Najnovije vesti !

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u...%8Dkoj%21.html

a moj brat u grčkoj....qq.

http://razbibriga.net/imported/2010/07/925_1-1.jpg

Švaleracija podstiče privredu!

Neverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije, a procenjuje se da je vrednost švalerskog tržišta u Srbiji čak oko 50 miliona evra godišnje.

Poznati srpski ekonomisti slažu se u oceni da švaleracija može da podstakne privredni rast u svakoj zemlji, pa i u Srbiji! Na performanse ekonomije pozitivno utiče to što neverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije obavljaju svoj posao. Takođe, „švalerske aktivnosti" bitno podstiču razvoj uslužnih delatnosti, kažu stručnjaci.

Najkonkretniji je ekonomista Miroslav Zdravković , koji procenjuje da je „švalersko tržište" u Srbiji vredno desetine miliona evra.

- Moja je procena da je ukupna vrednost švalerskog tržišta u Srbiji oko 50 miliona evra godišnje... Ta ljudska aktivnost izuzetno podsticajno deluje na prihode ugostiteljstva, hotelijerstva, potrošnju goriva, promet u radnjama sa luksuznom robom... - bio je kratak ali jasan Zdravković, koji nije želeo da se lično izjašnjava o tome kojoj on grupi muškaraca pripada.

Na drugoj strani, ekonomista Goran Nikolić priznaje da je ranije u „ludoj mladosti" varao svoje devojke, ali da sada nije takav.

- Znajući moje kolege i prijatelje, mogu da se složim sa tvrdnjom da su maltene svi muškarci skloni prevari... - kaže Nikolić, koji postavlja pitanje da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo ekonomski korisno za državu, i odmah odgovara:

- Ne treba nikako zanemariti ekonomske „zasluge" poligamije. Upravo je višeženstvo bilo značajan faktor kumuliranja neophodne količine znanja za industrijsku revoluciju. Naime, akumulacija znanja zavisi od broja ljudi angažovanih na intelektualnim aktivnostima. U davna vremena to su mogli biti samo bogataši, odnosno posednici zemlje, koji su sebi mogli da priušte luksuz da misle. Količina znanja je, dakle, mogla rasti samo sa porastom klase zemljovlasnika. Budući da je vladala poligamija, zemljovlasnici su imali više žena i samim tim i više dece, što je vodilo brzom rastu broja zemljovlasnika i potencijalnih intelektualaca, pa i ukupne količine znanja...

:eek::misticlady:

[QUOTNeverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije, a procenjuje se da je vrednost švalerskog tržišta u Srbiji čak oko 50 miliona evra godišnje.

Poznati srpski ekonomisti slažu se u oceni da švaleracija može da podstakne privredni rast u svakoj zemlji, pa i u Srbiji! Na performanse ekonomije pozitivno utiče to što neverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije obavljaju svoj posao. Takođe, „švalerske aktivnosti" bitno podstiču razvoj uslužnih delatnosti, kažu stručnjaci.

Najkonkretniji je ekonomista Miroslav Zdravković , koji procenjuje da je „švalersko tržište" u Srbiji vredno desetine miliona evra.

- Moja je procena da je ukupna vrednost švalerskog tržišta u Srbiji oko 50 miliona evra godišnje... Ta ljudska aktivnost izuzetno podsticajno deluje na prihode ugostiteljstva, hotelijerstva, potrošnju goriva, promet u radnjama sa luksuznom robom... - bio je kratak ali jasan Zdravković, koji nije želeo da se lično izjašnjava o tome kojoj on grupi muškaraca pripada.E] [/QUOTE]

da li je muškarac uopšte:igrac:

Citiraj:

---

Na drugoj strani, ekonomista Goran Nikolić priznaje da je ranije u „ludoj mladosti" varao svoje devojke, ali da sada nije takav.

---

a vidi tek ovog što se utronjo:raz_114:

Милетић: Професионална војска до краја године

http://static.politika.co.rs/uploads...i/1/miloje.jpg

КРАЉЕВО – Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, рекао је данас током посете 98. авијацијској бази у Лађевцима да се Војска Србије налази на крају фазе трансформације која ће бити завршена професионализацијом до краја 2010. године.

„Војска Србије треба да буде много снажнији спољно-политички фактор наше земље, јер имамо изванредне услове да Скупштина Србије донесе одлуку за активније учешће наше војске у међународним мировним мисијама”, рекао је Милетић који је дошао у Лађевце поводом 2. августа - дан рода авијације.

Милетић је разговарао са припадницима 98. авијацијској бази у Лађевцима након чега је први пут летео на борбеном авиону Галеб Г-4. „Ово је био начин на који сам хтео да искажем поверење у технику којом располажемо, али пре свега у људе које имамо, у пилоте, техничаре и Ваздухопловни завод. Дивим се напорима које ови људи исказују у очувању оперативних способности својих јединица у условима у којима радим”, рекао је Милетић.

Начелник Генералштаба је после данашњег лета добио и звање почасног пилота 98. авијацијске базе у Лађевцима чиме је, као дугогодишњи пилот, постао припадник њеног активног састава.
Танјуг
објављено: 30/07/2010 Извор: ПОЛИТИКА

Почела изградња аутопута Београд – Јужни Јадран

На изградњи дела трасе од Уба до Лајковца биће ангажовано око хиљаду радника, а рок за завршетак посла је 17 месеци.

http://static.politika.co.rs/uploads...oto-TANJUG.jpg



Отварањем радова на деоници између Лајковца и Уба, јуче је и званично почела изградња аутопута Београд – Јужни Јадран. Припреме за изградњу 12,5 километара аутопута трајали су месец дана, а у наредних седам дана треба да почну главни радови на овој траси која подразумева изградњу петље код Лајковца и 12 мостова.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, на свечаности у селу Непричава рекао је да је први пут примењен нови начин финансирања, што извођаче радова обавезује да буду ефикаснији и бржи у реализацији посла.

Део пара од 73 милиона евра, колико кошта овај део аутопута, односно око 20 одсто је обезбеђено из буџета, а остатак финансирају извођачи радова – конзорцијум домаћих фирми, Предузеће за путеве „Београд”, београдски „Планум” и „Путеви Ужице”.

Радови на следеће две деонице, од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига, могли би, према Мркоњићевој најави да почну на пролеће.

– Доста страних банака је заинтересовано за финансирање, а најближи реализацији су турски извођачи и банке. Турске компаније су предложиле да радове финансира њихова влада, а да посао изводе компаније обе земље. То је добар модел, али влада мора да га преиспита и утврди шта је најповољније за нас – рекао је министар за инфраструктуру.

Он је рекао да је дугогодишњи сан Србије и Црне Горе о повезивању модерним аутопутем почео да се остварује и најавио да ће део до Чачка бити завршен у наредне четири године, а још толико времена ће, према његовој процени, бити потребно за изградњу аутопута до црногорске границе.

– Влада је овај пројекат уврстила у приоритете, јер ка њему гравитира око пет милиона становника Србије. Он је значајан због безбедности саобраћаја, али и због привредног развоја – рекао је Мркоњић.

Министар је подсетио да ће ова саобраћајница, као део будућег Коридора 11, који се простире од Барија до Темишвара, повезати Србију са околним земљама и то са четири које су већ чланице Европске уније и са пет које то још нису.

Милан Бојовић, директор „Путева” из Ужица је рекао да ће на изградњи аутопута од Уба до Лајковца бити ангажовано око хиљаду радника, а рок за завршетак посла је 17 месеци.

– Траса може брзо да буде завршена, али кључ овог пројекта су објекти, који чине више од 60 одсто посла. Остало је да се на још три километра уради експропријација и да се издају још неке дозволе за петљу. У Непричави ће бити и укрштање будуће обилазнице око Лајковца са петљом за укључење магистралног пута Ваљево–Београд на аутопут – објаснио је Бојовић.

М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Ново предузеће „Аутопутeви Србије”

Милутин Мркоњић је најавио да ће предузеће „Аутопутеви Србије” почети с радом 1. септембра. То ће, како је рекао, бити потпуно самостално предузеће које ће се бавити изградњом коридора 10 и 11.

–Начин његовог финансирања биће решен у наредних десетак дана – рекао је Мркоњић.
објављено: 30/07/2010 Извор :ПОЛИТИКА

Нестала свака друга мала фирма

Нестала свака друга мала фирма

Гашење 42 одсто београдских малих предузећа у протеклих годину дана, што је четвороструко више у односу на главне градове у окружењу, Мирослав Чучковић, члан градског већа објашњава смањењем тражње и падом куповне моћи становништва. Он признаје да престоничке занатлије и мали предузетници плаћају високе намете због којих је већина ставила катанац на радње. Ипак ове године, каже он, не могу се надати смањењу такси. Они који наставе пословање дажбине ће моћи да измире на шест рата без камате.

– Покренуо сам на градском већу ту тему јер живим у Обреновцу и обраћали су ми се многи власници предузећа. Један печаторезац који има киоск од осам квадрата плаћао је фирмарину 20.000 динара годишње, а сада треба да плати 30.000 динара квартално. То значи да ће му тај намет, који износи 120.000 динара, бити шест пута већи на годишњем нивоу – наводи Чучковић и објашњава да је то последица новог зонирања.

Он предлаже да се од идуће године таксе не одређују линеарно већ да се у обзир узму биланси пословања, односно промет предузећа, као што је предложила Унија послодаваца Србије. Јер високе таксе, које привредници не могу да плате, не доносе корист никоме, па ни градском буџету.

– Привредници од идуће године могу да рачунају на враћање таксе на истицање на фирме на прошлогодишњи ниво. Они који су раније плаћали 20.000 динара за истицање фирме на пример, а испостави се да су добро радили, њима ће та такса бити увећана за коју хиљаду динара. Власник радње која је имала лош промет плаћаће мање од 20.000 динара – каже члан градског већа Београда.

Од најављеног увођења седамнаесте таксе – накнаде за расвету, Чучковић каже да неће бити ништа. И без ње намети су изузетно високи, кажу привредници. Власник агенције за промет некретнина у Улици српских владара само за две таксе – накнаду за уређење земљишта и истицање фирме – треба да плати 900.000 динара.

Гашење великог броја малих предузећа у Београду према речима Александра Стевановића, сарадника Центра за слободно тржиште, резултат је преласка привреде у сиву зону пословања. Тамо их каже, нико не контролише, а и казне су ниске, пошто државу интересују само они који легално привређују.

Да би избегли свакодневне посете инспекција које их контролишу да ли су заборавили да плате ПДВ и које им избију из џепа 20.000 динара ако се радник спотакне о праг, једноставније им је да побегну у сиву зону. Други због високих намета, гасе фирме у Београду и отварају их у неразвијеним општинама где су јефтинији. У престоници потом отворе само заступништво, а и не морају. Зашто би плаћали фирмарину 150.000 динара, када она у унутрашњости кошта 5.000 динара, на пример. Привредници нису овце да их шишају, а да не добију ништа од државе за узврат – сматра Стевановић.

Драган Триван, председник Заједнице општих удружења привредника Привредне коморе Београда, не слаже се да привредници гасе предузећа ради преласка у сиву економију. Јер је за многе делатности такво пословање неизводљиво. Осим тога он сумња у податак Уније послодаваца Србије према коме је у главном граду угашено 42 одсто предузећа у протеклих годину дана. Тај проценат према његовом мишљењу је мањи, али потврђује да су комуналне таксе високе и да су један од разлога нестанка малих предузећа.

М. Авакумовић – Д. Мучибабић
објављено: 30/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

Tražnja za evrom raste iz dana u dan
Nepoverenje u dinar nikad veće

Tražnja za evrom poslednjih nedelja nikad nije bila veća, a to je uticalo da dinar pada na niske grane. Od novog guvernera Dejana Šoškića, koji je najavio da će osim inflacije i vraćanje poverenja u domaću valutu biti prioritetni zadatak, mnogo se očekuje. Ipak, bankari kažu da će za stabilizaciju kursa biti potrebno vreme.

Pred novim guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem veliki je izazov - kako da inflacija bude u planiranim okvirima (za ovu godinu ona je predviđena na šest plus minus dva odsto), a da ujedno zauzda kurs. Sudeći po njegovoj jučerašnjoj izjavi da je pred NBS pored osnovnog cilja održavanja stabilnosti cena važno i vraćanja poverenja u domaću valutu, očigledno je da je svestan onoga sa čime će se suočiti.


Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“, kaže za „Blic“ da ima očekivanja da će kurs biti stabilniji u narednom periodu.


- Razlog za taj stav upravo je u najavi novog guvernera koji je najavio da će se za razliku od prošlog, boriti ne samo za stabilnost cena već i za stabilnost kursa - ističe Carić.


Trenutno, nažalost, ništa nije na strani domaće valute. Izvor „Blica“ iz jedne od vodećih banaka kaže da sada nije sezona kada bi dinar počeo da slabi, a upravo to se dešava, tako da nikome u bankarskom sektoru nije jasno šta se dešava.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280426151

- Stepen nepoverenja u dinar je velik. I banke i privreda i građani su na strani tražnje za devizama. Slabo ko veruje u dinar i, što je najcrnje, svi misle da će i dalje da slabi. Taj psihološki efekat je izuzetno jak, mada nema toliko razloga za to - kaže naš izvor.


Poslednjih dana veću tražnju za devizama imale su kompanije iz energetskog sektora i sektora građevine, saznaje „Blic“.


Na pitanje šta je to još poguralo tražnju za evrima proteklih dana, pa su intervencije centralne banke bile velike, Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke“, objašnjava da je više razloga za to. Sve se može svesti na tri


uzroka - ekonomski, politički i tehnički. Naravno, psihološki je već prisutan.
- Nedovoljno likvidno tržište, smanjena ponuda deviza iz komercijalnih izvora, mimo intervencija Narodne banke, uticalo je na debalans, odnosno u pravcu pada vrednosti dinara. Na to treba dodati uvek kratkotrajno dejstvo političkih faktora, kao što su odluka Međunarodnog suda u Hagu, skupštinska zasedanja i rezolucije, imenovanje guvernera i slično. Postoji i tehnički faktor - što je niža likvidnost tržišta, to su širi kupoprodajni rasponi na međubankarskom tržištu - objašnjava za „Blic“ Miladinovski.


Niko ne može da da odgovor kada će biti zaustavljeno slabljenje dinara. To je, kako kaže naša sagovornica, pitanje vremena koje je potrebno kako bi se uravnotežila ponuda i tražnja za devizama i to bez preterane intervencije NBS. A centralna banka proteklih dana, ali i od početka godine baš je prodavala devize na međubankarskom deviznom tržištu.


- To stvara potrebu za redefinisanjem privrednog modela u pravcu jačanja izvoza i privlačenja inostranih investicija. Time će se obezbediti ponuda deviza na tržištu. Uz paralelan proces deevroizacije i pravilne primene instrumenata za zaštitu od kursnog rizika. Tako bi se sa jedne strane smanjio pritisak na kurs, zbog otplate deviznih i indeksiranih kredita, a s druge strane minimizovao kursni rizik koji se posebno oseća u slučaju kratkoročnih oscilacija kursa - ističe Sonja Miladinovski.


Ali, deevroizacija ili, slobodno rečeno, oslobađanje zavisnosti i privrede i građana, odnosno finansijskih tokova u Srbiji od evra jeste proces za koji je potrebno vreme.


- Jedan od ciljeva deevorizacije je vraćanje poverenja u domaću valutu. Onda kada budemo videli da dinarska štednja raste, da se još više povećava obim čisto dinarskih kredita, kao i da se oni nude na još duže rokove, znaćemo da smo na dobrom putu kad je reč o poverenju u dinar - ukazuje Miladinovski.



Šoškić: Okretanje izvozu, jačanje štednje i investicija
Dejan Šoškić, novi guverner Narodne banke Srbije, juče je u zgradi NBS u Ulici kralja Petra u Beogradu preuzeo dužnost od dosadašnjeg guvernera Radovana Jelašića. On je rekao da je ta institucija u mandatu njegovog prethodnika napredovala u kapacitetu, nezavisnosti i kompetencijama, izrazivši želju da se taj trend nastavi.
Šoškić je istakao da će NBS nastaviti saradnju sa državnim institucijama u realizaciji onog što je zacrtano kao najveći izazov, a to je „promena privredne strukture zemlje, okretanja izvozu, jačanje štednje i investicija“.
Jelašić je izrazio uverenje da će njegov naslednik obaviti odličan posao.



Evro skočio za 25 para
Dinar je posle jednodnevnog blagog oporavka nastavio da pada uprkos intervenciji Narodne banke koja je juče prodala 20 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Zvanični srednji kurs evra danas će iznositi 106,2256 dinara, što je za 25 para više nego juče kada je vredeo 105,9677 dinara. Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala milijardu i 647 miliona evra, uključujući i jučerašnju intervenciju.


Jelašić: I ko zna gde i ko zna kad
Radovan Jelašić je primopredaju dužnosti nazvao demokratskom, a saradnicima, novinarima i državnim institucijama zahvalio se na saradnji uz stihove poznate pesme: „I ko zna gde i ko zna kad“.

