Mesec

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1346094365

“Plavi mesec” zapravo nije plave boje. Ovaj termin se povezuje sa “ekstra” punim mesecom, odnosno to je uštap koji se pojavljuje po drugi put u istom kalendarskom mesecu, a ime i značenje je dobio zahvaljujući grešci.

U istoriji je termin “plavi mesec” bio korišćen za iracionalne događaje, dok se u prvoj polovini 20. veka odnosio na treći puni mesec u jednom godišnjem dobu, koje je imalo četiri umesto uobičajena tri uštapa. Tokom vremena se definicija “plavog meseca” izobličila.

Grešku je 1946. načinio astronom-amater Džejms Hju Pruet, koji je, pišući za magazin “Nebo i teleskop” (Sky & Telescope), naveo: "Sedam puta u 19 godina bilo je - i još uvek je - 13 punih meseca godišnje. Ovo znači da imamo 11 kalendarskih meseci sa po jednim uštapom i jedan mesec sa dva. Ovaj drugi u meseci zove se plavi mesec". Greška je kasnije ispravljena, ali i ponovljena. Magazin je 1999. priznao grešku, koja je u međuvremenu dovela do današnje definicije: drugi uštap u kalendarskom mesecu.

Ovaj fenomen događa se u proseku svake 2,7 godine, a nekada i češće. Tako se “plavi mesec” 1999. pojavio u januaru i u martu, dok u februaru te godine nije bilo uštapa.

Astronomi ukazuju da “plavi mesec” postoji jer naš kalendar nije savršeno usklađen sa lunarnim mesecima. Našem satelitu treba 29,5 dana da napravi orbitu oko Zemlje, a tokom tog vremena mi posmatramo njegove različite faze. Ali kalendarski meseci, osim februara, imaju 30 ili 31 dan, pa povremeno dva uštapa uđu u jedan kalendarski mesec.

Tako će se “plavi mesec” videti ovog avgusta, ili septembra – za stranovnike regiona Kamčatka u Rusiji i Novog Zelanda (1. i 30. septembra).

Prošle su decenije od kada je ljudska noga kročila na Mesec, ali ovaj video koji je je napravio američki Centar za nauku i istraživanje omogućava vam da i sami vidite i doživite ono što su astronauti zabeležili prilikom putovanja na Zemljin satelit.
http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1347188323
Video je napravljen od autentičnih fotografija koje je Centru za nauku i istraživanje pozajmila američka svemirska agencija NASA.
http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1347188336
Iako je primetno da je reč o vešto ukomponovanim fotografijama, video nudi uzbudljivo virtualno putovanje preko površine Meseca, tako da ste sada i vi u prilici da vidite prizore koje su imali samo astronauti.






http://www.youtube.com/watch?v=UN268...layer_embedded

Danas, 22. septembra, Mesec je u prvoj četvrti, osvetljenje je najbolje za posmatranje jer svetlost, koja pada sa strane, stvara specifičnu igru senki koja na neobičan osvetljava porvšinu Meseca.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1348327380

Sunčevi zraci koji osvetljavaju deo vidljivog Meseca stvara senke koje omogućavaju da se sa maksimalnom jasnoćom vide obodi kratera i reljef Zemljinog satelita.

Vrlo jasno se mogu videti Apenini i Alpi na Mesecu, krater Arhimed, kao i mnogi drugi oko njega.

Ovogodišnja Međunarodna zabava posmatranja meseca, treća po redu, koja se poklapa sa jesenjom ravnodnevicom, posvećena je Nilu Armstrongu, prvom čoveku koji je kročio na Mesec.

U centru Mesečevog diska izuzetno dobro se vidi More tišine, gde se 20. jula 1969. godine spustio modul Apola 11.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...nak-sa-Mesecom

Harvardski naučnici veruju da je Mesec nekada bio deo Zemlje koji se "odlomio" posle velikog sudara sa drugim nebeskim telom.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1350553129

U studiji objavljenoj u listu "Nauka" stručnjaci sa Harvarda navode da bi njihova teorija mogla da objasni zbog čega Mesec i Zemlja imaju sličan hemijski sastav.

