још пар минута и као да је постала
свесна да је неко посматра, подиже главу у правцу мог прозора. Осетила сам се
као уљез схвативши да све то није требало да видим, али ето, опет сам само неми
сведок. Подигла је руку и махнула ми. Нисам одмахнула. Цело моје тело било је
укочено од новог сазнања, туге и немоћи да било шта урадим. Можда сам и могла
већ сутрадан, али речи су се цепале у грлу, а сузе немоћи текле су и пекле као
жеравице. Видела сам је на школском степеништу. Пушила је и гасила се полако
као и цигарета у њеним рукама. Без сјаја у очима, без жеље да се бори, предала
се старијем мушкарцу са којим је отишла негде. Као муња опекла ме је она
сестрина реченица: „Свашта се прича.“
Размишљам опет у себи, јер више немам коме да кажем – ко је све ово започео,
шта је у њеној глави, шта раде родитељи, школа, друштво... Шта ја радим, осим
што плачем и размишљам? Страх да ћете бити одбијени већ вас чини слабим. Ја
нисам ништа урадила! Можда је ово начин да се искупим. Тамара је умрла у
Ургентном центру. Нашли су је пред улазом у њену зграду, још је давала знаке
животе. У мојој улици живот тече даље. Смењују се генерације. Времена нам
доносе скупе забаве. Цена је превисока, зове се МЛАДОСТ.

Милена Стевановић I1

Момци с београдског асфалта

Како отворим очи, већ знам да ме чека нова борба. Пут се претвара у улицу, а она
у више улица које чине место у коме живимо - Београд. Једно је сигурно, те су
улице немилосрдне, не знају за бол, патњу и смех, већ неумољиво сваког дана
узму једног од нас. Колико год да си на страни доброг и бориш се за то, кад
изађеш напоље угледаш праву реалност живота, и њоме разочаран се бориш као
да си у води до гуше, а сваки потез је слаб и спор. Искрено, и ја сам прошао све
то, био један од тих, назови, жестоких момака. Маштати о лаким парама, свима
нам је то у глави, али то су само улични снови. Посматрајући себе са стране,
угледавши пут којим умало да кренем, осетих се веома незрелим. Све је у твојој
глави, и колико ћеш себи допустити, и да ли ћеш победити себе самог у том
изазову, а кад успеш, постајеш прави Човек. Данас, кад слушам особе које се
хвале тиме што су некога „изболи“, искрено ми их је жао. Диче се нечим за шта
немам речи. Никад нећу „дати на себе“. Нико од тих „жестоких“ није фактор у мом
животу да би судио хоћу ли и докле да постојим! Једини меродавни су моја
породица и Бог. Многе људе наведе на криминал и сама држава, али причање о
томе је губљење времена и трошење оловке. Када се клинци определе за другу
страну закона, остају само сећања на први пољубац и прву љубав, али тада нема
повратка. Одавно су далеко позади. Најбитнија им је тада моћ, а слава им „удари у
главу“, јeр се о њима прича у граду. Верујем да би свако требало да се понаша и
размишља у складу с реченицом: „Што не желим себи, нећу учинити ни другима.“
Многи то заборављају, зато сам и споменуо. Дошло је време да не смеш мирно
проћи неким крајем, улицом, а да ти не приђу мрачни момци с обавезним
питањем: „Одакле си?“ У том адреналину тражиш непостојећи одговор, а знаш шта
те све једном чека. Размислите, човеку треба хиљаду степеника до врха, a само
један једини до дна! Многи се уморе на првом и - одустану. Док сам пливао водама
криминала, заробљен у вировима који су ме вукли ка дну, стално сам враћао филм
на прошле дане када сам био срећан, иако нисам имао паре и нисам био
окружен „лаким девојкама“. Посматрајући се у огледалу говорио сам: „Жестоки
момче, имаш новац, имаш „рибе“, али не знаш шта је то волети и бити вољен“.
Љубав је оно што испуњава човека, а не мржња. И тада сам угледао светлост…
Кренуо сам ка њој испружених руку…и успео сам, ухватио сам је… Трудим се да
заборавим ружне ствари и да никада више не допустим тами да ме обавије. На
себе не дам и увек ћу бити, уз Божју помоћ, на страни доброг. И зато кажем
свима - ја јесам жесток момак, али по доброти, а не по пиштољу.

Данило Алексић III7

Шта животу даје прави смисао

Већина људи заборавља смисао властитог живота. Не кажем да сви морамо имати
исти циљ, смисао. Свако има своју звезду водиљу, па људи не треба да сањају
живот, већ да живе свој сан.
Свако дубоко у себи зна шта је за њега смисао живота. Мудар човек види смисао
живота и у лету лептира.
Родим се, школујем, запослим се и оснујем породицу, на крају умирем. Делује тако
бизарно и мало. Како у ових пар речи наћи смисао живота? Лепо, у смеху је срећа,
ситницама. Лепе и драге ситнице. Нечији смех је испуњен топлином. Мада, кад
размислим, смисао живота је сам живот. На људима је да раде, мисле, плачу и
смеју се, да живе. Довољно је то што им је пружена та могућност – проживети га
што боље.
Увек се боримо за бољи успех у школи, на факултету. Боримо се да нађемо добар
посао, будемо са вољеном особом, имамо децу, да њима пренесемо све оно што је
најбоље. Трудимо се да квалитетно искористимо сваки секунд живота, све да
запишемо негде у најбољој књизи нашег ума, све догађаје, сва сећања. Кад
остаримо и када ту књигу отворимо и погледамо, треба да видимо колико смо
успели. Проживели живот, најбоље што смо могли. Ако смо имали грехе, њих смо
искијали. Тада ћемо схватити смисао живота и бићемо задовољни.
Ја вам нећу рећи или наметати став о томе шта је мој смисао живота, можда га још
увек тражим. Сами ћете га већ пронаћи.

Сања Јанковић IV2

Људски је суочити се са ралношћу колико год да је тешко

Сањам. Сањам лепе ствари, замишљам диван живот, живот пун онога о чему сви
сневају. Где рајске птице на рамену ми стоје и анђеоску песму ми поје. Где љубав
испијам вечно као најслађе црвено вино. Беше ми лепо, али чим оно престаде моју
душу тешити, почиње опет немилосрдна реалност. Уместо рајских птица вране ми
око куће креште, а душмани се туђом крвљу сладе. У мом врту не цвета више
цвеће, живот ми горку тмину даде. У реалност се човек увек треба вратити,
борити се за боље, а не узалудно патити. Да ли Бог тражи од нас покајање? Због
гордости наше овакву нам реалност даје. Крваву сузу проливам, јер реалност није
лака, тежину своју има сваки човек, свака сврака. Сваки мој написани стих лоше
приказује и сурова реаланост овде се показује.
И не трубите трубе царске, јер цареви ваши лажне су маске. Своју сте храну
продали за рану, а изворе свеже ошурили воде вреле. Зар се ваша вода може
пити?
Безбожје бесни, страдају невини.
Бог је тај што све то види.

