Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

LJUBAV JE OSNOVA ŽIVOTA I STVARALAC ENERGIJE

Ljubav? Ljubav je jedina stvar u životu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.
Ona se ne može opisati jednom rečenicom, stihom, pesmom, ona je uvek nešto više!
Mlada sam, imam 18 godina, mladost raširenih ruku koja želi da zagrli svet, ljubav koja me
čeka, koja mi daje energiju da istrajem i izdržim, ljubav za koju se treba boriti! Ponekad je
ona veoma čudna. Uprkos tome iz mojih grudi otme se po koji uzdah, zbog prve
neprospavane noći, uzdrhtalog srca, uhvaćenog pogleda... prve ljubavi. Nekada osetim
gorčinu života, sav moj polet i sjaj gasi se i nestaje, ali ubrzo zatim ponesena krilima
ljubavi, ustajem i idem dalje. Kažu da se dobro ne meri onim što se dobija, već onim što
se daje... Svesna sam da me kroz život čeka mnogo toga. Oslanjajući se na ljubav
koja me vodi, na pozitivnu energiju koju ona u meni stvara, znam da ću uspeti, da ću
ostvariti svoje sne i dostići svoju zvezdu vodilju. Po prirodi sam takva da se veoma brzo
vezujem za ljude. Kada nekog zavolim to u meni ostaje za ceo život... Možemo reći da je
sve u životu prolazno, ali ljubav prema bratu, roditeljima, najboljoj drugarici, to su ljubavi
za ceo život, i ljubavi koje čine osnovu životu. Mi, mladi ljudi, ne treba da dozvolimo da u
našim srcima nestane ljubav i zavlada mržnja. Ne treba kap gorčine u nama za sve one
teške trenutke koji nas tek čekaju u životu da nas navedu da posrnemo i padamo, već
naprotiv, da ustanemo i istrajemo zbog te ljubavi koje nas čeka i koja je u nama.
Skupimo snage, oterajmo umor i tugu i pružimo ruke životu punom ljubavi koja je
stvaralac naše energije, naše sreće.

Danka IV-4

KAKO TREBA ŽIVETI?
ŽIVI ŠTO LEPŠE, ALI TAKO DA TE NE BUDE STID

Život je buktinja i beskrajno prostranstvo, koja sa sobom nosi mnogo toga, uzima i daje.
Ne može se živeti van stvarnosti, sadašnjosti, kako mnogi zamišljaju, skrenu sa životnog
puta, padnu u provaliju i nikada se, na žalost, ne oporave. Svet je okrutan, surov,
korumpiran, nezdrav. Zašto ući u svet narkomanije, alkoholizma, kriminala? Zašto?
Jednostavno, život je lep sam po sebi, mi ga možemo učiniti lepšim, a ne mračnijim,
surovijim. Danas su ljudski umovi potpuno uništeni. Možda je za to kriva današnjica,
društvo a možda i mi sami. Razmislimo.
Život treba živeti punim plućima, udisati samo zdrav vazduh, a ne supstance koje nas
čak mogu odvesti u smrt. Zašto je svet tako nezdrav? Zato smo krivi mi, i samo mi.
Život se rađa čist, a mi ga krojimo prema nama. Živimo lepše, igramo za život! Pitam se;
Zašto u našoj zemlji nema više sportista, humanih, srećnih, ispunjenih, zadovoljnih ljudi?
Upravo zbog nas. Zašto se ne baviti nekim sportom, putovati po svetu, istraživati nove
životne mogućnosti, živeti kao da je svaki dan poslednji? Čovekova duša biće
ispunjenija, prozročnija, bistrija, toplija, a život će buktati, biće lepši. Na uglu svake
ulice leži neki maloletnik u alkoholisanom stanju. Zbog čega sve to? Pa taj isti maloletnik
će sutra biti roditelj, davače nekome primer, učiti ga zdravom životu, davaće savete!
Kako kada je njegova mladost uništena, utopljena alkoholom! Naravno, stideće se svojih
postupaka, ali tada će biti kasno. Sve više učenika konzumira cigarete, tone u svet dima
samo da bi ispao „faca“ u društvu. Pa zbog čega sve to, zašto uništavati čist,
neiskvaren život koji nam je dat? Naravno, ima mnogih surovih, istinitih i intrigantnih
priča koje ruše kulu karata života. Na žalost, sruši li se jedna životna karta, sa sobom će
nositi i drugu u provaliju. Živimo pre svega zdravo, napunimo svoja pluća čistim
planinskim vazduhom, a ne dimom cigareta.
Živimo za nas, a ne za druge. Sklanjajmo se iz okrutnog društva zaobilazeći taman svet.
Otisnimo se u svet okeana, mora, beskrajnog plavetnila, prepustimo se zdravom
okruženju, prirode zvezdama. Malo nam treba da život učinimo lepšim. Svaka sitnica je
dovoljna, jedna latica ruže, jedan sunčev zrak. Nije okrutan svet, već smo okrutni mi
sami, sebi nepoznati. Otisnimo se u životne lepote, prepustimo se pesmi ptice, dečijoj
igri i osmehu, talasima mora i okeana. Udahnimo vazduh punim plućima, živimo za
sadašnjost i budućnost, za pesmu i igru, smeh, živimo za sebe, a ne za druge!


Iva Drašković III/2

MOJA ZADUŽBINA

Dugo nisam mogla da pronađem pravi smisao ove teme. Uporno sam se vodila činjenicom
da je moja zadužbina ona koju mi je neko ostavio, a ljudi oko mene su govorili da je to
ono što ću ja ostaviti nekome.
Saznajem da je zadužbina dobrotvorna ustanova ili fond kojima se neka imovina
namenjuje izvesnoj svrsi, obično humanitarnim, kulturnim i prosvetnim ciljevima, koja se
može osnovati za života ili testamentom osnivača a onda pokušavam da se setim svih
zadužbina meni znanim. Prva i ona koja mi je najbliža je Bogavčeva zadužbina u mom
gradu - to je zgrada ostavljena omladini grada Kraljeva na korišćenje. Zatim tu su
mnogobrojni manastiri (Žiča, Studenica, Ljubostinja, Gradac, Sopoćani, Đurđevi
stupovi...). Ove a i mnoge druge zadužbine ostavljene su budućim naraštajima, a njih su
ostavili ljudi koje su krasili osobine moći, bogatstva, koji su imali viziju, dobrotu, koji su
bili velikodušni...
Koliko su bili moćni ovi ljudi? Koliko je trebalo vremena izgraditi svaku od navedenih
zadužbina? Da li i danas ima ljudi koji svoje vlasništvo ostavljaju kao zadužbinu? Čini mi
se da ih je sve manje. Ono što me navodi na razmišljanje jeste to da su ljudi ranije živeli
mnogo siromašnije nego danas, a ipak među njima je bilo više zadužbinara nego što ih je
danas. Šta danas prosečan čovek može da ostavi kao zadužbinu: svoj nalog
na „facebook-u“ ili pak svoju internet adresu??? Današnje zadužbine su izmenile formu.
Čini mi se da su savremene zadužbine manje vredne u odnosu na one koje su nam
ostavljene. Razmišljam: Smem li sebi da postavim cilj Imaj i ti svoju zadužbinu. Da li bi i
ti mogla da ostaviš nešto što će biti vredno pomena, nešto što će prevazići krug moje
porodice? Ne mora korist od zadužbine da bude ogromna, dovoljno je da „moja
zadužbina“ bude među ljudima i da ona živi i posle mene.
Smatram da ako uspeš da se u nekom domenu izdvojiš iz proseka i kad uspeš da se
izvisiš iznad mnogih oko tebe, da tada, i baš tada, moraš nešto da stvoriš, ne za sebe,
nego za druge. Verujem da takvo delo čini da budemo ponosni na sami sebe. Dok
svakodnevno težimo nekom cilju, kao da osvajamo poen po poen u utakmici krećemo
se ka osvajanju konačne pobede. Zadužbina je veliki cilj. Ima li moja generacija želju,
snagu, volju da stvori nove zadužbine?