IZVOR : BLIC

Пет кандидата на једно место професионалног војника

Нудимо редовне плате, бенефиције, лечење у систему војног здравства и за породице припадника ВС, каже пуковник Стевица Карапанџин.

http://static.politika.co.rs/uploads...EVREMOVICH.jpg



Војска Србије од 1. јануара прелази на професионални систем и имаће 13.000 војника, од укупно 30.000 припадника. Од тога, 11.000 чиниће професионалци оба пола ангажовани на конкурсима, уз 2.000 младића заинтересованих за добровољно служење војног рока. Од 1. јула у току је нови конкурс, где ће се попуњавати још 3.000 преосталих места, каже за „Политику” представник Генералштаба Војске Србије пуковник Стевица Карапанџин.

– Одзив је превазишао сва наша очекивања. Сада имамо већ око 8.000 професионалних војника. И прошле године смо имали неколико конкурса, на које се пријавило око 10.500 кандидата. Неће сви бити примљени по овом конкурсу, јер у процедури пријема већ имамо кандидате који су се јавили у мају ове године. Њих око 600 тренутно је на обуци и још толико их чека да буду упућени на обуку. Све у свему, биће потребно још око 1.800 људи, које ћемо примити после овог конкурса – додаје пуковник.

Оно што гарантује да ће Војска попунити још 3.000 места јесте досадашњи одзив. У просеку пет кандидата конкурише за једно место! При томе је проценат пријављених кандидата женског пола удвостручен, с прошлогодишњих 10 на 20 одсто, колико их се сада пријавило. Према речима нашег саговорника, код професионалних војника нема никакве разлика међу половима. Апсолутно равноправно конкуришу и третман је свуда исти и кад је у питању пријем и каснија професионална служба.

Општи услови за пријем су здравствена способност кандидата, да им раније није престао радни однос у државним органима због теже повреде дужности из радног односа, да нису осуђивани на казну затвора више од шест месеци, да нису старији од 30 година. И, наравно, да су држављани Републике Србије, али могу имати и двојно држављанство. Од посебних услова најбитније је да су служили војни рок са оружјем, што не важи једино за кандидате женског пола. Даље, да имају најмање средњу стручну спрему, осим за стрелце у пешадији и чуварску службу. У логистичким службама могу конкурисати лица која имају адекватну стручну спрему, која одговара служби и дужности за које се спрема. За возаче моторних возила могу конкурисати лица која имају Це категорију.

Кандидат који жели да постане професионалац подноси молбу јединици са којом жели да склопи уговор, а образац може наћи на пријавници сваке команде. Војник на служењу војног рока такође може постати професионалац, тако што подноси молбу свом претпостављеном старешини, у последњем месецу служења.

– Ми нудимо редовне плате, које у просеку износе око 30.000 динара. Професионални војник има право и на одређене неновчане бенефиције, али на накнаду путних трошкова за оне кандидате који не живе у месту службовања. Имају право на пензијско осигурање, али и на здравствено, које могу користити и чланови њихових породица, што подразумева и могућност лечења у систему војног здравства – објашњава Карапанџин.

Подофицирски кадар ће се у Војсци Србије попуњавати првенствено из категорије професионалних војника. Тако сваки професионални војник, у зависности од потреба службе и својих резултата рада, може из статуса професионалног војника на одређено време једног дана прећи у статус подофицира на неодређено време, уз додатно усавршавање. Сваки кандидат мора да прође одређену обуку, од четири до осам седмица, и само са кандидатима који успешно то заврше потписује се уговор. Око 10 одсто њих не успе у том циљу. Остали потписују уговор на три године и у оквиру три таква уговора могу да пређу у статус подофицира.

Радно време професионалног војника је осам сати дневно, 40 часова недељно. Може бити и дуже, али уз одговарајућу надокнаду. Професионални војник може бити ангажован у свим мисијама војске, и у земљи и у иностранству. Ако је, рецимо, војник ангажован на обезбеђивању административне линије према Космету, онда накнада може да износи и целу плату.

Б. Билбија

----------------------------------------------

Велико интересовање у Нишу, у Београду мало

– У Нишу и Новом Саду је одлично интересовање, док је у Београду мало мањи одзив. Неке јединице у Нишу обориле су све могуће рекорде, па тако у овом граду само на једном месту имамо 100 кандидата. Задовољни смо мултиетничношћу међу кандидатима, јер има заинтересованих међу свим националностима. У последње време је све више кандидата са вишим и високим образовањем – открива пуковник Карапанџин.
објављено: 31/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

„Еуротрансплант” хвали напредак у Србији

Пацијенти из Србије којима је неопходно пресађивање ових органа моћи ће да се оперишу у АКХ клиници

Грађани Србије којима су неопходне трансплантације срца и плућа од јесени ће моћи да се оперишу у аустријској АКХ клиници о трошку Републичког завода за здравствено осигурање. Бечка клиника је део мреже „Еуротранспланта”, институције која се на европском нивоу бави посредовањем у донацији органа. Правило ће бити такво да пацијенти који чекају пресађивање срца или плућа буду смештени у клиници у Тиршовој, а да се до Беча превезу санитетским авионом онда када се за њих нађе одговарајући орган.

Како је објаснио професор др Томица Милосављевић, министар здравља, у септембру ће доћи до званичне размене докумената између „Еуротранспланта” и Министарства здравља, да би се наша земља припремила за прелиминарно чланство у овој установи.

– Није нереално да постанемо чланови почетком 2011. године. Људи из „Еуротранспланта” су оценили помак у овој области. Нису очекивали, а ја сам знао да ће код нас трансплантације ићи узлазном путањом. „Близаначки споразум” ће бити потписан између Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и бечке АКХ клинике. Један уролог из Тиршове је три месеца био на усавршавању у бечкој болници – истакао је Милосављевић.

Прелиминарни уговор би значио да се на листи у Лајдену могу наћи и хитни пацијенти из Србије, односно деца, затим пацијенти који услед дуге анализе имају велики број антитела у крви или они случајеви у којима је дошло до отказивања јетре услед тровања.

Министар здравља каже да је веома важна подршка и помоћ медија, као и да акција за подршку програма трансплантације „Продужи живот” не би имала толики помак да није било подршке новинских кућа, пре свега листа „Политика”, РТС-а и агенције Бета.

– Направљени су кораци од седам миља у области пресађивања органа у Србији. Програм трансплантације је од јавног значаја, то сви морају да схвате – додао је министар здравља.

Значајна је чињеница да у Србији у протекле три године раст еброј пресађивања органа с преминулих особа, односно да се развија свест грађана о неопходности овакве врсте помоћи онима којима је то једини вид излечења, чиме се повећавају шансе за преживљавање пацијената.

Милосављевић је за „Политику” објаснио да је 2008. године обављено десет такозваних кадаверичних трансплантација (пресађивања органа с преминулих особа), 2009. године извршене су 24 такве операције, а за првих пет месеци ове године обављено је 26 захвата.

Приликом недавне дводневне посете делегације Министарства здравља Немачке много пажње је посвећено разговорима о унапређењу процеса трансплантације органа, а било је речи и о развијању пројеката из области анестезије код деце и лечењу бола, као и стварању могућности да Београд постане образовни центар и за стручњаке из суседних земаља. Приликом разговора наше и немачке делегације најављено је да ће ове године знатна средства бити уложена у лабораторију за типизацију ткива у Институту за трансфузију крви, а да се много ради и на стварању мреже координатора трансплантације у здравственим установама.

Подсећамо да се трансплантације срца и плућа не обављају у нашим здравственим установама. Претпоставља се да на ново срце чека око 30 пацијената, а на плућа минимум петоро болесника.

Д. Давидов-Кесар
објављено: 31/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

Историјски потпис за СХС железницу Мој коментар: Ово СХС ме тако неугодно подсећа на један неуспели државни пројекат после 1.св.рата

Заједничко железничко предузеће Словеније, Хрватске и Србије могло би свакој држави годишње да донесе по 50 милиона евра. – Србија и Словенија уложиће наредних година у модернизацију по пет милијарди евра.

http://static.politika.co.rs/uploads...oto-TANJUG.jpg



„Видите колико је интересовање новинара за нову Југославију”, прокоментарисао је у шали министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић посећеност конференције на којој је потписана декларација Србије, Хрватске и Словеније, срочена на енглеском језику, о оснивању заједничког железничког предузећа.

Та компанија, која треба да почне да ради 1. септембра, омогућиће бржи транспорт робе на Коридору 10 и поједноставити граничне процедуре. Како ће се она звати још није одлучено, а новинарско питање да ли је прихватљиво име „Железнице Срба, Хрвата и Словенаца”, пропраћено је смехом. Министар Мркоњић је позвао новинаре да предложе ново име компаније.

Њено седиште биће у Словенији, будући да је та земља чланица Европске уније и има усаглашену регулативу са европском, али ће, како је објаснио Патрик Влачич, словеначки министар за промет, фирма имати по једног представника из све три земље. Он је рекао да ће предузеће бити профитабилно.

– Уколико се реализује план да роба из Љубљане за 35 до 40 сати уместо досадашњих 60 до 70 сати стигне до Истанбула и ако привучемо део возова с Коридора 4, свака држава ће годишње зарађивати по 50 милиона евра – процена је Милутина Мркоњића.

Он објашњава да тренутно Коридором 10 иде око 700 возова, док конкурентским Коридором 4 преко Мађарске иде око 7.000, односно око 90 одсто саобраћаја између Немачке и Турске.

Декларацијом, коју су потписали Милутин Мркоњић, Патрик Влачич, министар за промет Словеније, и Данијел Милета, државни секретар Министарства мора, саобраћаја и инфраструктуре Хрватске, три државе су се обавезале да ће радити на отклањању административних ограничења приликом превоза робе (царине, ветеринарских и фитосанитарних контрола) и путника преко граничних прелаза.

Мркоњић је као добро оценио што три земље раде на економским интеграцијама и додао да оснивање заједничке компаније показује да економски односи диктирају политичке односе. Влачич и Милета су оценили да се ради о историјском потпису.

Што се пруге тиче она је најлошија у Србији. Министар Мркоњић је рекао да се она мора модернизовати, за шта се припремају пројекти, али је нагласио да на појединим деловима (од Ниша до Димитровграда) није ни електрифицирана. Државни секретар у хрватском министарству рекао да је пруга на Коридору 10 у тој земљи беспрекорна и најбоља у земљи.

Словеначки министар Влачич каже да Словенија нема железничку инфраструктуру какву би желела и додао да у наредних пет година планирају да у модернизацију уложе од пет до осам милијарди евра.

Трагом ове вести, стручњаци овакав потез оцењују веома позитивним. Оснивањем заједничког предузећа приход „Железница Србија” од транспорта (који сада износи 45 милиона евра) биће удвостручен, каже за „Политику” Дејан Ласица, државни секретар у Министарству инфраструктуре задужен за железницу. Ефективан и конкурентан транспорт робе се, према његовим речима, може постићи у садашњим условима, када просечна брзина возова износи 55 километара на час. Уколико би се модернизовала железница, каже он, корист би била већа.

Михаило Малетин, бивши професор Грађевинског факултета на Катедри за путеве, аеродроме и железнице, овај корак оцењује као добар.

– Све што води ка томе да се железница дигне на виши ниво је похвално јер је српска железница у катастрофалном стању. Задовољан бих био када бисмо достигли ниво из 1939. године када је била у рангу европских – каже Малетин.

За европску лигу, односно двоколосечну пругу, и подизање брзине на 160 километара на час потребно је око 4, 6 милијарди евра улагања на српском делу Коридора 10.

И Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета, овај потез трију држава оцењује као добар и економски оправдан.

– Честитам владама ове три земље што су без велике помпе превазишле резервисаност према сарадњи и успеле да се за кратко време договоре о заједничком предузећу. Да сте ме пре две-три године питали да ли је ово могуће, рекао бих да је идеја добра и да је корисна за све, али да је њена реализација далека – каже Вујанић.

Он наглашава да је интерес Словеније, која истина има европску инфраструктуру и на чијим пругама возови развијају брзину од 120 километара на сат, да њена роба бар за 12 сати брже него до сада стигне до Истанбула. С друге стране, каже он, потписивањем заједничке декларације, Србија отвара пут за бржи проток робе и услуга ка Европској унији.

----------------------------------------------

Историја

„На територији заједничке државе укупна железничка мрежа износила је крајем 1918. године 8.962 километра. Од тога је било 92 одсто нормалног, а осам одсто уског колосека. Стање железничке мреже и возног парка у читавој држави било је катастрофално. Пруга Београд–Љубљана је после Првог светског рата представљала главну саобраћајницу у земљи и везу са западном Европом, па је због тога темељно реконструисана.

Та пруга је пре рата била локална, а потом је представљала битну међународну везу Европе са Азијом и Средоземљем. Дупли колосек на читавој прузи почео је да ради 1929. године изградњом на релацији Београд–Новска. На тај начин Београд, Загреб и Љубљана, три битна центра државе, били су везани са западном и северном Европом двоколосечном пругом”, наводи се у студији „Железнички саобраћај и модернизација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, аутора Драшка Петровића.

Маријана Авакумовић
објављено: 30/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

Bez zadržavanja na graničnim prelazima
Zatišje pred navalu stranaca

Zadržavanje na svim graničnim prelazima juče je bilo do pola sata, a na naplatnim rampama između pet i deset minuta. Na najfrekventnijem graničnom prelazu Horgoš nema zadržavanja dužih od 15 minuta kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280426374

U Auto-moto savezu Srbije (AMSS) kažu da povoljne vremenske prilike omogućavaju nesmetano obavljanje saobraćaja, po suvim kolovozima i uz dobru vidljivost.


- Zbog turističke sezone i smene turista, u narednim danima očekujemo veliki broj vozila na putevima koji vode ka Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i Mađarskoj - napominju u AMSS.


Od početka turističke sezone najduža čekanja na Horgošu zabeležena su vikendom zbog navale pre svega turskih državljana.


Na Horgošu su tokom radnih dana zadržavanja bila maksimalno pola sata, dok su subotom i nedeljom čekanja na carinski pregled trajala i nekoliko časova, najviše oko tri sata, saznajemo nezvanično.


Trenutno zatišje je zapravo početak ponovne bure, jer carinici od sutra očekuju prvu turu stranaca povratnika, zbog čega će situacija do kraja avgusta i prve polovine septembra biti slična početku sezone godišnjih odmora.


Carina raspolaže sa dovoljnim brojem zaposlenih i, prema nezvaničnim informacijama, „u dane najvećih špiceva i drugim situacijama kada su prelasci preko graničnog prelaza Horgoš najveći radi veći broj zaposlenih koji se povlače iz drugih smena“.


Za državljane Srbije koji žele da izbegnu gužve najbolje bi bilo da na put ne kreću vikendom, a ako su na to primorani, granicu mogu preći i na Kelebiji gde gotovo nikada nema gužvi jer prelaz nije frekventan. Ukoliko putuju samo u Mađarsku, putnicima sa srpskim i mađarskim pasošem na raspolaganju su i dva manja prelaza Bajmok i Đala.


Većina Subotičana već je upoznata sa situacijom tokom leta na svim graničnim prelazima sa Republikom Mađarskom, zbog čega vikendom „idu na Đalu, a ostalim danima u vreme špica preko Kelebije“.


- Nedavno sam prešla granični prelaz Horgoš sa ukupnim zadržavanjem na obe carine od oko 40 minuta iako je bio vikend. Često putujem i znam da se situacija menja iz časa u čas zbog čega ponekad idem na Kelebiju ili Đalu. Carinici su ažurni, ali sam stekla utisak da je ove godine više putnika na svim prelazima - kaže Danijela P. iz Subotice.

Izvor : BLIC

Izvoznici poručuju novom guverneru
Slab dinar nikome ne odgovara

Teza da jak evro pogoduje izvoznicima u Srbiji, koja se poslednjih nedelja sa slabljenjem dinara sve više čuje, ne može se primiti zdravo za gotovo. Koliko god da ostvaruju prihode u valuti EU prodajom robe u inostranstvu, kompanije u Srbiji ovde imaju proizvodnju, tako da svako slabljenje dinara neminovno utiče i na neplanirani rast troškova, čime se umanjuje dobit. Stabilnost kursa, poručuju, ključna je kako bi svi bili na dobitku - i država i privrednici i građani.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280509573

Slab dinar je pretnja za poslovanje svima: Vaso Lekić i Miroslav Miletić; Jačanje izvoza ključna strategija: Guverner Dejan Šoškić

Velika su očekivanja od novog guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji je i rekao da će nastaviti saradnju sa državnim institucijama u ostvarenju onog što je zacrtano kao najveći izazov - promena privredne strukture zemlje, okretanje izvozu, jačanje štednje i investicija. Da li, međutim, ovakvo klizanje domaće valute odgovara onima koji prodaju svoje proizvode sa oznakom "Made in Serbia"?


Odgovor na ovo pitanje možda najbolje ilustruje konstatacija Miroslava Miletića, generalnog direktora "Bambi Banata", kompanije čija je jedna trećina proizvodnje namenjena prodaji u inostranstvu:


- Godinu smo počeli sa većom proizvodnjom, izvanrednom ponudom i prodajom, a i pored toga ulazimo u zonu pesimizma, jer će na kraju godine, zbog kursa, sve dobro što smo radili biti obezvređeno u finansijskom smislu.


Činjenica je da je jak evro blagodetan za izvoz, ali tek na kraju proizvodnog i prodajnog lanca, kada izvoznici naplate prodatu robu. Međutim, proizvodnja i fabrike su u Srbiji, pa i troškovi - za sirovine, radnu snagu, energente...


Dva su razloga, kaže Miletić, zašto ovakva situacija sa kursom ne pogoduje čak ni izvoznicima. Slabljenje dinara je pretnja za poslovanje svima.