Јелена Ð*адојковић II10

Пишем ти

Пишем ти колико се овај свет променио. Да знаш, пријатељу мој невидљиви, у каквој се
брзини народ сам против себе побунио. Кочије су заменили аутомобили, ливаде и природу су заузеле
зле творевине људи, које свој отров шаљу у бесконачни космос.
А они и даље нису свесни шта раде, мислећи да чине добро свету, а у ствари само одмажу.
Старо је заменило модерно, далека будућност је сада тако близу, куца нам на врата.
Људи су почели да гледају сами себе, не марећи за природу, друге и сва жива бића.
А ја и даље ходам кроз град и гледам, гледам као су људи изгубили смисао живота, осећај за оно
што је добро, а што је лоше. Постали су црна мрља на лепој слици, а то је, мој пријатељу, због
тога што је ум завладао, а душа занемарена.
Ум, тело и душа су три света, као и Месец, Сунце и Плутон. Људи су кренули да раде умом,
занемарујући душу. Дозволили су да нам животиње и сва жива бића буду изложене глади и
страху, стварима којима разуман човек никада не би могао замислити.
То препуштање уму је толико велико и слободно да је прешло границу сваког разума.
Пишем ти, мој невидљиви пријатељу, како је свет на ивици трпљења.
Како се плашим да не постанем таква, јер ту црну страну имам у себи и свесна сам је.
Пишем ти, мој невидљиви пријатељу, како се плашим да ћу попустити и изгубити битку коју
водим сама против себе, а онда ћу као и све ове мрље, људи који су изабрали да буду такви, или
нису били јаког карактера, постати попут њих.
Онда, пријатељу мој, нема сврхе живота.
Цитираћу једног астролога, за којег имам велико поштовање: „Ми смо сами себи најосновнији
проблем.”
Пријатељу невидљиви, када прочиташ ово, знај, и даље ходам улицама посматрајући свет и
препуштајући се меланхолији.
Живот је чудо, и треба га поштовати.
Људи су превазишли границе живота, заборавили су на старост времена и прешли у будућност.
Сада, људи праве ружну слику на планети. Постали су црна мрља на лепој слици.

Андреа Васић II10

BIBLIOTEKA

Пишем ти

Да ли ће наћи ово парче хартије пут до тебе, пут до твога срца? Да ли ће те ганути
ова суза којом размазах мастило? И ако га добијеш, да ли ћеш га прочитати?
Молим те јави ми се хоћу да осетим живот. Превише поноса имаш. Спери са себе
горчину коју годинама носиш.
Пружи ми неку утешну реч. Ни то не мораш, нека то буде макар и горка реч, али
значиће ми, јер ту реч ти изусти.
У таму се затворих од када оде, лишавајући се свих земаљских добара. Ð*изнице су
ми постале празне, а хоризонти исувише кратки. За љубав постадох слепа од када
ме напусти. Смех сам видела, али не и осетила, ваздух удишем, али живота немам,
светлост видим, али ме она не обасјава. Васкрснуће чекам, драги, чекам да ми
дођеш. Грешке прависмо обоје, али ти ми опроштај не даде. Само ми мисли на тебе
остадоше, и љубав туђим блатом испрљана.
Помислиш ли некада на мене, па макар и гневне ти мисли биле?
Од када ти оде, памет не слуша, нит` живот истински имам.
По вољи Божијој нека буде.

Јелена Ð*адојковић II10

LEKTIRE

Rijeĉ je ĉarobna ludost...

Kažu ljudi da rijeĉ zna da te miluje a i biĉuje po zasluzi. Ljudi kažu i ovo: oĉi su ogledalo
duše. Možda, ali ipak mislim da su rijeĉi jedno ogromno ogledalo naše unutrašnjosti,
našeg srca. Zar ima boljeg pokazatelja našeg ja, nego rijeĉ? Kao što je Meša Selimović
rekao svaka osoba treba pronaći svoju ludost, pronađite je i vi. Dajte ljudi da rijeĉi budu
naša ĉarobna ludost. Zar niste primjetili da sve što je na zemlji, prolazno je, samo je
rijeĉ trajna, mogu reći vjeĉna. Kada se poseĉemo, prvo je otvorena rana, zatim se
stvara kora, posle kvrga ispod kože a ubrzo ne ostane ništa od onog silnog bola, kore
niti kvrge. Rana nestaje. A kad nas rijeĉ pogodi nešto kao biĉem zapeĉe u duši. Ni nakon
prvog, trećeg, sedmog, tridesetog dana, rana ne nestaje. Ona se uvukla negdje duboko
u srcu i pustila korijene tu. Nema tu ni kvrgi, ni ĉvrgi, ni kora. To je samo živa rana za
vazda. Ipak... postoje i one lepe, nežne rijeĉi. Melem za dušu i srce. Od njih bolesnik
ozdravi, a zdrav poleti. One su tako opijajuće. Zalutaš negdje, u sedmom svetu gdje je
jedina kraljica baš ona-reĉ. Takve reĉi sjedinjavaju srca, spajaju nespojivo, stvaraju
veĉni mir i zadovoljstvo. Takvu su reĉi kao tanka nit među ljudima. Tanka ali jaka. Da
ima tih rijeĉi malo više, ratova ne bi bilo. Niti bilo kakvih sukoba među ljudima. No ipak,
ovo je realnost. Zaboravljamo na njih. E, pa onda koristite one lijepe, opijajuće rijeĉi. Jer
će i one u suprotnom zarđati.

Aneta Popović II-1

Kod ĉovjeka je ljubav tako velika da se zbliži i sa onima koje
nikada pre nije video

Sjećam se… To je bilo prije pet godina ali kao da mi je sad pred oĉima, jasno kao suza.
Tmuran dan, gusta magla se spustila, jedva se diše. Smog mi pritiska grudi. Zadihana
trĉim i osjećam kako mi ivice kofera stvaraju masnice po nogama. U daljini majka mi
dobacuje : `` Poţuri, otići će nam voz.’’. Ţurim, dajem sve od sebe, ali kofer kao krvnik
sapliće mi noge i osjećam kako gubim ravnoteţu i moje lice doţivljava bliski susret sa
trotoarom.
Ne znam koliko sam leţala tu, minut, dva, moţda tri – ko će ga znati. Vidim samo crnu
priliku, kao avet, stvori se tu niodkuda. Pruţa mi ruku, a lijevom me hvata za nadlanicu i
podiţe. Za trenutak osjetih trnce ali sve me proĊe kad joj ugledah lice, bijelo kao snijeg,
njeţno kao pahulja i dva oka, dva mala badema. Na usnama joj zaiskra osmijeh i pokaza
svu toplinu njene osobenosti, toplinu koja se ne iskazuje rijeĉima, već se osjeti srcem.
Pomilovala me lagano, baš kao što Sunce miluje orošenu krošnju trešnje. Uĉini mi se da
se vrijeme razvedri. „Ništa strašno, proći će.“ – rekla je, skidajući mi kamenĉiće sa
obraza, lagano, plašeći se da me ne povrijedi. Nešto je u njoj bilo ĉudno, ne znam kako
to da objasnim, ali tako je. Znate kad jednostavo vam nešto iznutra govori, upućuje
vas, osjećate da je tako, i kad bi vas neko pitao: „Zašto tako mislite?“ – vi biste mu
samo kratko odgovorili: „Ne znam.“ Pogledala sam u nju i ubrzo shvatila da je posmatram
kao osmo svijetsko ĉudo. Malo glupo, znam. PostiĊeno sam mu skrenula pogled i ustala
zahvalivši se. Koraknula sam naprijed i naglo se okrenuvši na petama pitala: „Zašto ste
tuţni? Zar niste premladi da bi Vam se tolika tuga ogledala u oĉima? Istog momenta sam
se pokajala vidjevši joj suze u oĉima koje zatreperiše kao blagi talas usred velikog
okeana. „Ţivot kćeri, ţivot me ranio...“ – rijeĉi su se gubile u jecajima. Utihnule su. Sva
ta crnina, pa naravno, kako mi nije palo na pamet. „Ko sam ja da diram po tuĊim
oţiljcima? Ko sam ja da otvaram tuĊe rane?“ – prekorijevala sam se u sebi. Zagrlila sam
je kao majku i poljubila, i zadnji put joj rekla – hvala. Ĉula sam njeno: „Ostaj mi zbogom
kćeri...“ Suze su mi navrle kao plima i nisam ţeljela da ih zaustavim, pustila sam ih da
teku...
Ĉuo se pisak lokomotive u daljini. Ţurno sam potrĉala. Kad sam se osvrnula, iza mene
nije bilo nikoga. „Ona je stvarna“ – rekoh sebi. Majka se odjednom stvori ispred
mene: „Gdje si ti do sad?“ „Duga priĉa,majko...“