Ivana Dukić III-5

Господ је светлост живота мога

Господе, свеобухватна хармонијо, вечна доброто и правдо, послушај моју молитву. Царе небески, који си
људима дао сва добра света, који си људе створио за спасење, а не за погибију, знам да чујеш моју молитву.
Ти, којем није до тога да људе упропастиш, него да их пробудиш, опоменеш, научиш и спасеш, обистини моју
молитву.
Обраћам Ти се, јер се знам да увек чиниш исправно, у корист људскога рода. Молим се Теби, који си први зрак
сунца после кише у животу мом. Без Тебе као заштитника на овом свету, била бих као сламка испуштена у речни
вртлог. Не само ја, него цео људски род. Кад помислим да не могу даље, охрабри ме разговор са Тобом. И када се све
чини изгубљено, Ти ми докажеш супротно. Стога се молим Теби, који си нам показао шта је љубав створивши нас, који
си послао сина свог на земљу зарад нашег спасења. Творцу свега уништивог и неуништивог. За мене си цвет који цвета
усред зиме. Светињо, која си ми помогла да распознам добро од зла. Дај ми снаге да у невољи помогнем људима,
који су према мени поступали лоше. Даваоче живота, обасјај својом светлошћу грешнике који зло чине. Помози
им да препознају прави пут, на којем си Ти вођа и мени да на њему останем. Дај здравља свим људима, мајкама
и очевима да трају својој деци, и деци, јер представљају радост родитељима. Срећу свима који ти служе и воле.
Бура и невреме се стишају када помислим на тебе. Небо се разведри, хладноћа нестане. Сачувај моју душу и душе
добрих људи од свега што их трује. Спаси свет од насиља, глади. Оче, Сине и Свети Душе, помози напаћенима. Тама
се надвија над земаљским небеским сводом. Много је људи кренуло странпутицом. Својом руком склони таму,
као што је склањаш из живота мога. У мојој души завлада мир при мислима на Тебе. Чуваш ме и ја то осетим. Молим
те, сачувај људски род.
Да на земљи не буде боли, мржње и зависти. Да људи помажу једни другима, да се воле и пазе. Молим се
Теби, јер си помогао мени и помажеш ми и даље. Свет ће постојати док је доброте на њему. Свевишњи, услиши моју
молитву. Ти си светлост живота мога.


Јелена Мишура КТ II

ДРВЕЋЕ ЈЕ ВЕЧИТИ ПОКУШАЈ ЗЕМЉЕ ДА РАЗГОВАРА СА НЕБОМ

Сами људи су као дрвеће. Са једне стране дубоко укорењени у земљу, немоћни да
се помере, да учине корак који ће их издвојити од осталих, а са друге стране
су вечне тежње човека да стреми ка висини, тежи ка идеалима, тражи границу,
покушава да додирне небо.
Када се човек нађе пред тајанством природе, почиње да схвата да је и сам мали
делић ње. То сазнање буди немир, слутње и страхове, али уједно и тежње сваког
од нас. За нас све што сија и додирује светлост чини се божанским. Један зрак
светлости мера је и цена свих ствари. Све што је у тами и што макар једном не
засија и не гледа у висине, обележено је проклетством. То само значи да остајемо
празни изнутра, без снова, без идеала, без наде за боље сутра. У нашој природи
је да се стално мучимо, али и да верујемо у снове, да одржавамо контакт са нама
до сада непознатим делом света. Да покушавамо да завиримо у небеска
пространства и додирнемо ту нашу звезду. Проблем је што често завршавамо у
средини, ни на земљи, ни на небу. Превише поносни да се вратимо доле, а превише
немоћни да дођемо до врха. Али и онда завршавамо са високо подигнутом главом,
испруженим рукама и оном изреком: “Можда ипак једног дана“.
Ми, као и дрвеће, стално смо на истом. Ноге нас вежу за тло, а мисли и жеље за
небо. Жеља да изађемо из мрака и самоће оличенa је у сталном покушају да идемо
у висине. То је, у ствари, симбол избављања, настављања трајања,
бесконачности ...
Можда сматрамо да ћемо тиме успети да пређемо границу смрти, да ћемо успети
да победимо живот... Јер, то очекујемо. А ни сами не знамо шта се то налази горе.
Нечега сигурно има, јер то нас нешто, у ствари, привлачи. Да ли је то место где се
остварују сви снови, место надања, или место где нас чека ново разочарање? Не
знамо, али је битно да верујемо. Док имамо веру, сваки сан је могућ. Због тога тај
вечити покушај разговора са небом. Због тога тај вечити покушај остваривања
снова!

Јелена Мишура КТ II

BIBLIOTEKA

Љубавно писмо

„Ништа се не чини за љубав, ако се за њу не учини све.“
Да, решила сам да учиним све. Требало ми је много времена, али и храбрости да
се одлучим на овакав корак. Борим се са буром осећања сваки пут када угледам
твоје очи, када чујем тај, помало груб, али свакако мени драг глас. Јутром, док
моје снено око буди зрачак сунца, док ми свежина сеоског ваздуха испуњава
собу, обузета сам мислима о теби.
Сећам се сваког оштрог, неодољивог погледа који си ми упутио док сам те
посматрала не желећи да будеш тога свестан. Сва затреперим када осетим твој
мирис, који ме опија. Сигурност и одмереност твога корака дуго ме остављају
непомичном сваки пут када прођеш поред мене. Иако се свим својим бићем трудим
да не поклекнем сваки пут када ми се осмехнеш, не успевам да одолим тим
гестовима.
Али не каже се узалуд да је љубав бол и да све друго није љубав. И сама помисао
на то да не осећаш ништа према мени баца ме у очај. Мом бићу ти диктираш
годишња доба. Када смо заједно, када се смејемо и радујемо, у мени је пролеће,
док ме твоје игнорисање и равнодушност толико погађа, рањава, да у мени завлада
зима, хладноћа ми обузима тело и душу. „А ноћ је увек била зло време мога
живота“, каже Иво Андрић. Све непроспаване и немирне ноћи...Знај да си једини
господар мојих снова, мојих мисли, а ја роб који се покорава свакој твојој
заповести. Роб љубави...
Пишем ти јер не желим да гушим осећања. Не желим да се изгубим тражећи те.
Надам се да, кад осетиш да си вољен, нећеш постати суров. Немој ме сломити и
направити окрутно чудовиште од мене! Не постоји реч, ствар, која би барем
делимично описала јачину љубави коју осећам према теби. Да, рекох љубав!
Храброст ће реализовати моју мисао, желим из свег гласа да ти кажем: „ВОЛИМ
ТЕ“... Упркос свему, В О Л И М Т Е !

Јелена Мишура КТ II о

LEKTIRE

Толеранција је када...

Сви људи су различити, било по својим уверењима, религији, боји
коже, косе, очију, боји заставе испод које стоје или чак боји јакне и
мајице коју носе.
Од памтивека су људи ратовали због различитих ствари. Некада је то
било због територије, некада због уверења, али ја мислим да је то био
само недостатак толеранције, неуважавање неког ко је другачији
од тебе. Према свима трабе да будемо отвореног ума и срца, толерантни.
То значи да морамо поштовати туђе одлуке, другачија мишљења и веру,
исто као што би тај други требало да испоштује нас. Без толеранције
настају само проблеми, насиље и хаос. Кад боље размислим, толеранција је
када комуницирамо. То је само добра комуникација међу људима, ништа више,
није то тако страшно и тешко.

Филип Милер IV1

MATEMATIKA

Плес ситних демона

Ово дело представља сам почетак Видојковићевог стваралаштва. Иако мање
познато од каснијих бестселера „Канџе“ и „Све црвенкапе су исте“, овај роман је одредио
правац његовог даљег стваралаштва.
Радња романа се одвија по разним деловима Београда. Година дешавања је
1991/92. што би јасно требало да одреди тематику, рат је само периферно праћен и
нема утицај на радњу.
Главни лик Бобан Шестић, петнаестогодишњи панкер, са свим могућим
проблемима, које један тинејџер може да има. Но, вратимо се на почетак. Бобан је
одличан ученик правнобиротехничке школе, алкохол никада није пробао, а девојку још
нико у друштву није имао. Са почетком друге године све се променило, почео је да
се дружи са озлоглашеним људима и трудио се да изгледа што одвратније. Носио је
поцепане мајице, фризуру је правио пивом, пљувао девојке,... На сву његову несрећу,
заљубљује су у Ану, пропушта прилику за романсу и постаје њен најбољи друг,
са чим никада није могао да се помири.
Почетком другог полугодишта редовно се опија и гута по кутију апаурина (таблете
за смиривање) на дан. Био је први човек у Београду који је носио чироки фризуру, која
је уз његово оболело лице чинила, да изгледа још одвратније. Сви су га избегавали, сем
његове екипе. Ану никада није преболео, а крајем године, неочекивано, нашао се
у вези са најбољом девојком у школи...
Ако будете читали ово дело, сигуран сам да ћете се препознати у бројним ситуацијама.
Само будите опрезни, јер књига има хипнотички ефекат, може вам се десити, да
се изненадите колико почињете да личите на Бобана.
Срећно ...

Марко Видојковић

Те очи...

Седим у соби пуној тишине. Свуда око мене је мрак, само један део светлости који
уморно трепери од нагореле свеће даје осећај живота. Уморни капци жуде да се споје, али,
остало је много тога нерешено. Овај уморни пролећни дан, дуг као година,
још се није завршио. На многа питања још требе да се одговори, само је потребно мало
више воље. Хм...воља, да ли је уопште има и да ли је постојала свих ових година? Много
тога се десило...Све је помало чудно, цео овај живот...Питам се од чега се он састоји,
која је његова сврха?
Чује се затупео ударц гране о прозор. Гледам у свећу. Остало јој је још мало живота.
Пламен се лагано љуља и као дух уноси мир у мрачну собу испуњену мислима... Плима
осећања навире...Опет тај тупи бол у души који ме немилосрдно раздире. У овој чудној
тишини може се чути њено јецање за једним очима које су нестале једне суморне вечери.
Питам се да ли те очи понекад помисле на мене и сете се прошлих дана? Чудно је како
неки људи оду без поздрава...Бол у грудима се чује до васионе. Свећа и даље гори.
Прилазим јој и једном дахом се опраштам од ње.
Покривам се паучином јутра и полако тонем у дубоки сан...говорећи себи да морам
остати јака, јер ко зна шта носи нови дан...

Марко Видојковић

Свашта умем, стварно умем, само себе не разумем

Сви смо ми доспели у овоземаљску башту, која се зове живот. Стазе којима ходамо су
различите, преплићу се и разилазе, ми течемо као време, радујемо се, смејемо, патимо,
болујемо и најважније... Волимо.
Тако сам ја заволела...брзо, непромишљено, тотално блесаво... Заволела сам тако лако,
а тако сам тешко знала то да покажем... Можда је то моја највећа мана, а можда и
највећа врлина...можда, управо због тога ћу успети да сачувам срце у једном комаду,
што ретко коме полази за руком у овом свету пуном лажи, превара и неискрених љубави.
Човек без љубави је само ствар. Данас је све лепршаво и лепо, и ми ушушкани у својој
љубави сијамо од задовољства, а сутра... шок... Угледамо ону страну стварности, ону
страну живота коју јуче нисмо познавали. Сви лепи тренутци испаре, а у нама остаје само
осећај горчине, усамљености и необјашњиве туге. Да ли је онда наше срце вредно да га
жртвујемо, због неких лепих смеђих очију? Очију, које су ту уз нас, бодре нас, прате кроз
живот, и онда одједном нестану као да никада нису ни постојале, а наше срце остане само и
напуштено. Очигледно да јесте. Данас се срца поклањају тако непромишљено
и брзо, да је готово немогуће сачувати их. Да ли су људи полудели или не схватају да
је срце највредније што поседују? Можда су људи ипак у праву... Можда срце ипак треба
ставити на коцку и чекати да наиђе срце, које ће куцати у истом ритму. Можда је ипак та
неизвесност оно што у ствари чини љубав. А када би све било очигледно и лако, љубав не
би била то што је сада.
Путеви љубави су веома чудни и саткани су од безброј тренутака. Сваки је посебан и
непоновљив. Никада се један проживљени тренутак неће поновити и зато треба волети
и бити вољен у сваком тренутку, током овог кратког и несавршеног живота. Прво бих
требало да научим себе...

Лејла Имамовић, 1/1

Све било је музика

Љубав ће се моја остварити, када се будеш препознао у мом стиху, у мом тону... када
схватиш да си ме сломио, окидањем жица гитаре...попео ме високо на завидне висине.
И ту застанем, удахнем дубоко, па пожелим да се нађем у твојим рукама. Сањам да...
прелазиш прстима по мом врату, нежно додирујеш моје тело, певушиш песму, само
за моје уши... Ја сам твој спас, твој најбољи пријатељ. А онда се пробудим и схватим
да не могу себе заблудом лечити, али могу желети. А ја, ја бих желела да сам твоја
гитара. Слушам у позадини твоју песму. Одакле та музика долази? То само ја чујем,
то је само наше, ту музику производи оркестар наше љубави. То је снага коју ми
шаљеш, да не бих умрла у тишини... А када избледим оставићу ти анђеле, мој
глас, моју песму...да певамо заједно, да се чујемо преко свих мора и планина, преко
свих брда и долина.... Тада ћеш схватити да си ме волео, загрљен мојом песмом
полетећеш високо до мене, на други крај васионе.

Маја Лукић, 2/2

Размишљања... и хтења

Ова тема није могла доћи у бољем тренутку. У последње време много размишљам
о животу, шта је значај, због чега живимо?
Као што почетак теме гласи: живот јесте несхватљиво чудо. Како и када ћемо да
продремо до највећих тајни живота, нико не зна. Да ли је то уопште могуће? Која је сврха
живљења када би све знали? По мом мишљењу ми смо створени и живимо
са неким задатком, па добро, не задатком, него сном и тежимо да испунимо тај
сан. Ттај сан називам Личном легендом ( П. Куељо „Алхемичар“). Верујем да многи
људи губе своју Личну легенду веома брзо. Сви ми сматрамо да је живот хладан и
бездушан, али верујем да нам Бог намерно поставља препреке и замке кроз
живот из два разлога: први је Лична легенда, а други разлог је да би ценили добро
живота. Да није добра, не би знали шта је зло. Да није зла, не би знали шта је
добро. Постоји и постојаће увек равнотежа. Запитао би се неко: зашто морам бити
добар и поштен током целог шивота када ћу на крају да умрем? Због чега? Тбог кога?
а се исто тако питам! Али када сам видео део живота као што су љубав,
родитељство, другарство, Лична легенда...?
Мислим да људи некад превише озбиљно схвате живот, а некад превише олако.
Када би сви мало сели, запитали се о животу, можда би тад било другачије...
Добро ће увек владати, а зла ће увек бити. Ми смо само тачкица на радару, мрав
у мравињаку, зрно песка у пустињи...али, да није тачкице, не би било радара, да
није мрава не би постојао мравиљак, да није зрна песка, не би постојала пустиња.
Сви смо заначајни овом свету, и када би схватили, ценили бисмо живот више.
Људи су сви исти, али на другачији начин размишљају, другачије гледају на свет и
наравно другачије изграђују своју индивидуалност.

Младен Кесић, 405

Размишљања... и хтења


Живот је несхватљиво чудо, прожет борбом добра и зла, како је рекао Миодраг Павловић
Живот је највећа мистерија космоса, прва авантура за свакога од нас, за неког казна, за
неког највећи могућ благослов.
Живети, значи радовати се, патити, желети, волети, мрзети и праштати. Живот је веома тежак,
али и препун избора! Иако су нас учили у школи, аи наши родитељи, да треба бити поштен и частан,
многи то нису, него гледају да на било који, и веома нечастан начин дођу до жељеног циља. Сад сам
одрастао и полако схватам свет.током свог детињства доживео сам много неправди, али не губим наду у
боље сутра. На вестима и преко штампе сазнајем о свакаквим трагедијама, о издаји, превари, људској
пакости, али и о невероватној људској милости, великом хуманизму, разном несебичним делима и
љубави и често се запитам шта значи живети? Живот је невероватно бојно поље између
сила добра и зла, свакоме од нас се дешавају разне лоше и добре ствари. Признајем, асложићете се и ви,
да зло тренутно влада светом, али тек понека честица добра, то неко добро дело, буди у нама заборављену
истину, да је живот леп плод љубави, да је то пут који свако од нас прође, авантура коју ће памтити
наши потомци.
Да бисмо били успешни у животу, морамо бити упорни, али не смемо окаљати свој образ, а
успели смо ако живимо кроз наша дела. Треба имати у виду да је свако од нас борац, ратник својих идеала
и да је наша дужност да свет нашој деци оставимо бољи, да их изведемо на прави пут, јер је живот
вечита борба између добра и зла.

Мирослав Стрицки, 401

Анђели и демони

Ово дело представља светски бестселер америчког писца Дена Брауна који је због
својих жустрих критика упућених католичкој цркви оштро осуђиван од исте.
Покушавајући да кроз ово дело докаже да је настајање универзума могуће и без
бога, Браун је имао помоћ великих светских институција као што је CERN, највећи
светски истраживачки центар.
Радња дела се одвија у 4 града кроз које Роберт Ленгдон познати симболог и
главни лик овог дела, пролази током само једног дана. Њега једне ноћи буди
звук телефона и он сазнаје да се догодило убиство за које је наводно одговорно
древно братство научника прогнано од цркве почетком ХVII века под називом ‘’
Илуминати, за које је Роберт веровао да више не постоје. Након што прекида везу
стиже му факс на којем се види беживотно тело непознатог човека чије
груди су биле жигосане перфектно симетричним натписо ‘’Илуминати’’. Тада већ
потрешен он одлеће у Женеву савременом летелицом CERN-a коју му је послао сам
директор Максимилиан Колер чији је глас чуо преко телефона. Упознавши се са
њим Колер га је повео до стана Леонарда Ветре, брилијантног научника чије је
тело видео факсу. Максимилиан му је објаснио да су он и његова ћерка Виторина
радили на стварању антиматерије која има огромну енергетску вредност (један
грам антиматерије има снагу много већу од атомске бомбе). Када је Виторина стигла
откривају даје највећа честица анти материје украдена и да имају времена до
поноћи да је пронађу. Колер добија информацију да се анти материја налази у
Ватикану.

