Misli poznatih mislilaca.

737. Okov


Ćitta domaćin reče monasima: "Zamislimo, poštovana gospodo, crnog vola i belog vola koji su upregnuti u isti jaram. Da li bi govorio istinu onaj ko bi rekao: 'Crni vo je okov za belog vola; beli vo je okov za crnog vola'?"


"Ne, domačine. Crni vo nije okov za belog vola, niti je beli vo okov za crnog vola, već je pre onaj jaram okov za obojicu."


"Isto tako, prijatelju, oko nije okov za oblike, niti su oblici okov za oko, već su to pre žudnja i požuda, koje nastaju na osnovu i jednog i drugog: to je okov u tom slučaju. Uho nije okov za zvukove... Nos nije okov za mirise... Jezik nije okov za ukuse... Telo nije okov za dodire... Um nije okov za mentalne pojave, niti su mentalne pojave okov za um, već su to pre žudnja i požuda, koje nastaju na osnovu i jednog i drugog: to je okov u tom slučaju."


"Dobitak je za tebe, domaćine, veliko je blago za tebe da poseduješ oko mudrosti, koje sagledava svu dubinu reči Budine."


Saṃyođana sutta (SN 41:1)

738. Voda teče, umivaš se

Možeš doći u kontakt sa mnogo sreće za vreme dok se umivaš, pereš zube, češljaš, briješ ili tuširaš, samo ako znaš kako da svetlošću sabranosti obasjaš svaku stvar koju radiš. Na primer, kada odvrćeš slavinu, možeš uživati zbog kontakta sa vodom koja poteče iz slavine i kontakta sa mestom odakle ona zapravo dolazi. Možeš odrecitovati sledeću pesmu:

Voda teče iz izvora u visokim planinama.
Voda otiče duboko u Zemlju.
Na čudesan način, voda dolazi do nas.
Ispunjen sam zahvalnošću.

Ovi stihovi pomažu ti da budeš svestan čitavog putovanja te vode, sve tamo od njenog izvora, pa do tvog lavaboa. To je meditacija. Takođe vidiš koliko si srećan da imaš tekuću vodu nadohvat ruke, samo treba da okreneš tu slavinu. Ovakava svesnost ti donosi sreću. To je sabranost.

Sabranost jeste pažnja; to je sposobnost da prepoznamo šta se događa u svakom trenutku. A ovde se događa da okrećeš slavinu i voda poteče po tebi. U našem centru, u Francuskoj, povremeno ostajemo bez vode. Svaki put kad se to desi, podsetimo se koliko je teško kad nemamo vode, a kolika je sreća kada je imamo. Sreću možemo prepoznati samo kada se sećamo i vremena teškoća! Uvek volim da slavinu odvrnem lagano, zahvatim svežu, hladnu vodu u sastavljene dlanove i pljusnem je po licu. Ovde u Francuskoj, zime su prilično oštre. Osećati hladnu vodu na prstima, očima i obrazima je toliko osvežavajuće. Molim vas, budite sabrani, tako da zaista doživite taj osećaj. Neka vas probudi. Obradujte mu se. Srećni ste, zato što znate da cenite dar vode i kako da u sebi negujete tu zahvalnost.

Budite svesni svakog trenutka; ne razmišljajte o gomili drugih stvari. Najvažnija stvar za vas da učinite u ovom trenutku jeste da osetite radost u svakom svom pokretu. ne žurite da završite umivanje i odjurite kako biste radili nešto drugo. To je meditacija! Meditacija je da ponudite svoje istinsko prisustvo samome sebi u svakom trenutku. To je sposobnost da jasno prepoznate da je svaki trenutak dar koji dobijate od života, dar Zemlje i neba. U zenu se ovo naziva "radošću meditacije".


Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath

Čovek postaje pametniji više od tuđih gluposti, nego od svoje pameti.


Dode

739. Posmatranje sebe, posmatranje drugih

Monasi, dobro je s vremena na vreme osmotriti sopstvene slabosti; i dobro je s vremena na vreme osmotriti slabosti drugih. Isto tako, dobro je s vremena na vreme osmotriti sopstvena postignuća; i dobro je s vremena na vreme osmotriti postignuća drugih.

Buda
Devadattavipatti sutta (AN 8.7)

http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

740. Pranje zuba

Evo izazova za tebe. Provešćeš danas 4-5 minuta u pranju zuba. Kako da to uradiš i da zaista osetiš sreću tokom tih nekoliko minuta? Ne žuri. Ne pokušavaj da to smandrljaš što je pre moguće i nastaviš dalje. Fokusiraj svu svoju pažnju na pokrete četkicom.

Imaš dovoljno vremena za pranje zuba. Takođe imaš četkicu, pastu i zube koje treba da istrljaš. Meni je osamdeset četvrta i svaki put kad perem zube osetim radost -- znaš kako je, u mojim godinama, imati zube koje ćeš prati je divna stvar! Dakle, izazov se sastoji u tome da opereš zube na način da osetiš mir i sreću tokom svih tih pet minuta. Ako si u stanju da to učiniš, uspeo si; meditiraš upravo ovde i sada.

Evo stihova u kojima možeš da uživaš dok pereš zube:

Perući zube i ispirajući usta,
zavetujem se da će moje reči biti iskrene i prijatne.
Kada moj dah zamiriše ispravnim govorom,
cvet zablista lepotom u vrtu moga srca.

Ovi stihovi treba da nam pomognu u vraćanju svesnosti na ono što se događa u sadašnjem trenutku. Ne gubimo se u njihovom recitovanju. Ali ako već imamo sabranost i koncentraciju, ako zaista već znamo kako da živimo mirno u sadašnjem trenutku, možemo biti srećni i ako ih uopšte ne koristimo.


Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath

MLAD MESEC - četvrtak, 9. maj 2013.

Repertoar veština

Ovaj je svijet zamračen,
rijetko tko tu nešto prozire,
kao ptica kad se oslobodi iz mreže,
malo je onih koji odlaze u nebo.

Dhammapada, 174


Prednost je imati pri ruci "repertoar veština" dok napredujemo kroz praksu. Imajte na umu da će obmanuti ego upotrebiti krajnje ubedljive argumente u pokušajima da održi sliku sopstvene važnosti. I neophodna nam je široka lepeza veština da bismo se nosili sa tim argumentima. Ako je smirenje to što je neophodno, tada svoje napore možemo usmeriti na brušenje sposobnosti da se fokusiramo što preciznije. Može biti slučaj da je dalje upoznavanje tradicionalnog učenja to što gasi sumnju kojom gorimo. U drugoj prilici nam je, pak, potreban poverljiv, cenjeni prijatelj, sa kojim ćemo popričati pre nego što naučimo lekciju napuštanja. Ili možda treba da pronađemo nekoga ko će nam reći kako da popravimo položaj tela pri meditaciji i ne patimo od bolova svaki put kada sedimo. Ili neko ko će nam ličnim primerom pokazati kako zapravo izgleda ta transformišuća strpljivost. Isto tako, može biti lekovita duga šetnja u prirodi, posle koje dolazi jedna lepa šolja čaja, a koja nam pomogne da za sobom ostavimo šta god da je to što nas uznemirava. Agilnost, ne inertnost!

S ljubavlju,
monah Munindo

Nemoj se bojati perfekcije - nikada je nećeš dostići.

Salvador Dali

741. Dobra dela

Dok živi raduje se, kad umre raduje se,
dobročinitelj se raduje i ovde i tamo,
raduje se, srećan je,
kad sagleda dobročinstva svoja.

Dok živi uživa, kad umre uživa,
dobročinitelj uživa i ovde i tamo,
”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa.
Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi.


Dhp. 16, 18

742. Žeđ

U čovjeku koji živi lakoumno životna žeđ buja k'o puzavica maluva;
on srlja iz života u život kao lakom majmun za plodom po šumi.

Ko nadvladan tom neobuzdanom žeđi prione uz život,
i mučnina nabuja u njemu kao korov.

Ali ko prevlada tu neobuzdanu žeđ, nezajažljivu u svijetu,
uz njega nevolja ne prijarnja kao ni vodena kap uz cvijet lotosa.

Malunkyaputta
Theragatha, VI.5


http://mivestigo.files.wordpress.com...-squirrel1.jpg

Najveći uspjeh je nesebičnost.
Najveća vrijednost je samosavladavanje.
Najveći kvalitet želje je da služiš drugome.
Najveća pouka je trajna svjesnost.
Najveći lijek je praznina svega.
Najveća akcija nije u skladu sa akcijom ostalog svijeta.
Najveća magija je transformacija strasti.
Velikodušnost je najveće ne-vezivanje.
Najveća dobrota je miran um.
Najveće strpljenje je poniznost.
Najveći napor je ne baviti se rezultatima.
Najveća meditacija je ona koja umu omogućava da ide dalje.
Najveća mudrost je gledati kroz spoljašnju formu.

Atisha

743. Neodgovarajuća pažnja

Postoji ispravna sabranost i postoji pogrešna sabranost. Već znamo da je ispravna sabranost energija koja nas vraća u sadašnji trenutak, kako bismo prepoznali šta se događa. Sa druge strane je pogrešna sabranost, energija koja nas vuče ka boravku u bolnoj prošlosti, ka fokusiranju i vezivanju za bol, brigu, patnju, žudnju ,strah -- sve te otrovne stvari u skladištu svesti. Kad si u stanju da jasno vidiš da si zadobljen negativnom pričom iz prošlosti, ispravna sabranost je već počela da deluje. Ona ti govori šta se zapravo događa: zaveden si pričom iz prošlosti. Zato te svesnost istog trenutka oslobađa te opsene i vraća u stvarni svet.

U snovima, stvari koje vidiš, objekti tvoje svesti, jestu tek slike; nemaju bilo kakvu suštinu. Isto je kao kad napraviš fotografiju svog psa. Istog trenutka kad pritisneš dugme na digitalnom fotoaparatu, slika tvog psa je zabeležena u memorijskoj kartici, zamrznuta u vremenu, dok pravi pas nastavlja da skakuće, igra se i laje. Slika koju vidiš nije pas; to je tek zabeležena fotografija. U stvarnosti je tvoj pas možda ostario i već umro, ali slika ostaje zauvek fiksirana i nepromenljiva, u skladištu tvoje svesti, baš kao i u fotoaparatu.