Tamara Bandović III-1

Oni koji se vole ţive od praštanja

"Praštanje je samo miris ljubiĉice, koji ostaje na peti onog ko je zgazi." ... Svi oni koji
vole, reći će vam da nije tako, jer kada volite srce oprašta mnogo prije nego što vi samo
shvatite. U tome leţi magija, to je veliĉina svakog od nas. Kada kaţem svakog od nas
svjesna sam da to sve zavisi od osobe i koliĉine ljubavi koju osjeća prema onome kome
ţeli oprostiti. Oproštaj je jednako blagoslov i za onog ko oprašta i za onog kome se
oprašta. Toliko je lako, koliko je teško.
Ĉesto se pitamo šta je to ljubav i koji su njeni pravi pokazatelji? Šta nas to u ljubavi
tjera da praštamo i prelazimo preko svog ponosa i svojih stavova. Moţda je ljubav
stvarno slijepa i moţda niko i ne zasluţuje naš oproštaj, a oni koji ga stvarno zasluţuju,
nikada ne bi uradili nešto što će nas tako povrijediti.
Postoje razliĉite vrste ljubavi, prema razliĉitim ljudima, pa tako postoji i mnogo naĉina
njenog iskazivanja. Moţda neki ljudi iskazivanje svoje ljubavi vide u praštanju. Velik je
onaj koji ima snage i hrabrosti da oprosti, s tim se u potpunosti slaţem. Jes samo se iz
ogromne ljubavi raĊa oproštaj.
Iako svi teţimo ka nekom savršenstvu niko od nas to ne moţe dostići. Svi griješimo i
bivamo poput biljke usaĊene na besplodno tlo povrijeĊeni od strane onih koje volimo,
misleći da nemamo snage da nastavimo dalje niti oprostimo. Ali oni koji vole ţive od
praštanja, jer tek kada preĊete preko nekih bolnih stvari, znate da tu osobu volite. U
suštini ta hrabrost da oprostimo satkana je u svima nama, i kad ispliva na površinu tek
tada postajemo sjesni da je griješiti sasvim ljudski, a da je praštanje uzvišeni ĉin.
Ono u šta sam potpuno sigurna je to da ne trebamo dopustiti da nas ponos nadjaĉa. Zar
da dozvolimo da naš unutrašnji nesklad uništi sve ono što se gradilo tokom vremena? Da
zbog toga nestane svaki munut ljubavi i njeţnosti, svaki dan poštovanja i mjeseci
uzajamnog osjećanja pripadnosti? Nikako! Trebamo biti slobodnih shvatanja, puni
razumijevanja i tolerancije. Jer to je ono što ljubav odraţava.

Aleksandra Alagić IV-2

КАКО ЈОЈ ЈЕ ИМЕ

Ново јутро, нови дан, али, као и обично, љетња врелина пржи. Устао сам
нерасоложен и нервозан. На лијеву ногу. Прво... уобичајене... устаљене... јутарње...
егзибиције... Да ми је да се нешто промијени! Али за то – потребне су паре. Нови
проблем!
Исцрпљен корачам. Вучем ноге за собом. Осјећам: стари под воза убрзо ће се
сурвати пода мном, јер сам и самом себи тежак. Тражим слободан купе. узалуд!
Коначно! Старо, излизано, сједиште, пуно устајале прашине. Остављам торбу
и без поздрава заузимам своје мјесто. Некултурно јем знам, алли није ми до
приче. Није ми ни ди чега. Пролазе станице, ваздух у купеу је све лакши. Сами
смо: дама и ја. Изгледа пристојно, мада та хаљина коју носи некако је... Наравно
да не узимам цигарету коју ми нуди, ни марамицу такође. А она – упорна: сјела
до мене и ставља руку на моје кољено! Аууу! Као гром из ведра неба!
Јежим се од људи чији су животни мото паре. Не знам , можда зато што их
никад немам! Али сигурно знам: и сиромаштво, када имаш с ким да га подијелиш,
постане слатко.
Удала се због новца, жељела је лагодан живот; добила је старца, и бригу о туђем
дјетету. Од те приче постајало ми је све теже. Устао сам да средим амбијент око
себе. Прво – избацити кроз прозор стари похабани шешир! Грчевити стисак ми је
зауставио руку: ,,То је моје!“ Морам да се искупим! Мало фолирам и правим се да
ме њена прича занима. Сав сам се претворио у уво! помињала је слугу, нотароша,
љубоморног мужа, а ја сам само климао главом као коњ на врућини. Ех, па да!
И запамтио сам да је помињала коње, само не знам да ли су се ождријебила два
коња, или су угинула.
Ноћ... Чуо сам да се ноћу дешавају чудне ствари. Части ми, ни данас не знам
како крај ње легох. Срце је лупало у ритму њене косе, која се таласала на промаји.
Плашио сам се да вјетар не науди њеном прамену, ни једној њеној власи! Јутро...
нестала је! Од ње ни трага ни гласа!
Не желим да мислим о њој. Нема ни говора о томе да се заљубим. Из торбе
узимам неку танку књижицу. Свеједно коју. Морам да заборавим! Отроваћу се
као Ромео! Зашто да не? Испушићу цијелу кутију цигара! Док вучем посљедњи
дим прве цигарете, већ ми је мука. Прилазим прозору... Мирис кочења. Воз нагло
стаје. Из руке испада књига. Стигао сам да прочитам да је главни лик нека Јуца...
Дивно име, зар не?

Немања Балетић, II f

ПИСМО ПÐ*ИЈАТЕЉУ

Ја, Никола Војиновић, теби у далекој земљи ево пишем, што ти поручити
имам, не бих ли те овеселио и приближио земљи својој из туђине далеке.
Најприје знај да сам, хвала милостивом и свемоћном Богу, здрав и весео,
како ја, тако и брат мој и мајка моја и отац мој. Ово још да ти кажем: да
и теби и сестри твојој и оцу твојему и мајци твојој желим исту такву
крепкост да вам Бог подари.
Познајући твоју љубопитљиво� �т и знатижељу твоју, познах да те школа моја
највише интересује, па да ти понајприје неколико слова рекнем да се
љубопитљиво� �т твоја ублажи. Ево неколико времена нићу не заспах као
дијете, коме је благи Бог, који свијем чудесима управља, наложио да спава
ноћу, јер кљиге многе прочитати ваља. А старјешине моје и учитељи
многе ствари од мене захтијевају да их спознати морам, па како бих удовољио
учитељима реченим, без сна много ноћи пробдјех.
Но не бих волио да те све речене ствари обеспокоје и опечале, јер је све и добро
и лоше од Бога дато, пролазно, па ће и ова мука проћи ваљда.
А сви напори моји показаху се незнатним, јер ме драги Бог кажњава за све
зле примисли моје и за недостојна дјела моја, у виду рђавих биљежака у дневнику
школском, особито из предмета главнијех, као што су из рачунице и језика ми
матерњег. А та дјела моја незнатна и биљешке лоше жалосте и печале матер мону
брижну и, особито, оца мојег старог, који ,р прекорима излаже сваки Божји дан,
јер му све ово речено не допушта да безбрижан буде, а има и зашто. И још ме
кажњава, даје ми помало за трошкове моје новца звекећег, а не даје ми новца
папирног. Али имам тврду вјеру да ће све ово опет на добро изаћи.
Од других ствари да ти кажем да се тјелесно васпитавам и тијело своје
напорима излажем, а све због тога да бих се лакше носио с друговима мојим и
недаћама разним, а речено је да је у тијелу крепком и дух крепак.
Немам те што упитати за тебе, јер знам како ти је у земљи туђој, гдје ријеч
нашу нико прозборити не умије, и гдје велики жаропеци владају, а у мору риба
зубата, тако да се ни окупати не можеш. Но се врћи што прије овамо, да се опет
састанемо, и претресемо све што се претрести даде, и да нам као прије буде.
Твој друг и доброжелате� �,

