Браћа Карамазови - Фјодор Михајлович Достојевски

IV Друга станица

Мића поче прилати све редом, моли да га не прекидају, како је био код Петра
Иљича за пиштоље, како је ишао код трговца Самсонова, али неће никако да каже
зашто су му баш биле потребне те три хиљаде и коме је требао да врати дуг, затим
почеше га испитивати око оног тучка, кога је узео код служавке Фење, зашто га је
узео, Мића одговори да се одбрани од паса, али каже да у принципу, ни не зна
зашто га је узео, само га је узео и отрчао.

V Трећа станица

Затим Мића дође до оног момента када је био под прозором, он призна да када се
старац нагнуо да је узео онај тучак и да га је њиме ударио по глави, али ови му не
верују, јер како кажу, нашли су Фјодорово тело у соби, а не на прозору, онда им је
објаснио и знакове, и рекао како су за њих знали само он и Смрдљаков, али
одлучно и уверено говорио како га он није убио, а није ни Смрдљаков, јер он је био
сав тако бојажљив, а није ни паре волео, а можда је он и син Фјодоров, Мића поче
причати како је у дворишту ударио Григорија, како је био код Фење онако сав
крвав и да није ни приметио да је крвав, па како је одлучио да се убије и да пре
тога направи теревенку, на питање – одакле му пара за теревенку – Мића није
могао да одговори, рече да му је рађе да га осуде, него да такву срамоту призна,
онда му рекоше да мора да скине све са себе, како би све детаљно претресли и
испитали.

VI Тужилац уловио Мићу

Мића је веома бесан и изузетно му је непријатно што мора да се скине, јер тако го
се осећао кривим пред њима, после су му донели неко друго одело, које му је
било "понижавајућ е тесно", тако да га је сад била још већа срамота, него кад је
био го, сада су Мићу почели испитивати о вратима, јер он није ни пипнуо врата (не
знам да ли од собе или врта), а Григорије када је дошао себи видео је да су та
врата отворена, што значи да је био неко после Миће, ови му наравно не верују,
убеђени су да Мића лаже, сада су му показали коверту Фјодорову, коју је он
наменио за Грушењку, али у њој нису биле паре, а Мића каже да паре није узео,
нити је знао где се она налази, онда је Мића схватио да је то Смрдљаков, да је оца
Смрдљаков убио, јер је једино он знао и за ту коверту, а и за уговорене знакове
куцања о прозор, они му ништа не верују.

VII Мићина велика тајна. Извиждан

Мића коначно пристаде да исприча за шта су му то толико требале оне 3 хиљаде,
рече да га је његова бивша вереница, Катарина Ивановна Верховцева, једном
позвала и да му је дала три хиљаде да је однесе некој њеној тетки у Москву,
међутим он се тада заљубио у Грушењку и потрошио је половину тих пара тако
што је довео Грушењку, баш ту где су сада, у Мокро и направио забаву, баш као
што је сада, а јуче је остатак тих пара потрошио опет на истом месту, у исту
сврху, каже да је задржао тих хиљаду и по, јер ако би се Грушењка одлучила за
њега, а не за његовог оца, и рекла му да је води било где, он би тада имао пара, а
када те паре не би задржао, како би је водо, с којим парама? Он је тих хиљаду и
по ушио у јакну, сада га испитују где је ушио, уз помоћ чега, како зна да шије и
тако то Мића је сад већ био јако уморан, он читаву ноћ није спавао, био је бесан,
фрустриран, полако је почињало да, му се врти пред очима, још мало, па ће
почети и да бунца.

