Zanimljivosti iz astronomije

Gandijev lik na površini Marsa

D. Milojković | 13. 06. 2011. - 20:00h | Foto: Daily Mail | ''Blic''

Svako bi očekivao da će razgledajući zapanjujuće fotografije koje je evropska sonda Ekspres sa orbite oko Marsa poslala na Zemlju imati prilike da uživa u prizorima kao što su vulkani okruženi izmaglicom i duboki krateri. Verovatno niko, međutim, ne bi očekivao da na njima vidi u steni uklesan profil Mahatme Gandija, a to je upravo ono što je na njima pronašao Italijan Mateo Laneo, koji iz hobija prati svemirska istraživanja.

Pregledajući najnovije slike koje je sonda Ekspres poslala Laneo, naime, nije mogao da se otrgne utisku da ga jedan od snimljenih prizora podseća na lik oca indijske nacije, sa karakterističnim brkovima, obrijanom glavom i istaknutim obrvama.

http://razbibriga.net/clear.gif

Ovo, pritom, nije prvi put da je na površini Marsa uočemo ljudsko lice. Još u julu 1976. američka sonda Viking 1 snimila je fotografiju koja prikazuje brdo u obliku ljudskog lika na prašinom prekrivenoj površini Marsa. Tokom dana koji su usledili, entuzijasti su počeli da nagađaju da je struktura veštačkog porekla i da su je u dalekoj prošlosti načinili Marsovci. Fotografija koju je 2010. snimila Nasina kamera visoke rezolucije HiRSE pokazala je, međutim, da je u pitanju ipak samo veliko, stenovito brdo.

Ovakvo uočavanje lica na Marsovoj površini deo je pojave koja se naziva pareidolijom - a ogleda se u tome da se neki nasumičan stimulans opaža kao nešto značajno - bilo da se radi o simbolu uočenom u oblacima, ili o ljudskom liku na parčetu tosta. Naučnici ovaj fenomen objašnjavaju time da je prepoznavanje poznatih objekata svojstveno funkcionisanju ljudskog nervnog sistema, kao jedna od tehnika koje su tokom vekova omogućavale preživljavanje.

Marsova sonda Ekspres, koju je poslala Evropska svemirska agencija (ESA), upravo je proslavila osmu godišnjicu u svemiru, i uspešno obavlja svoj zadatak snimanja fotografija visoke rezolucije i prikupljanja minerala sa površine planete.

Asteroid u ponedeljak proleće pored Zemlje

I.K. | 25. 06. 2011. - 00:32h | ''Blic''

VAŠINGTON - U ponedeljak će jedan novootkriveni asteroid proleteti pored Zemlje na razdaljini od “samo” 13.000 kilometara.

http://razbibriga.net/clear.gif

Asteroid, koji je otkriven pre dva dana, nazvan je 2011 MD i veliki je kao veća kuća.
On je duplo veći od većine asteroida koji su do sada primećeni u blizini naše planete.
Njega je otkrio automatizovani teleskop koji u okviru naučnog programa “LINEAR” detektuje svemirske objekte u blizini Zemlje.
Program “LINEAR” vode naučnici sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), a finansiraju ga američka avijacija i NASA.
Asteroid 2011 MD tokom prolaska neće ući u našu atmosferu, pa se ne smatra opasnim po Zemlju.
Stanovnici južne hemisfere moći će pomoću teleskopa da posmatraju asteroid.

Teleskop zachytil gigantickou srážku galaxií, může odhalit temnou hmotu

Vědci zaznamenali ve vesmíru galaktickou srážku obřích rozměrů. Došlo k ní v seskupení čtyř galaktických shluků zvaném Pandora. Tyto galaktické shluky jsou největšími strukturami ve vesmíru, jaké známe, obsahují stovky galaxií a miliardy hvězd, ale také horký plyn a tzv. temnou hmotu.
Záběr Hubbleova teleskopu pořízený zdokonalenou průzkumnou kamerou ukazuje centrální část galaxie Pandora po kolizi.
http://razbibriga.net/imported/2011/...to1ysid5-1.jpg

Záběr Hubbleova teleskopu pořízený zdokonalenou průzkumnou kamerou ukazuje centrální část galaxie Pandora po kolizi.

Jen málo podobných srážek bylo fotograficky zachyceno. „Veškerý plyn, galaxie a temná hmota se k sobě vzájemně přitahují svými gravitacemi, takže během velmi dlouhé doby se srazí znovu a skončí v jednom velkém shluku. Musíte tedy vše zachytit ve správný čas, zrovna v momentu úderu, když jsou objekty ještě odděleny,“ říká Richard Massey z Královské observatoře v Edinburghu.

Právě v takovém momentu byla zachycena Pandora, oficiálně pojmenovaná jako Abell 2744. Galaxie a horké plyny se při srážce rozšířily po celém okolí.
Fotografie ukazuje nahodile roztroušené galaxie, horký plyn a temnou hmotu (v modré barvě).

http://razbibriga.net/imported/2011/...to2kxlwp-1.jpg

FOTO: NASA/ESA

Tuto kolizi zachytil vesmírný teleskop Chandra a Hubbleův vesmírný teleskop ji vědcům zprostředkoval. Jeho ostré vidění jim umožnilo zmapovat temnou hmotu galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti, což je jev, při kterém těžká, ale neviditelná hmota může ohýbat světlo a tvořit obrázky hvězd a galaxií za ní.
Temná hmota je označení hypotetické formy hmoty. Její existence by vysvětlovala nesrovnalosti mezi některými skutečně pozorovanými a vypočítanými hodnotami. O povaze temné hmoty existuje množství teorií, většina z nich se shoduje na faktu, že temnou hmotu lze ve vesmíru pozorovat jen díky jejímu gravitačnímu vlivu na okolní objekty tvořené běžnou „svítící“ hmotou.