Никола Војиновић, I k,

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, А НЕШТО ГА СТАЛНО ОМЕТА

Никада овако нисам размишљала о жени. Али Де Вегина пјесма ми се свиђа.
То је, ваљда, питање ,,искрености“, или надахнутости, или чега год што се може
осјетити у пјесми па да буде ,,увјерљива“. Или барокног духа у коме је пјесник
створио, а који је наметнуо и тему и однос према њој – жена као јединство добра
и зла.
Мотив дуалистичке природе жене дат је већ у првој строфи. У осталим трима
се развија. Смрт и њен симбол отров, живот и његов симбол – крв стоје једно
поред другог у четвртом стиху прве и првом треће строфе. У другој строфи
добра женска страна исказује се метафором неба, као израза у очима кад се у
жени буде нова осјећања, симболиком раја. Контраст јој је превара, подла ћуд,
ријечју – пакао. Дивљењу и уважавању због материнства супротстављена је њена
промјенљивост од анђела до змије – у трећој строфи. И четврта је сва од мотива
израженог контрастима: жена је плаховитих осјећања од љубави до мржње, у
миловању на корак од тога да смрви; она је вјечна енигма за мушкарце, ризик
раван распрострањеној медицинској методи тога доба – пуштању крви, ,,што
каткад спаси, а каткад убије“.
И док ми је при првом читању дјеловала строго и театрално, касније ми се
открила као љубавни исказ разочараног мушкарца који је схватио да у равнотежи
са жениним даром мора стајати и ,,зло“.
У класицистичкој пјесми ,,Уживао сам“ у четири стиха стао је живот, елегија
доживљене старости. Пролазност живота као тема слаже се од мотива уживања,
прохујале младости, незаустављивог протицања времена и очајања које доноси
старост. Тијело је сувише слабо да оствари жеље духа, који је млад, а полисиндет
истиче да је вријеме господар човјеку, коме остају само сјећања и жал. Краткоћа
пјесме асоцира на сумирање живота из перспективе кад човјек спознаје како више
нема могућности да доживи нешто ново, јер је садашњост мучна и празна.
Прва је изазвала емоције, друга одвела у размишљање о непријатној чињеници да
је вријеме у ком је могуће уживати на овом свијету врло кратко. Утисци се, чини
ми се, спајају у реченици: ,,Живот је кратак, а стално га нешто омета“ – неопходне
и свеприсутне, а ,,опасне“ жене, или старост, која као да наступи одједном.

Зорана Драговић, II h

MERSO I JOZEF K.

Čovjek je lijepa stvar ... Ako je čovjek ... Na pozornici gdje svako igra svoju
ulogu, stoje Merso i Jozef K. čekajući da padnu izlizane maske nemilosrdnih sudija koji
su toliko uporne u otkrivanju tuđih slabosti, pronalazeći u tome veće zadovoljstvo od
bilo kakvog sopstvenog uspjeha. Ali, oni pokušavaju ostati izvan toga. Jozef K. i Merso
silaze sa te pozornice i postaju jedini posmatrači predstave. I umjesto da kao i svaki
gledalac nekog bezveznog filma o propalom sistemu, ljudskoj ološi i sitnom ogovaranju
koje je postalo svakodnevica u društvu u kome živimo, umjesto da daju kritiku, oni
bivaju kritikovani, iako je prosto nemoguće kritikovati bezazlenog posmatrača. Zbog
svoje volje da ostanu van izvrnutog sistema koji postaje sve više moćan i veoma uticajan
na svakog pojedinca koji ne zna sam da korača svojim životom i sasvim nesvjesno
postane dio te gomile, oni, Jozef K. i Merso, bivaju osuđeni. Zločin, gori od bilo kog
drugog, biti različit. Biti drugačiji i pokušati da se odupreš nečemu što je izgleda u
ovom slučaju neizbježno, a to je izokrenut sistem. Jozef i Merso svoj život ispunjavaju
mrvicama radosti, svojim navikama za koje smatraju da ih ne treba mijenjati, da su
dobre takve kakve jesu i da ni iz kog razloga ne treba da budu bolje. Ono što ruši njihov
po mnogima dosadan i neispunjen život, po njima sasvim idealan, jeste sila koju niko
ne može razumjeti. Tom silom upravlja sistem koji traži prilagodljive osobe, a Jozef i
Merso to svakako nisu. Ukoliko ne prate pravila tog sistema, ukoliko se ne povinuju
i ne prihvate to što taj sistem nalaže, završiće na loš način. I sami svjesni apsurdnosti
svog postojanja, Merso i Jozef ni u jednom trenutku ne mijenjaju svoje ponašanje.
Situаcije se ne mijenjaju, riječi se ne mijenjaju, njihov položaj koji su imali se mijenja,
ali oni, oni ostaju isti, onakvi kakvi jesu. Ravnodušni prema životu i prema onome
što ih čeka. Sve što radi Jozef jeste potraga za nevidljivim demonima koji ga progone
iz njemu nepoznatih razloga, neprekidno preispitivanje po njemu sasvim opravdanih
sopstvenih razloga...
Ono što Merso radi jeste razmišljanje o životu i da li je na neki način mogao biti
drugačiji, iako ni u kom trenutku nije bio zainteresivan da ga promijeni. Obojica su
nevidljivi na sopstvenom suđenju. Kao da iz prikrajka posmatraju optuženog i slušaju
njegovu apsurdnu priču, loše postavljena pitanja advokata i teške osude pređašnjeg
života od strane ljudi u sudnici. Razlika je jedino u tome što je Merso počinio ubistvo
i zbog toga je uhapšen. A Jozef ne zna i neće saznati razlog hapšenja. Ono po čemu su
slični jesu različitosti od društva u kojem žive. Ono što ih povezuje jeste i tragičnost
njihovih sudbina, koje prihvataju na hladan način. Obojica su, u suštini, optuženi iz
razloga što su svjesni svoje apsurdnosti i svega što im se događa, ali nisu tipovi ljudi
koji bi se borili protiv toga. Po njihovom mišljenju, glavno je da čovjeku nikad ne bude
previše stalo, jer sve je već odlučeno i prije nego je počelo.