VIII Искази сведока, детенце

Нажалост, сви испитани сведоци су били против Миће, сви преслушани су рекли
да је вечерас Мића сигурно потрошио 3 хиљаде, а не, како је он сам тврдио,
хиљаду и по, затим су испитали и Грушењку, која је такође потврдила да су на
првој забави у Мокром сигурно потреошене 3 хиљаде, а и он сам јој је тако рекао,
а за јучерашњу забаву је такође потрошено три хиљаде, Мића је од умора заспао и
уснуо чудан сан: Сањао је неко сиротињско село и мајку, скроз уморну и
сасушену, како држи мало детенце, које је полуголо и плаче и пружа своје
понмодреле ручице према њему, а Мића упита зашто плаче, неко му одговара да је
село изгорело и да немају пара ни за шта, а Мића и даље наваљујуе са питањима
зашто дете плаче, зашто немају пара, зашто мајка не грли и не љуби дете, зашто
му не пева, него је сва тако поцрнела од беде, он осети како му је доста беде и
мучења и како жели да живи и да осети љубав, ођедном се пробуди.

IX Одведоше Мићу

Мићи су саопштили како је од овог тренутка ухапшен, он их замоли само да се
опрости са Грушењком, она му каже да је од сада његова и да ће се борити за
њега и даће ићи са њим, где год га послали, "Опрости ми Груша што сам љубављу
својом и тебе упропастио!"

ДЕСЕТА КЊИГА

I Коља Красоткин

Коља је дечак од 14 година, имао је само мајку, а отац му је био чиновник, Коља је
био веома популаран међу дечацима због своје памети, речитости, јогунаста
каректера и смела духа, био је веома поносан, али је био и добар друг, своју мајку
је јако волео, само није баш волео да испољава нежности, па је мајка имала
утисак како је он безосећајан, једном је Коља доспео у неко друштво где је био
најмлађи од свих дечака, па га они баш нису нешто поштовали, а он на то никако
није био навикао, па се досетио, да придобије њихове симпатије тако што ће једне
ноћи да легне пред воз и лежати мирно док воз не пројури изнад њега – био је
толико поносан и тврдоглав да је у томе и успео и тако су га дечаци приволели,
Коља је био исти онај дечак, који је са осталима гађао малога Иљушу и вређао
његовог оца.

II Дечурлија

Коља је седео код куће и чувао децу станарке његове мајке, али он је једва
дочекао да са врати Агафја, служавка његове мајке, јер је он био у некој журби,
имао је "важан лични посао да обави".

III Ђак

Коља се састао са једним другаром, Смуровом, и њих двојица иду код Иљуше, који
је јако болестан, код Иљуше сваки дан долази по неколико дечака из одељења, а
све их је на то наговорио Алексеј Карамазов, Коља каже да он иде тамо, јер има
своје разлоге, а њих је све тамо довукао Аљоша у разговору Коља каже за себе да
је социјалиста и објашњава своме радозналоме другару "То је када су сви једнаки,
кад сви имају један заједнички иметак, кад нема бракова, а веру и законе свако
бира по својој вољи." када су стигли до Иљушине кућице, Коља нареди Смурову да
позове напоље Карамазова, хоће најпре са њим да поразговара нешто.

IV Жућка

Аљоша се веома променио, скинуо је мантију, носио је капут и шешир, и лепо је
скратио косу Коља прича Аљоши о Иљуши, када је Иљуша дошао код њих у
одељење, био је најмањи и сви су га почели задиркивати, тући, понижавати, али
Коља га је ту заштитио, заузео се за њега и Иљуша га је почео гледати као Бога,
али пошто Коља није волео да показује било какве нежности, он је почео да буде
хладан према Иљуши, што је он био хладнији, то је овај био нежнији, некако се
Иљуша здружио са Смрдљаковом и он га је научио једној глупости, а то је да у
комад хлеба забоде чиоду и баци некоме псу, Иљуша је тако учинио и комад хлеба
дао своме псу – Жућки, она је почела цичати, бежати и побеже, Коља када је то
чуо, јако се наљутио на Иљушу и решио да се више не дружи са њим (он је у
ствари хтео да сачека да прође неко време, да види да се Иљуша каје, а после би
се опет здружили), Иљуша му одговори да ће од сада свакоме псу бацати комаде
хлеба с чиодама; онда се десило оно да је његов отац отпуштен и сви су за због
тога почели опет задиркивати и једном приликом је Иљуша забио мали нож Кољи у
десну ногу. када се разболео, Коља није ишао да га види и сбог тога се каје, зато
је сада дошао, Николај Иванов Красоткин (Коља) је са собом повео свог пса
Перезвона како би бар мало орасположио Иљушу, који непрестано мисли на своју
Жућку.