Teleskop registrovao gigantski sudar galaksija, moguce je otkriti tamnu materiju

Naucnici su u svemiru registrovali galakticki sudar ogromnih razmera. Desilo se to u skupini cetiri galakticke grupe zvanoj Pandora. Ove galakticke grupe su najvece strukture u svemiru koje poznajemo, sadrze stotine galaksija i milijarde zvezda a takodje i vruci plin i takozvanu tamnu materiju. Snimak Hubbleovog teleskopa opremljenog savrsenom istrazivackom kamerom pokazuje centralni deo galaksije Pandora posle kolizije.

http://razbibriga.net/imported/2011/...to1ysid5-1.jpg

Tekst sadrzi strucne izraze koje ja ne mogu da nadjem u nasem jeziku pa ne bih dalje prevodio da ne bude "elektromagnetna livada" :lol: Sustinu mozete uz malo napora razumeti i bez prevoda.

nasao sam ha guglu prevod za galakticki shluk pa mi dao galakticki klaster a ja ne znam ni sta je klaster na srpskom. :sad:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od supermen*prvi

nasao sam ha guglu prevod za galakticki shluk pa mi dao galakticki klaster a ja ne znam ni sta je klaster. :sad:

---

malo finija varijanta grozda , kolega :)

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

malo finija varijanta grozda , kolega :)

---

e vidi onda kako bi ovo izgledalo:

Citiraj:

---

galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti,

---

galaktickog grozda efektom gravitacione socivosti. :sad:

Koleginice vidi ovu konverzaciju izmedju mene i moje prijateljice kojoj je majka cehinja a otac srbin. Ona je u Pragu:

galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti,
Ona:galaktickog nereda,efektom zrnaste gravitacije
nista ne razumem
:-)
gravitacije zrna
???
****m li ga
ja:
xaxaxaax ni a ne mogu da nadjem tacne izraze ali tvoje je bolje nego sto sam ja rekao.
hvala. :cmok:
cocka je socivo
ona:
da
ja:
znaci: socivaste gravitacije?????
ona:
pa jeste
ali taj izraz mi totalno nepoznat
:-)
sto nije ni cudo za mene
imala sam 2 iz fizike
ja:
Ovo je astronomija i strucni izrazi iz astronomije pa ni je ne znam. :P

Izbrisi ovo kad procitas i nasmejes se. Naravno ako zasmeta koncepciji teme.

Astronomové objevili nejvzdálenější kvasar se supermasivní černou dírou

Astronomové pracující na britském teleskopu na Havaji objevili obří černou díru, která vznikla 770 000 miliónů let po zrodu vesmíru. Světlo z ní putuje k Zemi 12,9 miliard let. Pozorování přineslo informace o vzniku obřích černých děr i o vývoji raného vesmíru, uvedli vědci v článku pro časopis Nature. Ukázalo se, že se tyto supermasivní černé díry rychle utvářely záhy po vzniku vesmíru.

http://razbibriga.net/imported/2011/...to1wroc2-1.jpg

Astronomi otkrili najudaljeniji kvazarsa supermasivnom crnom rupom
Astronomi koji rade na britanskom teleskopu na Havajima otkrili su ogromnu crnu rupu koja je stvorena 770 000 miliona godina posle radjanja svemira. Svetlo iz nje putuje do Zemlje 12,9 mlijardi godina. Posmatranje je donelo informacije o postanku ogromnih crnih rupa i o razvoju ranog svemira, naveli su naucnici u clanku za casopis Nature. Pokazalo se da se te supermasivne crne rupe brzo formiraju odmah po stvaranju svemira.

Detektovana svetlost veoma stare galaksije sa crnom rupom

Tanjug | 29. 06. 2011. - 21:53

LONDON - Evropski astronomi detektovali su svetlost sa veoma svetle, stare galaksije sa super masivnom crnom rupom u svom središtu, za koju tvrde da će im pomoći da objasne pojedinosti vezane za početak svemira.

http://razbibriga.net/clear.gif
Kvazar Ulas J1120+0641 (crvena tačkica u centru)

Ovaj fenomen je poznat pod nazivom kvazar. Reč je o izuzetno svetlim, ali veoma udaljenim galaksijama sa moćnom crnom rupom u svom jezgru. Dosad najudaljeniji kvazar ikada viđen odaslao je svetlost 870 miliona godina nakom Velikog praska za koji se veruje da se dogodio pre oko 13.7 milijardi godina.
Ovaj rekord su sada oborili evropski astronomi koji su, posle petogodišnjeg istraživanja, pronašli kvazar koji je emitovao svetlost 770 miliona godina nakon rođenja kosmosa.

"Ovaj kvazar je svojevrsna sonda ranog Univerzuma", kazao je za AFP vođa tima, astrofizičar Stiven Voren sa Imperijalnog koledža u Londonu.

"Reč je o veoma retkom nebeskom telu koji će nam pomoći da shvatimo kako su super masivne crne rupe narasle nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska", dodao je on.
Merenja pokazuju da crna rupa kvazara ima masu koja je oko dve milijarde puta veća od Sunca, što je veličina koju je teško pomiriti sa važećim teorijama.
Super masivnim crnim rupama su, prema postojećim hipotezama, bile potrebne milijarde godina da bi narasle, postepeno usisavajući materiju iz svog okruženja.
Kvazar je nastao u poslednjem periodu "reionizacije", eri stvaranja prvih zvezdi.

Tokom istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Priroda" (Nature), astronomi su koristili Evropski veliki teleskop na Andima u Čileu, kao i britanski infracrveni teleskop na Havajima.
Kvazar pod imenom Ulas J1120+0641 ima "crveni pomak", odnosno potpis crvene svetlosti koji upućuje na njegovu udaljenost od 8.6, što znači da je svetlost putovala do nas 12,9 milijardi godina.