Kako prenosi Rojters, Zemlja se u vreme kada je Mesec formiran okretala brže i dan je trajao svega dva ili tri sata. Sa toliko brzim okretanjem Zemlje, ogroman udarac mogao je da "odvali" dovoljno materijala sa Zemlje da formira Mesec, navode naucnici.

Na osnovu nove teorije, Zemlja je kasnije dospela u trenutnu fazu okretanja zahvaljujući gravitacijskoj interakciji svoje orbite i mesečeve orbite oko Zemlje.

Naučnici navode da se njihov stav razlikuje od trenutno vodeće teorije da je Mesec formiran od materijala ogromnog nebeskog tela koje je u jednom trenutku udarilo u Zemljiu.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...astanka-Meseca

Dok na svojoj orbiti obilazi Zemlju tokom mesec dana, odnos između nas, Meseca i Sunca uvek je drugačiji. Rezultat predstavlja to da je Mesečeva površina svakog dana drugačije osvetljena sunčevom svetlošću, a ono što pritom vidimo nazivamo mesečevim fazama.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1353860607
Kada je mesec između nas i Sunca, gledamo njegovu mračnu stranu i to nazivamo mladimmesecom

Ove faze su potpuno predvidljive, kao i kretanje našeg prirodnog satelita, zahvaljujući čemu je NASA snimila neverovatno upečatljiv video, koji prikazuje kretanje meseca u 2013, dok svaka od pojedinačnih slika ovog videa predstavlja mesec tokom jednog sata.

Kada se Zemljin satelit nalazi između nas i Sunca, gledamo njegovu mračnu stranu, i to nazivamo mladim mesecom. Nedelju dana kasnije, osvetljen je sa strane, i to je prva mesečeva četvrt. Nakon još nedelju dana, Sunce se nalazi iza nas, i tada kažemo da je Mesec pun.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1353860619
Kada je sunce iza nas, akžemo da je mesec pun

Na inspirativnom videu, koji prikazuje mesečeve faze tokom naredne godine, može se videti još puno toga.

Ova animacija koristi podatke lunarne misije Klementina, u kojoj je zajednička sonda NASA i vojske SAD, još 1990. obavila zadatak mapiranja Meseca, kao i slike i topografska merenja Lunarnog orbitera za izviđanje. Rezultati merenja neravnine terena iskorišćeni su da bi se na animaciji dobile realistične senke.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1353860640
U donjem levom uglu prikazana je subsolarna tačka, gore desno udaljenost od Zemlje u Zemljinim prečnicima, a dole desno ostali podaci

Ove faze su potpuno predvidljive, kao i kretanje našeg prirodnog satelita, zahvaljujući čemu je NASA snimila neverovatno upečatljiv video, koji prikazuje kretanje meseca u 2013, dok svaka od pojedinačnih slika ovog videa predstavlja mesec tokom jednog sata.

Ako animaciju pažljivo pogledate, verovatno ćete primetiti da se mesec naizgled pomera i ljulja, pomalo skrećući s kursa: to se naziva liberacijom i događa se jer je Mesečeva orbita eliptična, i blago nakrivljena u odnosu na Zemljin ekvator. Svakog dana je vidimo iz neznatno drugačijeg ugla, što čini da se naizgled kreće.

Sa desne strane na videu nalazi se skala koja pokazuje koliko Zemljinih prečnika (oko 13.000 km) je Mesec udaljen od Zemlje, i možemo da vidimo kako oscilira naperd-nazad po svojoj orbiti.

U donjem levom uglu prikazana je subsolarna tačka - mesečeva površina direktno ispod sunca - a na grafici je prikazan i glavni mesečev meridijan, i možemo videti kako se ljulja napred-nazad, baš kao i cela velika animacija.