V Уз Иљушкин креветић

Собица у којој је живела читава породица капетана Сњегирева изгледала је још
мање и било је још загушљивије, јер је у њој било још и неколико Иљушиних
другара, али он већ две недеље није устао из кревета. Отац је примио оне паре
што је послала Катарина Ивановна, а после је и она сама дошла да се упозна са
породицом и од тада им стално шаље паре. Када је Иљуша видео Кољу, он је
потпуно побледео, али је био и сретан и уплашен у исто време, Иљуши је отац
купио новог пса, мало штене, али ништа није могло да замени Жућку, те Иљуша
није ни хтео да погледа штене, но Коља је довео свога Перезвона, кога прво
Иљуша није хтео ни да види, али на Кољино инстистирање, Перезвон улети у собу
и када га је Иљуша угледао, узвикнуо је "Жућка!" , Коља рече да ју је пронашао и
да јој је показао и неколико трикова, Иљуша је био пресретан, а пас (било Жућка
или Перезвон) је показивао трикове, Коља каже да у почетку зато и није долазио –
јер је обучавао пса. Коља је донео још један поклон, донео је мали топ, играчки
која заиста пуца са правим барутом, сва деца су одушевљена, а луда Иљушина
мама жели топ за себе, он јој га поклања, Коља прича своје догодовштине, сви га
слушају са великом пажњом и сви коментаришу Кољу како је храбар и паметан,
једино Аљоша седи и само гледа, Коља мисли како му се не допада и зато се у
своје приче уноси све више и више само да би га импресионирао, дошао је лекар
(који је потпуно згрожен, чак се и не труди то да сакрије, и гади му се место на
које је дошао, беда и сиротиња).

VI Прерани развитак

Коља и Аљоша су изашли напоље, Коља страшно памета и лупа глупости само да
би задивио Аљошу, прича како је медицина нитков, како је он социјалиста, како
Бог не постоји, како су жене нижа бића, Аљоша му говори да су то све саме
глупости и да је исувише млад за таква филозофирањ� �, но Коља се ту мало
разбеснео и каже како године немају везе са тим, Аљоша га саветује да ако тако
настави да ће у животу бити веома несретан.

VII Иљуша

Доктор је изашао из малене брвнаре са речима "Шта се може?! Ја нисам Бог!", а
отац је понизно трчао за њим у нади да се ипак нешто може учинити; отац седе
код Иљушиног кревета, а Иљуша покушава да га утеши тиме што му говори да узме
себи другога дечака, али да њега никада не заборави и да долази на његов гроб,
Красоткин изађе напоље, али није могао да издржи те се расплака у предсобљу,
отац истрча одмах иза њега, одмах затвори врата иза себе, лице му је било лудо,
усне су му дрхтале, клону немоћно на колена, држао се за главу ружно цвилећи.

ЈЕДАНАЕСТА КЊИГА

I Код Грушењке

Грушењка се тешко разболела након Мићиног хапшења, лежала је скоро 5 недеља,
страшно се променила у лицу, смршала је и пожутела; онај матори Максимов се
пришлепао Грушењки и сада је живео код ње, пошто није имао где. Аљоша када је
дошао код ње, она му се почела јадати како се опет посвађала са Мићом, а
свађају се због тога што је она постала страшно љубоморна на Катарину Ивановну,
а и Мића је љубоморан и то на оног Пољака, а она мисли да се он намерно прави
љубоморним, јер је у ствари не воли, него воли Каћу и тако се врте у круг, и Мића
је у затвору болестан, послали су му доктора да би доказали да је луд и да је у
лудилу убио, али Мића на то не пристаје, Грушењка каже да је Иван одмах дошао
из Москве и да он редовно обилази Мићу, али да не зна чему причају и да њих
двојица имају неку тајну, она моли Аљошу да то испита; она мисли да је ту и Каћа
умешана и да је план у ствари да Мића опет узме Каћу, Грушењка стално плаче
док ово прича Аљоши.