Misija: Osvajanje asteroida

| 31. 07. 2011. - 12:00h | ''Blic''

Američka svemirska agencija NASA ima novu misiju u koju su položene sve nade i na kojoj rade do sada najveći umovi - slanje astronauta na asteroid Vesta. Misija bi trebalo da bude realizovana u narednih petnaest godina.

Iako zvuči kao uvod u film “Armagedon” u kojem Brus Vilis sa timom astronauta kreće da raznese asteroid i spase planetu, situacija je vrlo stvarna, s obzirom na to da je Vesta ogromni asteroid dug skoro deset kilometara koji bi mogao jednog dana da pogodi Zemlju i uništi život na njoj.
Svemirski brod “Daun” je snimio veliki asteroid 17. jula, ali slanje ljudi na njega biće teško izvodljivo, s obzirom na to da na njemu ne postoji gravitacija, pa nijedna letelica ne može da sleti, a kamoli da se na njemu zadrži.
Zato NASA pravi letelicu koja će moći da ponese mlazne rance, mreže, svemirsku opremu i eksploziv i da ima dovoljno mesta, goriva i ostalih potrepština koje će omogućiti da nekoliko astronauta u njoj provede nedelju ili dve.

- Ovo je veliki korak jer je asteroid van Zemljine gravitacije i nalazi se duboko u svemiru. Radićemo stvari koje podsećaju na film “Zvezdane staze” - izjavio je arhitekta Kent Justem iz svemirskog centra, a šef tehnologije svemirske agencije Bobi Braun dodao je kako je to veoma rizična misija, ali i izazov, jer ljude šalju dalje nego ikada dosad.
Ovu misiju odobrio je Barak Obama, koji je planirao i slanje ljudi na Mars i Jupiter. Ipak, kritičari, uključujući bivše članove posade svemirskog broda “Apolo”, negativno su dočekali njegov plan jer je ukinuo plan Džordža Buša: slanje ljudi nazad na Mesec.

- Svakih sto miliona godina asteroid dug skoro deset kilometara (kao onaj što je ubio dinosauruse) pogodi Zemlju - objasnio je Donald Jomans, programer iz svemirske agencije, i dodao da je zato važno da ljudi odu na Vestu i unište ga.

Osim ove misije, koja je planirana u narednih petnaest godina po nalogu predsednika Amerike Baraka Obame, NASA je otkrila da ima još dve, a to je slanje ekipe na Mars, koja će boraveći u njegovom krateru i istražiti da li je na njemu ikada postojao život. Planirano je da tim astronauta bude poslat u avgustu sledeće godine na Mars, planetu koja je najsličnija našoj planeti u celom solarnom sistemu. Predsednik Barak Obama je izjavio kako se gradi nova letilica koja će moći da leti daleko i da bude korišćenja u svrhe slanja ljudi na asteroid, na Mars, ali i na druge destinacije koje se nalaze duboko u svemiru.
Druga planirana misija je slanje ljudi na Jupiter. Naime, neimenovana letilica koja je spremna za lansiranje u avgustu trebalo bi u julu 2016. godine da dođe do Jupitera, što će pomoći u otkrivanju evolucije te planete. U laboratoriji Američke svemirske agencija napravljen je i najbolji rover do sada - “Kjuriositi”, koji je dva puta veći i pet puta teži od rovera koji su slati na Mars, ima čak deset instrumenata koje će koristiti u istraživanju, uključujući dva instrumenta koja se bave hemijskom analizom uzoraka. Sa novim roverom NASA se nada da će doći i nove teorije o životu na Marsu i nastanku Jupitera.

Sirius

To je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veča od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grčke reči u značenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Sunčevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).
Pošto je dosta blizu moguće je u kraćim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni prečnik Meseca.
Kroz nekoliko milijardi godina Sirius će postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je život nekih zvezda.

nastavak:

Stari Egipćani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave počinjale sa njenom pojavom na nebu.
Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu označavalo je i početak nove godine.
Posmatranjem dolaska Siriusa Egipćani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj, da godina traje za četvrtinu dana duže nego što se do tada verovalo. Ovu korekciju će mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara.
Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem čije se sazvezđe nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazvezđu Velikog Psa. U susedstvu je i sazvezđe Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovačke pse lovca Oriona.
Po sazvežđu u kome leži Sirius se od antičkih dana zove još i Pasja zvezda. U starom svetu se, inače, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se još od tada, čak i kod nas, sačuvao izraz "pasja vrućina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrućine lako pobesne. Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu što uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utiče i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih, muči tromost i mrzovolja.

nastavak: Zvezda Sirius se u našim krajevima može videti od jeseni do početka proleca, ali pošto ona leži ispod nebeskog ekvatora uvek je prilično nisko nad našim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdusnih slojeva često uzrokuju lake promene u njenoj boji.

Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Posto je označavala vreme kada valja izvoditi stoku na pašu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarusa.

http://razbibriga.net/clear.gif

Svemirska putovanja

Kada bi čovek uspeo da napravi letilicu koja bi se kretala približno brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne. Mogao bi, na primer da odleti do nama najbližeg sistema Proksima Centauri, da izvidi da li ima života i planeta za naseljavanje.

Nama najbliže sunce, Proksima Centauri, udaljeno je od nas 40 biliona kilometara (broj sa 12 nula). Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu. Zbog kratkgog ljudskog veka taj put je za čoveka za sada neizvodljiv. Čak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina. Iako su naučnici daleko od dostizanja brzine svetlosti, oni ne gube nadu da će tehnički napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine. Možda to izgleda kao naučna fantastika, ali ni generacije pre nas nisu mogle ni da zamisle da će brzina aviona za 80 godina porasti za čitavih 400.000%.