Тада Ленгдон и Виторина одлазе у Ватикан а Колер због здравствених
проблема остаје у Женеви. У Ватикану сазнају да су нестала 4 кардинала а да
се на тај дан бира нови папа. Непознати саговорник им јавља да ће бити убијени на
сваки сат времена у неким од цркава Рима. Коморник Вертруска им дозвољава да
претраже архиву и налазе књигу у којој је скривена мапа илуминатског пута
просветитеља. Успевају да пронађу те цркве, али им убица за мало измиче,
заробљава Виторину и одводи је у древно састајалиште Илумината. Тамо их
проналази Ленгдон и заједно убијају Хашишанина, који је убијао кардинале и
жигосао их дневним симболима. Кроз тајни тунел ‘’Il pasato’’ долазе до Ватикана где
сазнају да је Колер жигосао коморника. Колер на самрти даје касету Ленгдону, на
којој се види да је Коморник сам себе жигосао и наредио убиство кардинала, а сам
је убио Леонарда Ветру. Носећи коморника у болницу, препуним тргом св. Петра он
устаје и одлази до гробнице св. Петра где налази антиматерију, улази у хеликоптер
са Ленгдоном. Далеко изнад Ватикана коморник искаче падобраном, и оставља
Ленгдона са антиматеријом и без падобрана. Роберт искаче и уз помоћ платна
успева да ублажи пад у Тибар. Након што се освестио одлази у Ватикан и
обелодањује снимак пред кардиналима. Сазнајући то коморник се жив спаљује
пред свима. Изабрира се нови папа, а Ленгдон и Виторина почињу заједнички
живот.

Читајући ово дело покушавао сам да предвидим шта ће се даље одвијати, али
писац ме је стално терао да одбацујем могућа решења једна за другим.
Једноставно је немогуће предвидити шта ће се десити кад окренем страницу.
Трансформација коју писац показује навело ме је да се запитам да ли је стварно
све сам писао, и одакле му толико надахнуће. Једног тренутка сам сигуран да је
писац атеиста, а већ у следећем ми се чини да читам папину аутобиографију.
Можда му је било то разумевање ‘’противника помогло да добије теорије старе
вековима. Равнодушност је нешто што нико неће осетити читајући ово дело, па чак
и највећи варници ће се запитати шта је истина. Емоције које навиру су ме држале
чврсто држале ‘’ закованог ‘’ за књигу, и кад сам помислио да престанем да читам
пробудила се знатижеља и књига се опет налазила у мојим рукама. Нисам веровао
да књига може да подигне адреналин, да ме у толикој мери обузме и удаљи од
стварног света око мене. Као да време стоји.
Ако вас занима вечити раздор добра и зла, религиозности и атеизма, пакла или
раја. Прочитајте ‘’Анђеле и демоне’’ јер свакако нећете протраћити време.

Немања Воркапић 3/6

Мотиви пролазности живота у поезији песника

Мотиви типа усамљености, очаја, виђења нова, мотиви смрти и пролазности живота, главна су
подршка песницима при писању поезије. На основу тих мотива, наши песници, Алекса Шантић, Јован
Дучић, Милан Ракић покушали су што више да нам приближе различите теме из песама „Претпразничко
вече” , „Јабланови”, „Искрена песма” и „Долап”. Усамљеност и очај песника у песми
„Претпразничко вече” у мени буди велику жељу за даљим разоткривањем његових осећања. Ту
усамљеност песник описује на јако леп начин, иако нико не би пожелео да се осећа као тај момак. Светла
из кандила, звук старог сата, пуцкетање пећи, само су неки од детаља који на кратко одвлаче мисли али
ипак, то му не представља велики проблем да се опет увуче у себе и размишља о прошлости. Како песник
каже , њему време неосетно тече и тако представља још један вид затворености. Присећа се среће из
прошлости и дружења са осталом децом, мисли на оца и мајку. Присећа се звука алке на вратима који све
у кући подиже на ноге и, како он каже, у њима буди невероватну радост. И све те мисли, драга лица и мили
догађаји, крију се далеко у прошлости и песниково срце чине празним. У тој заблуди често се запита да
ли сања или је, ипак, све то јава.
Ја знам да је то виђење снова јер замишљене птице које му педстављају породицу, кроз песму му
говоре да оне здружују душе свих људи, па чак и оне мртве са живима. Звук сата враћа га у стварност, он
“склапа очи и од среће плаче“.
Исти вид усамљености осећа се и у песми „Јабланови”, али овог пута усамљена и очајна особа
чуди се јаблановима који му изгледају суморно и како он каже,”чудно шуме“. Није ни чудо што се тако осећа
кад говори да се боји сам своје сенке. „Искрена песма” представља негацију
љубави човека према жени. Човек прижељкује да остане сам јер мисли да ће у тој самоћи пронаћи
свој мир. Понижава жену речима „бедна жено” , ,,ја у теби волим себе сама”. Помињући „заспале њиве”
покушава да јој објасни нестанак његових осећања и пролазност живота.
„Долап” је типичан приказ тешког живота једног човека који је био пун снаге и воље. Тешила га
је нада да ће бити боље ал’ ропство које га је задесило довело је до тога да га други жале. Он је био свестан
својих последица али други то нису могли да прихвате јер мука која је њега снашла више је болела њих
него њега. И баш због тога што он то не заслужује прижељкују и теше га речима да ће му за награду
„небо дати мрачну, добру раку и вечити мир.”
У суштини, мотив пролазности живота био је главни ослонац за стварање овако искрених, помало
болних песама које су наши песници на различите начине приказали.

Мирослав Миличевић 301

НЕПРЕБОЛНА ЉУБАВ ЛАЗЕ КОСТИЋА

Лаза Костић је романтичар али по оном што је српској поезији донео, он је и зачетник српског
модерног песништва. Рођен у Ковиљу 1842. године. ‘’Santa Maria della salute’’ написана је 1909. године. Да
бисте ову песму доживели требало би да се подсетимо интимне драме кроз коју је Лаза Костић пролазио.
Лаза Костић је ову песму чувао у себи док није добила потпуни сјај. Основни мотиви су лепота
и љубав. На почетку песник тражи опроштај од мајке, тражи опрост од Госпе. Усхићен лепотом цркве он
жали за све речи које је изговорио против цркве. После овог долази до заокрета и писац почиње да исповеда
своју душу. Ленка је за њега као ‘‘златно воће’’, његова унутрашња милина. Изговара хвалоспеве за
њену лепоту, диви се њеној личности. Она је његово просветљење, његова вила. Ту се стварају проблеми,
јер су се његова старост и њена младост нашли у време кад једно искључује друго. Код песника се
ствара сукоб између разума и срца. Разум побеђује љубав и страст. Када је песник опевао своју љубавну
катаклизму, враћа се асоцијацијама на цркву и нешто свето. Он у том храму види свој храм успомена. Преко
храма се успоставља веза са Ленком. Његов сан се све више приближава јави. Постоје само она, само сан и
она у њему. Осећа да су све ближи и ближи. Његова љубав је космичка, небеска и пространа. Он се радује
рају и узвишеној љубав са Ленком.
Лаза Костић је песник слободног духа, широких схватања и мисаоности. Кроз своје песме
прожима страст, љубав, надахнуће. Уводи нас у фантазију у осећања зрелих људи. Због тога је и данас
актуелан и зато његове песме буде она најфинија осећања, зрелост, љубав која краси двоје заљубљених
и њихову везу.

Борис Пуђа, 2/4

„ЖУТИ ЛИСТ“ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
(КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ)


Бранко Радичевић потиче из чиновничке породице, коју је пратила
тада, неизлечива болест, туберкулоза, и покосила Бранкову мајку, брата и
сестру. Бранко умире у двадесет и деветој години живота. Сахрањен је у Бечу,
а кости су му пренесене на Фрушку Гору и сахрањене на Стражилову изнад
Сремских Карловаца, 1883. године. Ту је подигнут и скроман споменик са
урезаним епитафом: „Млого хтео, млого започео, час умрли њега је понео“.
Песма „Кад млидијах умрети“ настала је у исто време када и поема „Туга и
опомена“ (1845), али није објављена у првој књизи песама (1847). Тема
песме је мисао о смрти и мотив растанка са животом.
Ова заокупљеност растанком живота није песничка проза, мотив је проистекао из
породичне трагедије. Песма настаје након смрти мајке, сестре и брата Стевана
1845. године. Све то је условило, да песника обузме предосећање смрти. У првој
целини се налазе две песничке слике које се налазе у напоредном
односу. Једно означава природу, оно што је изнад лирског субјекта. То је слика
природе и умирања, лисје жути, губи животне сокове, постаје безживотно и пада
– мртво је. Друга целина слика стање у коме се налази лирски субјекат. Сада је
успостављен паралелизам стања природе и стања песника. У природи је умирање
и нестајање живота, а лирски субјекат је сломљен болешћу. Ритам ових стихова
одражава слабост тела, спори дах болесног човека, лагано нестајање снаге.
Све то појачава предосећање смрти и води закључку: „Дође доба да идем у
гроба“. Тај закључак подстиче песника да се врати у прошлост свога живота и
поново сагледа све оно што је било лепо и вољено. Песник се опрашта од зоре,
света, данка. Светлост и живот су права тема певања Бранка Радичевића. Он не
пева о ноћи, тами мраку као темама. Он је окренут светлости и животу, јер живот
изузетно воли. У његовој поезији има тужних тонова који су проистекли из животне
трагедије, али нема песимизма. У трећој поетској целини он се опрашта од
стваралаштва. Опрашта се од својих песама, које доживљава као своју децу.
Хтео је да „дугу са неба свуче“, да их „дугом шареном обуче“, да их „накити“
најсјајнијим звездама, да их „обасја“ сунчевим лучама. Али, “Све нестаде што вам
дати справља у траљама отац вас оставља!.“

Милосав Батало, 2/2

МОТИВ СМРТИ И СТРАХ ОД СМРТИ У
‘‘ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ МРТВИХ’’


Немојте веровати у њега, јер он не постоји! Његова чуда нису чуда, то су само
илузије! Саопштава Симон чудотворац у овом делу. Објашњавају да ОН као такав
не постоји, да су многе душе страдале од стране оних који, слепо верују. Пећина,
вода која капље по стенама, стварајући туп заглушујући звук, тама и хладноћа,
самоћа и крај. Страх који ови елементи стварају језивији је од било чега што
људски ум може да замисли. Смртничка укоченост, тренуци када сте још увек
свесни себе, а опет већ мртви и непостојећи као особа, отац, мајка сестра, брат...
као неко ко је годинама живео и сваког јутра устајао сасвим свестан себе.
Загробни живот, каквим га приказује црква, наишло је на осуду у делу
‘‘Енциклопедија мртвих’’. Објашњено је да за нама остају наша дела, деца, али опет
то нисмо ми. На фотографијама, забележени смо у делићу тренутка, а већ следећег
нисмо ту. Сећају нас се као нешто што је било, волело и живело, али не као,
некога што јесте, тренутно или треба да буде. Симон Чудотворац, верујући у то да
је ‘‘он’’, Бог, само измишљотина, умире у делу да би доказао то што говори. У њему
не може да се наслути страх од смрти, али наравно, он мора постојати. Мотив
смрти се провлачи кроз све приче у делу, поткрепљујући га бедом, тугом,
опраштањем, болом и кајањем, јер се није све учинило. Тек када одемо, неко ће
се сетити и рећи: ‘Ех, само да сам.... док је живео’’ или живела. Најлепше речи, оне
из срца долазе : -Када највише боли и -Када је касно!
Кроз дело се провлачи доза самосвести оних који више нису међу нама, нејасно, а
ипак чврсто и лагано круже око нас. Бар , једном је свако од нас, на врату
осетило онај топли удар ветра. Наравно! Говоримо о оном са чиме природа нема
везе. Налет топлине и језе, када сте сигурни да сте сами у просторији, али
се ипак осврнете око себе, јер просто знате, да је ту још неко. Као ‘‘неуморни
спавачи’’ , бићемо укочени и мирни, када за то дође време. Осврнућемо се око
себе, бити сигурни да долазе по нас и гледаћемо светлост, а онда следећег трена,
око нас само тама и тишина испретлетане у утроби земље, далеко од погледа оних
који тек долазе за нама...
Веровати, значи живети. Док верујемо- живимо, а када престанемо да верујемо,
остаје нам надање. Кажу да нада умире последња...

Саша Тркуља, 4/4

ЈЕДНО ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗ ПРОЧИТАНЕ КЊИГЕ


Као љубав и мржња и широки комплекс других најјачих емоција, још једно чудо
човечанства, које су давно назвали пријатељство, је саставни део неке
свакодневнице (као и сваког дела). И оно је једно од творевина које нас разликује
од других и даје важну црту карактеру.
Оно се појављује изненада и траје заувек. Некад као да се шуња, па га морамо
сазнати на тежи начин. Једино што може да му стане на пут је мржња, али љубав
и њу надјача. У доба мачева и оклопа, ратова, немира и части, два народа су
крваво растављена љутом оштрицом мржње. Стене и радници највештијих ковача
гледају испод обрва на шуму и ливаду најлепших и најграциознијих бића. Али
потребно је још веће зло, да посвађано помири. Заједно се патуљак неустрашивих
и вилењак племенитог рада спојише и никада се више не раздвојише. Кроз многе
битке чували су један другоме живот, један поред другог. Постали су једно биће,
један ум. Непобедива машина која крчи себи пут до ултимативног циља, општег
мира и слободе. То се може достићи само правом пријатељском љубављу.
Раздвојени мржњом, издајом и предрасудама, мрзели су се и грозили. Али шума не
може без стене, као што ни стена не може без шуме. По том принципу
изродило се једно од највећих пријатељстава у свету књижевности као пример
појеве која се заснива на љубави, поверењу и поштењу – пријатељство.

Никола Аџибаба, 4/2

ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ...

Најдивнија ствар на свету, описана и опевана у стиховима и хиљадама књига је свакако љубав. Да ли
се може волети, а да се пре тога није доживело право пријатељство? Да бисмо осетили чар љубави, морали
смо проћи кроз искрено осећање, које се нуди свакој особи. Свако од нас је у свом раном детињству имао
пријатеља и стекао тај дар поштовања и љубави. Пријатељство се рађа невино, са сваком датом
играчком, са сваком подељеном ужином и скриваном тајном. Оно се мора неговати као нежна влат траве
на олујном ветру живота. Ако се запусти и остави по страни, човек постаје сиромашнији за једно дивно
искуство које нуди пријатељство. Живот пружа разна искушења, а човек носи многе слабости.
‘‘У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци’’, речи су великог нашег песника.
Да ли је и сам осетио горчину издаје и сласт дивног пријатељства, када је такву мисао изрекао? Остаје
питање као и мисао, да је пријатељство тајна о самом човеку. Тајна прожета свим људским осећањима,
ломљена издајама, огорчењем, љубављу, осећањем за правду, страхом и болом, али и поверењем, снагом,
искреношћу и даривањем.
Пријатељство је одувек и заувек. Само такво право пријатељство може постојати и опстати. Срећан
је човек, који има правог и искреног пријатеља. Као искра у мраку, која вечно сија, јавља се пријатељство.
Оно полако прераста у вечни пламен који се тешко гаси и који се годинама разбуктава у нашим срцима.

Никола Јовановић 1/5

ПОГЛЕДАЈ СВЕТЛОСТ
У ТВОЈОЈ ДУШИ

Тек кроз патњу постаћеш човек, заволећеш неког, патићеш знај, схватићеш моје сузе тек кад дође крај.
Схватићеш да нико не воли док не почне да губи. Схватићеш како је тешко када срце љуби.
Да си суза у оку мом, не бих никада заплакала од страха, да те не изгубим. Да сам ја суза у твом оку,
полако бих склизнула низ твоје лице, да умрем на твојим уснама.
Љубав почиње са осмехом, наставља се пољупцима, а завршава сузама!!!
Пролазим кроз тамне улице које пре су биле светле. Улице тамне као и моје срце... кад ниси ти крај мене.
Живот је кратак за само једну љубав, али обично једна љубав чини живот.
Кад ме сретнеш са њим, не гледај га као супарника, већ га гледај као биће које није имало среће, јер је узео
девојку која га никада волети неће.
Ако ме желиш ти ћеш се борити за живот, ја не знам да ти ласкам, да ти песме пишем, ја те желим и због
тебе дишем. Осећај исти, због дечка патимо, преоклете нека су све због којих не можемо да их вратимо.
И докле год поред таквих гадова остајемо, све боље рибе постајемо. Доћи ћу вечерас на крилима сна, без
и једне речи, али знаћеш да сам то ја, пољубићу те нежно и нестати у ноћи. Мислићеш на мене кад
отвориш очи. Лаку ноћ. Отвори границе душе и воли без страха. Погледај светлост у твојој души. Покажи
и Богу да знаш да волиш, ако не верујеш у Бога покажи мени.

Драгана Топић, 4/6

BIBLIOTEKA

НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТЕ
СЛОМЕ ОСЕЋАЊА...

У невиној и наивној младости очекивања су велика! Очекивања обично падну у воду, тону дубоко, до
самог дна и претворе се у разочарење. Сусретнеш се са болом, сузама, патњом... осетиш љубав и опет се
разочараш. Убија те самоћа, сломе те лутања дугим, широким, пустим улицама. Као да живиш у пустињи,
без иједне капи воде. Као птица сломљених крила која је изгубила небеска плава пространства и пропустила
последњи лет. Тако и ти изгубиш своја веровања, а жеље, надања и маштања постану нешто јуче што
данас не постоји. Некад је лепо живети у сновима, ићи до бескраја лепих ствари... али ето, то су само снови, а
ако бар на тренутак постану стварност, брзо нестану, ишчезну. Јер, већ је познато да „све што је лепо кратко
траје.“ Најбоље је да живимо у стварности, иако ћемо често падати, иако ћемо се хиљаду пута спотаћи
на препреке и ствари које нам се нађу на путу. Упорност их може победити. Некад ћемо тонути као
мала барка са искиданим једрима, која се затекла на сред плавог, огромног пространства, бистрог океана.
У близини нема острва, нити другог брода... нема никакве помоћи, тад ти недостаје самопоуздање. Зато
веруј у себе и и изронићеш.
Немој се поредити са звездом падалицом која неће више сијати, немој се разочарати у живот.
Не дозволи да свенеш као црвена ружа, која је тек процветала и чека да буде убрана, не дозволи да те
сломе осећања.

Маријана Козомора, 1/2

ОДРАСТАЈУЋИ, СВЕ ЧЕШЋЕ РАЗМИШЉАМ О
ЉУБАВИ

Па... то баш и није истина, јер откад знам за себе излаз из свега видим у љубави. У почетку,
када сам била мала, био је довољан мамин осмех или загрљај, па да опет све буде у реду. Временом,
симпатисала сам једног дечака, па сам једва чекала да га видим како игра фудбал. Мада, да сте
мене питали, да ли га само симпатишем, одговарала бих грубо, да га ја стварно волим и да никада
нећу волети ни једног другог дечака осим њега, и нисам схватила како ме нико не разуме и зашто
мисле како ћу ја волети још много момака.
Након много, у ствари мало година, свесна сам да временом сазревам и да гледам на све другим
очима, па тако и на љубав. Сада ми није довољно само да гледам неког дечка како игра фудбал,
већ желим, да и он мене примети.
...Још увек су осећања дечија. Када видимо вољену особу, срце нам као лудо закуца, очи засветле,
а дах успори. Живимо за тај тренутак углавном краткотрајне среће, јер временом
у једној особи ишчезну осећања, а друга остаје да пати.
Наравно, патимо стварно и озбиљно, дубоко смо повређени, док се не појави нека друга особа која
ће узбуркати крв. Са 17 година сматрам, да особе од 12 година не могу да се заљубе и да је то само
неко допадање и да копирају, нас старије... А опет, вероватно и ми копирамо зреле људе, који су
прошли и преболели многе љубави, а можда су и они и даље у трагању за оном правом, вечном
љубављу. Да ли она постоји или је то само још једна илузија за људе, која нам помаже
да преживимо данашњи сурови свет? У неким тренуцима се кајем што гледам
романтичне филмове и што више гледам „Титаник“, све више плачем, убећена да права, несебична и
обострана љубав постоји и да ћу је и ја као и свака особа на овом свету, доживети. Мора бити тако, мора
постојати то осећање да би владала равнотежа, јер ако бисмо били непрестано нервозни, љути, огорчени,
не би било света.
Постоји љубав и можемо је осетити, јер она је свуда око нас. Она је главни покретач свега. Због
ње настају песме, приче... кроз које покушавамо да дочарамо наша осећања. Због љубави увиђамо и
волимо, све оне ситнице, које су око нас и саставни део нашег живота, ако је не ценимо довољно. У том
заносу схватамо лепоту зоре, месеца, потока, који жубори као да је заљубљен.
Због свега ниједна песма, бајка, па ни састав о љубави не може да се заврши, јер са љубављу све
почиње.

Марија Богданов, 3/6

НИШТА НИЈЕ ТАКО БЕСПОВРАТНО КАО
МЛАДОСТ


Већина младих људи није свесна шта значи младост. Требало би да се угледају на
природу, на цвет који, када његово семе падне на земљу, користи сву снагу да би
израстао. Сву своју снагу и вољу треба да усмеримо на живот, уживање и
стварање. Чудно је када млади као зомбији шетају и не знају свој циљ, а
камоли како да дођу до њега. Дишемо пуним плућима. Користимо сваки дан, сваки
сат, сваки минут и секунд за живот. Знамо шта је слобода, не треба мислити
само на ону физичку, него и на менталну слободу, слободну вољу. Када се ова два
фактора споје онда човек може да има све. Младост која се заноси бајкама,
филмовима и осталим лимунадама, жуди, маштања и надокнађује непостојеће,
спутавају своју личност, биће.
Желим да кажем другима, овим овде људима, да послушају себе и да учине нешто
како би им се испуниле оне најдубље жеље. Станите и размислите да ли су добре
за вас или друге и све ће бити у реду. Ето, још нешто, не брже од живота, јер
ништа није тако бесповратно као младост.

Лука Кукић, 4/4

САМОАНАЛИЗА

Налазим се у преломном моменту свог живота, када бих требао да постанем одрастао, да
упишем факултет, да оставим иза себе дане детињства, који су ми толико драги.
Речи: “Ово је први дан, остатка твог живота”, али одбијам да пођем даље. Иако ми је осамнаест
година, и даље сањам снове, које сам сањао као дете, и живим у нестварном свету, који је много
лепши од истине. Сви ми говоре да се тргнем из сна, али ма колико ја то желео, враћам се уплашено
у свој мали свет маште. Све што ме везује за стварност, школа, пријатељства, новац, трудим се да
урадим што боље, да бих се срећан вратио машти, сањаријама.
Нешто између маште и стварности, заузима почасно место између два иста света, јавља се
неочекивано и најлепше осећање, љубав. Она је оробила велики део моје пажње и времена. Многи не
верују да постоји, ја верујем, јер када се девојка нађе између стварности и мог тајанственог малог
света где пре тога није било никог осим мене, то је љубав. То сам ја! Човек који машта, који сања,
који воли, човек који мора да буде слободан као птица, да би показао своју праву страну, скривену
далеко од суровог света. То сам ја, дете заробљено у телу осамнаестогодишњака,
никад схваћено до краја...

Бојан Митровић 4/4

ЖЕНА

Жена је божанско биће. Због ње су се водили ратови, ради њеног срца нестајали најхрабрији, због
њеног погледа многи падали. Она је оличење лепоте, грациозности и нежности, а зна да буде и немилосрдна,
непоколебљива и одлучна.
Пред њом мушкарац пада на колена, утапајући се у њеном погледу, крстарећи њеном душом тражећи
потврду њене љубави. Стална је гошћа у њиховим сновима и сурова стварност новог дана. Покретима свога
тела мами погледе и уздахе многих мушкараца. Она је вечита инспирација многих писаца и песника, најлепше
приче и песме написане су само за њу. Најлепши комади накита прављени су да би је учинили драгоценијом.
Њеним дражима су опчињени и потчињени и човек и ванљудска природа. Њена снага и одлучност прелази
преко свих препрека . Женско срце представља вечиту тајну за мушкарце, нешто попут свемира, тако лепо,
сјајно и привлачно, али с друге стране далеко и мрачно. Све што је недоступно представља оличење лепоте
и дражесности. Жена својом лепотом и шармом створена је да влада мушкарцима. Мекоћом свога гласа и
дубином деколтеа има могућност да замрзне, па чак и да одмрзе најтврђе срце. Послата је од бога да влада
мушким срцима, али и због своје одлучности да траје и истраје.
Жена као најлепше и најнепосредније оличење живота има почасно место, односно вечито место у
срцу сваког мушкарца.

Петров Деaна 2/5

Свети Валентин

Постоји неколико верзија порекла Светог Валентина, чије име хришћани католичке вероисповести
славе 14. фебруара.
Сматра се да је Валентин био Римљанин који је одбио да се одрекне хришћанства и стога је био заробљен и
мучен.Легенда каже да је ћерки тамничара, с којом се у међувремену спријатељио, оставио опроштајну поруку:
„С љубављу од твог Валентина“.
По другој причи, Валентин је био свештеник римског храма за време Клаудија II.
Император је забранио младим мушкарцима да се жене јер је веровао да су мушкарци без жена и породице
бољи ратници. Валентин се супротставио Клаудију и наставио да венчава младе парове у тајности. Када су га
открили, био је осуђен на смрт.
Данас католици обележавају дан његове смрти 14. фебруар 269. године, а праву причу о пореклу Светог
Валентина тешко је спознати. Ипак временом , његово име је постало чврсто повезано с љубавницима,
заљубљеним паровима , срећним браковима ...
Поред заљубљених, Св. Валентин је такође заштитник пчелара, путника и младих људи уопште.
На сликама се представља птицама и ружама.

Божана Ковачевић 2/6

Дан заљубљених

Шта је то уопште љубав? Неко необично осећање које нас чини нервозним и помало изгубљеним или
само илузија , како би свет изгледао лепше и веселије?
Верујем да нико не зна да да прави одговор на ово питање, али једно је сигурно-љубав је прелепа.
Идеш улицом, сретнеш вољену особу и одједном ти се појаве неки лептирићи у стомаку, очи ти засијају, образи
порумене а колена заклецају. Одједном заборавиш да ходаш а све око тебе изгледа насмејано и срећно.
Љубав нас покреће, и постоји ли бољи разлог да се 14. фебруара слави у целом свету?
За Дан заљубљених кажу да је више народни него црквени празник и да је, по неким мишљењима , последица
глобализације.Има и оних који иду даље, те га сврставају у сасвим нову категорију-комерцијалних празника.
Све у свему, традиција и обичаји су сачувани. Дан заљубљених се најчешће обележава слањем љубавних порука
у стиховима, једноставним поклонима као што су цвеће и бомбоњере, које шаљемо особама које су освојиле
наше срце.Осим тога што је обојен у црвено, овај дан је испуњен срцима, понеким цветом и прошапутаним
нежним речима.