II Болесна ножица

Аљоша је отишао код Хохлакове, којој је отекла нога, она му каже да му потпуно
поверава њену кћерку Лизу, али да је он сада сигурно повређен, јер је озбиљно
схватио њено детиње обећање да ће се удати за њега, јер је то била само
фантазија једне болесне девојчице, али она је већ сад проходала, но, није га због
тога звала него да му покаже неки новински чланак, она је сва растројена и не
може да се концентрише, она је веома била узрујана због тога, јер иако се њено
има није помињало у том чланку, она се нашла прозваном, чланак пише о
сутрашњем суђењу Мићи и каже да се он дружио са утицајним дамама, којима је
досадно, и да му је чак једна таква понудила да с њом побегне у руднике на
Сибир, али да је он идлучио да би било паметније убити оца и њему узети паре,
него се вуцарати по Сибиру са четрдесетогодишњим чарима једне удовице – аутор
текста био је Ракитин, Хохлакова прича да се она била спријатељила са њим и да
јој је он долазио сваки дан, он јој је чак једном донео неке стихове (и то о њеној
болесној нози), али тада је Хохлаковој дошао још један пријатељ – Петар Иљич – и
она му показа те стихове, све пред Ракитином, а Петар оштро их је искритиковао
речима да су траљави, на шта се Ракитин веома разљутио и нашао увређен,
Хохлакова прича како је Иван Фјодорович долазио код ње откако се вратио из
Москве, тј не код ње, већ је долазио код Лизе, и то без њеног знања, само је
ођедном Лиза захтевала да га више не прима.

III Ђаволчић

Аљоша је отишао код Лизе у собу, јер га је она у ствари звала да дође, а
Хохлакова га је пресрела; Лиза лупета глупости, прича како јој је драго што је
одбила Аљошу, али ипак хоће да се уда, неће да буде сретна, хоће да запали кућу,
њој је у ствари невероватно досадно; онда ођедном она промени причу и поче
говорити Аљоши како га воли и како никоме другоме не може да каже оно што
њему прича и онда га скоро изгура из собе и гурне му у руку неко писамце
речима "Предајте, предајте! Обавезно предајте још данас! Иначе ћу се отровати!
Зато сан вас и звала!", Аљоша виде да је писмо ословљено на Ивана Фјодоровича
Карамазова.

IV Химна и тајна

Аљоша је дошао код Миће у тамницу, сутра је суђење, пита га да ли се плаши,
Мића одговара да није глава настрадала, већ оно што је у њој, причају о Ракитину,
Мића каже да му се Ракитин хвалио да ће оженити неку богату удовицу, Аљоша му
каже да ће се сутра над њиме извршити Божији суд, а он прича о глупостима, а
Мића му каже да му не смета што ће руднике под земљом копати, него што ће тамо
можда срести неког робијаша који је стварно убица и спријатељити се с њим,
зашто му је у сан дошло оно детешце, он због њега и иде у руднике, јер су сви за
све криви, а он мора да испашта, јер неко мора и за све да испашта, за друге
људе да се заузме, Мића му признаје да му је Иван предложио да бежи, све је
Иван унапред испланирао да Мића побегне у Америку са Грушењком, јер он без ње
не може, али му је Иван наредио да то не спомиње Аљоши, јер ће он стати пред
њега као савест, Мића схвата да Иван верује да је он убио оца, али он нема снаге
то да га пита, али је успео да исто пита Аљошу, а овај му је одговорио да ни за
тренутак није веровао да је он крив – срећа обасја Мићино лице, али Аљоша изађе
сав у сузама, сама мисао да Мића нема у њега чак ни толико поверења.

