Misli poznatih mislilaca.

676. Otkrivanje probuđenosti

Prema budističkoj tradiciji, duhovni put jeste proces probijanja kroz našu konfuziju, otkrivanja probuđenosti uma. Kada tu probuđenost uma potisnu ego i sa njim povezana paranoja, ono se javlja u oblisku jednog dubokog instinkta. Zato se ne radi o tome da treba da izgradimo tu probuđenost uma, već pre o sagorevanju konfuzije koja ga sprečava. U procesu sagorevanju tih konfuzija, otkrivamo probuđenje. Ako bi se taj proces odvijao drugačije, probuđenost uma bila bi produkt, zavisan od uzroka i posledice, te otuda podložan propadanju. Sve što je stvoreno mora, pre ili kasnije, umreti. Ako bi probuđenje bilo stvoreno na takav način, uvek bi postojala mogućnost da ego ponovo nadvlada i tako izazove naš povratak u stanje konfuzije. Probuđenje je trajno zato što ga nismo mi proizveli; samo smo ga otkrili. U budističkoj tradiciji, analogija sa suncem koje se pojavljuje iza oblaka često je korišćena da se objasni otkrivanje probuđenja.

Chogyam Trungpa: Cutting Through Spiritual Materialism

677. Biti dobar

Ne postaješ dobar tako što se upinješ da postaneš dobar, već tako što pronalaziš onu dobrotu koja je već u tebi i dopustiš joj da se manifestuje.

Eckhart Tolle

678. Otkriće

Iako to možda zvuči neobično, kroz meditaciju možda možemo otkriti da smo srećniji nego što mislim da jesmo. Možemo otkriti da su naše stare uslovljenosti pravi razlog našeg nezadovoljstva, pre nego okolnosti u kojima smo u ovom trenutku. Kao i to da je ovaj trenutak sasvim dovoljan ili čak čudesan i d ami to jednostavno nismo ni primećivali.

Wes Nisker

679. Prvo, vidi ono što jeste

Da bismo vežbali, moramo krenuti upravo od situacije u kojoj smo. Naravno, uvek možemo zamišljati idealne uslove, kako bi bilo dobro da je ovako ili onako, kako bi svi ostali trebalo da se ponašaju prema nama. Ali naš zadatak nije da stvaramo bilo kakav ideal. Naš zadatak jeste da vidimo ono što jeste i da učimo od sveta kakav već jeste. Da bi se srce probudilo, svaka situacija je dovoljno dobra.

Ajahn Sumedho: The Way It Is

http://www.lascheersco.com/2/ajahnch...hn_sumedho.jpg

680. Strpljenje


Skoro sve je moguće učiniti kada se krećemo dovoljno lagano. Često nas obeshrabri veličina zadatka pred nama ili dužina putovanja, postanemo nestrpljivi pred teškoćama sa kojima se suočimo. Izgubimo poverenje u same sebe. Ipak, strpljenje nas podseća da ono što se zaista nalazi pred nama jeste samo ovaj trenutak, samo ovaj korak, samo ovaj udah.


Joseph Goldstein




http://www.thegreengirls.com/tgg/wp-...loads/seed.jpg

MLAD MESEC - nedelja, 10. februar 2013


Privid smatraju stvarnim, a stvarno prividom,
takvi, hraneći se pogrešnom mišlju, stvarno ne nalaze.


Stvarno smatraju stvarnim, a privid prividom,
takvi, hraneći se ispravnom mišlju, stvarno pronalaze.


Dhammapada, strofe 11-12




U dubini svog srca čeznemo za potpunošću, za "savršeno stvarnim". Ići Budinim putem ka takvom savršenstvu znači prestati da ignorišemo posledice naših nesavršenosti. Sve dok živimo u iluziji o sebi, mi smo nestvarni. Sve dok se odupiremo stvarnosti, mi smo nestvarni. U ranoj fazi prakse ideje o tome kakvi bi trebalo da budemo imaju svoju funkciju. Ali ubrzo treba da napustimo te ideje i osetimo šta to znači biti "ja". Možda ga osećamo kao nesavršeno, nestvarno. I to je važan uvid. Zaista! Pokušajte da se upitate šta ili ko je taj ko je svestan takvih osećaja.


S ljubavlju
monah Munindo

682. Gostionica

Biti čovek je nalik gostionici.
Svako jutro novi gost stiže.

Radost, postištenost, pakost,
trenutna svesnost stiže
nalik neočekivanom gostu.

Pozdravi i posveti pažnju svakom od njih!
Čak i ako je reč o gomili jada,
koja na silu iz tvoje kuće
isprazni sav nameštaj,

ipak, svakog gosta tretiraj s poštovanjem.
Možda on u tebi pravi mesta
za neko novo ushićenje.

Mračna misao, stid, zloba,
susretni ih na vratim sa osmehom i pozovi
da uđu.

Budi zahvalan kod god da ti dođe,
jer svako do njih je poslat
kao vodič ka onostranom.

Jalaluddin Rumi

Mene ne uznemirava smrt, nego umiranje.

Baruch De Spinoza

683. Pobuna i sreća

Moje je iskustvo da je pobuna protiv sila vezanosti unutar mog srca bila najrevolucionarnija stvar koju sam ikada uradio.

Mi smo zavisnici od uživanja, delom i zato što užitak brkamo sa srećom. Svako od nas će reći da, tamo duboko u sebi, želi da bude srećan. Pa ipak, nemamo realistično razumevanje šta ta sreća zaista jeste. Sreća je bliža iskustvu prihvatanja i zadovoljenosti nego užitku. Istinska sreća postoji kao prostrano i saosećajno srce, spremno da oseti sve što postoji u ovom trenutku, bez razlike.

Noah Levine: Against the Stream

Među prijateljima treba voljeti ne samo one koje žaloste
naše nesreće, nego i one koji nam ne zavide na sreći.


Sokrat

684. Nepromenljivost u sred promene

Uslovi života se stalno menjaju. Pa ipak, Buda je podučavao da sloboda od patnje dolazi kad znamo stanje nepromenljivosti. Njegovo učenje i njegov primer demonstriraju mogućnost da budemo u stanju da se sretnemo sa životom licem u lice, ovde i sada, bez straha, bez otpora i bez pripovesti. On nam pokazuje da ne moramo biti određeni uslovima, prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Njegov život nije uvek bio lep. Napadali su ga, optuživali i nekada je ostajao i bez hrane. Ali njegov mir i empatija time nisu bili pokolebani.

Ovakva praksa napuštanja nije toliko nekakva tehnika koju primenjujemo, reč je o tome šta se dogodi kad prestanemo da se opiremo stvarnosti i prestanemo da sami sebi ispredamo priče. Svako od nas ima svoju istoriju koju može da pretura po glavi, ali šta bi se dogodilo kad bismo odložili tu istoriju, kad bismo prestali da ponavljamo svoje priče, sebi i drugima? To je poziv koji nam je uputio Buda.

Ajahn Munindo

Samoća boli, ali ne toliko kao lažna druželjubivost.


Teodor Fontane

Ono što jesmo, proizvod smo vlastitog razmišljanja.

Buddha

685. Kamičak u reci

Sabranost je čudo uz pomoć kojeg ovladavamo i obnavljamo sebe. To je čudo koje u deliću sekunde može da sabere naš raštrkan um i obnovi njegovu celovitost, tako da smo u stanju da proživimo svaki minut svog života. Često pomaže ako meditiramo na sliku kamička bačenog u reku...

Sedite u položaj koji vam najviše odgovara. Dišite lagano i duboko, pratite svaki udah i izdah. Onda pustite sve. Zamislite sebe kao kamičak bačen u reku, kako pada bez napora... najkraćom mogućom putanjom, sve dok na kraju ne stigne do dna, do tačke savršenog mirovanja. Kada osetitite da i sami mirujete kao i kamen koji leži na dnu reke, to je tačka na kojoj pronalazite sopstveni mir. Ukoliko niste u stanju da pronađete radost mira upravo u tim trenucima dok sedite, tada nećete to biti u stanju ni u budućnosti, kada ona postane sadašnjost.

Mesto na kojem sedite jeste vaše mesto. I upravo na tom mestu i upravo u tom trenutku imate priliku da postanete probuđeni.

Thich Nhat Hanh: The Miracle of Mindfulness


http://delicioushealing.com/wp-conte...e-in-water.jpg

686. Bioskopska predstava

Jedan od najboljih načina da se objasni kako sabranost funkcioniše jeste preko analogije sa bioskopom. Kada gledamo veliki ekran, bivamo apsorbovani u priču, slike koje vidimo manipulišu našim mislima i emocijama. Ali ako se makar na trenutak osvrnemo i pogledamo u pravcu projektora, videćemo kako te slike nastaju. Uvidećemo da to u čemo se izgubimo nije ništa više do treperavi snop svetlosti. Iako ćemo se potom ponovo okrenuti napred i još jednom izgubiti u filmu, njegova moć nad nama sada je umanjena. Tvorac iluzije je uočen.