Katarina Janković, IV j

ŽENA I LJUBAV U DUČIĆEVIM I RAKIĆEVIM PJESMAMA

Filozofi antike su prepoznali dvije vrste ljubavi i dali su im imena svojih bogova
: Eros i Agape. Fizička privlačnost ili ljubav prema tijelu i „apstraktna“ ljubav,
oslobođena tjelesnog, ljubav prema idealu. Na taj način možemo odvojiti i Dučićev i
Rakićev opus – prvenstveno Dučićevu „Pesmu ženi“ i Rakićevu „Iskrenu pesmu“.
U svojoj „Poslanici mladim piscima“ Rilke je snažno preporučio svakome ko
želi pisati pjesme – da se kloni ljubavne poezije. Možda zato što je baš ljubav, od svih
osjećanja, najteže izraziti. Ova dva pjesnika su se oglušila o taj savjet i svoj su „posao“
maestralno odradili.
Jovan Dučić, majstor stila i forme, pisao je ne o „svojoj“ ženi , niti o „nekoj“ ženi,
već o ženi, ženi – idealu ljepote. Njegova „Pesma ženi“ ima formu najdublje i najiskrenije
ispovijesti. Njegova ljubav prema njoj je oslobođena tjelesnog i ovozemaljskog, on je
lišava svega što je fizičko, nesavršeno i prolazno – a samim tim i ljudsko, i uzdiže je na
nivo boginje. Kako sam kaže, u njegovoj „mašti i tišini“ ona je svedena na apstraktno
mu osjećanje. Vječno i bezvremeno osjećanje – ljubav.
Milan Rakić, čiji je stil „grublji“ i neizbrušeniji, posmatra ženu kao biće od krvi i
mesa – ovozemaljsko, nesavršeno, spremno da povjeruje u laži... Pjesnik čija se poezija
odlikuje i erotskim elementima govori o čulnom zanosu i o „božanskoj prirodi ljudske
ljubavi“. On nije, poput Dučića, obožavalac apstraktne ideje, već ljubavi, koja samim
tim što je ljudska, mora biti i tjelesna. Po Rakiću, čulni zanos je način da se spozna
„apstraktno“ osjećanje ljubavi. I poput nepoznatog autora „Pjesme nad pjesmama“,
spontano izražava svoj eros. On je svjestan prolaznosti, ali hedonistički uživa u trenutku.
Iako su oba pjesnika oslikali dvije strane ljubavi, dva odnosa prema ženi i
ženskom principu, nisu oslikali dva različita osjećanja, već jedno – ženu, ili njen sinonim
– ljubav.

Feđa Pavlović, IV j

AKVAREL

Svaki talas udari o greben, sve duše dobiju svoj trenutak.
Trudeći se da raskrče svoj put posut ružama, jedinke se stapaju u jedno. To je
jedini način da budu primijećene. Gube svoj identitet, staju iza tuđih riječi, boreći se
za tuđu ideologiju. Sa dušom veličine zrna pijeska, probijaju se kroza svijet, stiču moć
i prosipaju lažne ideale. Na drugoj strani hrida su duše koje predstavljaju ideologiju,
oni koji su postali ideali. Teško prave razliku između sebe i drugih, jer druge i ne vide
– vide samo sebe.
Dođe trenutak u kome naslikana slika sitnih duša izblijedi, a veće duše vaskrsnu
iz svih svojih reprodukcija. To je trenutak kada valovi zapljusnu tek završeni akvarel sitnih
duša. I šta ostaje ? Gomila boja koje se dave, grčevito se držeći za platno u pokušaju
da daju neki smisao slici, ali kasne. Sve je razliveno. Sve su samo ostaci ničega. Gola,
isprazna osovina koja je željela biti „neko“.
Velikim ljudima i velikim dušama ostaje da grle vječnost, a mali su osuđeni da
pomjeraju kičicu na palanačkom platnu svoga vremena, čekajući na svoj trenutak.

Milica Popović, III h

BIBLIOTEKA

„RECITE VATROGASCIMA
DA SE NEŽNIJE VERU PO SRCU ZAPALJENOM“
MAJAKOVSKI

Po ivicama ispucalih duša kao nekakva mutna vodurina što se danima vukla po ulicama,
proticale su suze. Proticale su tako brzo kao da jure do onih još netaknutih duša,
zastaju, a onda nastavljaju svoj surovi put... Ostavljaju trag na čovjeku, ostavljaju trag u
čovjeku kao žig utisnut na tijelu neke životinje. Obilježavaju ga. I bole. Bole toliko jako
da sve kosti u tijelu podrhtavaju...
Kako riječi mogu da povrijede čovjeka kad padnu sa otrovnog jezika, a njihov eho
odzvanja kroz već otanjene zidove srca. I misliš proći će, a ne prolazi ... Srce poput
nekoliko puta zalijepljenog stakla krhko, lomljivo. Jer čovjek je preslab kad udarac
primi, nejak da ga vrati. A treba ostati čovjek, treba nositi težinu postojanja. Treba u
vremenu i prostoru odolijevati svemu što dolazi.
On postoji. I to više nije ON. Ne može lomljivo srce da nosi toliki teret. Razočaran,
stoji zaključan u sopstvenom staklenom satu . Kazaljke i dalje stoje. A on čeka... Čeka
da neko dođe i ugasi njegovo od bola zapaljeno srce, ali niko ne dolazi, a vatra je sve
veća i veća . Ljubav ? Zar postoji ? Sreća - precijenjena je ! Sve se misli pod naletom
vatre lagano pretvaraju u pepeo. Sve čežnje, nadanja, ljubavi gore kao na gomili zapaljene
knjige..
- Recite vatrogascima da se nežnije veru po srcu zapaljenom – reče, gledajući
Mariju kako baca zadnju žibicu ...

Katarina Janković, III j

НЕОБИЧНО ОБИЧАН ДАН

Сјећање, преспавана туга. Далека и већ заборављена љубав. Ходајућа магла,
што од јутра стрепи, пробуди ме својим хладним шапатом. Неповјерљива тишина
на мјесту стоји. И чека на трептај ока мога да глуву хармојину наруши.
Кријући се од сунца, тог ђаволег посланика, вучем пун џак несреће. А оно, као
да сам једина у овом туђем дану, тим ватреним очима помно прати моје покрете.
Моје лице, очи, руке.. Игра се, премјешта свој огњени задах пакла, са једне стране
на другу. Полако, преузима моје тијело. Прожима га и шири хибрид простора и
времена коме ја не припадам; који нису моји, али који ме опет тако неодољиво и
неодбрањиво вуку к себи. Меланхонија. Опијеност. Црнина. Да, данас глумим ту
наметнунуту, неизбјежну црнину у својој једииној нијанси. И чекам... Било кога
да ту црнину позове на плес. Кораци су већ смишљени, у нади да ће ме негдје
одвести. Можда до неке напуштене веранде под мјесечином. Или крај набујале,
мутне ријеке што немилосрдно тече. А ја чекам. И тражим те. У тим тамним
очима сто изазивају страх. Тумарам путевима којим се рјеђе иде. Као одбачено
биће на простору оаза, страхујем у кожи изгубљеног дјетета.
Још увијек чекам. Да се тама, небо и земља поистовијете . Да звијезде као сваке
ноћи промијене своје одоре. Сумпорним погледом тражим те на длану сунца. Јер,
ја сањам колико ми снови допусте .

Ð*озина Ð*адончић, III e

МИÐ*

Дан мира. Са вама, са њима, са свима. И свугдје. Докле год сеже наша мисао и
наша нада. Гдје год је крочила људска стопа и опстао људски дух. Овдје, у Црној
Гори, на нашем дијелу планете. Тамо, далеко, на обалама бучног Амазона, на
подножју и врховима Килиманџара, у сјенци Кеопсове пирамиде, на ужареном
афричком пијеску, тамо гдје наши вршњаци још гладују, на далеким обалама
Колумбовог Новог свијета, у трошном, сламнатом дому једног палестинског
дјечака чије су сузе проливене на насловној страници Тајмса, у скромном
јеврејском дому чистих мисли и тихих ријечи .У државама са или без парламента,
у државама оваквих или онаквих влада, или без њих, тамо гдје се има превише
или тамо гдје нема се ништа, у храмовима свих вјера и свих патријарха. Свугдје
гдје је патња, страх и безнадје. У свима њима - мир. И свима њима мир.
И мир у нама. У теби и мени. У нашим плућима и душама. И у нашем уму,
дакако. Јер тамо све почиње. И мржња и нетрпељивосÑ� �� и презир и неразумијева� �šÐµ.
Неприхватањ� � другог и другачијег. Због имена, језика, боје коже или очију, због
граница којима неразумно, али страсно, дијелимо и цијепамо једину планету
коју имамо. Због ко зна чега. Ни због чега. И сви ратови, ни због чега. Јер, да
прафразирам Бенџамина Френклина, никада није постојао добар рат или лош
мир.