V Ниси ти, ниси ти!

Аљоша је дошао код Катарине Ивановне, али је код ње већ био Иван, сусрели су
се на излазу, Иван је веома хладан, али је пристао да се обојица врате код
Катарине, иако је Иван био кренуо кући; Каћа је хистерично дочекала Аљошу,
каже му да је била код Смрдљакова и да он није убио, а Аљоша ју је уверио да
јесте, она сад не зна шта да мисли, Иван крене напоље, а Каћа се издера на
Аљошу да трчи за њим, да га врати, он је јако болестан, он је луд, доктор јој је
тако рекао, Иван га исто онако хладно дочека речима да није болестан, да је то
све Каћа умислила, Аљоша му даје Лизино писмо, а он га расцепа на парчиће и
баци низ ветар "Нема јој ни шеснаест година, а већ се нуди!", Аљоша му рече да не
вређа болесно дете, а Иван да он није ничија дадиља, Иван каже како је Катарина
у недоумици да ли да иступи на суд као Мићин спаситељ или упропастите� ��, јер
има доказ који га може уништити, а она га мрзи, она воли Ивана, Иван каже да он
њу не воли, али да не може да је остави, јер ће се она онда преко Миће њему
осветити, Аљоша не може да верује да Иван мисли за брата да је убица, Иван
исмева ону теорију да је Смрдљаков, болесни епилептичар, у ствари убио, њих
двојица су се јако посвађали и Иван је завршио тако што је рекао да не жели да
више има контакта са њиме.

VI Први састанак са Смрдљаковом

Иван Фјодорович је после првог састанка с Мићом отишао да види Смрдљакова,
који је заиста био болестан, био је сав пожутео и мршав, Иван га је одмах почео
нападати за то како је он могао да прорекне тачно дан и сат када ће му наступити
падавица, јер је то немогуће, а Смрдљаков је ипак то урадио, он се брани како то
није тачно, како је он само наслутио, Иван га пита зашто је наваљивао да иде у
Чермашњу, а овај му каже да је хтео да Иван буде што ближе, ако Дмитрије буде
направио неку глупост, да Иван одмах може да дође, да интервенише, Иван му
отворено говори да сматра смешним то што га Мића оптужује и да верује да је он
невин, Иван је напустио све сумње и више без гађења није ни могао да помисли на
Дмитрија, али му није било јасно зашто је Аљоша тако слепо веровао у његову
невиност.

VII Друга посета Смрдљакову

После свађе са Аљошом, Иван није отишао кући, већ Смрдљакову, када је дошао
код њега, видео је да се он потпуно опоравио и имао је неки злобан, пакостан и
непријатан поглед, Смрдљаков му рече да је он убица (Иван), јер је отишао из
града, оставивши свога немоћног оца, Смрдљаков је мислио да Иван хоће да убије
оца, али он сам то никако не би могао "Јер ако сте сумњали на мене и у то исто
време отпутовали, онда као да сте ми рекли: ти можеш убити мога оца, ја ти нећу
сметати." Иван коначно схвати да је Смрдљаков убио оца и да је Мића заиста
невин, као што каже, Иван прети Смрдљакову да ће сутра све изнети на суду,
Иван оде Катарини Ивановној и исприча јој свој разговор са Смрдљаковом, и каже
јој како је онда и он убица, јер испада да је он наговарао Смрдљакова да убије,
својим одласком је то све допустио, али Каћа извади неки папирић на коме је
писало (између осталог) "Сутра ћу тражити новац од свих људи, а не добијем ли
га, дајем ти реч да ћу отићи до оца, смрскати му главу и узети од њега испод
јастука..." писамце је било од Миће, што се тиче односа између Ивана и Катарине,
они су били два непријатеља, лудо заљубљена једно у друго Иван одлучи да још
једном оде до Смрдљакова, чак је путем помислио да ће га можда убити.