Kada si u kontaktu sa stvarnim životom, ono što neposredno vidiš, čuješ i dodiruješ primaju tvoja čula, formiraju čulne utiske. Ti utisci su još uvek blizu stvarnosti, iako i oni mogu biti ponešto obojeni sadržajem pohranjenim u skladištu tvoje svesti. Ali ako sklopiš oči i u sećanje dozoveš te slike, na toj tački doživećeš ih samo kao ono što nazivamo "puke slike".

Tvoja podsvest prepuna je slika i možda se uvek iznova vraćaš na neke od njih kao neku vrstu zaštite ili zone sigurnosti, čak i ako se radi o bolnim sećanjima. To je ista ona vrsta morbidne žudnje koja navodi ljude da po ko zna koji put slušaju tragične pesme o žalosti nad gubitkom i nesrećom. To je jedna navika nimalo zdrava, niti korisna.

Thich Nhat Hanh: Peace is Every Breath

744. Majka Zemlja

Hodaj kao da svojim stopama ljubiš zemlju po kojoj ideš.

Thich Nhat Hanh


http://i536.photobucket.com/albums/f...psefc9a97a.jpg

746. Odnos prema sebi, odnos prema drugima

To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas... Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: „Ova će da me usreći“. Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nekim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni.

Godwin Samararatne: Relationships


http://www.collaborativejourneys.com.../balance-1.png

747. Osmostruki put


Budin Plemeniti osmostruki put nije neko vreme i prostor što stoje pred nama i čekaju da bude pređeni, nije unapred definisani niz tačaka koje treba da povežemo, niti skup zadataka koje treba da obavimo. Pre se radi o tome da živeći, svakim svojim postupkom, voljnom odlukom, taj put gradimo u sebi i od sebe. Malo pomalo. Zato, budite istrajni i strpljivi.


Walpola Rahula




http://blog.dwbuk.org/wp-content/upl...rl_medium1.jpg

748. Davanje


Vaććhagotta reče Blaženom: "Čuo sam, učitelju Gotamo, da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa učenjem? Ja sigurno ne želim da pogrešno tumačim učitelja Gotamu."


A Blaženi mu odgovori: "Vaććha, oni koji tako kažu, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.


Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre svega on takvom podlošću potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu — čak i to bi mu bio izvor zasluge, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima."




Vaććhagotta sutta (AN 3.58)




http://www.psychologytoday.com/files/u701/Sharing.jpg

Najveća opasnost za nas nije u tome da previsoko postavimo svoj cilj,
pa da podbacimo, nego u tome da prenisko postavimo svoj cilj, te da ga ostvarimo.


Michelangelo Buonarotti

Vesak




http://i536.photobucket.com/albums/f...pscb2e686d.jpg

Pun mesec - Vesakha puđa - petak, 24. maj 2013.

Mudro obuzdavanje

Mudraci koji su obuzdali tijelo i govor,
mudraci koji su obuzdali duh -
ti su doista dobro obuzdani.

Dhammapada, 234


Obuzdavanje praćeno svesnošću donosi uvećanje energije. Obuzdavanje motivisano strahom tu energiju osiromašuje. Obmanuti ego se sa životom suočava tako što pokušava da sve kontroliše. Veruje da bi se bez kontrole stvari raspale; i to je jedan potpuno iscrpljujući način življenja. I tako, sve dotle dok ego veruje da je on glavni lik u toj drami, borićemo se sa velikim mukama. Iako verujemo da imamo poverenje u Trostruki dragulj, ipak se uvek iznova vraćamo na naše stare načine manipulisanja telom, govorom i umom. I prenebregavamo poverenje da nas istinski principi mogu voditi. Zato što je silina "mog načina" još uvek neukroćena. Ali ako je kroz praksu naš uvid stvorio dovoljno povoljne sumnje koja će početi da potkopava to lažno uverenje, to je dobra stvar. Sada je zadatak da pažljivo istražimo prividnu valjanost "mog načina". Možemo verovati toj vrsti sumnje. Ona nas može osloboditi halucinacija samoobmanutog ega.

S ljubavlju,
monah Munindo

750. Suživot


Blaženi upita Anuruddhu kako to da živi u takvoj harmoniji sa ostalim monasima, a ovaj mu odgovori: "Uvek pomislim kakva je to sreća, kakva velika sreća, d aživim sa takvim saputnicima u svetačkom životu. Zato mislim, govorim i radim sa ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Uvek pomislim kako bi trebalo da ostavi po strani svoje želje i prilagodim s eonome što oni žele, te tako i učinim. Na taj način, ima nas mnogo po telima, ali smo jednoga uma."


Upakkilesa sutta (MN 128)




http://2.bp.blogspot.com/_j99VUrX25a...s-laughing.jpg

Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo,
mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.


Arthur Schopenhauer