На истом мјесту, тамо, у нашим срцима и уму, све ово и завршава. И тамо,
једино тамо, можемо пронаћи и открити шарено, прекрасно поље размијевања,
прихватања, толеранције, различитостР¸ и љубави. Надјемо ли мир у себи и
са собом, наћи ћемо га и у другима и са другима. Зато вас позивам да данас,
на свјетски дан мира, прво, и за почетак, пронадјемо мир у себи. Да га потом
подијелимо са својим другом из клупе, пријатељем или тек првим случајним
пролазником на којег наидјемо. Нека додиром, погледом, осмјехом и стиском руке,
прво шапатом, а онда све гласније проструји порука мира. Биће незаустављив а и
силна. Ни краће ријечи ни раскошнијег ватромета за празник читаве планете.
А онда, онда ће наши уџбеници из историје коначно постати досадни! Јер
неће бити ратова. Биће мир. А у њему се пишу само пјесме!

Маша Ð*адуловић, IV a

Зимина тужбалица

Валкире што јашу преко небеса, шум бијелих крила, сиве ледене очи иза облака и
сумрак што прождире боје и тонове... На згрчену земљу пала је пахуља...
затим још једна... затим још једна... Сав рај смрзнутих херувима је заплесао над леденим
паклом слабости и мржње. У тихом, лаганом валцеру, дјевичански лептири плачу за
нама. Окрећући се по древном такту, пјевају сјеверњачке тужбалице, па изнемогли од
борбе са судбином, неумољивом владарком наших истина, падају у амбис нијеми од плача.
Ваздух је испуњен треперењем као кад наричу виле...
Све је окружила пјесма, страшна, моћна, чаробна... Блистави глас чаробнице
испод сивог плашта одзвања под затвореним сводом. У сваки јој је тон уткана по једна
суза. Бијели лептири играју око ње, посрћу али играју, па онда слијећу на блиједе образе,
умиру јој на рукама само да би чули још мало – умиру да би живјели у њеној коси, у њеним
очима, у њеној пјесми. И пјева чаробница, та ледена Лорелај лишена својих заспалих
морнара; пјева и каје своје ледене, замрзле снове одбачене од свих, недосањане, искидане,
потргане, обезглављене – од њих је сашила хаљину. Њен глас је зауставио ријеке, њихове
нимфе оковао мразом; убио је мале птице дошавши им до срца и испунивши им погледе,
ал’ њихове душе и даље лебде у облацима, немоћне да оду на југ док пјесма не престане
и не васкрсне умрли Аполон.
Још увијек пјева уклета чаробница – пјева и сјећа се. Пјева о изгубљеним надама,
гријеховима предака, недореченим бајкама и неиспјеваним пјесмама; о болу дубоком,
страшном, неизмјерном, о сивом сумраку и још сивљим зорама, о увелим ружама неких
давних љубави... Пјева о свом леденом усуду, о тужној бесмртности без наде у спас, пјева о
смрти на бијелом одру и глас јој се покида у безброј комадића леда.
Скиде уморну копрену и пође несрећна вила, а за њом се подиже рој бијелих лептира.
Прође испод лука својих обневидјелих сјећања и, у исти мах, сломљена и горда, изгуби се у
даљини, у сивилу сопствене душе. Иза ње је ишао рој малих пахуља...
Валкире су давно прешле небо, вјетар је, у својој обијести, растргао шумове бијелих
крила и бацио их себи у лице, туге су испиле сиви ледени поглед и попримиле боју сњежних
облака... Само је сумрак остао да прождире боје и тонове, али и он ће проћи, као и све, кад
стигне проклета и коначна тама...

Слободан Бркљач, III-1

Топлина тишине

Сваке ноћи док платинаста светлост месечине обасјава уздрхтало вече, тако тихо
и стидљиво, као зрно песка скотрљаћу се низ падину твојих мисли. Небо ми пружа руку и
води ме кроз глуву тишину тужних призора. Као модре сенке потоњих величина, сећања
теку, полако, смерно...Жеље се гомилају као звезда рој...и у речнику живота траже
значење нераскидиве везе што љубав је...и плави лептири блистају попут поларне ноћи.
Као пахуље снежне, мале и нежне, меки су додири вечерњег поветарца. Багремови бели,
мирисну певају песму, што на танку светлост лагано пада. Звуци божанских харфи лутају
бескрајним крајолицима...
Отварам капије раја и врата пакла, покушавајући да ухватим ненадану наду.
Тихо јој шапућем речи плаве и зовем је, али не прилазим...Јер побећи ће у пећину
своје самоће...спуст� �¸Ñ›Ðµ параван који скрива топлину тишине и тајну живљења...Кап
по кап, топе се моји снови и теку као сузе праведника, разапетог на крсту судбине.
Магична прашина клизи по стазама лавиринта, а исконски сјај трепери одајама
мојих мисли...
Слеђени понос ме гуши као изненадни страх, и траг нежности нове, буди стари
мрак...

Наташа Гајић, III-1

MOJ TATA HEROJ

Ljudi kažu da o životu najviše znaju starci i deca, i da je život oštar kao sečivo. Idući po
takvoj ivici čovek je zver kada mora, melem kad ume, a junak kad sme. Život je pun
izazova, junaci su tu među nama. Oni ne govore o sebi, o njima govore njihovi postupci i
dela.
Bila je to ona nesrećna, devedeset deveta. Sa sedam godina nisam znao šta je rat, ali
sam svuda oko sebe osećao zebnju i strah. Oca danima nisam viđao. Ponekad bi naišao
da obiđe sestru, mamu i mene i uvek je bio ozbiljan i nosio je šlem i pušku. Govorio je da
će sve biti u redu i da se ne bojimo. A onda je neizvesnost prešla u stradanje. Bombe su
bile tako stvarne i padale su blizu nas. Drugo veče bombardovanja...
Ništa se ne čuje od aviona i silnih eksplozija. Svi ćutimo i čekamo. Čekamo da to jednom
prestane. i ne pomišljamo da nešto može da nam se desi. A onda odjednom sve se
zatreslo i sve je zasvetlelo. Goreli su rezervoari u kasarni. Avioni su otišli, vatra se širila
ka kućama u selu i zgradama oko rezervoara. Iznenada je u kuću ušao moj otac. Sećam
se da je bio bled i da je na brzinu rekao majci da je jedva izvukao živu glavu. Izašli smo
napolje i videli razbuktalu vatru. Bilo je tu dosta ljudi i vojnika. Pogledao sam u oca i prvi
put video kako mu se suze slivaju niz lice. „ Gori naša zgrada“, tiho je rekao vojnicima. A
onda se kroz noć prolomio njegov odsečan glas: „ ko je dobrovoljac da idemo da gasimo
vatru?“ nije tu bilo razmišljanja, kolebanja. Svi vojnici i starešine su kao jedan poleteli u
kamion i otišli u vatrenu noć. Vodio ih je moj tata.
Dugi sati čekanja. Vatra se stišavala, gotovo je nema više. Da li je moj otac živ?
Počinjem da plačem, a onda čujem zvuk kamiona. Izlazi moj otac, crn, čađav, ali živ. I
ostali su živi i nepovređeni. Čuo sam vojnike kako pričaju da je moj otac uleteo u vatru
da iznese aparate za gašenje požara, da su mislili da se neće vratiti živ iz vatrene
stihije. A on evo ga živ ispred mene stoji sa opekotinom na obrazu i u ruci drži sliku nas
četvoro i mali drveni bager, poklon od jednog vojnika. Skroman kao i uvek, rekao je da
to nije ništa.
Počelo je da sviće. Tatin kamion je otišao prema planini. Nešto u meni je htelo da pukne
od radosti, hteo sam da viknem, da plačem, da se smejem. Hteo sam celom svetu da
kažem da je moj otac heroj. Posle nekoliko dana moj otac je otišao u Beograd da pravi
položaje za odbranu grada. Sa jednog njegovog položaja oboren je čuveni „nevidljivi“.
Srećan sam što je moj otac takav, skroman i hrabar. O njemu govore njegova dela i
postupci i jedna mala crvena kutija koju moja majka čuva na posebnom mestu. U njoj se
nalazi orden za hrabrost koji je dobio za zasluge u odbrani zemlje.