Slično ovome, u meditaciji sabranosti, zagledamo se duboko u sopstveni proces pravljenja filmova. Vidimo način na koji naše lične priče bivaju stvorene i kako ih projektujemo na sve što vidimo, čujemo, okusimo, mirišemo, mislimo i činimo.

Naravno, prozreti sopstvenu dramu zvuči užasno neromantično, ali upravo je u tome poenta. Meditacija sabranosti i treba da bude protivotrov sentimentalnosti. Kada vidimo kako nastaje naš lični šou, više ne moramo taj film da primamo toliko lično, a to znači mnogo manje patnje.

Zato što smo obično zavedeni sadržajima svoga uma, isto tako propuštamo da uočimo ono što se u budizmu naziva "prava priroda uma". Ne prepoznajemo izvornu jasnoću i otvorenost uma, niti doživljavamo čudesnost i lakoću koja dolaze od takvog uvida. Što je još neobičnije, ne vidimo tu istinsku prirodu pošto je zaklanjamo upravo mi sami. Uz pomoć sabranosti kao magične poluge, možemo da razmaknemo tu zavesu ega i vidimo sopstvenim očima.

Drugim rečima: kada vidim, vidim ono što jeste. A ono što vidim kada ne vidim, jeste "ja".

Wes Nisker: Buddha's Nature

Ko nije trpeo,ne zna ništa;
ne poznaje ni dobro ni zlo,ne poznaje ljude;
ne poznaje ni samog sebe.

Fenelon

687. Bez otpora

Meditacija svesnosti jeste način da svoju pažnju otvorimo za istinu onoga što je pred nama. Ne usmeravamo pažnju selektivno ka prijatnim stvarima i ignorišemo one neprijatne. Otvaramo se bez biranja, za ono što je pozitivno i radosno, isto koliko i za patnju na koju nailazimo. Susrećući se sa svakim trenutkom bez otpora, otkrivamo u svojim srcima i telima, kao i u svetu oko sebe, lepotu za koju do tada nismo ni podozrevali da postoji. Uočavamo jedinstvenost svakog tananog udaha i izdaha. Zapažamo kretanje prirode u nama. Osećamo se tužni, bez potrebe da tu emociju opravdavamo ili eliminišemo. Osećamo se srećni, bez potrebe da verujemo kako s eviše nikad anećemo sresti sa tugom. To je put meditacije.

Gavin Harrison: In the Lap of the Buddha


http://psykologprojekt.files.wordpre...ess-poster.jpg

688. Otpadnik

Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,
Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit.

Buda
Vasala sutta (Sn 136)


http://0.tqn.com/d/yoga/1/0/m/2/anjalimudra.jpg

Pun Mesec - ponedeljak, 25. februar 2013.

Teško se biće kao čovek rađa
i teško kao smrtnik živi,
teško se čuje istinska Dhamma
i teško se Budni u svetu pojave.

Dhammapada, strofa 182.


Iz perspektive ovde i sada, mi se rađamo kao ljudska bića svaki put kada posedujemo sabranost i integritet. Zbog sklonosti da iskrivljujemo Dhamma principe, ovaj zadatak postaje težak za nas. Mnogo je lakše slediti ono što nam se sviđa. Međutim, puko sleđenje sviđanja i nesviđanja nije način života koji bismo mogli da živimo. A mogli bismo, recimo, promisliti o uzroku i posledici: šta se dogodilo poslednji put kad sam sebi dopustio da me potpuno zavede neko iskustvo. Razlog zašto je teško čuti Dhammu leži u tome što smo toliko dugo pratili samo svoja sviđanja i nesviđanja, te smo tako podigli prepreke. Danas imamo sreću da je lako doći do Učenja. U Budino vreme, kada bi ga njegovi učenici čuli kako govori, neki od njih bi na istom tom mestu postali probuđeni, samo slušajući Dhammu. Zašto mi ne možemo da slušamo na isti način, razumemo poruku i odložimo teret? Ako bismo to učinili, "Buda" bi se pojavio ovde i sada.

S ljubavlju,
monah Munindo

Poznavati se, značilo bi znati ono što ne treba.

M.Selimović