- U prvoj polovini godine govorili smo o povećanju naše proizvodnje i prodaje, a bojim se da će se u drugoj polovini čuti mnogo pesimističnije izjave. Sada ne možemo da procenimo koliki će biti negativni efekti na naš poslovni rezultat, a biće ih. Činjenica je da je "Bambi Banat" bez obzira na značajne rezultate u izvozu, strategiju bazirao da bude lider na domaćem tržištu, a kupovna moć građana je u padu - ističe Miletić.


Sa padom životnog standarda građana i posledicama po prodaju u Srbiji suočava se i "Fudlend", preduzeće koje se bavi preradom voća i povrća, a proizvodni pogon ima na Kopaoniku. Odatle izvoze u SAD, Rusiju, Švedsku, Francusku, Nemačku.


- Sirovinu kupujemo i zadužujemo se u evrima, robu prodajemo preko cele godine. Problem je što životni standard građana Srbije opada, pa time i kupovna moć. Zbog rasta evra, ne možemo a da ne korigujemo cene, što opet biva obesmišljeno, jer ljudi ionako sve manje kupuju, pošto nemaju novca. I tako u krug - kaže Vaso Lekić, direktor "Fudlenda".


Izvoznici su sve više zavisni od uvoza. To je slučaj, između ostalog, i sa konditorskom industrijom koja uvozi sirovine koje se prodaju na berzi.
- Imamo problem sa cenama osnovnih sirovina koje smo do juče nabavljali na domaćim tržištima po stabilnim cenama, brašno, šećer, mleko u prahu i biljne masti… - ukazuje Miroslav Miletić.


Isto tvrdi i Rodoljub Drašković, direktor "Svislajon Takova", takođe velikog izvoznika, a koji ističe da ono što je privrednicima potrebno to je stabilna valuta i stabilne cene domaćih inputa - sirovine, ambalaže i repromaterijala.


- Sa jačanjem evra rastu i naše cene inputa, a to povećava neminovno cenu naših proizvoda, a onda nas čini manje konkurentnim - objašnjava Drašković.


Statistika pokazuje da je rastu srpskog izvoza u prvih šest meseci najviše doprinelo povećanje isporuka proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.


U strukturi izvoza po nameni, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju koji čine gotovo 66 odsto ukupnog izvoza, a sledi roba za široku potrošnju sa udelom od gotovo 26 odsto. Vaso Lekić smatra da teško da bi bilo koji izvoznik postajao jak, a da nije prvo razvio svoj brend u Srbiji. Većina kredita koje privrednici uzimaju kako bi obezbedili rast, ali i izvoz, indeksirani su u evrima, pa sa svakim jačanjem raste i iznos u dinarima koji treba da vrate.


- Za poslovanje jedino je dobra stabilna valuta ili i da bude fluktuacija, ali predvidivih. U protivnom, jačanjem evra mi dobijamo na izvozu, ali u Srbiji, gde nam je proizvodnja, zbog kursa gubimo. Kad smo se već odlučili za proizvodnju, i to dugoročnu, jedino što nam pogoduje je stabilan kurs - poručuje Lekić.


To potvrđuje i Rodoljub Drašković - stabilan kurs je imperativ i to na duži rok, kako bi kompanije mogli da se naprave i ostvare biznis planove i da sprovode adekvatnu cenovnu politiku. Ipak, sudeći po trendu koji domaća valuta ima, kaže da je vrlo moguće da će do oktobra evro vredeti 110 dinara.


Jasno je, kaže Nikola Pavličić, predsednik kompanije "Tarket Sintelon", velikog izvoznika podnih obloga, da je slab dinar ogledalo slabe ekonomije.


- Sigurno je da jači evro deluje u dva pravca, na smanjenje uvoza, a pogoduje izvoznicima. Ali, ako želite veći izvoz, ne možete držati fiksni kurs koji brani dužnike - kaže Nikola Pavličić.



Kome odgovara slab dinar
- onima koji prihode imaju vezane za evro
- deviznim štedišama
- banke koje depozite zasnivaju na pozajmicama iz inostranstva
- izvozu, ali samo delimično
- menjačnicama


Kome odgovara jak dinar
- uvoznicima, delimično
- svima koji primaju plate u dinarima
- zaduženima u kreditima indeksiranim u stranim valutama
- dinarskim štedišama
- bankama sa „domaćom” štednjom



Efekti tek na duži rok
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da efekti jačanja evra po izvoz neće moći odmah da se osete. Najbrže će se odraziti na izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i turističkih usluga. "Kod drugih industrijskih proizvoda proći će puno vremena. Prethodnih godina, zbog precenjene domaće valute, dešavalo se da su ugašene neke fabrike izvoznici, kao što je slučaj sa fabrikom sijalica 'Nikola Tesla' u Pančevu, a proći će više godina da se pojavi nova. Male efekte imaće možda proizvodi niže faze prerade, a najmanje kompleksni proizvodi, mašine, koje su u proteklom periodu najviše bile pogođene uvozom i nerealnim valutnim kursom", kaže Kovačević.



Evro 106,3524
Dinar će u ponedeljak oslabiti za 12 para. Tako će srednji kurs evra iznositi 106,3524 dinara, a što je za 0,1268 više nego što je danas.


Izvor : BLIC

Bez većih zastoja na putevima

1. avgust 2010. | 11:00 -> 16:20 | Izvor: B92 Beograd

Gužve na putevima u Srbiji zbog najveće smene turista u godini. Bez velikih zadržavanja na granicama i naplatnim rampama.

http://razbibriga.net/imported/2010/..._450x267-1.jpg

Prvi avgustovski vikend u Srbiji svake godine obeležen je gužvama na putevima kao i zastojima na graničnim prelazima.

Međutim, ove godine i pored velikog broja turista, nema većih zastoja na naplatnim rampama koje rade punim kapacitetima dok zadržavanja na graničnim prelazima uglavnom ne prelaze jedan čas.

Ekonomska kriza ostavila je izgleda i neke pozitivne posledice - letnje turističke gužve na srpskim putevima ove godine nisu velike kao što smo navikli.

Osim na graničnom prelazu Horgoš, gde su se vozila u pojedinim trenucima zadržavala i do dva sata, na ostalim ulazima i izlazima iz zemlje nema većih zadržavanja.

“Ne, nismo čekali dugo ali je put veoma loš. Asfalt nije napravljen kako treba na autoputu, sve od Slovenije, pa do ovde”, kaže jedan od putnika na prelazu Gradina između Srbije i Bugarske.

Da zadržavanja na graničnim prelazima budu što kraća trude se i u pograničnim službama - carini i policiji.

Ubrzanom kontrolom, granični prelaz Gradina dnevno pređe gotovo 50 hiljada putnika.

“Kad je na samom prelazu zadržavanje duže od dva časa, onda pristupamo minimumu granične kontrole gde se popušta sa kontorlom - utvrđujemo samo identitet putne isprave lica koje prelazi državnu granicu ili lične karte i verodostojnost tog dokumenta kojim putuje”, objašnjava komandir stanice na graničnom prelazu Gradina, Slaviša Igić.

“Razmenjujemo informacije i sa ostalim graničnim prelazima, primera radi sa Horgošem i Kelebijom, pa smo tako često obavešteni koja je frekvencija na našoj ulaznoj, odnosno na njihovoj izlaznoj strani”, kaže šef carinske ispostave Gradina, Vladimir Stojanović.

Za savet u izboru najboljeg mesta za prelaz granice najbolje je obratiti se Automotosavezu Srbije (AMSS).

“Na graničnim prelazima tokom vikenda beležili smo i višečasovna zadržavanja, međutim situacija se menja iz časa u čas”, kaže Artur Poletan iz AMSS-a.

“Vozačima savetujemo da kada se približavaju graničnim prelazima pozovu naš operativni centar kako bi dobili preciznu informaciju o trenutnim zadržavanjima kako bi ih eventualno uputili na alternativne granične prelaze”, poručuje on.

Osim graničnih prelaza, kritične tačke za zastoje su i naplatne rampe na autoputevima koje rade maksimalnim kapacitetima. Primetan je veći broj vozila na svim putevima u Srbiji.

O stanju na putevima u zemlji opširnije se možete informisati na našoj stranici Vreme.

Saobraćajna policija savetuje oprez

Glavni uzroci saobraćajnih nesreća na putevima u Srbiji su neprilagođena brzina i preticanje na mestima gde to nije dozvoljeno.

Kada su na putevima u Srbiji gužve, kao ovog vikenda, a kolovozi vlažni, postoje još veći uslovi da do saobrađajne nesreće dođe. Zato je veoma važno slušati savete saobraćajne policije.

http://razbibriga.net/imported/2010/..._450x300-1.jpg

Tehnička ispravnost vozila, blagovremeno planiranje i polazak na put, poštovanje propisa - pre svega onih koji se odnose na ograničenja brzine, preticanje, držanje odstojanja i nekonzumiranje alkohola - osnovni su saveti saobraćajne policije.

Za one koji ih se ipak ne pridržavaju, saobraćajci će primeniti novi metod kontrole, najavljuje glavni policijski inspektor dr Jovica Vasiljević.

“Mi ćemo vozilo isključivati na samim naplatnim rampama. Znači, prekršaj će biti otkriven tokom vožnje na određenoj deonici na Koridoru 10, a mi ćemo vozača isključiti i sankcionisati nakon naplatne rampe kako bismo povećali bezbednst saobraćaja”, poručuje on.

U saobraćajnoj policiji kažu da će nastaviti da pojačanim prisustvom i novim metodama kontrole povećavaju bezbednost saobraćaja kako bi se nastavio dobar trend smanjenja broja saobraćajnih nesreća kojih je za 30 posto manji nego u prvih sedam meseci prošle godine.

Uvažavajući predlog koleginice kojice tema je promenila ime u "Najnovije vesti".

Пуцају и док роне

Припадници 93. ронилачке чете, који су недавно из Гружанског језера извукли олупину „орла”, опремљени су руским подводним пушкама и пиштољима.

http://static.politika.co.rs/uploads...ASILJEVICH.jpg



Нови Сад – После само два сата пловидбе Гружанским језером и претраге дна сонаром, посада чамца је, 4. јуна ове године око 20 часова, јасно видела контуре авиона – био је то „орао” кога је дан раније пилот, пошто није могао да извуче стајни трап, обрушио у језеро и безбедно се катапултирао. Место је обележено и сутрадан су рониоци сајле дизалице закачили за авион који је извучен на површину.

– Та акција је пример онога за шта је наша јединица способна. За мање од 48 часова ми смо рониоце и опрему превезли из Новог Сада у Крагујевац, претражили језеро и извукли олупину – каже мајор Митар Миловић, командир 93. ронилачке чете.

Ова јединствена јединица Војске Србије, која је смештена у бази Првог речног одреда у Новом Саду, још од 1945. године је центар речног роњења које је неупоредиво теже од оног у морским дубинама. Видљивост се мери центиметрима, ронилац једва да назире нешто испред маске – у најбољем случају до пола метра и то зими, када су реке бистрије. Струја је јака, тако да је кретање веома отежано, а и реке свашта носе па су дебла и други предмети стална опасност.

– Дубине су углавном релативно мале, али то ништа не олакшава имајући у виду поменуте ризике. У пролећном периоду, када вода надође, просечна дубина Дунава на средини корита је око 20 метара, али у Ђердапској клисури на појединим местима ова река је дубока и више од 100 метара. Занимљиво је да је Тиса, због јаче струје, тежа за роњење од Дунава – објашњава мајор Миловић.

Намене 93. ронилачке чете су потрага и спасавање када дође до несреће у којој су актери припадници војске, или до губитка војне технике на рекама. Пре неколико година приликом вежбе на Сави, код Шапца, потонула је амфибија при чему је погинуо један подофицир. Рониоци из ове јединице пронашли су тело и помогли при извлачењу возила. На располагању су и за противминске и противдиверзантске задатке, при чему се ови други редовно спроводе и у мирнодопским временима.

– Реч је о класичној безбедносној процедури: приликом посете високих страних делегација речној флотили, проверавамо да није нешто постављено испод бродова које обезбеђујемо док су гости на њима – каже мајор Миловић наглашавајући да је јединица, у складу са трећом мисијом ВС, увек на располагању цивилним структурама као што је то било и пре неколико година када је аутобус пао с моста у Тису.

Припадници 93. ронилачке чете недавно су опремљени и специјалним подводним оружјем, које је доскора било тајна а које подсећа на оно из филмова о Џејмсу Бонду. Реч је о аутоматским пушкама и пиштољима руске производње, који пуцају под водом с тим што муниција, уместо класичног зрна, има стрелице.

Ипак, неке ствари недостају: тешка ронилачка одела која би олакшала подводне радове, скутер с носилом за пружање брзе прве помоћи и евакуацију, подводни скутери за кретање кроз јаке речне струје а добродошли би и тренинзи на мору.

Војни рониоци једини у Србији имају најсавременији сонар и магнетометар америчке производње који се користе за трагање по речном или језерском дну. Сонар је тако осетљив да се на монитору јасно оцртавају тело утопљеника па чак и пиштољ одбачен у реку, а 93. ронилачка чета поседује и барокоморе – преносну у којој може да се пружи помоћ једном рониоцу кога у води задесе проблеми са плућима, као и велику, статичну, у којој има десет места.

– У овој већој, подизањем притиска ваздуха, могу се симулирати зарони до дубине од 110 метара па се користи и за специфичне ронилачке тренинге – објашњава Шериф Бајрами, заменик командира 93. ронилачке чете поручник фрегате.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

Јединствени у региону

Поручник фрегате Шериф Бајрами сматра да би ова јединица, уз мало ангажмана, могла добити и међународни значај. Ако је Хрватска добила регионални центар за подводну потрагу и спасавање на мору, нема разлога да база у Новом Саду не постане регионални центар за подводну потрагу и спасавање на рекама.
објављено: 02/08/2010 Извор : ПОЛИТИКА

poručnik fregate ima baš lepo ime Šerif Bajrami...tek da se zna da sve čitam,s tvoga pera:raz_073:

Извор : Политика

Основа сваког плана за Косово – заштита Срба


Представници и власти и опозиције сагласни само у томе да је предлог о специјалном статусу за север Косова неприхватљив.

http://static.politika.co.rs/uploads...45/i/1/dva.jpg



Србија сигурно неће ратовати за Косово, али га никада неће ни признати, а неће ни тужити ниједну земљу која га је признала, поручио је на седници парламента шеф државе Борис Тадић. Јавности је, тако, за сада познато за које путеве се Србија није одлучила, али шта ће тачно предузети у наредном периоду остаје под незваничном ознаком државне тајне.

Ако су конкретни кораци тајна, тајна су и очекивања од коначног решења. Државна стратегија се у овом тренутку своди на инсистирање Београда на новим преговорима о статуту који би за исход требало да има „компромисно решење у складу са Уставом Србије, које неће једнима дати све, а другима све одузети”. Шта то тачно значи, непознаница је чак и за првог потпредседника владе Ивицу Дачића који је и сам пред посланицима признао да не зна „које би то компромисно решење било прихватљиво”.

Оно које, судећи по изјавама и представника власти и највећег дела опозиције, сигурно није прихватљиво јесте оно што, као компромис ових дана, званично нуди Европска унија, а незванично и САД – чврсту аутономију или специјални статус за север Косова.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић за наш лист је одбацио ту идеју наглашавајући да специјални статус већ постоји и да је он установљен 1999. године. „Шта је онда ново што нуди ЕУ? Србија неће мењати своје за своје. Ми можемо само да разговарамо о статусу Косова, пошто је статус севера већ дефинисан”, каже он.

Сличне ставове износе и у опозицији. „Морамо водити рачуна, пре свега, о нашем уставном поретку и на широком консензусу утврђеној платформи да желимо да сачувамо државу у пуном суверенитету и у облику који је ова генерација политичара и грађана примила од претходних генерација”, каже Игор Мировић, члан Председништва Српске напредне странке. Потпредседник Демократске странке Србије Милош Јовановић истиче да је „неприхватљива било која опција која подразумева експлицитно или имплицитно признавање сецесије Косова”.

Либерално-демократска партија је, према речима Зорана Остојића, члана председништва те странке, уверена да је том делу Косова потребно више од класичне локалне самоуправе. „Ништа на Косову није уобичајено, па ни решења не могу бити књишка. Ипак, морамо да водимо рачуна да не живе сви Срби на северу Косова, они не смеју да буду жртве новог решења”, каже Остојић.

Од представника опозиције је лакше чути како они виде могуће решење косовског проблема – код неких то је већ оформљена стратегија и план деловања, код других, опет, само идеја. Али и међу представницима власти појединци знају како би даље.

Стојанка Петковић, народна посланица из Г17 плус, која живи на КиМ, каже да би компромисно решење „на основу њеног сазнања из народа КиМ”, значило да свуда тамо где је већинско српско становништво морају постојати јасне ингеренције и институције Србије, а заштита српске историјске и културне баштине мора бити приоритет.

„Опште је позната ствар да су сви политички субјекти на северном делу КиМ јединствени у ставу да север ни у сну неће да се интегрише у косовске институције. Стога треба озбиљно размислити у наредном периоду о отварању основног суда у Косовској Митровици, у коме би се судило по законодавству Србије, уз присуство и Еулекс судија и тужилаца”, рекла је Петковићева на скупштинској седници.

И у ДСС-у знају тачно шта би у наредном периоду предузели, наравно, да су они на власти. „Косово не може да се брани, а да приоритет владе буду евроинтеграције. Када се изађе из тог оквира, најпре треба да се обезбеди останак Срба на КиМ и то тако што би им се обезбедила чврста финансијска подршка и гарантовала безбедност”, каже Јовановић и додаје да за гарантовање безбедности постоје два модалитета, која за сада не жели да открива.

Осим тога, како објашњава, морамо да се окренемо себи и радимо на јачању Србије – економском, политичком, институционалном. До тада, али и док не дође до промене међународних околности које се, како каже, брзо мењају, важно је да косовски конфликт држимо замрзнутим.

Предлог о замрзнутом конфликту заговара и Игор Мировић, али, како каже, под условом да Србија и КиМ уђу заједно у ЕУ. Међусобни односи би остали замрзнути, наравно уз поштовање свих могућих права и много већу заштиту становништва на КиМ. „Пријем у унију и помак ка том пријему може да значи стабилизацију економских прилика и у централном и у северном делу Србије и на КиМ, што кроз известан број година (10, 15 година) може да доведе до мирнијег, рационалнијег и ефикаснијег тока преговора”, објашњава Мировић указујући да такво решење већ постоји у случају Кипра.

Г. Новаковић – Б. Баковић
објављено: 02/08/2010

ДОСИЈЕ: НАПАД НА ИРАН – РЕАЛНОСТ ИЛИ ЗАСТРАШИВАЊЕ
Израелско чишћење цеви

Експерти и медији у Израелу већ спекулишу о неколико сценарија по којем би израелски авиони бомбардовали иранска нуклеарна постројења.

http://static.politika.co.rs/uploads...ka-odbrana.jpg



Учестале претње иранског председника Махмуда Ахамдинежада о нестанка Израела са лица земље иде на руку онима који у Израелу тврде да ирански нуклерани програм мора бити обустављен војним средствима. Глас заговорника рата против Ирана све је гласнији, а протеклих недеља у и светски медији известили да се ова опција „вратила на сто” и администрације у Вашингтону.

Иако је и изасланик Ирана у Међународној агенцији за атомску енергију Али Асгар Солтаних пре неколико дана изјавио је да је Иран „потпуно спреман за преговоре о гориву за реактор у Техерану без било каквих услова”, ирански нуклеарни програм и даље је споран за западни свет, Израел, али и Русију. Ипак, јеврејска држава се осећа најугроженијом тако да се у Израелу већ спекулише о неколико више или мање могућа сценарија по којем би израелски авиони долетели до Ирана и бомбардовали нуклеарна постројења.

Први сценарио укључује да израелски борци Ф-15 прелете 1.600 километара преко Саудијске Арабије и стигну до Ирана и то једина опција која подразумева пролаз кроз ваздушни простор само једне земље. Други сценарио је лет од 1.600 километра преко Јордана са пуњењем горива у Ираку, што би подразумевало да Израел добије дозволу за коришћење ваздушног простора обе ове земље. Трећи сценарио је лет од 2.000 километра преко Јордана и Саудијске Арабије уз пуњење горива у близини границе саудијске краљевине са Кувајтом и Ираком.

Према четвртом сценарију, израелски авиони би летели 1.800 километара преко Сирије до Турске где би у близини турско-ирачко-иранске границе напунили гориво и наставили ка Ирану. Узимајући у обзир актуелне затегнуте односе између Јерусалима и Анкаре, ово је мало могућа опција. И најмање могућа опција је да израелски авиони најкраћом маршутом од 1.500 километара прелете Сирију и Ирак на путу до иранских постројења.

Уколико би дошло до рата, Израел би на Иран кренуо ловцима-бомбардерима Ф-15 који би носили сателитски навођене бомбе (EGBU-24 Paveway 3) са бојном главом (BLU-109/B)која моће да пробије 2,38 метара бетона. Њихове мете највероватније би била и постројења као што су електрана за обогаћивање уранијума у Натанцу, потом Техерански нуклеарни истраживачки центар, Есфахански нуклеарни технолшки центар, постројења у Бушехру, Амараку, Карају, као и према појединим информацијама ново место за обогаћивање уранијума које је изграђено унутар једне планине у близини града Кома.

Оно што забрињава аналитичаре је сигурни одговор Иранаца који би балистичком ракетом „шахаб-3” могли да гађају целу територију Израела. Премда је Израел пре неколико дана потписао са САД споразум о оспособљавању балистичког штита „Ероу-3”, који би требало да на већим висинама обара ракете уперене ка јеврејској држави, овај систем ће бити у функцији тек између 2012. и 2013. године. Систем заједнички производе израелска ваздушно-космичка индустрија и америчка фирма „Боинг”, на шта је утрошено милијарду долара од 1988. године. Ипак, Израел усавршава систем ракетне одбране „Ајрон дом” (Гвоздена купола), који је пре свега усмерен за одбрану од ракета малог домета које Хамас и Хезболах испаљују ка Израелу.

Ирански министар одбране и бригадни генерал Ахмад Вахиди упозорио је недавно Израел да ће „сваки незаконити акт агресије од стране Израела бити окидач за почетак његовог уништења”. Ирански председник Махмуд Ахмадинежад је, пак, у интервјуу за државну телевизију Прес рекао да Иран очекује да ће САД извести војни напад на најмање две државе на Блиском истоку у наредна три месеца, не прецизирајући да ли мисли да ће Иран бити нападнут. Осим тога, Ахмадинежад је рекао да Иран има „врло прецизне информације да су Американци сковали план, према којем воде психолошки рат против Ирана”.

У Израелу се о нападу на Иран прича још од пролећа 2008. године, када се спекулисало да тадашњи премијер Ехуд Олмерт разматра обу акцију. Подсетимо, Израел је 1981. године бомбардовао и уништио је једини нуклеарни реактор у Ираку, а 2007. је бомбардовао једну локацију у Сирији због сумње да се ту налази нуклеарни реактор.

Званичници актуелне десничарске владе у Јерусалиму отворено кажу да је Израел унапредио војну способност која би могла да буде коришћена против непријатеља у Гази, Либану, Сирији или Ирану. Међутим, постоји неколико теорија зашто се Израел устручава од такве акције.

Једна теорија се заснива на томе да Израелци желе да што више унапреде своје војне капацитете, како офанзивне, тако и одбрамбене, будући да би напад изазвао одговор Ирана, али и Хезболаха у Либану. Друга теорија се заснива на томе да израелски планери наводно сматрају да напади не би били успешни, међутим то није у сагласју са изражени страхом јеврејске државе од иранске нуклеарне претње.

Према трећој теорији, напад спречавају унутрашња политичка превирања јер премијер Нетанијаху наводно заговара напад, али не жели да га нареди без сагласја са министром одбране Ехудом Бараком, председником Шимоном Пересом, начелником Генералштаба Габијем Ашкеназијем и шефом Мосада Меиром Даганом. Наводно само Барак подржава напад, али је занимљиво и то што Ашкеназију и Дагану у наредних неколико месеци истичу мандати тако да ће бити од пресудног значаја видети кога ће израелски премијер изабрати да их замени.

Осим тога, аналитичари сматрају да су Израелци опрезни и да се не догоди ситуацију из Суецког рата 1956. године када Ајзенхауерова администрација није подржала војну операцију Британаца, Француза и Израелаца. Садашња администрација Барака Обаме није искључила војну интервенцију, али засад Израел нема подршку за самостални напад.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Потрага за ратним пријатељима

Осим САД, уколико Израел заиста намерава да крене у ратну акцију против Ирана неопходни су му логистички ратни пријатељи будући да је поприлично удаљен од иранске територије. У том контексту се и тумачи недавно објављена информација да је шеф израелске обавештајне агенције Мосад Меир Даган посетио Саудијску Арабију, при чему су разговори били су усредсређени на Иран и развој његовог нуклеарног програма. Портал „Ворлднет дејли”, објавио је ову вест позивајући се на арапске изворе, док су израелски медији претходно објављивали низ извештаја о томе да је појачана сарадња између Јерусалима и Ријада, између осталог, и у области одбране, конкретно војна сарадња у случају израелског напада на иранска нуклеарна постројења.

Да Даганова посета није дипломатско убеђивање разрађивање детаља успостављене израелско-саудијске сарадње сведочи и то да је још пре више од два месеца у току војне вежбе саудијске војне снаге прекинуле операције својих ваздушних одбрамбених система на неколико сати. Ову активност Саудијаца, лондонски „Тајмс” је протумачио као пробу војних планова за евентуалну потребу да израелски борбени авиони лете кроз саудијски ваздушни простор на путу ка Ирану. Штавише, ирански и поједини арапски медији известили су да су израелски авиони и хеликоптери чак и слетели у Саудијској Арабији да би тамо наводно „разместили опрему”.

Док „Тајмсови” амерички извори тврде да су Саудијци дозволили Израелу прелете преко севера своје територије, Ријад демантује те наводе а саудијско Министарство спољних послова саопштава да краљевство „никад никоме неће дозволити да користи саудијску територију за напада на друге земље”. „То се нарочито односи на окупаторски режим Израела са којима Саудијска Арабије нема односе”, додаје се у саопштењу.

Осим тога, прошлог месеца је амбасадор Уједињених Арапских Емирата у Вашингтону Јусуф ал-Отајба оценио да је нуклеарно оружје у рукама Иранаца озбиљније од израелског напада јер се нуклеарни Иран не може толерисати. Ова изјава је одмах у Израелу протумачена као знак да земље Залива деле са израелску забринутост око иранског нуклеарног програма. Амбасадор УАЕ је потом у чланку у „Вашингтон тајмсу” отворено заговарао амерички напад на Иран.

Н. Радичевић
објављено: 02/08/2010 Извор : Политика

Vladajuća koalicija sve češće krši Ustav! Zakone kroje po meri funkcionera.

Kad Evropska komisija u oktobru bude pisala izveštaj o napretku Srbije ka EU, pred njom će se naći izveštaji o najmanje četiri zakona i jednoj uredbi koje je vladajuća većina u Skupštini donela ili promenila kršeći Ustav Srbije i mnoštvo protesta profesionalnih udruženja, nevladinih institucija i zaštitnika građana zbog kršenja zakona, Ustava i evropskih pravila.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280683019

Vladajuća koalicija ređa za sobom drastične primere neosetljivosti na javni protest i gazi po odlukama i upozorenjima nevladinih institucija koje je sama osnovala kada se obavezala na veću kontrolu svoje vlasti. Poslednji primer usvajanja amandmana na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji će funkcionerima omogućiti da zadrže više funkcija, iako su u sukobu interesa, predstavlja samo jedan u nizu bahatih postupaka, za samo nekoliko meseci. Domaća javnost je ponižena, a institucije kontrole potpuno obezvređene. Pomoć se očekuje od Ustavnog suda, koji je vlast takođe pokušala da iskoristi za svoje interese zadržavanja višestrukih funkcionerskih plata, ali pre svega od institucija Saveta Evrope i Evropske unije.


- Usvajanje amandmana o duplim funkcijama ruši jedan od temelja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a koliko sam upoznat sa srpskim Ustavom, ovaj amandman je protiv ustavan jer omogućava da jedan funkcioner bude istovremeno i u izvršnoj i u zakonodavnoj vlasti, što je nespojivo. Ova promena je izazvala veliku pažnju u međunarodnim organizacijama i uveren sam da će Evropska komisija reagovati. Greco (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope) će to uneti u svoj izveštaj o Srbiji. Ove izveštaje pažljivo prati Evropska komisija i uveren sam da će to biti lančana reakcija - kaže za „Blic“ Drago Kos, predsednik Greco i ističe da je usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bio veliki pomak napred i da „svako vraćanje na staro neće biti tolerisano u evropskim institucijama“.


- Kolege iz Srbije su me obavestile da će se žaliti Ustavnom sudu i nadam se da će sud oboriti taj amandman.


Drago Kos

Vladajuće stranke su mesecima pokušavale da zaštite svoje funkcionere od zakonske obaveze da se odreknu višestrukih funkcija. Prvo su pokušale da „igraju“ na razjedinjenost u Agenciji, pa kad im to nije uspelo zahvaljujući ugledu i upornosti predsednika Odbora Agencije Čedomira Čupića, pokušali su pritisak na Ustavni sud, čime su sebi kupili vreme. U jednom trenutku je čak i Ministarstvo pravde poslalo „potvrdu“ gradonačelniku Jagodine Draganu Markoviću Palmi, da nije u sukobu interesa. Ovo je takođe bio primer drastične zloupotrebe ministarstva. Usledilo je podnošenje amandmana u Skupštini, koje je na kraju i urodilo plodom jer je Vladan Batić, nezavistan poslanik, predložio ono što se od njega tražilo. Praktično, u vladajućim strankama su svesni da ovaj amandman ne može izdržati proveru USS, ali ponovo je na delu kupovina vremena za funkcionere.


- Ja sam lično protiv duplih funkcija, ali po unapred utvrđenim pravilima, a ne retroaktivno, što je intencija Ustava, jer se mora voditi računa o sistemu pravne sigurnosti i stečenih prava - pokušao je da objasni poslanik Batić. „Veoma sam zainteresovan za stav Ustavnog suda po ovom pitanju čime će nadam se dileme biti otklonjene“, kazao je Batić.


Đorđe Vuković

Pre izmene ovog zakona, vladajuća koalicija je usvojila Zakon o elektronskim komunikacijama po kojem tajne policijske i vojne službe, bez sudskog odobrenja, mogu da prate komunikacije građana. Upozorenje da to ne smeju da urade uputio im je Saša Janković, zaštitnik građana. Umesto da, kako zakon nalaže poslušaju mišljenje ombudsmana, šefa poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija ga je optužila da je „zlonameran“. Zakon čeka mišljenje Ustavnog suda. Reagovale su i evropske novinarske organizacije. Uprkos upozorenju OEBS-a i velikog negodovanja među novinarima, vladajuće stranke usvojile su i Zakon o informisanju kojim se uvode drakonske kazne koje mogu zatvoriti medije. Ovaj zakon je usvojen na insistiranje G17 plus, a uz podršku DS i LDP. Jedna od vrlo osetljivih stvari koje će Evropska komisija pomenuti u svom izveštaju, od čega zavisi i kandidatura Srbije u EU, biće i konstantno kršenje Zakona o javnim nabavkama. U pitanju je oblast sa pretpostavljeno najvećim stepenom korupcije u državi. Vladajuća koalicija postavila je, kršeći zakon za šefa kontrole javnih nabavki bivšeg debeovca sumnjive prošlosti. Primena novog zakona je jedan od najvažnijih zadataka koji je Evropska komisija postavila Srbiji za ovu godinu. Najnoviji primeri kršenja novog Zakona o zabrani diskriminacije koji su pokrenuli oštre proteste Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, i Saše Jankovića, ombudsmana, samo su upotpunili neslavan niz zakona koje Vlada krši.


- Vladajuće stranke su procenile da među opozicijom nemaju alternativu i to im omogućava da sa javnošću idu u klinč i da se bahato ponašaju. Dali su sebi previše političke moći, a nemaju samokontrolu. Jer, za ponašanje stranaka na vlasti nisu važni samo zakoni, tačnije nisu dovoljni da ih ograniče, već je neophodno da imaju unutrašnju kontrolu i da se zapitaju da li će ponovo dobiti izbore ako nagomilaju negativnu energiju u javnosti. Ključni problem u državi, kad je u pitanju korupcija je gazdovanje javnim preduzećima, gde su najveće pare - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor Cesida.


Kako stranke kreiraju pravila mimo zakona

Promenili po meri partijskih interesa
- Zakon o elektronskim komunikacijama (BIA i VBA bez naloga suda mogu da prate komunikacije građana)
- Zakon o informisanju (drastične kazne za „neposlušne“ medije)
- Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (ozakonili sukob interesa)
Nekažnjeno krše pravila na osnovu međupartijskih dogovora
- Zakon o zabrani diskriminacije (izbor nacionalnih saveta)
- Izbor poverenice za zaštitu ravnopravnosti (zadržala mesto profesora za pet predmeta na fakultetu u Nišu)
- Zakon o javnim nabavkama (kontrolu javnih nabavki radi kadar DS sumnjive moralne prošlosti)

Odbijaju da promene da ne bi umanjili vlast
- Zakon o lokalnim izborima (smanjivanje uticaja šefa stranke na odbornika)
- Zakon o izboru narodnih poslanika (blanko ostavke)

Izvor : Blic

Медведев не зна ко ће се кандидовати за председника

http://static.politika.co.rs/uploads...-foto-BETA.jpg



Москва – Председник Русије Дмитриј Медведев изјавио је јуче да не зна ко ће се кандидовати на председничким изборима 2012. године. „Не знам шта ће бити 2012. године, не знам ко ће се кандидовати. То може бити Медведев, може бити (премијер Владимир) Путин, а можда неко трећи”, рекао је Медведев приликом сусрета са новинарима у Сочију. Он је казао да је неопходно размишљати о томе да се земља развија по „предвидивом сценарију”.

„О томе је размишљао Путин, размишљао сам и ја, и треба да размишља онај човек који ће доћи после мене”, рекао је Медведев.

Оштра конкуренција међу блиским снагама у време предизборне кампање, по његовом мишљењу, неће донети корист Русији.

„Не бих желео да се међу блиским снагама развије борба, то ће бити лоше за државу”, рекао је Медведев, одговарајући на питање новинара да ли ће Путину бити конкурент у предизборној кампањи.

