Svrha života....

opat mala digresiya... mala mi posle godinu dana rasqinula sa dechqom yer je valjda 'teo sex a 14 god ybt :lol: aj' to na stranu al' qad sam chuo sa qojom 'ladnom mirnocom pricha na fonu sa njim i qaqo ga ebe u mozaq sa cool mirnocom i argumentaciyom zabezeqnuo sam se.... otpriliqe qo danas qad ja pricham sa neqom zhenom od 30 i qusur i nadmudrujem se...ma yosh ubedljiviye je ... shta li ce da radi sa 25 ybt... :raz_067:

yadni smo mi mushqiii i yadna nam je nasha svrha zhivota qad su zhene taqo opasneeeeee :huh:

http://i452.photobucket.com/albums/q...likaavatar.gif

Ovo pitanje mi se nameće samo kada sam u nekom od "specifičnih" stanja... možda više kao konstatacija... negativna, jelte.
Mrzim ta stanja... i mrzim sebe kada si priznam da sam pomalo umorna od svega...

Evo, naspavala sam se. :trepp:

pa eto...umro je preksinoć meni neko mnogo drag.
živeo je život onako kako je mislio da treba, nije nikoga svojim životom gnjavio, bio je esteta i obrazovan čovek....usamljenik kroz ceo život.
ali, kad je bio sa mnom, bio je topao i duhovit, ispunjavao mi je želje do detalja...i - znam da sam bila unikat za njega.
a sada, kada znam da ga više neću videti dok hodam ovom zemljom, pitam se da li je bio zadovoljan izabarnim? da li je shvatio, pošto je veoma lagano umirao, svrhu svog postojanja? daj Bože da jeste .
znam samo da sada, kad njega nema više, jedan deo mene je zaista otišao u nepovrat....onaj mali buntovni i svojeglavi deo....osećam se pokorenom pred neumitnošću odlaska.

Vrlo lepo.

Ako mož da posluži moje mišljenje - estetika i nesreća su nespojive. Jer nesreća vremenom proguta sve lepo i dobro.
Takođe, ne treba zaboraviti ni da nije imao taštu.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Zazijavalo

Vrlo lepo.

Ako mož da posluži moje mišljenje - estetika i nesreća su nespojive. Jer nesreća vremenom proguta sve lepo i dobro.
Takođe, ne treba zaboraviti ni da nije imao taštu.

---

on nije bio nesrećan na ''naš'' način. imao je neku svoju nesreću, koja se uklapala njegovu estetiku.... i potpuno je odživeo sve kako treba, po svom principu, do kraja.
kažem, pitam se - da li je shvatio svrhu svog postojanja ili je jednostavno mirno čekao kraj?

Ja tu svrhu povremeno zagubim, pa je tražim i sve tako...:sad:

****mliga...odavno sam shvatio smisao izraza "zgubidan"...

http://youtu.be/l_n4QpZ3MPE

Interesantno je sve ovo uklopila. Sviđa mi se što se savremena psihologija
polako prilagođava prastaroj istočnjačkoj.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od причалица

ljudi, imate li nekad osećaj da ste zarobljeni i da ne mižete ništa da uradite, nego did a treba da odrobijate ovo života što vam je ostalo? i, kako se leči taj osećaj. čitam knjige i ne nalazim na dobar recept.

---

Imam Prico taj osecaj. U predhodnom si postu pisala o niceovoj teoriji o vecitom ponavljanju. Kundera je nepodnosljivu lakocu utemeljio na toj osnovi. Ne znas sta je gore , da unapred znas da ce se dogoditi a ne mozes da delujes i gledas kako se ponavlja ili da 'odrobijas'. A necu da odrobijam.
Decenija je prosla, jesi li nasla odgovor? :jede:

Možda je ponekad recept "Od niče_ga stvoriti nešto"

Pa ako nekoga interesuje mogu da objasnim ( pojasnim ) šta pod tim mislim :m:

Deder :cmok: ali nemoj da cekamo dugo :)

:cmok: kao prvo a ima još ako vas interesuje

To dok se raspishesh :lol: da nam zaokupis misli :cmok: ja i dalje cekam

I ja čekam, pa hoćemo li dočekati :g:
Možda je u čekanju smisao života ali u kratkom, što kraćem.
Jer ipak nevalja kad je sve odma i na izvolte, bez ikakve uvertire,muzike bar,...
Možda je ovo tačno ali nisam na to mislio pa ako te i dalje intrigira
napisaću sve što mislim, može da pomogne.
Sigurno neće da škodi a "ono što ne škodi može i da pomogne". :raz_083:

Aj sto dugo cekam, nego sto znam da necu docekati :lol: :cmok:

Sale ja samo ne znam kako da se pomirim, sa tom 'svrhom' zivota. To samo

Eto ja sam tebe dočekao da ponovo dođeš. Isplatilo se :)

"Od ničega stvoriti nešto"
Elem, od pogleda koji može da bude ništa ili svašta, od reči koje mogu da budu ništa ili SVE
stvaramo emocije a od njih LJ.
Od pamuka koji samoniklo raste na poljima, takoreći od ničega pravimo konac koji je TEK nešto
a od njega divne materijale od kojih vešte ruke prave čaroliju. To ti je vrlo blisko.
Od dve ćelije koje se ne vide golim okom i koje su takoreći ništa nastaju deca u čije glave
sipamo znanje da bi postali NEŠTO.
Od peska, silicijuma, pravimo kompjutere koji su naglavačke okrenuli svet.
Još je bezbroj primera kako se "od ničega stvara nešto".
Samo svako od nas mora da odabira to svoje NEŠTO. :b:

Ti si srecan covek, a i ja ne trazim puno, ozbiljno. :)

Ja tražim puno a to je u suštini puno-malo zavisi kako se gleda,
puno za dušu eto tako nekako. :huh:

Pojescu tastaturu za rucak i gotovo :lol: