http://razbibriga.net/clear.gif
Printable View
МИРОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
http://razbibriga.net/clear.gif
Страна из Лукиног Јеванђеља из времена Цара Душана. Налази су Лондонској библиотеци.
http://razbibriga.net/clear.gif
Господар Црне Горе – феудалац и мецена Ђурђе Црнојевић и велики штампарски
мајстор јеромонах Макарије су заслужни за Октоих првогласник, прва ћирилска
инкунабула, који је штампан 1493.године, тридесет осам година после штампања
легендарне Библије Јохана Гутенберга.. Црнојевића штампарија (Ободска) је прва у
Црној Гори, прва на Балкану. Иначе се налази такође у Лондонској библиотеци.
http://razbibriga.net/clear.gif
САВИНА КЊИГА
Дело попа Саве из 11.века. Постоје и дописивани делови из 13.века. Чува се у Русији.
Прва слика је приказ слова србице која се користе у књизи.
http://razbibriga.net/clear.gif
РАДОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља
насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности
и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста,
почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и
документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге. Чува
се у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу.
http://razbibriga.net/clear.gif
U starom srpskom rukopisnom nasledju malo je spomenika koji svojim
ostacima mogu da svedoče o jednoj eri, vrednosti i lepoti kodeksa i
rukopisa, kao što je to slučaj sa 12 sačuvanih listova Radoslavljevog
jevandjelja, čiji se original čuva u rukopisnoj zbirci Ruske nacionalne
biblioteke u Sankt Peterburgu. Ovi listovi velikog formata predstavljaju
deo jevandjelja nastalog u Srbiji, treće decenije 15. veka, koji je sada
izložen u vašingtonskoj Kongresnoj biblioteci. Drugi rukopis predstavlja
originalni dnevnik koji je pisao drugi Radoslav, u prvoj polovini 20.
veka, koji je otkrio umetnik Aleksandar Zograf - koji je taj tekst
predstavio javnosti u knjizi stripova pred kraj prošlog veka. Oba
Radoslava su po profesiji bili vezani za knjigu i pismo - jedan kao
monah, a drugi kao štamparski šegrt i majstor. Dva rukopisa,
“Radoslavljevo jevandjelje” i “Radosavljev dnevnik”, govore o svom
žanru, istorijskim epohama, iskušenjima i previranjima tih vremena.
http://razbibriga.net/clear.gif
СТУДЕНИЧКИ ТИПИК
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава
написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје
старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у
Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у
манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког
типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске
православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу
директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се
чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10
http://razbibriga.net/clear.gif
Барањски рукопис Душановог законика
http://razbibriga.net/clear.gif
Минхенски псалтир
SERBISCHER PSALTIR
Писан је средином XIV века на двору Константина Дејановића у Бањској
(Константиновој бањи, на турском Ђустендил). Данас се налази у Немачкој, у
баварској државној библиотеци.
За сада се о «Минхенском пслатиру» зна углавном само у стручним круговима и
ако је реч о књизи која по својој вредности стаје у ред са националним благом као
што је «Мирослављево јеванђеље».
Зна се да је 1688. године књигу из манастира однео један баварски официр и
годину дана касније је поклонио манастиру Готесцел. Одатле прелази у манастир
светог Емерама, а 1810. у краљевску баварску библиотеку као „изузетан, блага
вредан докуменат". Истраживање је Мирка Стојнића одвело до Јагића који је 1906.
године први пут публиковао „Минхенски псалтир" али ове књиге нема нигде код
нас. Тако се догодило да је једна од највреднијих књига за српску историју
културе практично недоступна нашој јавности.
Богородичник јеромонаха Антонија
Година: 1654 (из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)
http://razbibriga.net/clear.gif
Четворојеванђеље
Година: 1685 (из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)
http://razbibriga.net/clear.gif