Говорећи о садашњим односима са Путином, он је казао да су са једне стране остали непромењени, док су се са друге значајно променили.

„Увек смо били на `ти`, али кад је постао председник, почео сам да му се обраћам на `ви`. Тако је и он почео да ми се обраћа на `ви` кад сам постао ја председник”, рекао је Медведев, објашњавајући да то захтевају правила етикеције.

„Раније нисам сасвим разумео када ми је објашњавао да се на месту председника човек мења, да се реалан однос према животу из корена мења. Зато су наши односи – односи председника и бившег председника, то се не може не узимати у обзир”, рекао је Медведев.

Бета
објављено: 04/08/2010 Извор : Политика

Сенке под контролом

Проширена овлашћења руске безбедносне службе подстакла расправе широм света: да ли се Русија враћа старој пракси свеобухватне контроле.

http://static.politika.co.rs/uploads...Untitled-1.jpg



Проширена овлашћења руске безбедносно-обавештајне службе, од минулог четвртка на снази, подстакла су расправе широм света, превасходно на Западу: да ли се Русија враћа старој пракси свеобухватне контроле?

Епоха у којој су сенке, агенти КГБ-а, даноноћно надзирали по њиховој оцени сумњива лица припадају прошлости. Наравно. Ипак, потписом председника Дмитрија Медведева на акт о изменама закона о овлашћењима Федералне службе безбедности (ФСБ) и Кодекса о административним прекршајима, руски безбедносни апарат од овог викенда располаже далеко ефективнијим методима дејства. Дефиниција ефективности подразумева, нажалост, и могућност злоупотребе у широком спектру. Закључак се намеће анализом законског регулатива „о превентивном дејству безбедносних снага“. Њиме се опуномоћују агенти ФСБ-а да на основу оперативних сазнања званично упозоравају особе о недопустивости њихових активности – оних делатности које би могле да створе услове за извршење кривичног дела.

Да ли је реч о повратку пракси привођења на „информативне разговоре“, хапшења без судског налога, притварања без унапред одређене границе трајања притвора?

Западни медији већ оплакују будуће жртве – припаднике невладиних организација, такозване дисиденте и, у начелу, (прозападно) демократски настројене Русе. У европским обавештајним круговима, међутим, цитирано законско овлашћење се вреднује као компромисно решење, односно и као додир у свиленим рукавицама: „Москва намерава да претњом, и укором, замени досадашњу праксу репресалија, истиче извор у Европској обавештајној централи. Непристрасни посматрачи из „бранше“ тврде, такође, да је један од битних мотива и превентивно дејство на агенте страних сила: комуникацијом ове врсте са потенцијалним шпијунима – по оној, знамо ко си, бежи док те ноге носе – требало би да се избегну спектакуларна хапшења, затезање међународних односа...

Професор политичких наука на Универзитету Инзбрук (у Аустрији) Герхард Мангот један је од најистакнутијих познавалаца руске политичке (и обавештајне) позорнице у ЕУ. У низу додатних, саветничких и експертских функција, члан бројних спољнополитичких и безбедносних органа Аустрије, Немачке и ЕУ, професор Мангот тврди да су сенке у двоструком смислу под контролом. Са једне стране, то су лица које ФСБ прати – и њихове сенке. Са друге стране, то су верне сенке осумњичених – агенти ФСБ-а: „Првобитно, законом је предвиђено овлашћење да се сумњива лица задрже до петнаест дана у затвору, без судског налога.“ Та одредба је измењена – без судског налога нема привођења, чак и ако осумњичени не послушају „савете“ агената безбедносне службе“.

На папиру, наравно, остаје важећа одредба, да лица која не прихвате „савете“ безбедносних служби могу бити осуђена, у смислу превенције, на затворске казне до петнаест дана, односно и на новчану глобу у износу од, прерачунато, 1.250 евра.

Колико ће се руски ФСБ придржавати одредаба, остаје да се види. Пре свега зато што, у суштини, рад обавештајних служби представља мешавину између законски оправданих делатности и илегалних, насилних операција. Овај последњи аспект тек је недавно дошао до изражаја – али у САД: амерички агенти су у либеријској Монровији, у мају ове године, киднаповали руског приватног пилота Константина Јарошенка, осумњиченог за шверц дроге. После дводневног мучења, Јарошенко је потписао унапред срочено признање и илегално је пребачен из Африке у Америку – у затвор суда у Њујорку.

Милош Казимировић

Извор : Политика

Нема новца за нове покрајинске надлежности

Војводина до сада преузела само неколико од 154 надлежности и чека доношење закона о имовини који би требало да убрза тај процес.

http://static.politika.co.rs/uploads...78/i/1/par.jpg



Од 154 нове надлежности предвиђене Статутом и Законом о утврђивању надлежности Војводине, покрајина је до сада преузела само неколико. Највиши покрајински функционери, међутим, различито оцењују значај онога што је до сада остварено.

Први човек покрајинског парламента Шандор Егереши сматра да је урађено изузетно мало.

– Сем Фрушке горе и завода, покрајини је дато на управљање још педесетак инспекцијских филијала, а основана је и Развојна банка Војводине. Не желим да верујем да не постоји политичка воља да се тај посао спроведе до краја, како и закон налаже. Инсистираћу да републичка и покрајинска влада о томе сачине споразум с прецизном динамиком. Покрајинска администрација је у потпуности спремна да преузме те нове послове под условом да буду финансирани из централе – нагласио је Егереши.

Члан покрајинске владе из Демократске странке Драгослав Петровић, међутим, каже да преношење надлежности иде сасвим у складу са реалним проценама.

– То значи да нису били у праву ни они који су мислили да то може да се обави за неколико недеља, али ни они који су сматрали да је то посао који никада неће бити реализован. До сада смо преузели комплетан радни састав од неколико стотина људи у Фрушкој гори и Заводу за заштиту природе, формирали управљачке структуре, пренета су средства и почело се са инвестицијама у тој области. Националном парку је обезбеђено 50 милиона динара за хитну санацију више десетина експлоатисаних копова минералних сировина који су деценијама запуштени – каже Петровић.

Првобитне процене представника војвођанске власти након усвајања Статута и Закона о утврђивању надлежности Војводине биле су да ће читав процес бити завршен до краја ове године. Како се ово показало претерано оптимистичним, садашња очекивања су да би се то могло догодити до краја следеће године или до краја мандата садашње власти. Наравно, како кажу, уколико за то буде обезбеђен новац, који би требало да обезбеди доношење закона о имовини и изворним приходима покрајине.

Прве одлуке о преузимању надлежности војвођански парламент донео је 17. фебруара ове године и њима је покрајина преузела оснивачка права над управљањем Националним парком Фрушка гора, који је постао јавно предузеће. Тада је основан и Покрајински завода за заштиту природе.

Драгослав Петровић сада тврди да је тај завод „постао главни партнер покрајинској администрацији у реализацији стратегије водоснабдевања и изградње малих и средњих електричних централа”. Он наглашава да ће ове две институције у будућности много допринети развоју привреде, екологије и туризма у Војводини, што је, како каже, „много значајније од пребројавања колико је још надлежности преостало да се преузме”.

– Одговорно тврдим да нема никаквих неспоразума и да са обе стране постоји воља да се овај посао оконча. Процес је дуг, али очекујем да ћемо до краја идуће године моћи да кажемо да је посао у потпуности реализован – објашњава Петровић.

Он истиче да би у том послу Војводини требало да „помогне” усвајање закона о имовини и о начину финансирања. Приликом усвајања Статута Војводине и закона о надлежностима ова два најосетљивија питања „прескочена су” и остављена за касније, а реч је заправо о законима који се не тичу само покрајине, већ и локалних самоуправа које такође очекују да им се врати имовина. По мишљењу многих без тога нема ни истинске децентрализације земље, али се на усвајање овог закона ипак чека више од годину дана. Министарство финансија је још у октобру 2008. године представило Нацрт закона о јавној својини којим би се вратила имовина покрајини и локалним самоуправама, а влада га ни до данас није усвојила упркос најавама премијера да би се то могло догодити крајем марта ове године. С друге стране, у Скупштини Србије постоји предлог тог закона који је поднео Г17 плус о чему се такође не расправља. Министар економије и лидер Г17 плус Млађан Динкић недавно је најавио да та странка неће подржати почетак првог јесењег заседања парламента ако на дневном реду не буде тај закон, јер је, како је рекао, потпуно нејасно због чега је он још у фиоци.

А. П. – Г. Н.
објављено: 04/08/2010 Извор : ПОЛИТИКА

Povodom obeležavanja 15-godišnjice zločina Predsednk Tadić primio članove porodica nestalih i poginulih u Oluji

Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se danas, povodom petnaestogodišnjice akcije Oluja, sa predstavnicima Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj i tom prilikom naglasio da se taj zločin nikada ne sme zaboraviti.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280859553

Tadić je, kako se navodi u saopštenju pres-službe predsednika Srbije, rekao da posle 15 godina treba gledati u budućnost i sa Hrvatskom rešavati probleme sa kojima se suočava većina porodica u procesu povratka.


"Ti problemi su vraćanje stanarskih prava, obnova imovine, neisplaćene penzije, konvalidacija radnog staža, kao i problemi u procesu stambenog zbrinjavanja, nemogućnost otkupa dobijenih stanova i problemi vezani za dobijanje državljanstva i za ekonomsku održivost povratka", naglasio je predsednik, koji će sutra u crkvi Svetog Marka u Beogradu prisustvovati parastosu ubijenima u akciji Oluja.


Članovi Udruženja nestalih i poginulih u Hrvatskoj su preneli predsedniku Tadiću da se ekshumacija tela poginulih odvija veoma sporo i upozorili da nije rešena sudbina više od 1.352 osobe koje nisu pokopane u masovnim grobnicama, od 2.100 onih koje se vode kao nestale.


Sastanku je prisustvovao predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović.

Hrvatska i Srbi iz Hrvatske obeležiće 15. godišnjicu oružane akcije hrvatske vojske i policije Oluja s pomešanim osećanjima - za državu to je oslobodilačka akcija, a za Srbe početak najvećeg posleratnog egzodusa.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280861836

Akcija Oluja bila je slavna oslobodilačka akcija na koju je Hrvatska imala pravo jer je bila napadnuta i bila žrtva Miloševićeve velikosrpske ideje, a veliki deo zemlje i okupiran", izjavila je u Vukovaru premijerka Jadranka Kosor koja će zajedno s najvišim državnim zvaničnicima 5. avgusta, na centralnoj svečanosti u Kninu, obeležiti Dan pobede i domovinske zahvalnosti.


Kosorova je danas uputila čestitku svim građanima Hrvatske u zemlji i inostranstvu uoči tog državnog praznika.
"Obeležavajući 5. avgusta godišnjicu vojno-policijske akcije Oluja, s ponosom se sećamo najsjajnije pobede hrvatske vojske nad politikom agresije i okupacije", navela je ona.


Taj praznik uvedan je kao podsećanje kad je Hrvatska vojska ušla u Knin kao prestonicu Republike Srpske Krajine i izvesila zastavu na tamošnju tvrđavu.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1280861973

U Kninu se već priprema defile veterana kninskim ulicama, podizanje državne zastave na kninskoj tvrđavi, postrojavanje pred državnim vrhom na fudbalskom stadionu, letački slet ratnog vazduhoplovstva, besplatne porcije pasulja za građanstvo i večernji koncerti.


Program će biti sličan onima prijašnjih godina, a organizatori ističu i svojevrsnu novost da će se prirediti prijem za sve komandante i komandire jedinica koje su učestvovale u Oluji.


Srbi u Hrvatskoj će u pravoslavnim crkvama sutra držati parastose u pomen na preko 2.650 ljudi, vojnika i civila, koji su ubijeni tokom Oluje i sedmicama nakon te operacije, kako na području nekadašnjih UN sektora "Jug" (Dalmacija i Lika) i "Sever" (Kordun i Banija), tako i na području Republike Srpske kada su hrvatski avioni gađali kolone izbeglica.



Svoj sud o onom šta se dešavalo u Oluji daće Haški sud, sudeći trojici hrvatskih generala za tada počinjene ratne zločine.



"Više istina o oluji"

Oluja je nakon neuspelih pregovora u Ženevi počela u zoru 4. avgusta 1995, ofanzivom HV, specijalne policije MUP-a na Krajinu, uz sadejstvo Hrvatskog veća odbrane iz BiH, kao i Bihaćkog korpusa Armije BiH.

Preko 150.000 vojnika HV napadalo je brojno sedam puta slabije snage Srba.
Dok su u Dalmaciji i Lici Hrvati napredovali skoro bez borbe, zahvaljujući opštoj bežaniji koju su poveli krajinski čelni ljudi i oficiri, srpske snage na području Banije pružile su žestoki otpor.
Iako je Knin već 4. avgusta bio napušten, a 5. zauzet, mesta na Baniji zauzeta su tek 7. i 8. avgusta, nakon čega je sledila i predaja opkoljenog 51. kordunaškog korpusa krajiške vojske.
Dok su gubici na hrvatskoj strani bili 174 poginula, 1.100 ranjenih vojnika, tri zarobljena i 15 nestalih, ukupno 1.314, gubici Srpske vojske Krajine bili su najmanje 560 mrtvih vojnika, s tim da konačna cifra nije utvrđena kao ni za broj srpskih civila, jer Hrvatski helsinški odbor govori o najmanje 700 pobijenih i nestalih civila, dok izbegličke organizacije u Srbiji pominju cifru od najmanje 1.900 poginulih i nestalih Srba.
Više istina postoje i o egzodusu Srba, jer Hrvati ističu da su Srbi organizovano izbegli, dok Srbi, ali i pojedini hrvatski analitičari kažu da su Srbi naterani u bekstvo jer im je tako naređivano sa hrvatskih stanica koje su se ubacile na frekvencije stanica kojima je emitovanje bilo onemogućeno zbog uništavanja predajnika i releja.

Izvor :Blic

Državni vrh Hrvatske reagovao na Tadićevu izjavu

Najviši predstavnici Hrvatske izjavili su večeras da je vojno-policijska akcija "Oluja" bila legalna i legitimna akcija u kojoj je Hrvatska oslobodila svoju okupiranu teritoriju, reagujući tako na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je kazao da je "Oluja" zločin koji se nikad ne sme zaboraviti

"Akcija 'Oluja' legalna je i legitimna akcija u kojoj je Hrvatska oslobodila svoj okupirani teritorij. Branioci, učesnici 'Oluje', zaslužuju naše priznanje i poštovanje. Upravo zato, s ponosom i poštovanjem sećamo se te akcije. Naravno da se ne slažem s tezom da je zločin karakteristika Oluje", izjavio je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

On je naglasio da je najvažnija karakteristika "Oluje" njen oslobodilački karakter, kao i to da je ona zaustavila teška stradanja Hrvatske.

"Hrvatska je bila izložena razaranjima, ubistvima, otimanju kulturnog i drugog blaga, ali se zalaže za otklanjanje svih posljedica rata i kažnjavanje zločina koji su se u njemu dogodili. Rešavanje otvorenih pitanja koje imamo sa Srbijom od interesa je i za Hrvatsku, i za Srbiju", rekao je Josipović.

Premijerka Jadranka Kosor je, takođe, rekla da je "Oluja" bila pravedna, oslobodilačka akcija.

"Osuđujemo bilo kakav pokušaj revizije istorijske istine o oslobodilačkoj akciji 'Oluja', koja je bila jedna od akcija kojom je oslobođen hrvatski teritorij, ali i akcija u kojoj je pobeđena politika Slobodana Miloševića. U ime budućnosti, vreme je da se svi oslobode nasleđa Slobodana Miloševića", rekla je Kosorova medijima.

Ona je kazala da je Hrvatska vlada "za isključivo okretanje prema budućnosti, uz podršku susedima na evropskom putu", ali da bi se to ostvarilo "nužno je poštovati istorijske istine koje se moraju uvažiti i zbog budućnosti i dobrih odnosa".

"U ime pravde i budućnosti, Hrvatska očekuje da konačno i Ratko Mladić stane pred lice pravde", rekla je Kosorova.

Predsednik Tadić se danas, povodom petnaestogodišnjice akcije "Oluja", sastao sa predstavnicima Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj i tom prilikom kazao da se taj zločin nikada ne sme zaboraviti.

Na Tadićevu izjavu reagovalo je i Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske, koje je ocenilo da je ta izjava neprihvatljiva i neistinita, piše "Večernji list", pozivajući se na krugove bliske tom ministarstvu i najavljuje za sutra službeno saopštenje.

"Oluja je legitimna oslobodilačka akcija", ističu u tom ministarstvu i dodaju da se "na taj način poništava sve pozitivno što je u poslednjih nekoliko meseci postignuto između dve države".

izvor . PRESS

Broj poginulih na putevima manji za trećinu

Na putevima u Srbiji od početka godine poginulo je 320 ljudi, što je za 150 manje nego u istom periodu 2009! Broj povređenih smanjen sa 12.300 na 9.800.

http://www.pressonline.rs/upload/box...11671/1010.jpg

Od početka godine u Srbiji je za trećinu manje poginulih u saobraćajnim nesrećama! Kako Press saznaje, za prvih sedam meseci na putevima u našoj zemlji poginulo je 320 ljudi, što je za 150 manje nego za isti period u 2009. godini!

Sagovornik Pressa iz saobraćajne policije kaže da je od donošenja novog zakona o bezbednosti u saobraćaju znatno smanjen broj poginulih u nesrećama.