Dole desno se nalaze informacije koje se tokom vremena menjaju, kao što su udaljenost Meseca, njegova prividna veličina (u lučnim sekundama) koliki procenat je osvetljen sa naše tačke gledišta, i slično.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5YXhnQcoyOw

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/35...-Meseca-u-2013

Sonde GRAIL, koje je američka svemirska agencija NASA pre 15 meseci lansirala u Mesečevu orbitu da bi izmerile gravitaciju najbližeg Zemljinog suseda, danas posle podne treba da se sruše na njegovu površinu.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1355760075
Grafički prikaz "skeniranja" gravitacionog polja Meseca

Kako je saopšteno, svemirske letelice nazvane “Plima” i “Oseka” pašće u krater nedaleko od Mesečevog severnog pola.

Ljubitelji astronomije će biti razočarani, jer sudar neće moći da se vidi u obliku bleska na nebu. Kako je istakao jedan naučnik, reč je o “letelicama veličine mašine za pranje i sušenje veša sa ispražnjenjim rezervoarima za gorivo”.
Dve sonde su prošle nedelje sa Zemlje usmerene prema krateru kako bi se sprečilo da padnu na neki od istorijski značajnih delova Meseca, kao što je mesto na koje su se spustili učesnici misije “Apolo”.

Očekuje se da će se sonde srušiti u krater brzinom od oko 6.000 km/h u razmaku od dvadesetak sekundi i potpuno se raspasti.

Projekat GRAIL (Laboratorija za proučavanje gravitacije i unutrašnje građe) koštao je 496 miliona dolara.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1355760286
Projektovane putanje kojima će sonde pasti na površinu Meseca

“Plima” i “Oseka” lansirane su u septembru 2011, a ušle su u Mesečevu orbitu oko tri meseca kasnije. Od marta do maja letelice su kružile oko Meseca na visini od 54 km, da bi se u drugoj fazi spustile na visinu od 22 km iznad površine Meseca.

- GRAIL je proizveo gravitaciono polje visoke rezolucije i odličnog kvaliteta za svaku planetu u Sunčevom sistemu, uključujući Zemlju - izjavila je rukovodilac projekta Marija Zuber za sajt “Space.com”.

Dobijena mapa otkriva izrazito prašnjavu Mesečevu koru, što navodi na zaključak da su Mesec, Zemlja, Merkur i Venera u dalekoj prošlosti pretrpeli mnogo snažnije udare nego što se do sada pretpostavljalo.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ovrsinu-Meseca

Noćašnji pun mesec, poslednji u 2012, je redak fenomen – ovo je, naime, 13 uštap ove godine.

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1356730673

S obzirom da u godini ima 12 meseci, a meseci su bazirani na lunarnom ciklusu, ovo može zvučati čudno, međutim, “ekstra” uštapi se događaju periodično, jer mesečeve faze nisu savršeno usklađene sa našim kalendarom.


Našem satelitu treba nešto više od 29,5 dana od jedne do sledeće faze punog meseca. Tako ispada da svake godine ima 12,37 lunarnih ciklusa, što je malo više od 12.

To znači da se povremeno dogode dva puna meseca u jednom kalendarskom, što se naziva još i “plavi mesec”. Ove godine “plavi mesec” je bio u avgustu, a ovaj fenomen nećemo videti do 2015. Pre ovog, poslednji “ekstra” pun mesec pojavio se 31. decembra 2009.

Postoji još jedan, ređi fenomen – dva “plava meseca” – poslednji put se “ekstra” uštap u dva meseca pojavio 1999, a sledeći ćemo imati prilike da vidimo tek 2018.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...ec-13-u-godini

Naučnici američke svemirske agencije NASA napravili su do sada najdetaljniju sliku druge, ili "tamne" strane Meseca, koja otkriva istoriju i sastav površine našeg satelita.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1364058309

"Tamna" strana Meseca dugo je "okupirala" ne samo naučnike, već i čitavo čovečanstvo. Naučnici su, međutim, posebno zainteresovani za njene kratere, koji nisu videli svetlost, kako se procenjuje, više od dve milijarde godina.