Da bi čovek leteo kroz svemir treba da savlada tri osnovna problema: treba da sagradi brod koji bi razvijao brzinu svetlosti, treba da fizički savlada ubrzanja i brzinu i nezamislive daljine. Kada bi uspeo da dostigne te tehnološke momente, svi problemi ne bi bili rešeni. Trebalo bi, zatim, savladati i gravitaciju koja bi nastala. Ako bi svemirski brod dosegao polovinu brzine svetlosti, njegova masa bi se povećala za 15%. Kada je masa veća, potrebna je i veća energija. Kada bi kojim slučajem brod dostigao brzinu svetlosti, njegova masa bi težila beskonačnoj. Drugim rečima, da bi brod postigao brzinu svetlosti potrebna mu je beskonačno velika energija. U tom slučaju, brod sa beskonačno velikom masom bi proizveo totalnu gravitaciju. Jednostavno rečeno sve u svemiru bi navukao na sebe. Čitav kosmos, kažu fizičari, bi se pretvorio u crnu rupu. Galaksije, zvezde, planete, sve što se nalazi u svemiru bi se slilo u svojevrsno stanje nazvano singularitet. U njemu bi sve mere bile beznačajne jer ne bi bilo ni pravog vremena ni pravog prostora...

Asteroid sa najkraćom rotacijom je 1566 Icarus. On se oko svoje ose obrne za 2 sata i 16 minuta. Zatim sledi 321 Florentina čiji "dan" traje 2 časa i 52 minuta.
Najsporiji je 280 Glauke. Njemu treba 1500 sati za jedan okret.

Pogledajte snimak NASA: Sudar dve galaksije
M. Božić | 16. 08. 2011. - 11:29h | Foto: X-ray NASA/CXC/IfA/D |

Američka svemirska agencija NASA objavila je fascinantne snimke "bliskog" sudara dve galaksije koje su u sastavu VV 340, poznate i kao Arp 302.

http://razbibriga.net/clear.gif

Duguljasta galaksija pri vrhu snimka je VV 340 Sever, dok je spiralna galaksija pri dnu snimka VV 340 Jug. Kroz nekoliko miliona godina ove dve galaksije će se spojiti u jednu, slično onome što će se desiti Mlečnom putu i Andromedi kroz nekoliko milijardi godina. Galaksija VV 340 je locirana oko 450 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.

Fulareni su mnogo učestaliji u svemiru nego što se mislilo

Posmatranja koja su obavljena Spitzer Svemirskim Teleskopom iznenadila su astronome donoseći skroz novu sliku o zastupljenosti fulerena u svemiru, do sada najkrupnijih poznatih molekula u međuzvezdanoj sredini. Ustanovljeno je, suprotno od onoga što se u početku mislilo, da su fulereni slabo zastupljeni u oblastima koje su siromašne vodonikom, stoga su mnogo rasprostranjeniji nego što je iko mogao i da zamisli.

http://razbibriga.net/clear.gif

Vrsta fulerena koja je proučavana sastoji se od 60 ugljenikovih atoma raspoređenih u oblik koji podseća na fudbalsku loptu, i sačinjena je od heksaugaonih i pentaugaonih formi.

Laboratorijska ispitivanja ukazuju da se fulereni ne mogu formirati u sredini gde je vodonik prisutan jer vodonik može da naruši formiranje fulerena “ulazeći“ u njihovu strukturu. Stoga se došlo do zaključka da zvezde sa malom koncentracijom vodonika a visokom koncentracijom ugljenika kao što su Borealis zvezde pružaju odlične uslove za formiranje fulerena u svemiru.

Grupa astronoma je odlučila da ove laboratorijske rezultate stavi na proveru. Koristili su Spitzer teleskop za dobijanje infracrvenog spektra Borealis zvezda radi detekcije fulerena. Otkriveno je da se molekuli fulerena ne nalaze u oblastima oko posmatranih objekata, što je bilo suprotno od onoga što su laboratorijska ispitivanja govorila. Takođe je uočeno prisustvo fulerena tamo gde nije očekivano, a to su oblasti u kojima i vodonka.

Ova posmatranja dovela su do novih zaključaka da su fulereni mnogo zastupljeniji nego što se predhodno mislilo, iz razloga što se njihovo formiranje odvija u normalnim i hvodonikom bogatim sredinama koje su učestalije u svemiru nego sredine u kojima nema vodonika.

Asteroid preti da udari u Zemlju

I. M. | 19. avgust 2011. 20:58 |

Najbolji evropski astronomi i astrofizičari uveliko se spremaju da veštački satelit „Hidalgo“ programiraju i usmere tako da ovaj 2015. godine pogodi asteroid Afopis

http://razbibriga.net/clear.gif

NAJBOLJI evropski astronomi i astrofizičari uveliko se spremaju da veštački satelit „Hidalgo“ programiraju i usmere tako da ovaj 2015. godine pogodi asteroid Afopis. Jer, postoji mogućnost 1:250.000 da ovo nebesko telo pogodi Zemlju 2036. godine.

Susret bi trebalo da izgleda filmski, kao u „Armagedonu“, a još će sve da bude zabeleženo kamerom sa drugog satelita - „Sančo“. Ceo projekat nazvan je „Don Kihot“, a cilj mu je da bude potvrđena teorija kako se uticajem sa Zemlje može promeniti putanja nebeskog tela koje nam se bliži i ugrožava našu planetu.
U prvoj fazi naučnici prikupljaju podatke, kako bi satelit „lovac“ mogao da cilja metu sa udaljenosti od svega 50 metara. „Sančo“ će da prati potencijalnu metu i donosi informacije.

