Printable View
Ako te ikada sretnem
nemoj mi recitovati poeziju
Oči tvoje ta jezera beskonačna
hipnotišu i pozivaju na poslušnost
ruke tvoje ti vetrovi nadmoćni
zagrljajem govore pohotom do vriska
usne tvoje prekrasne meke i podatne
znalački upijaju i poslednji atom otpora
Ako te ikada sretnem ne recituj mi poeziju
samo me povedi putevima besmrtnosti
glagoljivim igrarijama tvoje lucidnosti
do visina umiranja i novog radjanja
http://www.youtube.com/watch?v=82F7O...eature=related
U ovoj kisnojj veceri,u ovim sitnim satima tisine,zvuk dobija na intenzitetu,a dusa bi da poleti,da se otme svim postavljenim preprekama ,da oseti vazduh pod krilima koji je nosi, tamo gde bi u ovom trenutku najradije bila.Sve je utonulo u mir,samo otkucaj sata i pomeranje dijafragme,deli ovaj trenutak na budnost i san.Ponavljam melodiju,ona veceras ima lekovitu moc.Budna sam,a sanjam,otvorenih ociju,ne dopustajuci sadasnjosti da mi izcezne.Uhvatila sam je cvrsto,obema rukama.Mozda ipak poletim u sledecem pokusaju...pisano sinoc a inspirisano zvucima vergla koje sam uhvatila na jednoj radio stanici...
http://youtu.be/7oFAJVDEsbg
u srce me pogodi. :venorez:Citiraj:
Prvobitno napisano od Zakomplikovana