Nikola Milenković I-1

Пријатеље ствара срећа, а несрећа проверава

Као кад зароним до дна мора, згрнеш само каменчиће у длан, тако отпочну нова пријатељства. После
детињства шта се све мења? Опет се рађају снови и снови. Између звезда и камења, јастук
судбине кроз живот и даља плови. Такав је човек мање сања, а више спава. не умеш да пронађеш нове
светове, главне пријатеље и издигнеш се у небо. Као мали сањам о великој кући, колима, а не знамо да
то ниеј главни „ услов “ да би живели срећно и лепо. Мислим да срећу у животу доносе праве пријатељи,
које је тешко наћи. Они који ће нам помоћи у свему, бити ту у срећи и несрећи. Само тако успевамо да се
приближимо, свом животу и схватими да не шетамо сами кроз мрачне тренутке на обој земљи. Имала
сам доста пријатеља. Била сам јако узвишена, пуна себе и најмоћнија. Временом, неки су се изгубили,
отишли од мене, кад су ми били најпотребнији. Прави су остали ту и увек су ту уз мене… Ваља имати
неког где можеш да се винеш, станеш и добро погледаш и размислиш. Јер, људска срца су ниска,
засађена као јагоде. кад кренеш у свет, никада не заборави да се користи! Опасно је, као туга, ако се
теби престане да куња и шуња, твој почетак. Отуђен си само, ако можеш самоћу да издржиш, ако себе
убедиш да у овом „маштању“, векови ужасно касне и да ћеш пронаћи „једног ал` вредног“ пријатеља.
Зато види свет „читај“ људе длановима и табанима и види челом и телом, види
до дна невидљивога, сагледај своју судбину. Целу снагу препознаћеш по томе колико си у
стању да препродиш тренутак, јер он је тежи и страшнији и дужи од времена и вечности.
Онда отуђеност, без правих пријатеља, више неће бити твоја судбина.

Моје импресије са школског распуста

Распуст је као сан, баш кад је најлепше, нађе се неко да нас пробуди и све то прекине,
али нам остају сећања на њега као нека утеха и нада да то није заувек изгубљено и да ће се
опет десити. А та сећања су можда и најлепши део света, јер у њима нема оног ружног и
непристојног што се можда догодило... Она су присутна, а и помало лажна... Почињу гласовима.
... Брано! „ Ево ме!“ , а на гласове се надовезује и слика. Покрети, простор, време... Поново све тече.
Док идемо на центар схватам да више нисмо они исти клинци, који причају вицеве и глупирају се, не
свесно, корачамо кроз живот. Гласни смо и људи се окрећу за нама, а чујемо и неки коментар, не баш леп,
вероватно добронамеран (-ха). Ипак стигнемо некако и до центра, седнемо у школско двориште, на хладне
бетонске степенице и натсавимо са причом. Људи нас чују, а не виде и то је најлепше од свега. Лепше и до
семенки, чипса и сока, који безвољно довучемо, а сложно поједемо и тако свако вече. Увек иста прича, у век
друштво, исти сок, исти чипс и сваки пут лепши смех и никад не досади.
Тако све тече до сеоске славе, а онда дођу рингишпили, лицидери, кокице и шећерна вуна. Али у овогодишње
сећање о слави, умешала се и једна балерина. Не мала и слатка балерина, у розој хаљини и малим сатенским
балетанкама. Не ова је велика и страшна и због ње деца вриште када почне своју игру. Покушали су
је укроте и да не вриште, али није им успело. Покушала сам и ја. Села сам јој на сукњу, затворила се
и храбро сачекала да крене. Полако је почела да се окреће и да се подиже, није било страшно, пустила
сам руке и почела да се смејем, онда је она чула мој смех и осетила да је се не плашим и почела брже да
се окреће, да цима, напред, назад, заустављала се, па опет почињала да се окреће. Била је страшна.

Док сам силазила са балерине, изнад школског дворишта је почео ватромет,
најављивао је почетак концерта ЈУ групе. Сећам се само музике, али не и њих, они су мало
мутни, насупрот осећањима која су изазвали о нама, насупрот оној срећи и узбуђењу које је
владало у публици, с које се повећавало са сваким новим тактом који су остварили.
Али и из тог сна смо пробуђени. Ипак сам успела поново да заспим и почела сам да сањам, још један
другачији сан... „ Брано! “, „ Ево ме! “. Стојим на мосту,испод протиче речица, пуно кључева који су
парови убацивали у њу пошто би закључали своју љубав, катанцима на мосту. Срце ми је као
шећерна вуна, спремно да се истопи, а ја сам спремна да му то допустим, али морам даље.
Испред мене се развио парк. Високо, старо дрвеће, чини да се осећам малом, поређеном његовој
величини. Долазимо и до извора лековите воде, они уништавају сва досадашња осећања. Непријатан мирис,
се шири из просторија у којима су извори, баца га у сенку све лепоте, које је у мени пробудила Врњачка
бања. Још их осећам! А онда падне ноћ и време је за провод. Дискотека је мала али пуна. Музика је гласна.
се не виде, од разнобојног светла, која се гасе и пале, у ритму музике. Све је другачије од оног што сам
навикла. Следећи пут одлазим у пицерију. Опојан мирис, свеже испечене пице, буди сећање на Пећинце.
Враћамо се кући. Седишта у аутобусу су тврда и не могу да спавам. Поред
нас пролазе куће, села, градови, поља...
И тако се се завршио још један распуст... Попут сна, који се растопи као
мехур од сапунице. Леп и краткотрајан.

Бранислава Трифуновић

ЉУБАВНО ПИСМО

Као да сам позван да учиним нешто велико и трајно. Као да сам с твојом љубављу
спреман да савладам себе самог, своју немоћ, свој страх и своју непокретнос� �.
Да ти кажем да сенке које ме прогоне ове вечери имају твоје лице, и оне које су
живе, и оне које су мртве, и оне које су ми наносиле бол, и оне које су ми
доносиле радост.
Сенке неких мојих живота препознајем, а жељан сами их као што сам жељан твоје
љубави, додира, постојања. Волим те, значи тражити смисао, бити спреман и
отворен. Волим те, значи живети истину и дрхтати при помисли на тебе. Захваљујем
ти се на свему ма колико то трајало. Љубави, сиромашни су они који никада нису
волели! Ја не желим да те учим већ да те волим, то је виши степен сазнања. Тако
ће љубав и живот бити једно. Волим те, заиста те волим. Плашим те се, желим те
и бојим се тебе, мрзим те и убијам те свакодневно, јер ти си мој страх и моја
грозница и моје немање, моја ограниченос� �, и моја тупост и све моје глупости.
И сва моја дела. Ти си истина, и она духовна осама из које пролазе речи чудесне
као путовање. Кад кажем волим те помислим на оно што чини та реч, на све оно
што си живео, што живиш и што ћеш живети. Колико само може да недостаје
задовољство, миловање, нежности... Волети у времену многобројних живота значи
победити смрт, значи наду и смисао живота, путеве ка теби...