Takvi krateri, smatraju naučnici, možda su puni zarobljenih isparljivih materija, poput vode. Područja u trajnoj senci stvaraju prave uslove za zarobljavanje vode, koja bi inače isparila i pobegla u svemir.

LRO je već detektovao prisustvo leda na Mesecu, kada je njegova sestrinska letelica kontrolisano oborena u krater na drugoj strani, blizu Mesečevog južnog pola.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1364058318

Osim leda, bazaltne ravni, odnosno "mora", deponovane su pre mnogo vremena na osvetljenoj strani satelita, zahvaljujući vulkanskim erupcijama. Na drugoj strani, međutim, ovakve aktivnosti su bile daleko ograničenije, pa postoji svega nekoliko izolovanih "mora".

Fotografije Mesečeve površine NASA sastavlja u trodimenzionalnu sliku. LRO je lansiran 2009, a letelica je vredna 504 miliona dolara.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-stranu-Meseca

Zemljin satelit ima novi krater na svojoj površini, “zahvaljujući” meteoritu koji je udario u Mesec u martu i proizveo najveću eksploziju koju su naučnici ikad videli na Mesecu, otkad su počeli da ga posmatraju.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1368823257
Jasna svetlost do sada najveće zabeležene eksplozije na Mesecu

Krećući se brzinom od 90.000 kilometara na sat, meteorit je udario u lunarnu površinu 17. marta, nakon čega je ostao krater širok 20 metara, preneo je portal “Spejs”.

“Objekt veličine manjeg kamena udario je 17. marta 2013. u More kiša (Mare Imbrium) na lunarnoj površini. Eksplodirao je u bljesku, skoro 10 puta sjajnijem od svega do sada viđenog”, naveo je u saopštenju Bil Kuk, iz Odeljenja za meteoride američke svemirske agencije NASA.


Astronomi NASA-e već osam godina posmatraju Mesec zbog udara meteora i do sada nisu videli tako jaku eksploziju.

Naučnici nisu videli udar u trenutku kada se dogodio, već nakon što je Ron Sags, analitičar Centra za svemirske letove “Maršal” u Hantsvilu, Alabama, pregledao snimke koje je zabeležio teleskop za posmatranje Meseca.
-Odmah je “iskočilo” ispred mojih očiju, toliko je bilo sjajno – rekao je Sags.

Naučnici su zaključili da je kamen širok između 0,3 i 0,4 metra, a težak oko 40 kilograma. Eksplozija koju je stvorio pri udaru bila je moćna kao pet tona TNT-a, naveli su naučnici, preneo je “Spejs”.

Kada su astronomi pregledali unazad podatke iz marta, otkrili su da ovaj meteor možda nije bio izolovani događaj.

“U noći 17. marta, kamere NASA-e i Univerziteta Zapadnog Ontarija zabeležile su neobično velik broj meteorita koji su prodrli duboko u Zemljinu atmosferu. Te vatrene kugle su putovale skoro identičnim orbitama između Zemlje i asteroidnog pojasa”, naveo je Kuk.

http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1368823342
NASA je do sada zabeležila stotine udara meteorida o lunarnu površinu - najveći do sada, u području Mora kiša, obeležen je crvenim kvadratom

Našu planetu od udara meteora štiti atmosfera, međutim Mesec nema tu sreću. Nedostatak atmosfere na našem satelitu izlaže ga udarima svih nadolazećih kamenja iz svemira. NASA-in program za posmatranje do sada je zabeležio više od 300 udara meteora koji su pali na njegovu površinu od 2005.