Марија Богданов 2/6

Љубав је стварност, али и илузија

Данас је разбио огледало. Седео је на поду, у ‘’турском седу’’, одсутно спајајући оштре делиће.
Посекао се. Крв са његовог кажипрста је каптала по образу његовог лица на комаду стакла. Опсовао
је себи у браду и затворених очију подигао главу ка плафону као да проклиње. Огледало? Свој живот?
Почео је лаганим погледом, прелази по соби. Просторија је била уредна и чиста као и
остатак стана. Једна полица са књигама, компјутер крај прозора, а лево од њега кауч изнад кога је на
зиду окачен дрвени крст. Некада је веровао. То се променило када је Јелена престала да посећује његово
мало царство на седмом спрату ове трошне зграде. Живео је са њом пет година и мислио је да је она
та права. Варао се. Варала је и она. Кривио је себе. Омаловажавао свој живот. Није јој пружао довољно
љубави? Устао је са пода и сада је стајао крај отвореног прозора са крстом у руци. Испустио га је и отишао у
спаваћу собу. Из малог креденца крај кревета извукао је напуњени пиштољ. Сео је на столицу крај прозора
и упутио последњи поглед граду који се пружао у даљину. Прислонио је цев уз горње непце и зажмурио.
Неће нигде стићи, изгубио је веру у те ствари. Али једно је знао.
Биће гласно. Мрднуо је дрхтавим прстом, а потом нестао.

Горан Фишер 3/5

Разројавање мисли у лепотама оствареног склада душе
и тела у љубавној поезији Дучића и Ракића

Јован Дучић наш први европски песник велике културе, широког
образовања . Своју културу изграђивао је на наслеђу античке Грчке,
ренесансне Италије и модерне Француске. Њега засењују боје, заносе
звуци, заводе жене... По њему песма мора да постоји због лепоте, да
одушевљава складом звука и ритма, као и тајанственошћу песничког
света. У песнички пејзаж унео је тишину и обиље прозрачности,
сенки и светлости, увек загледан у оно што је иза видљивог.
У песми ‘’Залазак сунца’’ песник сањари о непознатој жени. На
почетку песме даје нам слику заласка сунца који постаје повод за
једну песничку сањарију усамљеника. Тренутак заласка сунца
дочаравају контрасне боје – слика бакарног неба које распаљено сија
и чија се боја прелива на реку, слика сунца које се нашло иза горе
са утиском да тамо избија пожар, слика воденог цвета заспалог над
таласом, а сликом воденичког точка који хукти, песник је остарио
већу пуноћу у опису природе. Песник замишљен, обузет страстима и
у самоћи иде даље, негде далеко, преко три мора где види смарагдне
горе, златно небо, вртове са фигурама две сфинге које стражаре на
улазу у вртове, пред којима се пружа океан. Ту је и јато голубова
и бокори мртвих доцветалих ружа који окружују непознату жену,
која је бледа и бледих усница, обдарена невероватном лепотом али је
замишљена, тужна, пуна чежње за њим тако далеким и непознатим.
Иако је то леп али далек и недостижан сан, песник жели да верује у
тај сан, јер сан је лепши од јаве, а сањарење је највећа лепота нашег
трајања. Милан Ракић је био врло учен, интелектуалан и музички
образован. Био је човек тишине и самоће, никада сувише речит и разметљив.
У ‘’Искреној песми’’ мешају се љубавна осећања, наглашена је сензуалност,
рефлексија о жени, о страстима и њиховој пролазности, о односу мушкарца
према жени. Она почиње обраћањем жени у тренутку када су осећања најјача,
када су пред величанством природе, у загрљају, потпуно сами само
мушкарац и жена. Од ње тражи да ћути, јер била каква реч може да помути
те силне осећаје. Мушкарац изговарајући речи љубави и нежности уствари
лаже, и жена слушајући речи нежности и ласкања, верује у личну срећу и
испуњење свог сна. Искрена песма казује да мушкарац воли само своју жудњу,
себе у тој жудњи
и речи, које су упућене њој, само су привидан израз љубави. Крај песме као да
казује чему речи и зашто изговарати речи у тренуцима заноса и страсти, зашто
кад и онако ништа неће рећи.

Анита Куља 3/5

Љубав је стварност, али је љубав и илузија

Љубав је као бесконачан свемир са милионима звезда и галаксија потпуно непозната и неистражена за
нас.
Љубав као и друга осећања има своје две стране. Некада лепота, узвишеност, испуњава нас најдивнијим
осећањима, открива и најскривенија осећања и тајне наше душе и тела. Страст, која у нама гори не може да
се угаси или да се притаји. На свет гледамо потпуно другим очима, очима среће, испуњености снагом која све
више буја у нама. Из нас излазе речи као и осећања за које нисмо ни знали да постоје. Све што је лепо има и крај,
па тако и љубав. Исто као што нисмо знали да долази, не знамо ни кад одлази. Поред све те среће и благостања
нашег тела и душе, долази бол, ништавило и туга, све разара у нама. Све оно што је цветало у нама само вене,
вене као ружа која је у пролеће била јарко црвена, радосна, весела и срећна, бујала из дана у дан, а с јесени вене,
гасне, сасушена, вене сам у тишини танке и страшне јесење ноћи. Свет око нас се руши невероватном брзином.
Све нестаје и пада у бескоајну таму и очај. Људи кажу да време лечи све ране, тако ће и ово нестати заједно са
особом која ће нас увести у нови љубавну екстазу и која ће испунити сва наша очекивања.
Љубав ће опет ући у наше животе и учинити нас да се осећамо узвишенима, Љубав је била и увек ће
бити нешто лепо, али и сасвим слепо.

Деана Петров 3/5

Сада је на нас двоје ред

Сат откуцава, сасвим смирено и полако, као да време није битно, као да није пролазно.
Чини ми се да је сваког тренутка све битније. Да ли је то само моја варка или неким случајем
покушавам себе да подсетим, да ће и на мене доћи ред да испуним свој животи век и да
лагано, са својим животом сачекам тамни, бучни воз који ће нас одвести у непознато којег
се сви бојимо, а које је неизбежно. Не знам колико је још откуцаја остало, док воз не
огласи своју сирену и тако нас обавести о свом доласку, али знам да време које ми је
остало морам што више и што боље да искористим, јер то је све што имам и што нисам
искористио. Од кад сам се родио, чини ми се, време је пролетело као метак. Нисам
ни приметио, ни схватио колико је брзо прошло, а колико мало сам остварио. Зато
морам да се саберем и да схватим шта све морам и могу да учиним док са
својим животом чекам на великоме перону времена.
Радост, туга, срећа, слобода, љубав... све је то саставни део мене, које што са горчином
или сладом морам да окусим. Биће ту радости, смеха, бола, плача, све ћу то пребродити.
На крају, када чујем продорну помало тужну трубу воза у који ћемо сви једнога дана сести,
рећи ћу своме животу: “Сада је на нас двоје ред, друже мој.’’

Дарко Зечић, 2/5

НАЈДРАЖА

Eво, поново ме муче исти непреспавани сни, исте старе чежње, исте слике пред очима... муче ме сећања
на тебе, И звук тишине коју бојажљиво ослушкујем не би ли негде, у даљини, зачуо твој смех...
Мислио сам... мислио сам, најдража, да ћеш желети да чујеш, ето, понеко слово о мени откада ме
нема... Надао сам се... Знаш ли да ме још врелина твога додира греје у самотним ноћима, када хладна
постеља друге жене није довољна да запали моју давно угашену жеђ... а тебе... тебе ћу заувек
остати жељан...
У цвету младости сам, а венем. Видиш, ни време ми више није друг... и оно заборавља... старим. Дане сам
назвао твојим именом, јер сви су проклето исти од када те немам...
Да ли и ти видиш ово сивило око нас? Видиш ли и ти оне тамне облаке што доносе зло? Бојиш ли се? Ја не,
више ништа не осећам... ни радост, ни тугу, ни страх... само празнину што ме испуњава...Некада... живео
сам за твој осмех. Боже, како си била лепа... У твојим очима када суза се слила, видео сам то, и живот сам
био спреман да дам, да не кане... Твојим уснама... оставила си неизбрисив траг , ону искру што пали
велике ватре и пожаре у леденој души. Као човек без ума, понекад покушавам да досегнем до тебе у мрак...
И да те пољубим... макар још једном...
Да ли ти људи кажу колико често питам за тебе? Мислиш ли да знаш??? Тражио сам те синоћ, Ниси
чула? Дозивао сам те божанским именима и певао ти дивне риме љубави... Тражио сам, и све је изгледало
тако стварно... све до зеленог дна флаше вина... Тражио сам те јутрос. Нису ти рекли? Зору сам чекао
уз вино , цигане и тамбуре на мразом залеђеном Дунаву... Тражио сам те у њиховој песми... о, зар је
свака тужна песма посвећена теби?! Ох, па... зар је не чујеш..? Чуј... у њој су саткане све дивне ствари које
сам чезнуо да ти кажем... а нисам смео...