Можда је садашња љубав у овом животу начин да научим патњи. Овај свет је
понекад суров, понекад нисам у стању да разумем, понекад га прихватам, не
волим ништа да знам. Предосећам да ћеш отићи, да ће те токови живота одвући од
мене. Што нам вреди трагање за собом ако се изгубимо пре него што смо себе
пронашли. На путевима живота не постоје пречице. То је јасна светлост сазнања.
Могу. Одлазим од тебе. Спашавам те мог присуства, моје ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»Ð¸ÐºÐ¾Ð²Ð°Ð½Ð¾Ñ Ñ‚и, мојих
несаница и превелике љубави која ти је прешла у досаду. Она је увек нешто друго
од оног што тренутно мислим да јесте. Од моје љубави могу очекивати више. Зашто
желимо да је ослободимо? Зашто ме обузима туга и радост, два различита
осећања истовремено? Знам, одлазим од тебе, али не и од љубави моје. Ð*азумеш
њену дубину и мој бол. Овај одлазак није смртна пресуда за нашу љубав. Понекад
желим да ти предложим да кренеш са мном да делимо живот који је остао.
Али осећам да бих погрешио и уплашио те. Ја не сумњам у твоју исреност, у све
што си ми подарила за ово време љубави. Сад знам одакле извире та љубав
и са том спознајом могу да одем на пут знајући да ћеш заувек бити уз мене, у
леденом трајању без бола, патње. Једном трајању које не искупљује блажене, али
и не кажњава грешне. То је све за сада, за један живот, за делић древног времена
у којем се обнављају све моје радости и све моје туге. Ти си заиста моја љубав за
сва времена!

Милан Миливојевић II Е2

U ŽIVOTU JE KAO NA MASKENBALU:
KADA SVI SKINU MASKE, VESELJE PRESTAJE

Jako se plašim mraka. Kada sam u zatvorenoj tamnoj prostoriji ili mračnom mestu, obliva
me hladan znoj od straha da bi se iz crnila iznenada mogao pojaviti vampir i napasti me.
Tada se setim filmova u kojima likovi koriste ogledala protiv vampira, jer se vampirov lik u
njima ne vidi. To ogledalo kao da otkriva istinu o njima, da su prazni iznutra a strašni i
nemilosrdni spolja.
Tako i ljudi. Ne kažem da su ljudi nemilosrdni kao vampiri, već da imaju drugo „ja“ zbog
sredine koja ih okružuje. Mali, veliki, debeli, žgoljavi, pa čak i oni idealni poput filmskih
zvezda, svi oni imaju maske iliti svoje drugo „ja“. To drugo „ja“ ne mora uvek biti loše
već može skrivati mane. Deo ljudi, možda i većina, koristi drugo „ja“ iz straha da neće
biti prihvaćeni od sredine. Smešno je to što i ta sredina može takođe posedovati strah
koji vešto prikriva. Život je lep. Ne zbog filmova i izreka, već zbog mirisa i boja koje ga
dekorišu. Čovek se plaši da će možda predstaviti kontrast svemu tome i zato teži da
iztraži ono najboqe. Često u tome posustane, razočara se, povuče se u sebe i svoje
orginalno „ja“ sakrije. Zato uzima identitet druge osobe koja mu možda biva idol. Ali i ti
idoli glume i to više od svih ostalih, jer su svi ljudi isti. Skidajući svoju masku, možemo
pretrpeti odbacivanje od strane ostalih, ali možda i ne! Možda samo treba da budemo
u određenoj meri iskreni i pošteni, jer su to najvrednije stvari koje se cene.

Malo je takvih ljudi. Zašto? Zato što postoji uzajamni strah od zlih ljudi koji mogu to da
iskoriste. E, takvi ljudi imaju zle maske, razočarani životom sa ogromnim teretom i bolom
na leđima, ukratko, razočarani samim sobom. Jako me nervira kada čujem da neko
očekuje neku nagradu za dobro delo, jer ako je to dobro delo radjeno iz namere da se dobije
neka nagrada onda to nije dobro delo. Ovo se može svrstati i u sebičluk „dajem da daš“.
Ovakvi ljudi spadaju, po mom mišljenju, u najgoru kategoriju. Draži su mi zli ljudi sa
najodvratnijim i najnemilosrdnijim maskama, jer oni to ne kriju. Drugu kategoriju
zauzimaju licemeri, fini na izgled, a loši iznutra, e njima treba jedno veliko ogledalo!
Sa druge strane, za dobre i naivne ljude ostali kažu da su glupi, pa kako onda i da ne
nose neke maske?! Zato život podseća na maskenbal u kome su svi isti likovi. Ponekad
kada stane muzika i svetla se pogase istina izađe na videlo, ali ne mora da znači da je
ona toliko loša, kao ni toliko dobra. Uvek postoji neki balans. Dokle god bude ljudi, biće i
maski jer koliko god da su slični, toliko se ljudi i razlikuju. A da bi se prilagodili jedni
drugima, ljudi moraju malo da se promene. Možda te promene prerastaju u maske, a
možda i ne. Važno je da pokušamo da se dovoljno upoznamo, tj. da pokušamo da se
stavimo na mesto ogledala, a da li će biti lika... ma uvek će ga biti!


Sofija Ostrašanin

NE DIRAJ TUĐE RANE AKO IH NE ZNAŠ ZLEČTI

Praskozorje svečnog jutra..., čvek žvi danas za sutra. Jutro sviće, a noć odlazi, a sunce se
povija iznad i opet zalazi. Na poljima rosa, bistra i sveža, zora budna i spremna.
Čovekova rana na srcu, kao osušena krv, ne može se oprati ni izbrisati, i tako iz dana u
dan. Ona je kao tugom okovana za čovekovo srce. Ne uveravajmo sebe da se rana ne
može zaceliti, jer kad izbije mlada, fina koža, zaboravlja se na staru. Nemojmo da
sami u sebe rasplamsavamo vatru koja drugog neće dohvatiti, a kamoli opariti. Ne vredi
pokušavati menjati tok reke navike, jer nas može lako poplaviti. Zato i ne valja dirati
tuđe rane ako ih ne znaš izlečiti, ako ne znaš kako pomoći. Čovek je nemoćan da se bori
protiv sila prirode. Svako biće ima svoju sudbinu, onako kako mu je zapisano da živi, a
od njega zavisi da li će izabarti pravi put... jer nekad postoje dva puta, a na čoveku je
da odluči kojim će krenuti. Isto tako mora da snosi posledice za svaku grešku u svom
životu. Ponekad se pitamo zašto čovek gubi voljeno, zašto kasno shvata koliko vredi
izgubljeno, zašto rane ne možemo zaceliti, nego nas peku, dugo godina, ostavivši trag u
našim životima. Često se trudimo da pomognemo i razumemo druge, ali nije to lako. Ne
možeš razumeti nekoga ako nisi doživeo slično, ako nisi dotakao dno života, ako misliš
samo na sebe. Moraš da se spustiš na zemlju, da se staviš u drugi položaj, da sagledaš
delo srušenog života te osobe. Malo je osoba koje to razumeju, koje mogu pomoći...
Zato ne diraj tuđe rane ako ih nećeš izlečiti, ako ne znaš kako da pomogneš. Ne
sažaljevaj osobu jer joj time nećeš pomoći, jer je ključna stvar razumevanje. Ipak, čak i
ako nekog upotpunosti ne razumeš, a želiš da mu pomogneš, pruži mu podršku, budi tu u
blizini kada mu zatrebaš, njoj ili njemu, bilo kojoj osobi, jer srce je jako da dosta toga
izdrži ali ne i da se opet bori na istom polju, sa osveženim starim ranama. Ne može
čovek da dobije dva puta istu bitku u ratu, kao ni da se suočava sa istim tragičnim
događajima u životu. Ako uspeš da sagledaš razoreno delo ljudskih života, bićeš jedan
od retkih razumnih osoba, moći ćeš da pomogneš. Nije potrebno biti pametan i bogat,
bitno je biti relan i imati veliko srce, da pružiš ljubav i podršku, jer su to dva ključna
elementa osećaja.

By: Mirchy