Misli poznatih mislilaca.

751. Zahvalnost


Dhamma nas uči da budemo zahvalni svojim dobročiniteljima, kao što su naši roditelji i učitelji. Trebalo bi da poštujemo i pomažemo kad god je to potrebno bilo koga ko je brinuo o nama, ko nas je podučavao. Ne budite neosetljivi, tvrdoglavi i gordi zbog toga što imate viši status ili obrazovanje. Uvek imajte na umu dobrotu svojih dobročinitelja. Setite se da ste vi njihovo dete, njihov učenik. Uvek sebe gledajte tako da ste ispod njih, na isti način na koji je planina, bez obzira koliko je visoka, uvek ispod stopa onoga ko s ena nju penje. Bez obzira koliko je nož oštar, on ne bi mogao takav postati bez tocila; bez obzira koliko je vaše znanje, ne biste mogli takvi postati bez vaših učitelja. Zato, Buda nas uči da poštujemo svoje roditelje i učitelje kao prvi korak ka tome da zaista postanemo ljudska bića.


Acariya Maha Boowa: A Life of Inner Quality




http://sunnysuman.files.wordpress.co...pg?w=300&h=191

752. Lek

Ako neko ko boluje od bolesti
ne potraži lek za sebe
čak i kada mu je lekar dostupan,
to nije pogreška lekareva.

Na isti način, ako je neko pritisnut
i mučen bolešću mentalnih nečistoća,
ali ne potraži pomoć od Učitelja,
to nije pogreška Učiteljeva.

Đataka I,5

753. Zamućen i nezamućen um

Zamislite, monasi, jezero, puno zamućene vode, prljavštine i blata. Čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj obali ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda zamućena. Na isti način, monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugoga dobro, šta je dobro za obojicu, ne može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je nemoguće. Zašto? Zato što je njegov um zamućen. A sad zamislite, monasi, da postoji jezero, čisto, providno i nezamućeno. I čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici, mogao bi da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. Zašto? Zato što je voda nezamućena. Na isti način, monah nezamućenog uma vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za obojicu, može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je moguće. A zašto? Zato što je njegov um nezamućen.

Buda
Panihitāććha vaggo (AN 1.45-46)

754. Pročišćavanje

Jednom je prilikom braman Sundarika Bharadvađa sedeo nedaleko od Bude. I onda on reče Blaženome: "Da li učitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?"

"Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bahuka reka?"

"Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci."

Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadvađi ovim stihovima:

"Bahuka i Adhikakka,
Gaya i Sundarika takođe,
Payaga i Sarassati,
a i potok Bahumati –
u njima se neznalica može kupati doveka
i opet neće svoja nedela oprati.

Šta to Sundarika može odneti?
Šta Payaga? Šta Bahuka?
One zlotvora pročistiti ne mogu,
čoveka što okrutna i gnusna počini dela.

Onome ko je čist u srcu uvek je
dan proleća, sveti dan.
Onaj ko je časnih dela, čistog srca
svoju vrlinu do savršenstva dovodi.

To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,
da sebe učiniš utočištem svih bića.
I ako ne govoriš laži,
ne povređuješ druga živa bića,
ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,

zašto bi uopšte išao u Gayu?
Svaki izvor bi za tebe bio Gaya."

Vatthupama sutta (MN 7)

Zakoni su uvijek korisni onima što imaju, a štetni onima koji nemaju ništa.

Jean Jacques Rousseau

Godine 1897. britanski kolonijalni zemljoposednik William C. Peppe naredio je svojim radnicima da prokopaju rov kroz veliku humku na jednom od njegovih poseda. Bacili su se na posao i na velikoj dubini naišli na veliki kameni kovčeg, koji su izneli na svetlo dana i otvorili. Unutra su pronašli mnogo dragulja i predmeta od zlata, kao i nekoliko manjih posuda, koje je vlasnik imanja očistio i poneo sa sobom kući. Na jednoj od njih nalazio se natpis urezan do tada nepoznatim slovima i na nepoznatom jeziku.

Otuda je Peppe kontaktirao arheologe Vincenta Smitha i Dr. Antona Fuhrera, koji su bili u stanju da dešifruju natpis i tvrdili su da on objašnjava kako se u posudi nalaze Budine kosti i posmrtni prah, a da su doneti kao poklon plemenu Sakya. Ovo otkriće značilo je da je Piprahwa zapravo lokacija drevnog grada Kapilavatthu, u kojem je Buda odrastao. Ujedno, ovi ostaci predstavljali su jedini materijalni objekat koji je pripadao samom Budi. Međutim, čitavo ovo otkriće pretporilo se u predmet velikih sporova kada je svega nekoliko meseci kasnije Dr. Fuhrer optužen zbog krivotvorenja drugih budističkih nalaza, što je naravno bacilo senku i na otkriće u Piprahwi.

Ovaj dokumentarac nastoji da razjasni ovu kontroverzu jednom za svagda i to uz pomoć uglednog istoričara Charlesa Allena, autora niza knjiga o Indiji, uključujući i one o kralju Asoki, ali i o dr Fuhreru.


http://www.youtube.com/watch?feature...&v=Zfxn9lNfiL8

Jedina razlika između bogataša i siromaha je u tome što se siromah
nada sledećem obroku, dok je bogataš zaokupljen prethodnim.