Ovaj program delimično je motivisan namerom NASA-e da pošalje astronaute ponovo na Mesec. Kad jednog dana stignu tamo, moraće da znaju koliko često meteori pogađaju lunarnu površinu, te da li određeni delovi godine, tokom kojih satelit prolazi kroz “pretrpane” delove Sunčevog sistema, predstavljaju posebnu pretnju.

“Pratićemo situaciju i dalje sledeće godine, kada sistem Zemlja-Mesec prođe kroz isto područje svemira. U međuvremenu, analiza događaja od 17. marta se nastavlja”, istakao je Kuk.

Naučnici se takođe nadaju da će upotrebiti Lunarni izviđački orbiter da fotografišu mesto udara i nauče više o događaju.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ikad-na-Mesecu

Posmatrajte super Mesec u nedelju 23. juna


http://www.nationalgeographic.rs/thu...=article_large

Po zalasku Sunca nebo će obasjati pun Mesec, prividno mnogo veći nego što je uobičajeno

Kada se perigej – tačka na putanji nebeskog tela u kojoj je ono najbliže Zemlji – poklopi sa punim Mesecom, dobijamo priliku da uživamo u fenomenu super Meseca. To će se dogoditi u nedelju 23. juna, a sledeći put sličan događaj gledaćemo tek u avgustu 2014. godine.

Mesec će zbog optičke varke izgledati naročito veliko kada se bude nalazio nisko na horizontu. To će biti i prilika za ljubitelje fotografije da naprave upečatljive snimke.

Prethodni put kada je na nebu sijao super Mesec – u maju 2012. godine – iz Srbije je bilo teško posmatrati ga zbog oblačnog neba. Ovaj put ćemo verovatno imati više sreće.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...u-23-juna.html

http://www.dominomagazin.com/public/...otos/26334.jpg

Večeras pogledajte u nebo zato što ćete imati priliku da vidite nešto nesvakidašnje.

Danas je pun mesec, a i petak trinaesti. Poslednji put se to desilo 13. juna 1919. godine a sledeći put ćete imati priliku da ga vidite tek 2098. godine.

Ali ni to nije sve. Posebno je zanimljivo da se pun mesec ovog puta poklapa sa perigejem, odnosno trenutkom kada je najbliži zemlji i nalazi se na “samo” 362,065 kilometara od nas. I zato će izgledati posebno velik i sjajan na nebu danas.

Mesec je inače dostigao svoju “punu” menu jutros u 12:13 ali će zapravo tek večeras biti najsvetliji za posmatranje iz Evrope.

A kako je Sunce ovih dana najviše pošto smo blizu dugodnevnice, a mesec je nisko na horizontu, izgledaće zaista spektalularno. Evo zašto.

Boje će tako zbog rasipanja na većim talasnim dužinama svetlosti i zagađenja u atmosferi večeras biti posebno izražene.

"To je sličan fenomen koji može da se vidi na zalasku sunca, kada je sunčeva svetlost raspršena prema crvenom delu spektra”, objašnjava astronom Raminder Singh Samra iz Macmillan Space Centra u Vankuveru.

Inače, mesec nam deluje veći što je bliži horizontu (iako je jasno uvek iste veličine). Naučnici nisu sasvim sigurni šta je to što stvara ovu optičku iluziju, ali smatra se da naš mozak pokušava da napravi neku logiku upoređujući njegovu veličinu sa okolnim predmetima zbog čega mesec deluje dramatično veće nego kada je usamljen na nebu.

A verovatno niste znali da se pun mesec u junu naziva i “medeni mesec”. I da, upravo odatle potiče termin za period posle venčanja.

Ova fraza potiče iz 16. veka kada su se venčanja dešavala u junu. Pun mesec je predstavljao samu ceremoniju a mlad mesec ono što sledi posle venčanja, odnosno najlepše i najsvetlije trenutke u vezi.