A da bi satelit „kamikaza“ udario što silnije, na njemu će ostati i pogonski modul, koji ostali sateliti odbacuju nakon lansiranja. A kada udari u svemirskog neprijatelja, „Sančo“ će i dalje da beleži promene i da na Afopis pošalje elektronsku opremu koja će da padne blizu središta asteroida i prikupi dodatne podatke.

Ako bi ovaj projekat uspeo, mogao bi da postane model odbrane od svih budućih pretnji Zemlji koje stižu iz dubine svemira.

Senzacionalno otkriće NASA: Meteoriti koji su pali na zemlju nose DNK

J. Stojković | 13. 08. 2011. - 12:10h | Foto: AP | Komentara: 445

Istraživači američke Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir (NASA) pronašli su osnovne jedinice DNK, genetske molekule koji imaju ključni značaj za sve oblike života, u meteoritima koji su pali na Zemlju.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/271122...emlju-nose-DNK


i 6 dana kasnije :lol:

Nova otkrića naučnika
Vanzemaljci bi mogli da unište Zemlju kako bi spasili druge planete

A.B. | 19. 08. 2011. - 14:41h | Komentara: 92

Svi oni koji se nadaju da će prvi vanzemaljci koji stignu na Zemlju biti prijateljski raspoloženi kao E.T. doživeće šok, tvrde naučnici. Oni upozoravaju da su vanzemaljci jako nezadovoljni dok posmatraju našu planetu zbog velike emisije štetnih gasova, pa je moguće da se spremaju za napad kako bi zaštitili druge planete.


http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...-druge-planete

Pogledajte kako crna rupa guta zvezdu

Novosti online | 25. avgust 2011. 16:19

Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici NASA prvi put u istoriji uspeli da snime gutanje zvezde

http://razbibriga.net/clear.gif
Crna rupa guta zvezdu

Astronomi NASE uspeli su po prvi put da uoče kako crna rupa guta zvezdu. Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici prvi put u istoriji uspeli da snime spektakularno proždiranje zvezde.

Naime, astronomi su posmatrali kako crna rupa razbija na delove jednu zvezdu, a zatim je i guta. Većina galaksija poseduje crnu rupu - deo svemira koji usisava sve što se nađe u njegovoj blizini, pomoću izuzetno jake sile gravitacije.
Sada se veruje da je pomenuta crna rupa postala još moćnija, jer je bogatija za masu progutane zvezde.
Ogromne crne rupe mogu sadržati čak milijardu solarnih masa što je veoma mnogo jer Sunce sadrži samo jednu masu.

http://www.youtube.com/watch?v=azLDH...layer_embedded

Osluškivanje univerzuma
Zorana Nikolić | 25. 09. 2011. - 02:02h ''Blic''


Američko Udruženje za nauku i pronalaske uskoro će početi rad na izgradnji najveće mreže satelita koji će moći da prikupljaju informacije sa planeta udaljenih i do pedeset svetlosnih godina, a kako najavljuju, nakon toga, slika koju trenutno imamo o univerzumu mogla bi potpuno da se promeni.

http://razbibriga.net/clear.gif
Prototipi satelita širokog 16 metara postavljeni u južnoafričkoj pustinji

Budući da je svemir oduvek bio najveća misterija za čovečanstvo, ne čudi što naučnici uvek iznova pronalaze načine da otkriju šta se krije iza zvezda, a jedna od njihovih poslednjih ideja jeste pravljenje velike grupacije od tri hiljade satelita koji će se prostirati na površini od jednog kvadratnog kilometra, a pretvaranje ideje u stvarnost koštaće neverovatne 1,3 milijarde funti.

- Projekat SKA omogućiće revoluciju u našem viđenju svemira. Sa velikom površinom prijemnika, teleskop će prikazivati veoma kvalitetne snimke galaksija, i pomoći će da razumemo teoriju relativiteta, kao i misteriozne pojave kao što su crne rupe. I ne samo to, saznaćemo mnogo o istoriji svemira - izjavio je doktor Ijan Grifin iz Udruženja za nauku i pronalaske.

Sateliti koji će biti široki 15 metara, biće najosetljiviji sateliti ikada napravljeni, s obzirom na to da će radar detektovati dešavanja na pedeset svetlosnih godina od Zemlje. Sateliti će biti dopunjeni prijemnicima male i srednje frekvencije koji će omogućiti da se odjednom vidi više delova svemira, a obim podataka koje će proizvoditi jednak je petabajtu u sekundi, tačnije obimu podataka koji napravi petnaest miliona ajpoda od 64 gigabajta. Podaci će prolaziti kroz optički kabal koji bi mogao da se obmota čak dva puta oko planete, a superkompjuteri moći će da analiziraju milion triliona podataka u sekundi, što je više od hiljadu puta brže od najbržeg računara današnjice.

Na projektu izgradnje najveće mreže satelita SKA radiće 67 organizacija iz dvadeset zemalja, ali prava lokacija se još uvek ne zna. S obzirom na to da će ceo sistem biti izgrađen na čak pet kvadratnih kilometara i da je potrebno mnogo mesta za teleskope, elektriku i slično, u mogućim opcijama su Južna Afrika, Australija i Novi Zeland. Naučnici se nadaju da će izgradnja početi 2016, jer sateliti stižu tek krajem te godine.

Kometa udarila u Sunce uz spektakularnu eksploziju
N.Dž. | 05. 10. 2011. - 11:50h ''Blic''

Spektakularna eksplozija u svemiru dogodila se u nedelju kada je džinovska kometa utonula u Sunce. Kometu je otkrio amater astronom, a snimana je sedam sati pre nego što se utopila u Sunce.
Kada je kometa udarila u Sunce zabeležen je veličanstveni prasak koji je osvetlio noćno nebo, poput najvećeg vatrometa.