- Novi zakon spasao je mnoge živote na putevima u Srbiji! Ranijih godina imali smo pravu katastrofu na našim drumovima. I sada je veliki broj poginulih, ali je gotovo za trećinu manji nego ranije. To znači da su kazneni poeni, pretnje zatvorskim i velikim novčanim kaznama ipak dali rezultate - kaže za Press sagovornik iz policije i dodaje:

- Od januara do jula 2009. godine na putevima u Srbiji poginulo je 470 ljudi, a u isto vreme ove godine 320! Takođe je znatno manji broj povređenih. U 2009. godini u periodu januar-jul bilo je 12.300 povređenih osoba, a ove godine 9.800! Vozači su mnogo oprezniji. Iako je kod vozača bilo manjeg opuštanja u poslednjih mesec dana, ipak treba biti zadovoljan. Saobraćajna policija će pojačati akcije tokom letnjih meseci.

Press je došao i do kompletnih podataka i za period od prvih šest meseci 2010. godine. U tom periodu poginulo je 249 ljudi, dok je od januara do juna 2009. poginula 371 osoba. U tom periodu bio je smanjen i ukupan broj saobraćajnih nezgoda, broj nesreća s povređenim i poginulim, kao i broj povređenih.

- U periodu januar-jun 2010. godine dogodilo se 21.076 saobraćajnih nesreća, od toga 5.723 sa povređenim i poginulim. Povređeno je 7.766, a poginulo 249 osoba. U prvih šest meseci 2009. godine bila je 31.221 nesreća, od toga 7.166 sa povređenim i poginulim. Povređeno je 9.685, a poginula je 371 osoba - kaže naš izvor iz policije.Izvor Pressa iz MUP-a kaže da su pijani vozači i dalje najveći problem.

- I pored zaprećenih zatvorskih kazni i dalje ima mnogo vozača koji pijani sedaju za volan - kažu naši sagovornici.

Kako Press saznaje, jedan od novih akcija policije biće i angažovanje tzv. vozila presretača i u većim gradovima u Srbiji!

- Već duže vreme naša specijalno opremljena vozila krstare autoputevima kroz Srbiju, ali i Ibarskom magistralom. Narednih dana, presretači će „juriti" nesavesne vozače i po Beogradu. Oni će snimati vozače koji prolaze kroz crveno svetlo, voze žutom trakom i razvijaju velike brzine po gradskim ulicama. Ove patrole neće zaustavljati vozače, već će snimke kao dokazni materijal slati sudijama za prekršaje - kaže naš sagovornik.

Izvor : PRESS

Zeri: 9. septembar je poslednji rok za zajednički stav EU o KiM


Međunarodni Radio Srbija - Pre 14 minuta


EU je odredila 9. septembar kao poslednji rok za postizanje saglasnosti svih 27 zemalja članica o predlogu rezolucije šefa diplomatije Ketrin Ešton o Kosovu, rekli su diplomatski izvori za prištinski dnevnik "Zeri". Ti izvori su naveli da će narednih dana Brisel sačekati eventualni finalni dogovor svih zemalja članica, kako bi se znalo da li će EU imati jedinstven stav o Kosovu na sednici Generalne skupštine UN. Pozitivan odgovor svih zemalja omogućio bi Uniji da u Njujorku zauzme jedinstveni stav, rekli su diplomatski izvori i naveli da je Španija najveća prepreka postizanju potpunog konsenzusa EU o Kosovu.

Štiner: Nemačka želi Srbiju u EU


Tanjug - Pre 18 minuta


BERLIN - Nemačka želi Srbiju u Evropskoj uniji, tvrdi portparol nemačkih liberala i ekspert za Jugoistočnu Evropu Rajner Štiner, navodeći istovremeno da njegova stranka smatra nepotrebnom raspravu o Kosovu pred Generalnom skupštinom UN. Štiner je naglasio da je zvanični Berlin priznao Kosovo i da zato ne vidi da postoje otvorena pitanja koja bi trebalo da se razjašnjavaju u UN.

Imovina vodecih srpskih tajkuna ravna trećini BDP -a Srbije


13:54 BEOGRAD, 7. avgusta (Tanjug) - Bogatstvo nekolicine vodećih srpskih tajkuna, prema nezvaničnim procenama, iznosi 31,5 milijardi evra, što je bezmalo trećina prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

Domaći i regionalni mediji su ove sedmice preneli da je ubedljivo nabogatiji srpski tajkun trenutno Milan Janković, alijas Filip Cepter, sa procenjenom vrednošću imovine od četiri milijarde evra.
Nekadašnji, kratkotrajni, potpredsednik srpske vlade, a kasnije "biznismen u naglom usponu" - Miroslav Mišković - raspolaže imovinom koja se procenjuje na oko dve milijarde evra, dok se za još jednog, sada odbeglog, srpskog tajkuna - Bogoljuba Karića - tvrdi da je "težak" oko milijardu evra.
Visoko kotiraju, na listi najvećih srpskih bogataša, takođe i Petar Matić sa 700 miliona evra, na koliko se procenjuje i imovina " glavnog bosa duvanskog šverca na prostoru Balkana" Stanka Subotića - Caneta.
U društvu najimućnijih su, pored njih, i Milan Beko, "kralj šećera" Miodrag Kostić - Kole, zatim vlasnik više velikih domaćih poljoprivredno - prehrambenih preduzeća Predrag Ranković - Peconi, čije bogastvo se ceni na 300 do 500 miliona evra, kao i nekoličina drugih, nešto "siromašnijih" tajkuna.
Navedena grupa vodećih srpskih tajkuna, koja je svoje početno bogatstvo stekla u prošloj i uglavnom uvećala u ovoj deceniji, predstavlja, ustvari, tipičan obrazac "uspešnih poslovnih ljudi", kakvi su u toku protekle dve decenje "nicali" ne samo u našoj, već i u svim drugim takozvanim tranzicionim zemljama, nakon njihovog naglog prelaska sa dirigovane socijalističke na tržišnu privredu.
Kada se, u slučaju imovine naših tajkuna, podvede crta" i sve "sabere i oduzme" proizilazi da samo desetak takvih bogataša sada raspolaže kapitalom u vrednosti od oko 30 procenata BDP - a Srbije 2009. Reč je, doduše o nezvaničnim podacima.
U Rusiji, čiji je BDP prošle godine procenjen na više od dva biliona (hiljade milijardi) dolara, imovina stotinak najbogatijih ljudi - za koje domaća javnost uvereno tvrdi da su kapital stekli isključivo na osnovu "pljačkaške privatizacije početkom devedestih godina" - takođe obuhvata oko trećine vrednosti prošlogodišnjeg ruskog BDP -a, a slično je i u većini drugih istočnoevroskih zemalja.
U vodećim zapadnim zemljama, uključjući i SAD, Japan i druge svetske ekonomske sile, udeo imovine najvećih bogataša u BDP - u njihovih država je osetno manji i dostiže, uglavnom, od pet do sedam odsto.
Ukoliko se izuzme Cepter, koji je svoj prvobitni biznis ostvario u Švajcarskoj i nekim drugim zapadnoevropskim zemljama, proizvodeći i prodajući kvalitetno posuđe i neku drugu robu, svi ostali srpski tajkuni su karijeru uglavnom napravili na domaćem terenu, uz tesnu saradnju, a često i nesebičnu pomoć, lokalnih političkih moćnika.
Karić je, na primer, godinama važio za "poverljivog biznismena Slobodana Miloševića", dok se poslovni uspon Miškovića takođe usko vezuje za nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugslavije.
Smatra se, na primer, da je Karić iskoristio svoje političke veze u vrhu vlasti za razvoj biznisa još u vreme postojanja bivše SFRJ, ali je pravi procvat usledio nakon sloma nekadašnje SFRJ, posebno u vreme razarajuće hiperinflacije u Srbiji i nakon što je uz direktnu asistenciju vrha političke vlasti (S. Miloševića) osnovao veoma lukrativno preduzeće mobilne telefonije i tako osigurao ogroman prihod i zaradu.
Mišković je kao "uspešan direktor" kruševačkog preduzeća "Župa" došao na mesto potpredsednika sropske vlade 1990, ali se na toj funkciji zadržao svega šest meseci, da bi, sa partnerima, osnovao svoj prvi trgovinski lanac, koji je do kraja Miloševićeve ere (5. oktobra 2000), prilično ojačao i, kasnije, prerastao u pravu poslovnu imperiju, u okviru "krovne" kompanije "Delta".
Mnogi su očekivali "sumrak" domaćih tajkuna nakon petooktobarskih promena u Srbiji, ali se pokazalo da su oni spremno dočekali novo doba i lako se, nakon što su neki od njih poput Karića platili takozvani porez na ekstra-profit, uklopili u ekonomsko - pravni model stvoren u post - Miloševićevoj Srbiji.
Tako je, na primer, Kostić dobio najpre gazdovanja u tri "propale" domaće šećerane za sumu od "okruglo" devet evra i već prve godine u tim firmama ostvario popriličnu dobit.
Ostali naši tajkuni su takođe dobro prolazili u "otvorenoj tržišnoj utakmici" kupujući "levo" i "desno" velika i mala preduzeća, placeve i ogromne komplekse obradivog zemljišta ili atraktivnog poslovnog prostora u Beogradu i drugim lokacijama širom Srbije, ne retko po drastično nižim cenama od tržišnih.
Mnoge od takvih "prihvatizacija" su osporene, neke su i sudski poništene, a u poslednje vreme se "rešavaju" i na drugačiji način.
Hapšenje bivšeg vlasnika Meridijen banke Tomislava Djorđevića ostavlja nadu da "dobitnike tranzicije", dakako nelegalne, neće mimoići pravda

MOSKVA - Širom Rusije, za poslednja 24 sata, buknulo je 290 novih šumskih požara, a situacija u Moskvi, koja se danima guši u dimu i dalje je teška, javili su danas ruski mediji. Koncentracija štetnih materija u glavnom gradu Rusije danas je premašila maksimalni dozvoljeni nivo šest i po puta, upozorili su stručnjaci državne službe za zaštitu prirodne sredine "Mosekomonitoring". Dim i zagađenje posledica su požara koji su u okolini Moskve zahvatili šume i tresetišta, a prema rečima stručnjaka, najveću opasnost po zdravlje ljudi sada predstavljaju čestice koje kad dospeju u pluća tu se nagomilavaju i mogu da ostave teške posledice. Dim i gar će pritiskati Moskovljane sve do utorka kada se očekuje da vetar promeni smer. Ipak, za sada se niko ne usuđuje da daje neke dugoročnije prognoze o poboljšanju situcije. "Mosekomonitorng" građanima preporučuje da tokom vikenda, ukoliko su u mogućnosti, odu iz Moskve u oblasti u kojima je ekološka situacija bolja, dok za one koji ostaju u gradu lekari preporučuju da vreme provode u zatvorenim prostorijama, u kojima će nivo vlage podoći tako što će raširiti mokre peškire i čaršave i slicno, da se češće turširaju i piju što više vode.
TANJUG, ANADOLIJA

RAKIJA SA LIKOM ANTE PAVELIĆA

U hrvatskom selu Čavoglave, kod Drniša, rodnom mestu pevača Marka Perkovića Tompsona, održava se "alternativna" proslava godišnjice akcije "Oluja", a na štandovima se može kupiti i rakija sa likom Ante Pavelića.
http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/787/v178736p0.jpg

Pošto je jutro proveo u Kninu, kroz Čavoglave je prošetao i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić u pratnji domaćina Marka Perkovića, javili su hrvatski mediji.

Na "alternativnoj" proslavi godišnjice "Oluje" poziralo se uz slike prvog hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana, ratnog ministra obrane Gojka Šuška, haškog optuženika Ante Gotovine i osuđenog generala Mirka Norca.

(Srna)

Organizatori "proslave" u Čavoglavama: Deo medija iskrivljuje istinu za one koji ne žele Hrvatsku

Piše: I.Kri.
Objavljeno prije 35 minuta

http://razbibriga.net/imported/2010/...5jpgw628-1.jpg

ŠIBENSKO-kninska policija utvrdila je identitet dvije osobe koje su napale novinare HRT-a na "proslavi" Oluje u Čavoglavama.

Radi se o 24-godišnjem Vukovarcu i 28-godišnjem Dugopoljcu nad kojima se sada provodi kriminalističko istraživanje. Policija napominje kako će javnost o rezultatima toga kriminalističkog istraživanja pravovremeno obavijestiti.

Uhićene i tri osobe koje su imale ustaška obilježja

Uz te dvije osobe, policija je identificirala i još tri muškarca koji su nosili "obilježja zabranjena zakonskim propisima", odnosno ustaška obilježja. Protiv 39-godišnjaka i 37-godišnjaka iz Ogulina te 51-godišnjaka iz Popovače će policija podnijeti optužni prijedlog zbog osnovane sumnje da su prekršili Zakon o javnom okupljanju.

Policija tvrdi kako i dalje radi na identifikaciji izgrednika, a tijekom dana će izaći sa još konkretnijim podacima o rezultatima te istrage. Podsjetimo, na proslavi 15. godišnjice Oluje u četvrtak u Čavoglavama je kamenjem napadnuta ekipa HRT-a. Uz to su mnogi sudionici "proslave" imali ustaška obilježja, a na štandovima se mogla kupiti rakija s likom ustaškog poglavnika Ante Pavelića.

"Snimatelj HRT-a nam je pokazao srednji prst"

24-godišnji Vukovarac Josip Markanović tvrdi kako se sam prijavio policiji jer ne želi da policajci dolaze kući po njega. "Prijavio sam se jer me mediji predstavljaju kao kriminalca, kao da sam nekoga ubio. Za prekršaj sam spreman odgovarati i ne želim se skrivati", kazao je Markanović, piše Večernji list.

Njega se tereti da se snimatelju HRT-a unosio u lice i opsovao mu majku. "Bio sam u bijeloj majici bez ustaških obilježja. Nikada ih ne bih ni stavio na sebe. Upozorili smo ga da nas ne snima, pokazao nam je srednji prst i rekao da će snimati što želi", rekao je Markanović i potvrdio kako se policija pojavila oko sat i pol kasnije.

"Zlonamjerna izvješća dijela medija"

Danas su se priopćenjem javili i organizatori proslave u Čavoglavama koji smatraju kako su oni koji su došli "pokazali da Hrvati vole svoju Hrvatsku, da ne zaboravljaju njene stvoritelje i branitelje, da ih nose duboko u svojim srcima, ma kako bili veliki napori nekih, da ih prekrije zaborav".

No, u priopćenju koje je potpisao fra Ilija Mikulić stoji i kako se, na žalost, moraju osvrnuti i na "neka zlonamjerna izvješća dijela medija". "Dio medija namjerno i zločesto iskrivljuje sliku o ovom događaju, kao uostalom i o drugim zbivanjima u Hrvatskoj, po nalogu određenih centara moći koji žele drugu i drugačiju, odnosno nikakvu Hrvatsku", stoji u priopćenju organizatora.

"Zar nije znakovito da u njihovim izvješćima nema ni riječi, ni jedne slike s veličanstvenih događanja poput spektakularnog koncerta kojem je nazočilo više desetaka tisuća posjetitelja, nema ni jedne slike sa sportskih i drugih događanja u kojim je sudjelovalo na desetke javnih osoba,nema izjave čak ni izvješća o nazočnosti dva biskupa, mons. Ante Ivasa šibenskog biskupa, mons.Mile Bogovića gospićko-senjskog biskupa, velikog broja svećenika, branitelja, generala i drugih uglednika", dodaju organizatori i napominju da se nigdje ne iznosi podatak da se okupilo oko 100 tisuća ljudi.

Novinari sami isprovocirali incident

"Njihova namjera je jasna, obezvrijediti, iskompromitirati i ignorirati ovaj veličanstveni skup. Mi znamo i uvjereni smo u to, narod im više ne vjeruje", stoji u priopćenju organizatora te se pozivaju oni koji su bili na proslavi da u svojim sredinama narodu prenesu dojmove i istinu o tom događaju.

"To je najbolji put za demantiranje laži i objeda ovih plaćenika i tuđih poslušnika", pišu organizatori. Osvrnuli su se i na "'incident' koji se dogodio s ekipom HTV-a". "Ti novinari HTV-a za razliku od ostalih nisu se akreditirali,nisu se obratili Organizatoru,zatražili izjave, nisu snimali na mjestima gdje se održavao službeni program, već su odmah zašli po ugostiteljskim objektima na periferiji zbivanja tražeći nekakve kompromitirajuće momente", stoji u priopćenju te se dodaje kako novinari nisu pronašli "kompromitirajuće momente" pa su se sami potrudili isprovocirati "unoseći se ljudima u lice s kamerom iako su zamoljeni od tih posjetitelja da ih ne snimaju".

"Njihova imena nisu važna , oni ih nemaju, oni su samo broj, oni su ono što neki moćnici žele da postane hrvatski čovjek. Mi to nećemo i ne želimo, mi imamo svoj identitet, pripadamo svojoj obitelji, svom narodu i svom Bogu", zaključuje fra Ilija Mikulić

izvor INDEX Vijesti

NBS sprečava veliko jačanje dinara

http://razbibriga.net/imported/2010/..._200x200-1.jpg

Beograd -- Narodna banka Srbije kupila je 10 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila preveliko dnevno jačanje kursa dinara.

Dinar je u jednom danu uspeo da ojača za čak 70 para. Tako će vam za jedan evro u utorak trebati 105,11 dinara po srednjem zvaničnom kursu.