Миодраг Грујичић 3/2

“Ћуд је женска смијешна работа, стотину ће променити вијера да учини што јој
срцу драго”

Никад не можемо да схватимо ту комплексност, зашто је то тако? Зашто је све тако, од саме женске ћуди
и ума, променљиво, недостижно, неразумљиво? Већим делом ван домашаја мушког схватања, женска ћуд,
заједно са умом, је нешто са чиме се већина мушкараца хвата у коштац.
Библија нам говори да је Бог направио прву жену, Еву, да буде друштво Адаму. Колико год смешно било,
тешко да могу да поверујем у то. Жена као индивидуа личи на креацију пре Ђавола, него на Бога – лепа,
заводњива, привлачна, али испод те пуке спољашности, која нас опија својом једноствношћу и дивотом, леже
дрскост, превара и зло. Можда сам отишао предалеко, чак и да није тако, да ли је кобна змија имала дух жене у
себи? Вероватно. Ко год да ју је створио, створио ју је недостижну, а привлачну, дрску а вољену, и на крају, са
најкомплекснијом и најнесхватљивијом ћуди.
Ипак, желели то ми или не, морамо јој се повиновати и прихватити је, јер смо опчињени њом, ма колико
она, некад смешна била. Заправо, у свему томе има дозе мазохастичког – не можемо без ње, а не можемо ни
са њом.

Иван Јанковић, 2/6

Чезнем да ти кажем речи најдубље...

Нећу почети своју причу речима...Седим сама у сутону ноћи или сама сам у тишини своје собе. Нисам
сама, јер имам љубав, велику, страсну, неизмерну љубав која покреће сва моја чула, љубав која окупира сваки
атом мог младог бића. Читала сам пуно књига у којима се помиње љубав, туга, растанци, бол.
Али нису рекли, да док ходаш улицом чујеш многа имена, али само једно, твоје име шапућу птице, ветрови,
капи кише. Сунце милује моје лице, а ја мислим да су то твоји прсти. Мислим или желим сасвим је исто, јер
ти си увек ту у мојој коси, челу,погледу... За твој осмех дала бих три пролећа свог живота, то је осмех који
говори уместо речи, осмех који шапуће уместо даха, који мирише уместо цвета.
Ноћас сам гледала звезду како пада, и пожелела само једну жељу: да те видим. Да ураним у топлину
твојих очију и тамо заувек останем. Да осетим боју твога гласа и чујем како изговараш моје име. Уствари,
кад боље размислим то и није само само једна жеља. Имам их безброј, а свска од њих у себи садржи твој лик
и потребу да те видим. Желим да будем вољена, да осетим све чари једне велике љубави. Желим да ми се на
поглед одговори погледом, на осмех осмехом, а највише од свега желим да то будеш ти! Ти са својим осмехом
и браон очима, и када се само сетим твојих погледа на себи, осетим неку лаку језу, срце почиње да удара све
јаче, а у мени се буди нада.
Колико ће ово трајати зна моја срећа, она је сада ту и не да да се врати нека залутала суза на мом
лицу, нека туга у мом оку. Не дозволи Немања, да нам неко прекине нит ове чаролије, бљештавило чаролије
које је тако изненада, а ипак тако нежно и тихо ушло у мој живот. Учини срећо, да живим у машти својих
седамнаест година, и пусти да никад не одрастем и не осетим горчину, страх, разочарење, и разбијене
илузије.
Не дај срећо да потонем у амбис стварности!
Не дозволи да поглед твој одлута тамо где нисам ја. Не дозволи ветру, да скине моје име са усана твојих,
да те повуче са собом, неким стазама дугим.
Зато допусти да те у машти прати мој осмех кроз тужне часове и крајеве далеке !

Познан Јована 3/4

Мелодија мог детињства одјекује у духу детета-
не желим да порастем

Азурно плави таласи милују топли песак неке далеке обале, негде кокосов орах зри и голишава деца
раздрагано трче кроз белу пену бесконачности.
Још једна зима, пахуље падају, а мојим телом струје извори живота. Посматрам раздрагану децу,
посматрам пахуље како падају на просторе мога детињства. Стојим на невидљивим степеницама које ме
воде у неизвесност.
Хтео бих да задржим тренутке који опијају као нектар, али моје бродоломно детињство полако одлази.
Тонем у вртлог снова и јаве и упорно покушавам да вратим коцкице мозаика и вратим хармонију у моје
постојање.
Хтео бих да задржим детињство... Али хтео бих да изађем испод стакленог звона које ме штити од
стварности, болова и стрепњи. Љут сам и беспомоћан пред невидљивим часовником који тако брзо откуцава.
Љут сам на невидљивог диригента који удара такт и време цури, и осећам долази олуја.
Плашима се лавиринта у који ћу закорачити, плашим се отопићу се, не знам на коју обалу да кренем.
У телу ми вртешка, а ја бих хтео да уроним у своје снове, у мир, да сачувам поглед радозналог детета.
Осећам да се руше мостови, да умиру сунцокрети, да лебдим у простору растрзан од ишчекивања новог и
покушаја да задржим свој свет.
А у том свету су сва моја дружења, моји вршњаци и одртастања.
Знам да више нећу бити исти али и даље ће бити зиме, пролећа, расцветалог кестена, лепоте, љубави.
Свитаће неке нове зоре у којима ћу наћи своје место, и радоваћу се и веровати у оно што долази.
У дубини душе остаћу увек дете, а мелодија мог детињства струјаће у мојим венама, заувек.

Милан Мајкић 2/5

Љубави, само дела остају

Човек се роди, проживи живот и једнога дана нестане. У неспорној пролазности живота одговор на питање да
ли ће нестати заувек или ће живети кроз своја дела зависи од тога шта је урадио за живота.
Неко проживи живот у егоизму, свађи и чињењу зла другима, неко допусти да живот прође поред њега не
чинећи ни добро ни зло, а неки који схватају смисао живота чине све да учине сретним људе које воле, чинећи то са
мером која приличи човеку, без надметања али и без подилажења.
Живот проживљен у чињењу зла, као и човек сличан животу листа у току реке којег матица и таласи бацају куда
они желе, живот је без смисла и без дела које ће оставити печат. Безличне људе други забораве чим више нису близу
њих и никада их се више не сете. Зле, пакосне и самољубиве, труде се да што пре забораве како им не би кварили
лепоту стварања.
Само људе који ствари у животу раде из љубави, који се буде са осмехом, радују сваком новом дану и свом
учешћу у њему, који више воле да поклањају него да им се поклања, смао такве људе други људи памте. Радост и
топлина тока живота којим ти људи плове, њихове пбале увек спремне да приме насукане бродове туђих судбина,
заувек остају у срцима оних којима су давали. Њихова способност да очисте своју реку живота коју понекад замути
вода притоке на које нису могле утицати, као и њихова способност да приме у своју реку чисте пенушаве и веселе
притоке и од њих потеку још топлији и чистији, учи и васпитава друге око њих дајући им пример тога да је у животу
све могуће и да никада није све добијено нити изгубљено. Даје ли им снагу Бог или они сами налазе у себи, није
важно.
Мало је мишљења о животу после живота у којима се слажу и религиозни људи и атеисти. Једно од њих је, да
када човеков живот прође његово материјално тело споро, али неумитно, престаје да постоји, али да дела, и то добра
дела, заувек остају да живе у сећању.
То сећање је подсетник другима да, ако желе да оставе нешто по чему ће их памтити, а нико не жели да буде
заборављен, то треба да буду дела љубави јер ће и онда сећање на њих бити пуно љубави.

Тома Ивор 4/4

‘‘Ко слободу хоће- мора сам да
јуриша и својим рукама – је отети‘‘

Слобода као појам, који ми познајемо је крајње релативан. За роба, појам слободе је
јасан, као и за затвореника, али ипак људи у друштву причају о слободи, не схватајући
заправо шта то значи и о чему говоре.
Слободни смо, али оковани. Невидљиви,али ипак нераскидиви ланци наш су терет
током целог живота. Обично их не видимо, али они су ту, пред нама само у другачијим
облицима. Човек као индивидуа константно тежи за вишим циљем, за коначном слободом.
Ипак, тај подухват је базнадежан колико и препливавање океана. У овом случају тај
океан је друштво, ишчашено својим нови начелима, моралима који и нису морали.
То је једна борба без изгледа за победу, кроз коју јуримо до краја живота. Од тренутка
када се родимо и започнемо стазу Живота у Смрт, сваким уздахом смо све ближи крају,
као и наша вечна борба за слободу. Оковани се рађамо, оковани умиремо. Сваки човек
тежи за слободом, а то нам измиче. Људи у својој глупости, слепилу гуше један другога
у својој борби и зато она постаје безнадежна, без изгледа за победу. Слободни смо, а заробљени.
Слепи смо, а видимо паклени круг не престаје и човечанство је осуђено на њега.
Слобода је једна од клетви људи, многи је траже и боре се, а ретки је досегну и освоје.
Човек има жељу за опстанком што повлачи и жељу за слободом. Горди смо и кроз живот
јуримо, али чврсто стиснутих песница у сусрет тиранима.
Велика армија, али свако јури за својим циљем, неосвојиви зидови оружја моћи, које
исто друштво поставља појединцу, подсећају нас да ипак живимо оробљени у хладном
и варварском времену.
Цео живот се своди на успоне и падова, на покушаје дизања и јуришања. На крају,
када све нестане, можда ћемо досећи ону жељену слободу, а до тада морамо схватити,
да смо сами и да морамо сами јуришати за својом слободом и голим рукама је отети.

Иван Јанковић 2/6

BIBLIOTEKA