Oblaci elektrona, jona i atoma formirali su neverovatan prizor.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=dOOEaVwObgU

Otkriven ozonski sloj u atmosferi Venere
Srna | 06. 10. 2011. - 23:23h

U atmosferi Venere otkriven je ozonski sloj, saopštila je Evropska kosmička agencija. Do ovog otkrića naučnici su došli uz pomoć kosmičke sonde "Venera-ekspres", u čijem stvaranju su učestvovali i ruski naučnici, prenosi "Glas Rusije".
Poređenje ozonskih slojeva Venere, Marsa i Zemlje omogućiće naučnicima da izvuku dopunske zaključke o sastavu atmosfere, koji je potreban za postojanje života.

Sledi ledena smrt svemira
D. Milojković | 16. 10. 2011. - 14:00h ''Blic''

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade, fizičari Sol Perlmuter sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, Brajan Šmit i Adam Ris sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Veston Kriku i Adam Gis sa Univerziteta „Džon Hopkins“ u Baltimoru su 1998, u okviru dva konkurentska projekta, došli do otkrića da se svemir ne samo širi - što je već odavno bilo poznato - već i da se brzina ovog širenja sve više povećava. A to znači da se i ubrzano hladi i da se objekti u njemu sve više međusobno udaljavaju.

http://razbibriga.net/clear.gif

Opšte prihvaćena je teorija da je pre 14 milijardi godina svemir nastao u takozvanom Velikom prasku. Jedan od glavnih oslonaca teorije Velikog praska bila je spoznaja da se sve galaksije u kosmosu udaljavaju od nas, a do nje se 20-ih godina došlo pomoću teleskopa Maunt Vilson u Kaliforniji. Ona se može objasniti samo time da se kosmos širi, a na početku ove kosmičke ekspanzije čitav kosmos je morao biti objedinjen u jednoj tački.

Dobitnike ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku komitet u Stokholmu je odabrao zahvaljujući tome što su ovu spoznaju proširili za još jedan, veoma iznenađujući element. Saznanje do kog su došli iznenadilo je i same fizičare, budući da su svojim istraživanjima zapravo hteli da izmere kojim tempom se širenje svemira usporava. S obzirom na silu gravitacije koja među galaksijama deluje, istraživači su, naime, pretpostavljali da će se tendencija širenja postepeno zaustaviti.

Tokom proteklih decenija fizičari su vodili žive diskusije o tome da li će svemir u jednom trenutku ipak početi ponovo da se skuplja pod dejstvom privlačnih sila, sve dok se najzad sam u sebe ne uruši. To bi dovelo do novog, “vatrenog” Velikog praska, kojim bi sve počelo iz početka, a ova teorija je poznata kao teorija o pulsirajućem svemiru.

Alternativa bi bila da se svemir sve više širi i postepeno hladi, sve dok ne doživi ledenu smrt, pri čemu se ipak u svakom slučaju očekivalo da se ovo širenje postepeno usporava. Ako se, međutim, potvrdi da su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2011. zaista bili u pravu, odnosno ako se kosmos samo sve više - i čak sve brže - širi, ledena smrt kosmosa se čini neizbežnom. Merni podaci do kojih su ovi fizičari došli ukazuju na to da će se kosmos zauvek sve više - i čak sve brže - širiti.

Citiraj:

---

Lidstvo uniklo apokalypse v roce 1883 jen o vlas
Lidé a savci mohli vyhynout podobně jako dinosauři již v roce 1883, kdy Zemi zkřížila cestu kometa s hmotností miliard tun. Z pohledu astronomů, kteří na základě dobové zprávy a nových propočtů dokazují průlet ohromné rozpadající se komety, minula modrou planetu o pověstný vlas - několik set kilometrů. O možné apokalypse, která se nestala, informoval server Massachusettského technologického institutu.

---

Civilizacija izbegla apokalipsu za dlaku 1883 godine
Ljudi i sisari mogli su da izumru slicno kao dinosaurusi jos 1883 godine kada je Zemlja ukrstila svoju putanju sa kometom mase milijardu tona.
Sve iz pogleda astronoma, koji su na osnovu davne vesti i novih proracuna dokazali prolaz ogromne komete u raspadanju, koja je zaobisla plavu planetu za istorijsku dlaku - nekoliko stotina kilometara. O mogucoj apokalipsi koja se nije dogodila informisao je server Masacuseckog tehnoloskog instituta.

http://www.novinky.cz/veda-skoly/247...en-o-vlas.html

Kud nas ne trefi onda da izbegnemo ovu sadasnju Apokalipsu. :sad:

Snimljena jedna od najvećih solarnih oluja

Novosti online | 07. novembar 2011. 12:10 |

DŽINOVSKA Sunčeva pega, popularno nazvana Bad Boy, izazvala je jednu od najvećih solarnih oluja koju je NASA uspela da zabeleži.
Bad Boy je, inače, najveća pega snimljena u poslednjih nekoliko godina.
Solarna oluja je u roku od sat vremena izazvala smetnje u radio komunikacijama na Zemlji. Ali, smetnje nisu bile velike. Međutim, sledeća slična oluja usmerena ka Zemlji, mogla bi da izazove ozbiljne štete na satelitima i postrojenja za snabdevanje električnom energijom.
Pošto postoji mogućnost da će, kako pega bude prolazila prednjom stranom Sunca, doći do novih solarnih aktivnosti i problema na Zemlji, stučnjaci NASA
će nastaviti da prate ovo područje, naročito u narednih deset dana.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=m9qTPh97UD8

Kolika je nasa planeta Zemlja u odnosu na ostala nebeska tela svemira.

http://www.komik.cz/videa/2082-nase-zeme/

Ogroman asteroid večeras prolazi pored Zemlje

HJUSTON - Veliki asteroid proleteće večeras pored Zemlje.