Ekonomisti smatraju ovaj potez centralne banke pozitivnim, jer kako kažu od prevelike dnevne oscilacije kursa, nemaju koristi ni građani ni privreda.

Do višednevnog uzastponog jačanja domaće valute došlo je, prema rečima ekonomista zbog manjka priliva kapitala, ali i psiholoških faktora.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da potezi Narodne banke uvek idu u pravcu sprečavanja prevelikih oscilacija kursa, ali i onemogućavana špekulacija.

"Sada je konačno poslat signal nakon više godina da NBS neće dozvoliti da neko zaradi vrlo laku paru u vrlo kratkom vremenskom periodu. Što se tiče privrede i građana, šalje se dosta jak signal da neće biti izloženi prekomernim oscilacijama dinara u oba pravca", kaže on.

Ekonomista Goran Nikolić procenuje da u narednom periodu možemo očekivati stabilan kurs na sadašnjem nivou.

"Ovo je signal Narodne banke da ona smatra da je vrednost dinara od oko 106 dinara za evro takva da sa njom može da se održi planirani nivo inflacije u ovoj i u narednoj godini i da sa druge strane nije poželjno da dinar jača jer bi to moglo da ugrozi konkurentnost srpske privrede", objašnjava on.

Kupovina deviza samo je jedan u nizu mera NBS koje za cilj imaju stabilizaciju kursa. Centralna banka nedavno je povećala referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto kako bi sprečila prekomerno slabljenje dinara. Sadašnji kurs prema mišljenju stručnjaka trebalo bi da bude i podsticaj za izvoznike.

"Guverner je u prethodnih nedelju dana poslao, ovo mu je drugi jasan signal koji šalje tržištu i finansijskom sektoru. S jedne strane, sa rastom kamatne stope stavio je do znanja da je svaki dalji rast evra prema dinaru nešto što remeti ciljeve NBS, dok je, s druge strane, kupovinom evra sada stavio do znanja da neće dozvoliti spekulativno jačanje dinara", kaže Zdravković.

"Za izvoznike naravno da je dobro da imaju jedan stimulativniji kurs, ali istovremeno i jedan deo izvoznika želi stabilan kurs tako da čini mi se da dolazimo do stabilizacije kursa jer čini mi se da su upravo inflatorna očekivanja upravo ono što je nateralo NBS da interveniše i da spreči pre nekoliko dana da dinar pređe 107 dinara za evro. Sa druge strane, NBS smatra da dinar ne treba mnogo ni da jača jer to ugrožava konkurentnost i podstiče uvoz", smatra Nikolić.

Nikolić kaže da će kupovina deviza imati pozitivan efekat i na jačanje deviznih rezervi, ali ne u velikoj meri jer se radi o neznatnoj količini novca u odnosu na ukupne devizne rezerve.

Izvor : b92

Uvođenje viza zbog duplih fotelja?

Beograd -- Zbog prava na duple fotelje, koji je ozakonjen u Skupštini, građani Srbije bi mogli da izgube pravo na beli šengen, kaže Čedomir Čupič za „Blic“.

http://razbibriga.net/imported/2010/..._450x315-1.jpg

Gubitak prava na putovanje bez viza jedna je od mera kojima bi EU mogla da nas kazni zbog nepridržavanja standarda na koje smo se ugovorno obavezali, kaže on.

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije kaže da će Agencija početkom septembra predati USS na ocenu ustavnosti izmene Zakona kojima je ozakonjeno obavljanje više javnih funkcija.

Istovremeno, Agencija će, prema njegovim rečima, tražiti i od međunarodnih organizacija da reaguju povodom kršenja Ustava.

"Ustav Srbije zabranjuje obavljanje funkcija u zakonodavnim i izvršnim organima vlasti. Međunarodne organizacije kao što su Komisija Saveta Evrope za borbu protiv korupcije - GRECO, OEBS i Odeljenje UN za borbu protiv kriminala i korupcije, koje ćemo o ponašanju vlasti u Srbiji obavestiti, imaju mehanizme da je na to nateraju. Pogotovo što je borba protiv korupcije jedna od prioritetnih aktivnosti na koje smo se obavezali i prihvatili kao uslov za integracije sa EU", rekao je Čupić.

Agencija će, kako kaže, tražiti da Ustavni sud bude efikasan kao u martu kada je troje poslanika iz pokrajinske skupštine tražilo mišljenje o tome da li su u sukobu interesa.

On smatra da je slučaj sa duplim funkcijama "jasan", jer je u pitanju kršenje člana 6 i 101 Ustava i očekuje da će se Ustavni sud staviti na stranu ustavnosti, kao i u slučaju Zakona o informisanju.

Izvor : b92

EKSKLUZIVNO... TAJNO SNIMANI RAZGOVORI BIVŠEG KOMANDANTA VOJSKE RS
(AUDIO) Ekskluzivno: Mladić ismevao Ćosića!
beograd 13.08.2010

Ratko Mladić snimio razgovor sa bivšim predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem koji je 1995. pokušavao da ga pomiri sa Radovanom Karadžićem, kako bi se Republika Srpska sačuvala od raspada

Press je došao do jednog od tajnih razgovora koje je bivši komandant Vojske RS i haški optuženik Ratko Mladić snimao tokom više od 10 godina. U pitanju je razgovor sa bivšim predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem koji ga je ubeđivao da se pomiri sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karađžićem http://www.pressonline.rs/upload/box...13/dobrica.jpgI ovaj razgovor, kao i stotine drugih koji se nalaze na oko stotinu audio kaseta, predat je tužilaštvu Haškog tribunala.
Po svemu sudeći, Mladić je razgovor sa Ćosićem snimio u jesen 1995. kada je Radovan Karadžić zapravo smenio Mladića sa mesta komandanta Vojske RS, ali je general odbio da se povuče. Zbog ovog sukoba, koji je izbio odmah posle hrvatske akcije „Oluja", postojala je opasnost da se RS potpuno raspadne. U vreme ovog razgovora Ćosić nije bio predsednik SRJ.
Pošto je namerno snimao ovaj razgovor, Mladić na nekoliko mesta vrlo svesno i vešto provocira Ćosića kako bi sebe predstavio kao velikog zaštitnika Srba bez koga bi sve propalo. Press ovaj razgovor objavljuje integralno.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX
Razgovor generala Ratka Mladića i Dobrice Ćosića
(Pre uključenja Mladić proverava da li diktafon dobro radi i govori u mikrofon „jen, dva, tri...")
Ćosić: Halo, halo?... Dobar dan, Dobrica Ćosić na telefonu.
Mladić: E, poštovanje moje! General Mladić ovde.
Ćosić: Dobar dan generale, kako ste? Je l' ste zdravi?
Mladić: Pa, eto, zdrav sam, a kako sam i sami znate!
Ćosić: Znam... Jeste li dobili moje pismo?
Mladić: Nisam dobio pismo, ali sam dobio obaveštenje da ćete me zvati. I evo, tačni ste ko švajcarski sat!
Ćosić: Pa, kako je to moguće da niste dobili moje pismo?...
Mladić: Ne znam po kome ste poslali...
Ćosić: Ovaj, Đogo, vaš oficir Đogo...
Mladić: A... Major Đogo! Nije još on mene video!
Ćosić: Ali, on je rekao meni da će pismo da stigne...
Mladić: Ja sam daleko, tamo na zapadu i verovatno nije mogao. I treba mu vremena da prođe kroz te silne kolone izbeglica...
Ćosić: On je meni rekao da će on na drugi način poslati... Ali, evo šta je moja molba. Moj apel, moja molba... Dajte da učinimo sve da spasemo ovaj narod...
Mladić: I ja se slažem s vama i mi činimo, Dobrice, sve što je u našoj moći, da spasemo i zaštitimo narod.
Ćosić: Ja znam da vi činite sve što možete i u to ne sumnjam, ali nešto sada moramo više da učinimo, moramo da se ujedinimo svi!
Mladić: Slažem se, i ja sam uvek za tu ideju.
Ćosić: Moramo, moramo, dragi Ratko, da se složimo svi! Svi, vi, Slobodan i Radovan morate se sada složiti, inače ćemo propasti ako se ne složimo!
Mladić: Ja sam uvek takvu ideju zastupao i ja sam za takvo opredeljenje. I ceo glavni štab podržava slogu srpskog naroda i svih rukovodstava.
Ćosić: Šta je, Ratko, smetnja da se sastanete vas dvojica (Mladić i Radovan Karadžić, prim. aut) i da se dogovorite! I još večeras da date izjavu narodu, da ste se usaglasili na apel, recimo, patrijarha Pavla i na apel celokupnog srpskog naroda. Ovde su ljudi očajni i, znajte, niko u ovom raskolu ne može da bude pobednik.
Mladić: Ja to znam. Gubićemo svi i gubi najviše narod! Ali, uzrok je taj Radovan! On treba da jednostrano, kao što je medije zloupotrebio i objavio svoju nezakonitu odluku, da je javno povuče pred medijima i onda možemo diskutovati o svim drugim pitanjima.
Ćosić: Da li može... Dobro, ta skupština je sinoć donela odluku... Da li možete pre toga vas dvojica da se sastanete i dogovorite o svemu, pa ćemo tu skupštinu likvidirati?
Mladić: Ne, nije to nadležnost Skupštine. On treba javno da povuče svoju nerazumnu odluku i dok to ne uradi nema šta sa mnom razgovarati!
Ćosić: A da li možete vas dvojica, da vi to njemu lično kažete?
Mladić: Ne! Ne mogu ja njemu lično! Rekao sam mu preko Biljane (Plavšić, bivše predsednice RS, prim. aut), i ja i moji saradnici. Od njega je traženo da to javno povuče, da stavi van snage te nerazumne odluke. I da zajedno sa Vojskom i rukovodstvom iz Srbije i Jugoslavije podmetne pleća u cilju odbrane naroda. On i dalje vrši neki svoj marketing i vrši ga sa grupom stranih i domaćih nekih novinara, neke svoje promocije vrši i zaluđuje narod. To će nas odvesti u propast još veću.

Drugi razgovor: Ko će koga da zove

Ćosić: Halo?
Mladić: Izvolite, Dobrice.
Ćosić: Evo, javljam se. Ja sam sada razgovarao s Karadžićem.
Mladić: Dobro...
Ćosić: On mi je ovako rekao. Predložio je da se sastanete vi s njim danas u pet ili sutra u šest. On će doći kod vas na razgovor da se dogovorite o svemu. On je spreman da dođe kod vas u Glavni štab i da se sa vama o svemu dogovori šta treba da se radi.
Mladić: Dobro, onda možemo da se dogovorimo sutra u toku dana da se sastanemo.
Ćosić: Hoćete da mu to ja javim, ili vi?
Mladić: Vi mu javite pošto je išao preko vas. Sastaćemo se sutra, ali bez medijske pompe.
Ćosić: Nije medijska pompa, ali morate da se sastanete i da razgovarate kao ljudi, kao najodgovorniji ljudi koji odlučuju o sudbini tog naroda!
Mladić: Vi njemu javite, a mi ćemo se isto njemu javiti i dogovoriti sastanak.
Ćosić: Da se on vama javi za sutrašnji sastanak?
Mladić: Tako je!
Ćosić: Dobro i ja ću mu javiti... Odmah ću ga pokušati da ga dobijem da mu to javim, pa onda vi uspostavite... Potom neka vaša služba uspostavi vezu sa njim i neka to reši tehnički.
Mladić: Ima on s nama stalnu vezu, nije njemu problem nas da dobije.
Ćosić: Dobro, u redu.
Mladić: U redu, prijatno.

Advokati: Mladićevi snimci ne mogu da štete Srbima u Hagu
BEOGRAD - Advokati koji brane optužene Srbe u Haškom tribunalu smatraju da tajni snimci Ratka Mladića ne mogu da ugroze njihovu odbranu u Hagu. Branilac Radovana Karadžića Goran Petronijević kaže da oni još nisu uspeli da pregledaju 93 audio-kasete, 10 video-kaseta, dva CD-a i osam DVD-jeva sa razgovorima koje je snimio Mladić.
- Dok se ne utvrdi autentičnost zapisa i dok se zvanično ne uvedu kao dokazi, ne možemo da govorimo o tome da li bi oni mogli da štete ili pomognu optuženim Srbima u Hagu. Zato smo zatražili tronedeljnu pauzu kako bismo pregledali sve snimke - priča Petronijević.
Aleksandar Gajić, pravni savetnik Zdravka Tolimira, kaže da Mladićevi snimci ne mogu da utiče na suđenje njegovom klijentu, a slično poručuje i Igor Pantelić, advokat Stojana Župljanina.
- Odgovorno vam tvrdim da na tim kasetama nema nikakvih dokaza koji bi mogli da se upotrebe protiv Župljanina - kaže Pantelić.
Advokat Toma Fila kaže za Press da na Mladićevim kasetama ima i njegovih razgovora.
- U tim materijalima nalazi se i razgovor između mene i generala Mladića 1996. Ja sam u to vreme više puta odlazio kod njega, jer sam tada u Hagu branio pokojnog generala Đorđa Đukića. Postoji snimak kada je Mladić pita šta mislim o sudu i Hagu, a ja odgovaram da to nije dobar sud. Mladić je sve to snimao jer je hteo jednog dana da napiše knjigu - kaže Fila.
Ratko Mladić je od 1991. snimao sve razgovore koje je vodio sa vojnim i političkim vrhom Srbije i RS. Tajno je snimao razgovore sa Slobodanom Miloševićem, Dobricom Ćosićem, Radovanom Karadžićem, Jovicom Stanišićem, Mićom Stanišićem, Momčilom Perišićem, Zdravkom Tolimirom i drugima... (S. V.)

izvor Press

BEOGRAD 13. 08. 2010
PRESS

Učlani se u stranku da ne dobiješ otkaz!

Prve pritužbe koje su stigle na adresu poverenice za ravnopravnost Nevene Petrušić potvrdile su javnu tajnu o uslovima zapošljavanja u Srbiji - da su partijska članska karta i urgencija iz stranačke centrale značajnije reference od diplome fakulteta za dobijanje ili zadržavanje nekog posla

Ne mogu ništa da tvrdim dok sve ne ispitamo... Nevena Petrušić
Poverenica Nevena Petrušić kaže za Press da je do sada dobila 21 pritužbu građana, a da se neke od njih odnose na diskriminaciju prilikom zapošljavanja, i to po političkoj i nacionalnoj pripadnosti.
Partijski ključ i u privatnim kompanijama
Osim zapošljavanja po partijskom ključu u javnom sektoru, stranke su počele da kadruju i po privatnim kompanijama! Naime, sve se češće može čuti da biznismeni koji su finansijeri pojedinih stranaka zapošljavaju baš njihove aktiviste, a takođe je činjenica i da privatni sektor traži političku zaštitu upravo uhlebljavanjem ljudi sa partijskom preporukom.
- Neću da generalizujem, jer je to suviše mali uzorak. Ali, tačno je da se neke od pritužbi odnose na diskriminaciju po političkoj osnovi. Međutim, ja ne mogu odmah da kažem da je to tako, dok se ne izvrše provere u skladu sa zakonom - kaže Petrušićeva.
Razne vrste diskriminacije
Ona nije htela da otkrije na koje stranke se građani najviše žale, niti koji im to poslovi nisu bili dostupni:
- Nemamo mi pritužbe da je nekome tražena partijska knjižica da bi negde dobio posao, ali nam se žale da je uslov za ostanak na radnom mestu, odnosno nedobijanje otkaza, članstvo u političkoj stranci. Mi proveramo da li je to tačno.
I na adrese drugih državnih organa, poput Kancelarije zaštitnika građanina, Vlade i Skupštine Srbije stižu slične predstavke. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da se proteklih godina njemu lično bez bilo kakvog zvaničnog obraćanja žalilo nekoliko osoba.
- Naravno, formalne prijave se podnose Inspektoratu za rad. Radnici su mi se žalili na najrazličitije moguće vrste diskriminacija - navodi Ljajić.
Stranke jednoglasne: Ma kakvi
Stranke vladajuće koalicije, ali i opozicije, svesne su da je ovaj problem i te kako prisutan, ali tvrde da baš one nikako ne učestvuju u takvim radnjama.
Portparol DS-a Jelena Trivan kaže da je ta stranka svesna da takva politička nekultura postoji.
- DS se bori protiv toga. Trebaće mnogo vremena da se svi sektori, pa i sektor zapošljavanja, oslobode političkog uticaja. Takvih pojava u DS nema - tvrdi Trivanka.
SNS: Brinemo za ljude iz stranke, ali znamo meru
Šansu da zloupotrebljavaju vlast i da zapošljavaju svoje kadrove imaju i stranke koje su opozicija na republičkom nivou, ali su vlast na nivou opština.
- To pre svega radi ova velika vlast na republičkom nivou. Ja sam protiv toga da se ljudi zapošljavaju ili otpuštaju zato što nisu iz ove ili one stranke. Dešava se da hoće da budu humani, pa ostave stare, a zaposle svoje, pa onda imamo preglomaznu administraciju. Mi u Zemunu i na Voždovcu nismo otpuštali zatečene kadrove, niti forsiramo svoje. Ne kažem da ne treba brinuti o ljudima iz stranke, ali neka mera mora da se zna - kaže funkcioner SNS-a Božidar Delić.
Potpredsednica G17 Plus Suzana Grubješić kaže da kriterijumi za zapošljavanje treba da budu stručnost i kompetentnost.
- Partijska pripadnost je nečija sloboda i pravo izbora i kao takva mora biti poštovana. Ne mogu da garantujem za svakog, ali znam da vrh naše stranke nikada nije tražio zapošljavanje naših ljudi, jer to je diskriminacija, protiv koje sam uvek bila - navodi Grubješićka.
I portparol SPS-a Đorđe Milićević tvrdi da SPS ne protežira stranačke kadrove.
- Što se tiče funkcija u javnim preduzećima i državnim ustanovama u kojima je prema koalicionom sporazumu dozvoljeno da postavljamo partijske kadrove, mi se trudimo da izaberemo dokazane stručnjake. Znači, bitni su njihovo znanje i dokazanost u poslu. To je dobro i za partiju i za državu, iako su naši članovi. Što se tiče klasičnog zapošljavanja, postoje zakoni koji definišu rad i zapošljavanje i tu nikakve protekcije za naše članove nema - kaže Milićević.