Večeras gledamo "super" Mesec

http://static.mondo.rs/Picture/34019...c-mondo-26.jpg

Reč je o pojavi kada se tačka na putanji nebeskog tela u kojoj je ono najbliže Zemlji, poklopi sa punim Mesecom.

Mesec će večeras, 12. jula, biti neuobičajeno veliki, a to će biti jedna od retkih prilika da posmatramo tzv. Supermesec.

Zemljin satelit nalaziće se relativno blizu naše planete. Ta razdaljina varira jer Zemljin satelit prati eliptičnu orbitu. Naime, kada se perigej - tačka na putanji nebeskog tela u kojoj je ono najbliže Zemlji, poklopi sa punim Mesecom, dobijamo priliku da uživamo u fenomenu "super" Meseca.

Mesec će zbog optičke varke izgledati naročito veliki kada se bude nalazio nisko na horizontu, a izgledaće i svetliji nego obično. Međutim, to je samo iluzija izazvana njegovom trenutnom pozicijom na nebu. Ovog leta nas očekuju još dva super Meseca: 10. avgusta i 9. septembra. Ovaj fenomen prošle godine mogli smo da posmatramo čak tri puta za redom.

Jos jedan "Super mesec" danas, a zatim nas ocekuje jos i 9. septembra ove godine:

:

---

U nedelju nas očekuju Super Mesec i kiša meteora

http://oi60.tinypic.com/2e3a2xd.jpgNa noćnom nebu u nedelju očekuje nas dramatični spektakl tokom kojeg ćemo imati priliku da posmatramo supermesec i kišu meteora Perseida

Prema pisanju londonskog Telegrafa, Perseidi će se poklopiti sa supermesecom u jednom od najiščekivanijih događaja u astronomskom kalendaru.
Mesec će nam se predstaviti u svom najvećem i najblistavijem izdanju u poslednih 20 godina, jer osim što će biti pun, naći će se u tački u kojoj je najbliži Zemlji (perigej).
Dva dana kasnije, kiša meteora Peseida dostići će svoj vrhunac, praćena vatrenim loptama, naziv za meteore svetlije od Jupitera i Venere.
Supermesec je prilično česta pojava. U proseku se dogodi svakih 13 meseci i 18 dana, a ovog leta ćemo ih videti tri. Neobično svetli supermesec viđen je 12 jula, a još jedan bi trebalo da se pojavi 9. septembra.
Ali supemesec koji ćemo imati priliku da posmatramo u nedelju uveče obećava izuzetan prizor, budući da će naš prirodni satelit biti na najbližoj razdaljini od Zemlje u godini.
Samo nekoliko minuta nakon što će stići u perigej, Mesec će nam pokazati celu svoju osvetljenu stranu. Taj fenomen će se ponoviti tek 2034.
Kada je u perigeju, Mesec je oko 50.000 kilometara bliži nama nego kada je u najudaljenijoj tački od Zemlje. Tada je za 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji nego prilikom drugih punih meseca tokom godine.

---

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?y...&nav_id=886234

http://www.b92.net/news/pics/2015/08...127_v4_big.png

Svemirska agencija je napravila gif na kom se vidi kako Mesec prolazi ispred naše planete.

Nekoliko stvari ovaj animirani video čine jedinstvenim. Nastao je na udaljenosti od nekoliko miliona milja od Zemlje, zahvaljujući Discovr satelitu koji je lansiran u februaru i prikazuje tamnu stranu Meseca koju ne možemo da vidimo sa Zemlje.

Noću Mesec izgleda neverovatno sjajan i svetao, a u realnosti, njegova površina je potpuno siva.

Glavni zadatak ovog satelita je da prikuplja vremenske podatke koji bi ukazali na eventualne uragane, ali se povremeno pojave i slike poput ove.

“Iznenađujuće je koliko je Zemlja svetlija od Meseca,” izjavio je jedan od Nasinih naučnika i dodao da je naša planeta zaista sjajan objekat u tamnom prostoru kada se upoređuje sa površinom Meseca.