Iako će proći pored naše planete bliže nego ikada u poslednjih 200 godina, ne postoji mogućnost da dođe do sudara.

U Američkoj svemirskoj agenciji (NASA) navode da će astronomi asteroid 2005 YU55 morati da prate i posmatraju pomoću teleskopa jer neće biti vidljiv golim okom ni kada se bude najviše približio Zemlji.

Asteroid, nalik tamnoj lopti prečnika 400 metara, često putuje u susedstvu Zemlje, Marsa i Venere, ali će se tokom večerašnjeg preleta najviše približiti našoj planeti u poslednjih 200 godina.

Poslednji asteroid ove veličine proleteo je pored Zemlje 1976. godine, a sledeći će to učiniti tek 2028. Biće to asteroid 2001 WN5 koji će proći na pola puta između Zemlje i Meseca.

"2005 YU55 spada u grupu potencijalno opasnih asteroida koji nam se povremeno približe jer se njihove orbite ili približe ili ukrštaju sa zemljinom orbitom", objasnio je Robert Mekmilan, naučnik Univerziteta Arizone koji je 2005. otkrio ovaj asteroid.

Analizom njegove putanje, astronomi su ustanovili da asteroid neće, barem ovog puta, udariti u Zemlju i da neće predstavljati nikakvu opasnost ni u narednih 100 godina.

Iako će asteroid biti bliži Zemlji od Meseca, "njegov gravitacioni uticaj neće imati nikakav efekat na Zemlji, ulkučujući i plime i tektonske ploče", ističu u NASA, prenosi AFP.

NASA je već započela radarsko posmatranje asteroida iz opservatorije Aresibo u Portoriku.

Za astronome će "poseta" ovog asteroida biti prilika da saznaju više o asteroidima C-klase koji su na bazi ugljenika i za koje postoji mogućnost da su nekada u prošlosti dostavili ugljenik i druge elemente na Zemlju što je, prema jednoj od teorija, omogućilo razvoj života na našoj planeti.

Istra?ivanje Venere u laboratoriji

?esto se Venera i Zemlja opisuju kao sestrinske planete. Mo?da, ako se gledaju dimenzije i sli?no, ali druga planeta od Sunca o?igledno je evoluirala na potpuno druga?iji na?in od Zemlje. Venerina povr?ina je jako vrela, sa temperaturama koje prema?uju 480 stepeni Celzijusa, i sa povr?inskim pritiskom koji je makar 90 puta ve?i nego na Novom Beogradu gde ja stanujem. Takvi ekstremi prave velike probleme nau?nicima koji poku?avaju da razotkriju misterije donjih slojeva Venerine atmosfere i njene povr?ine.

?Daljinska osmatranja povr?ine i atmosfere, naro?ito u infracrvenom spektru, omogu?ile su nam da prodremo i do najdubljih regiona atmosfere i Venerine povr?ine,? objasnio je H?kan Svedhem, nau?nik u projektu ?Venus Express?. To je prva evropska misija koja je poslata da istra?i Veneru. Lansirana je ruskom raketom ?Sojuz-FG?/?Fregat? u novembru 2005. godine sa kosmodroma Bajkonur.

nastavak:

„Na Zemlji, dobro shvatamo spektralne apsorbcione linije atmosfere, te lako možemo da izračunamo njihovo delovanje. Međutim, visoka temperatura i pritisak na Veneri čine naše napore mnogo složenijim. Ne znamo tačno kako oni utiču na spektar, tako da je nemoguće precizno interpretirati neke podatke.“
U želji da prevaziđu te probleme, timovi stručnjaka iz nekoliko zemalja pokušali su da reprodukuju ekstremne uslove na Veneri i istraže kako oni utiču na podatke koje šalju instrumenti kao što je VIRTIS (Visible InfraRed Thermal Imaging Spectrometer) na evropskom orbiteru „Venus Express“.

nastavak:

U berlinskoj Laboratoriji za planetnu emisivnost, Joern Helbert i kolege pokušavaju to da postignu zagrevajući uzorke kamenja i prašine na 500° C. Kako temperatura počinje da raste, uzorci počinju da svetle – prvo u infracrvenom a zatim i u vidljivom spektru. Pošto je relativna snaga takvog sjaja na različitim talasnim dužinama – njegova emisivnost – jedinstvena za svaki materijal, to može da se iskoristi za identifikaciju stena na površini planete.
„Visoke temperature menjaju unutrašnju strukturu minerala, tako da neki postaju sjajniji a drugi tamniji,“ kaže dr Helbert.

nastavak:
„Radimo na ovom problemu već tri godine, a pomaže nam jedinstveni uređaj u kome pržimo uzorke u posudama od nerđajućeg čelika u indukcionoj peći. To nam omogućava da vrlo brzo dobijemo visoku temperaturu i održavamo je vrlo stabilnom. Sada merimo bazalt, hematit i granit u laboratoriji, te ćemo moći da uporedimo sa emisionim podacima sa VIRTIS-a.“
Koristeći nova laboratorijska merenja, Herbertov tim veruje da će utvrditi minerologiju i istoriju Venerine površine, uključujući i jasno prekrivanje planete novim slojem lave koje se dogodilo pre najmanje milijardu godina.

nastavak:

Shvatanje svojstava atmosfere zasićene ugljen-dioksidom predstavlja naredni veliki izazov. Donji slojevi atmosfere Venere podsećaju na ekstremni ekspres-lonac stavljen na duplo veću temperaturu od rerne moje supruge. Sva svetlost sa površine mora da prođe kroz taj gusti, pregrejani sloj atmosfere pre nego što stigne do instrumenata na „Venus Expressu“.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mineralni uzorak zagrejan na preko 400° C emituje infracrveno svetlo u berlinskim laboratorijama. Taj karakterističan spektar će se izmeriti i uporediti sa onim sa Venere u pokušaju da se odrede minerali koji čine površinu Venere.