BEOGRAD 13. 08. 2010
PRESS
SNS traži da se Tadić izvini „Gaspromu", u DS-u kažu da je ovaj poziv sraman

SNS je zatražio od predsednika Borisa Tadića da se izvini „Gaspromu" zbog izjava u vezi sa trasom gasovoda Južni tok
http://www.pressonline.rs/upload/box...835/trivan.jpg Zorana mihajlović i jelena trivian
- Ugled naše zemlje je narušen time što je predsednik Srbije u dogovoru sa bugarskim premijerom bez znanja „Gasproma" menjao ili pokušao da menja rutu međunarodnog gasovoda Južni tok. Tadić je potpisao Energetski sporazum između Srbije i Rusije i ako je nekada trebalo da se pregovara, to je trebalo tada uraditi - izjavila je Zorana Mihajlović-Milanović.
S druge strane, portparol DS-a Jelena Trivan kaže da je poziv maprednjaka da se predsednik izvini „Gaspromu" „sraman".
- Izjava je sramna ne samo zato što je lažna, već zato što je duboko protivna interesima naše zemlje. Reč je o najgrubljoj laži s obzirom da predsednik Tadić nije pregovarao, već razgovarao o nečemu što je legitimna tema. Energetska perjanica SNS (Zorana Mihajlović-Milanović, nekadašnja savetnica bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa) je neko ko je trovao javnost danima time da Srbija ne treba da sarađuje sa Rusijom, a danas se pojavljuje kao zaštitnik ruskih interesa. Izjava je još sramotnija, jer govori o tome kako SNS vidi državu i sa koliko digniteta bi je oni vodili - istakla je Trivan.
(AG.)

BEOGRAD 14. 08. 2010
Privatni snimci samo izuzetno mogu biti dokaz

Privatni snimci razgovora koje je komandant Vojske RS Ratko Mladić vodio sa brojnim sagovornicima, kao i snimci kontroverznog biznismena Stanka Subotića sa bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem izazvali su veliko interesovanje javnosti, ali i dilemu da li mogu biti korišćeni kao validan dokaz na sudu.

http://www.pressonline.rs/upload/box...3001/RATKO.jpg

Profesori Pravnog fakulteta Milan Škulić i Goran Ilić ocenjuju da snimani telefonski razgovori mogu da se koriste u postupku samo pod posebnim uslovima, dok advokat Strahinja Kastratović tvrdi da se oni uopšte ne mogu koristiti.

Profesori kažu da u slučaju privatnog snimanja telefonskih razgovora sudska praksa u Srbiji nije ujednačena i naglašavaju da je neophodno proveriti autentičnost audio ili video snimka, odnosno da li je ubačena ili izbrisana neka rečenica.

- Treba razlikovati slučaj kada sudija naredi da se snimaju razgovori, u istrazi i procesima za neka krivična dela poput organizovanog kriminala. Međutim, mnogo je osetljivije pitanje kada je neka osoba privatno snimala neke razgovore. Tu praksa do sada nije bila ujednačena - kaže profesor Škulić, i dodaje:

- Poslednjim promenama Zakonika o krivičnom postupku uvedena su neka pravila kada snimci pod određenim uslovima mogu biti dokaz. Tu je u suštini uslov da se ne sme raditi o krivičnom delu, odnosno ako neko vrši krivično delo time što snima razgovore, onda tako nešto ne može biti dokaz.

On je rekao i da se u slučajevima Mladića i Subotića radi o privatnim snimcima i da generalno nema zabrane da se tako nešto koristi u krivičnom postupku.

Advokat Kastratović, s druge strane, tvrdi da razgovori snimljeni bez naloga suda nisu validni. On dodaje da razgovori u kojima se sagovornik „navodi ili navlači da nešto kaže" takođe nisu validni za dokazni postupak.

Izvor : PRESS

Srpski biznismeni apeluju
Biznismeni: Moramo sprečiti invaziju Hrvata!

Srpski privrednici traže da im država pomogne da kupuju domaća prehrambena preduzeća, a ne da kompletnu granu industrije prepusti hrvatskim tajkunima.

http://www.pressonline.rs/upload/box...KUPOVINA-1.jpg

 

Opasan plan komšija... „Bananicu" i „Smoki" kupio Hrvat Emil Tedeski

Poznati srpski biznismeni upozoravaju da je poslednji trenutak da država stane iza njih i njihovih firmi kako Srbija ne bi pala u vazalni odnos prema državama u regionu, pre svih prema Hrvatskoj. Biznismeni apeluju na državu da im omogući iste uslove poslovanja kakve hrvatska država omogućava svojim ljudima. Oni traže da im Vlada da garancije kod stranih banaka kako bi mogli da uzmu kredite pod najpovoljnijim uslovima.

Kako je Press objavio juče, hrvatske kompanije su u saradnji sa svojom vladom napravile plan za potpuno preuzimanje srpske prehrambene industrije. Tako hrvatske kompanije „Agrokor" Ivice Todorića, „Atlantis grupa" Emila Tedeskog i „Kraš", koji vodi Nadan Vidošević, i ne kriju da im je cilj da kupe i „Jafu" iz Crvenke, „Karneks" iz Vrbasa, požarevački „Bambi", beogradski „Imlek"... Prvi korak ka ostvarivanju tog plana već je napravljen kad je „Atlantis grupa" 1. jula kupila „Drogu Kolinsku" za 382 miliona evra, u okviru koje posluju „Soko Štark", „Grand kafa" i „Palanački kiseljak".

Država da stane iza biznismena

Vlasnik kompanije „Svislajon Takovo" Rodoljub Drašković kaže da bi i on kupio „Jafu" kada bi imao iste uslove za kupovinu kao hrvatski biznismeni.

- Ako me pitate šta država treba da uradi da spreči invaziju stranih, u ovom slučaju hrvatskih firmi na srpsko tržište, ja im poručujem da prepišu recept upravo od Hrvata! Evo, na primer, i ja sam spremam da kupim „Jafu", ali pod istim uslovima pod kojim je hoće Hrvati. Moja država mora da stane iza mene, kao što Hrvatska stoji iza svojih ljudi. Spreman sam da kupim „Jafu", ali da je platim isto koliko bi je platio neki hrvatski biznismen - rekao je Drašković.

http://www.pressonline.rs/upload/box...3-ANTRFILE.jpg
Nikolić: Država ima preča posla

Ekonomski analitičar Goran Nikolić smatra da država u ovom trenutku ima preča posla nego da pomaže srpskim privrednicima da kupuju domaće firme!

- Naravno da bih voleo da uspešna srpska preduzeća budu u vlasništvu naših privrednika, ali realno gledano, mi sada moramo da uradimo mnogo važnije stvari. I to je pre svega da spasemo postojeći biznis, da privučemo nove investitore, da uposlimo nezaposlene, sačuvamo radna mesta. Dakle, to o čemu vi pričate nije prioritet - kaže Nikolić.


Vlasnik i generalni direktor „Farmakoma" Miroslav Bogićević kaže da država Srbija „odmah mora da promeni strategiju prema svojim biznismenima".

- Država mora da stane iza nas biznismena, ali i iza svih uspešnih srpskih firmi! Mora da nam bude garant pred međunarodnim bankama kako bismo dobili najpovoljnije kredite. Oni to moraju da urade, u suprotnom naša privreda će uskoro biti u vazalnom odnosu prema drugim državama regiona. Ako bi meni država pomogla i stala iza mene, i ja bih se verovatno odlučio za kupovinu nekog preduzeća - izjavio je Bogićević za Press.

Vlasnik „Galeb grupe" Radoslav Veselinović dodaje da je država o ovim stvarima trebalo da misli mnogo ranije, ali da još nije kasno!

- Trebalo je mnogo ranije da uradimo nešto po tom pitanju, jer su mnoga dobra preduzeća već u rukama stranaca. Ali mislim da još nije kasno da država nešto promeni. I ne samo da domaći privrednici kupuju domaće firme, već da nam pomogne da kupujemo i preduzeća u inostranstvu, ako za to postoji ekonomski interes. Mislim da ima dosta ljudi koji bi kupovali domaća preduzeća kada bi država stala iza njih. I ja bih kupio neko, i to samo iz razloga da ne ode u ruke stranim biznismenima - priča Veselinović.

Ekonomisti protiv privrednika

S druge strane, ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović kaže da uopšte nije bitno odakle je kupac ako on poštuje zakone Srbije.

- Kakve ima veze ko će da kupi neko preduzeće u Srbiji?! Može da ga kupi ko god hoće ako plaća porez, poštuje zakone, dobro posluje... Uopšte nije bitno koje je nacionalnosti kupac - kaže Stevanović.

Izvor : PRESS

Stranke tvrde da ih izdržavaju simpatizeri
Imena donatora najstrože čuvana tajna

U izveštajima o finansiranju za prošlu godinu većina parlamentarnih stranaka je, po običaju, kao donatore prikazala uglavnom članove i simpatizere svojih stranaka, kao i manje poznate firme. Neke stranke, poput G17 plus i LSV, dostavile su prazne obrasce, što bi trebalo da ukaže na to da većih priloga nije ni bilo, dok su radikali, koji su ostvarili najveći dobitak u 2009. godinu od 64 miliona dinara, prezentovali ime samo jednog donatora.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1281980255
Teško je pokrenuti prekršajni postupak protiv neke stranke koja nije objavila finansijski izveštaj: Skupština Srbije

Iz izveštaja o donatorima političkih stranaka u prošloj godini, do kojih je došao „Blic“, može se zaključiti da su političke stranke ponovo iskoristile rupe u aktuelnom Zakonu o finansiranju političkih stranka, a pre svega zakonsku obavezu o prikazivanju samo onih donacija koje su veće od 6.000 dinara. Međutim, javna je tajna da najveći novac stranke i dalje dobijaju ispod žita i da se on vodi u takozvanim crnim knjigama. Zato finansijske izveštaje godinama rade iste knjigovodstvene kuće, pregledaju isti revizori i potpisuju isti stranački ljudi. I to oni koji su, po pravilu, najlojalniji šefu stranke.


Aktuelni zakon čak i ne propisuje rokove za predavanje izveštaja, a izveštaji često nisu celoviti, nego su konfuzni i teško se čitaju. Zbog svega toga, izuzetno je teško pokrenuti prekršajni postupak protiv neke stranke koja nije obavila ovu zakonsku obavezu.


Kada je reč o izveštajima o donatorima u 2009. godini, DS je prikazala da je dobila 14 miliona dinara od privatnih firmi, među kojima su sa najvećim prilozima izdvajaju „Direct Media“ Beograd i „DM marketing international“ Beograd, koji su stranci donirali po 4,5 miliona dinara. Uz to, demokrate su skupile blizu milion dinara od 52 fizička lica, uglavnom članova stranke.



Najveće donacije stranačkih funkcionera

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1281980473
- Jorgovanka tabaković 376.000 dinara
- Nenad popović 300.000 dinara
- Srđan Srećković 58.000 dinara

SNS je kao svoje donatore predstavila četiri privatne firme koje su je donirale sa 115.000 dinara. Među njima, najveći prilog od 40.000 izdvojila je „New Deal Str Experts D“ iz Rakovice. Blizu devet miliona naprednjaci su dobili od simpatizera i članova stranke. Jedan od najvećih - 376.000 dinara, izdvojila je Jorgovanka Tabaković, dok je Tomislav Nikolić dao 110.000 dinara.


DSS, koja je u gubitku od blizu pet miliona dinara, donirana je sa nešto više od milion dinara od privatnih firmi, među kojima ubedljivo dominira „Vibro beton galanterija“ d.o.o. iz Novog Sada sa prilogom od 720.000 dinara. Od fizičkih lica DSS je prikupila dva miliona dinara, a najveću donaciju od 300.000 dinara stranci je dao njen funkcioner Nenad Popović. Nova Srbija je predstavila da su je donirale svega dve firme, i to sa 53.000 dinara.


SPS, inače u gubitku od blizu osam miliona dinara, prikazala je da je donacije od pet miliona dinara koje je skupila devet privatnih preduzeća. Najveći prilog od 1,3 miliona dinara dao je „Marketing biznis sistem“ iz Beograda, a TV „Most“ iz Novog Sada svega 300.000 dinara. I Jedinstvena Srbija, koja je takođe u minusu od pet miliona dinara, dobila je priloge od 13 miliona dinara. Pomogle su je četiri privatne firme i sedam fizičkih lica. PUPS je, prema izveštaju, doniralo sedmoro članova sa svega 262.500 dinara.


Radikali koji su prošle godine ostvarili najveći finansijski dobitak od 64 miliona donirao je, prema ovom izveštaju, samo izvesni Mirčeta Iljo iz Smedereva sa 138.750 dinara.


U izveštaju LDP navodi se da su od fizičkih i pravnih lica u 2009. dobili svega 25.000 dinara, a od članarine 11.000 dinara. Međutim, LDP u svom izveštaju ne navodi od koga su dobili ove skromne priloge. Iznos od 3,3 miliona dinara SPO je, kako navode, dobio od fizičkih lica, uglavnom članova i simpatizera. Ministar za dijasporu Srđan Srećković priložio je stranci 58.000 dinara. SPO je od preduzeća dobila 952.000, a RIMIDAVL iz Beograda izdvojio je najviše - 565.000 dinara.


Ukupni prihodi od donacija Saveta vojvođanskih Mađara iznose blizu 19 miliona dinara, prikazano je u izveštaju ove stranke. Od priloga fizičkih lica prikupljeno je 2,5 miliona dinara. Oni se, kako je navedeno, odnose na obustave od zarade članovima SVM-a. Ostale donacije SVM su iz budžeta Vojvodine, Nacionalnog saveta Mađarske, budžeta gradova i opština u pokrajini, kao i dotacije Republike Srbije. LSV je prikazala praznu tabelu izveštaja o prilozima koji prelaze 6.000 dinara, što implicira da ih nije bilo.

Izvor : BLIC

Cvijanović: Problem s mlekom zbog privatizacije prehrambenog sektora

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je jutros da problem nestašica mleka ne može u ovom trenutku rešiti ni resorno ministarstvo, ni "Imlek", jer je nastao privatizacijom domaćeg prehrambenog sektora - mlekara, klanica, pivara, uljara.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1282034482

Nekadašnji "reprolanac", koji je postojao od njive do tržišta, odnosno trpeze, funkcionisao je, uvažavajući sve cene ili učešće troškova u proizvodnji, od primarne do prerade, dorade i pakovanja, rekao je Cvijanović.


Sada su takvi "reprolanci" pokidani, tako da su odnosi izmedju primarnih proizvođača i prehrambene industrije na niskom nivou, rekao je Cvijanović za RTS.



Prema njegovim rečima, primarni proizvođači žele veću cenu svojih poljoprivrednih proizvoda, koju bi prehrambena industrija želela da snizi.



Nepotrebna privatizacija je stvorila monopol pogotovu kod respektabilnih proizvođača, a sa druge strane, ostao je veliki broj malih proizvođača koji nisu uspeli da izvrše diferencijaciju, jer proizvođač sa jednom ili pet ili 10 krava je neinteresantan za "Imlek", ali je interesantan za malu mlekaru, ocenio je Cvijanović.



Problem će biti mali proizvođači, jer će se veliki snaći i "Imlek", ipak, "mora da uvaži te velike", ali mali će ili propasti ili će morati da se interesno povežu sa manjom mlekarom ili da formiraju sami mlekaru, smatra Cvijanović.



Cvijanović je ocenio da su Ministarstvo poljoprivrede i ministar Saša Dragin "korektno nastupili" i da je tržišna oblast više u nadležnosti Ministarstva trgovine. Ministarstvo trgovine bi moglo da utiče na podsticaje za diferencijaciju gazdinstava, da ojačaju, da budu profitabilna i konkurentna u odnosu na najavu uvoza sirovog mleka iz drugih zemalja, smatra Cvijanović.

Na pitanje o poskupljenju ulja za 10 odsto, Cvijanović je odgovorio da je, kada je reč o privatizaciji uljara, Srbija bila značajan proizvođač suncokreta, a u poslednje vreme i soje.
http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1282034523

Međutim, prema njegovim rečima, problem je u odnosu primarnih proizvođača i prerađivača i potrebno je uspostaviti "reprolance" koji će "deliti i dobro i zlo".
Cvijanović je ocenio da je i proizvodnju povrća potrebno "vratiti iz otvorenog polja u zatvoreni prostor da bi mogli da obezbedimo ustaljenu cenu".

Izvor : Blic