Ugljen-dioksid blokira većinu infracrvenih zraka koji dolaze sa površine, ali optička svojstva gasa nisu potpuno poznata, specijalno za talasne dužine za koje je gas skoro „transparentan“. Naučnici bi želeli da razumeju kako atmosfera aprorbuje svetlost odozdo, i precizno definišu spektralne prozore koji daju jasan pogled na donje slojeve atmosfere i površinu. Tek tada će biti u stanju da sagledaju najfinije detalje spektra u otkriju prirodu planete sakrivenu iza jastuka oblaka i gasova staklene bašte.

nastavak:

Da bi pokrili tu prazninu u svom znanju, tim vođen Giuseppeom Piccionijem, glavnim istraživačem na instrumentu VIRTIS, pokušaće da u laboratoriji stvori iste atmosferske uslove kakvi vladaju na Veneri. Njihova istraživanja u IASF-Rome Nacionalnom institutu za astrofiziku u Italiji, uključiće i proučavanje CO₂ spektra na temperaturi i pritisku sličnom onom na Veneri.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Slika prikazuje prozor na gasnoj ćeliji koja sadrži ugljen-dioksid na temperaturi i pritisku koji je utvrđen na površini Venere. Naučnici mere apsorpciju infracrvenih zraka u gasnoj ćeliji i rezultate upoređuju sa podacima VIRTUS-a.

VIRTIS će (zajedno sa „Venus Expressom“) slati podatke sve do kraja misije, za koji je ESA već odredila datum: 31. decembar 2012. gona. Sonda se trenutno nalazi na orbiti koja je dovodi na između 66.000 i 250 km iznad planete.

Fulareni su mnogo učestaliji u svemiru nego što se mislilo

Posmatranja koja su obavljena Spitzer Svemirskim Teleskopom iznenadila su astronome donoseći skroz novu sliku o zastupljenosti fulerena u svemiru, do sada najkrupnijih poznatih molekula u međuzvezdanoj sredini. Ustanovljeno je, suprotno od onoga što se u početku mislilo, da su fulereni slabo zastupljeni u oblastima koje su siromašne vodonikom, stoga su mnogo rasprostranjeniji nego što je iko mogao i da zamisli.

Vrsta fulerena koja je proučavana sastoji se od 60 ugljenikovih atoma raspoređenih u oblik koji podseća na fudbalsku loptu, i sačinjena je od heksaugaonih i pentaugaonih formi.
Laboratorijska ispitivanja ukazuju da se fulereni ne mogu formirati u sredini gde je vodonik prisutan jer vodonik može da naruši formiranje fulerena “ulazeći“ u njihovu strukturu. Stoga se došlo do zaključka da zvezde sa malom koncentracijom vodonika a visokom koncentracijom ugljenika kao što su Borealis zvezde pružaju odlične uslove za formiranje fulerena u svemiru.

Grupa astronoma je odlučila da ove laboratorijske rezultate stavi na proveru. Koristili su Spitzer teleskop za dobijanje infracrvenog spektra Borealis zvezda radi detekcije fulerena. Otkriveno je da se molekuli fulerena ne nalaze u oblastima oko posmatranih objekata, što je bilo suprotno od onoga što su laboratorijska ispitivanja govorila. Takođe je uočeno prisustvo fulerena tamo gde nije očekivano, a to su oblasti u kojima i vodonka.
Ova posmatranja dovela su do novih zaključaka da su fulereni mnogo zastupljeniji nego što se predhodno mislilo, iz razloga što se njihovo formiranje odvija u normalnim i hvodonikom bogatim sredinama koje su učestalije u svemiru nego sredine u kojima nema vodonika.

Oluja na Saturnu trajala 200 dana

Z. N. | 19. 11. 2011. - 13:35h

Svemirska letilica američke agencije NASA napravila je snimak oluje na Saturnu koja je trajala čak 200 dana, i time postavila rekord kao najduža oluja na ovoj planeti od 1903. godine.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Poslednja oluja koja je zadesila gigantsku planetu desila se pre 21 godinu, a trajala je 55 dana.


Brzina vetra dostigla je 487 metara u sekundi, što je previše, ukoliko uporedimo brzinu uragana na Zemlji, koja iznosi oko 20 metara u sekundi.

Ovi super brzi vetrovi uzrokuju žuto-zlatne oblačiće koji su vidljivi na snimku koju je napravila letilica, koja leti u orbiti Saturna još od 2004. godine.

Do jula 2009. letilica "Kasini" napravila je više od 200.000 fotografija gigantske planete.

Pogledajte: Obilazak Marsa za 167 sekundi

J.O. | 21. 11. 2011. - 10:43h ''Blic''

Na ovom fascinantnom snimku od 167 sekudni može da se vidi 3.500 različitih fotografija iz raznih faza pustolovine vozila "Spirit", tako da mogu da se vide 24 frejma u sekundi.

Jedno od najvećih otkrića ovog sjajnog vozila bilo je pronalaženje znakova vode na Marsu, a pored toga, dragoceni su snimci stena, tla, kratera koji se nalaze na Marsu.

"Spirit" je izmerio i temperaturu na tlu crvene planete, kada je ustanovljeno da ona iznosi u proseku -55 stepeni Celzijusa.

U međuvremenu, "Spirit" je imao ozbiljan kvar, zbog kojeg je izgubljen kontakt NASA-e s njim još u martu 2010. godine, a zatim je u maju ove godine svemirska agencija SAD prestala da šalje signal ka njemu.

http://www.youtube.com/watch?v=6A3XGzkcDUA&feature=player_embedded