Demokrit

756. Prekor

Kojih je osam vrsta ljudi nalik divljem konju i kojih su osam njihovih slabosti? Kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on sebe oslobađa optužbe na osnovu slabog pamćenja i to ovim rečima: "Ne sećam se da sam tako nešto učinio". Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se divlje bacaka u krug, vukući i kočiju za sobom, takav je taj čovek.

Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on se izviče na njega: "Sa kojim pravom mi to govoriš, ti neznalice, ti budalo? Ko si ti da meni govoriš?" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, počne da se otima, te pokida am i slomi rudu, takav je taj čovek.

Ili, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, uzvraća: "Pa i ti si činio takve stvari. Prvo sebe ispravi!" Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, skače na sve strane, te prekine kajase i ular kojim je sputan, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on izbegava to pitanje, skreće razgovor na neku drugu temu i izgleda uvređen, besan ili se ljuti. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, zaputi pogrešnim putem i kola odvuče sa onog pravog, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko prekori, on se prisutnima obraća sa mnogo gestikulacija. Poput upregnutog divljeg konja koji se, kada ga podbode kočijaš, propne i rita se prednjim kopitama, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko prekori, on ne obraća pažnju ni na prisutne, ni na onog ko ga kritikuje, te nastavlja da vređa baš kao i do tada. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ni ne obraća pažnju na njega ili njegov bič, te ide kasom kojim on hoće, takav je taj čovek.

I opet, kada ga neko prekori, on kaže: "Nisam ja kriv, a ti možeš da pričaš šta god hoćeš", te iritira sve oko sebe svojim daljim ćutanjem. Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, ne mrda ni napred ni nazad, već stoji kao ukopan, takav je taj čovek.

I na kraju, kada ga neko od njegovih prijatelja prekori, on kaže: "A što se svi vi toliko sekirate zbog mene? Odustaću od vežbanja i vratiti se domaćinskom životu. Nadam se da ste sad zadovoljni." Poput upregnutog divljeg konja koji, kada ga podbode kočijaš, savije noge i pruži se po tlu, takav je taj čovek.

Buda
Assakhalunka sutta (AN 8.14)


http://i1209.photobucket.com/albums/...4envli_400.jpg

"Kada nisam imao sta da izgubim - dobio sam sve. Kad sam prestao da budem onaj koji sam bio - pronašao sam sebe. Kada sam upoznao poniženje i uprkos tome nastavio da koračam uzdignute glave - shvatio sam da mogu slobodno da biram svoju sudbinu." Paulo Koeljo

757. Inertnost

I kad smo lenji trebalo bi da vežbamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloženju. To je vežbanje u skladu sa Budinim učenjem. Ako je po nama, vežbali bismo samo kad se dobro osećamo. Ali kako na taj način možemo stići bilo kuda? Kada ćemo preći bujicu nečistoća ako vežbamo samo kad nam se prohte?

Ajahn Chah

758. Svađa

Braman Ārāmadanda upita poštovanog Mahākaććānu: "Šta je uzrok, šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se vladari spore sa vladarima, da se bramani spore sa bramanima, da se domaćini spore sa domaćinima?"

"Bramanu, zbog strasti za čulnim zadovoljstvima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti čulnm zadovoljstvima vladari se spore sa vladarima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima."

"Ali šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se askete spore sa asketama?"

"Bramanu, zbog strasti za gledištima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti gledištima askete se spore sa asketama."

Samaćitta vaggo (AN 2.33-42)


http://www.bubblews.com/assets/image...1361895366.jpg

759. Sabranost

Sabranost je, zaista vam kažem monasi, korisna svugde.

Buda
Aggi sutta (SN 46:53)

760. Samoposmatranje

Ako, tokom raspravljanja, onaj ko je za nešto optužen i onaj koji ga je optužio ne praktikuju iskreno samoposmatranje, može se očekivati da će ta rasprava voditi do dubokog, ogorčenog, oštrog razdora i niko od njih neće moći da živi u miru. A kako bi obe strane trebalo da praktikuju stiktno samoposmatranje. Optuženi bi trebalo ovako da razmišlja: "Učinio sam nešto loše i ovaj čovek me je video. Kad je to video, postao je ogorčen i to i rekao. Prekoreo me je, ja sam se naljutio i otišao žalio se drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." A kako to tužitelj praktikuje striktno samoposmatranje? Tužitelj bi trebalo ovako da razmišlja: "Ovaj čovek je učinio nešto loše i ja sam ga video. Da on to nije učinio, ja to ne bih ni video, ali pošto jeste, video sam. Kada sam to video, naljutio sam se i to mu rekao. On se zbog toga uvredio i otišao da sve ispriča drugima. Dakle, ja sam taj koji je pogrešio." Na taj način, ako i optužni i tužilac praktikuju samoposmatranje, može se očekivati da će biti u stanju da žive u miru.

Buda
Adhikarana vaggo (AN 2.11-21)


http://www.sott.net/image/image/s3/6...rospection.jpg

Usmeravanje pažnje


Kad pođete tim putem, doseći ćete kraj patnje;
ja sam vam ukazao taj put, pošto sam spoznao sredstvo protiv žaoke.
Ali vi treba da izvršite napor; oni koji su to postigli samo ukazuju put,
a oni koji ga slijede u zadubljenju oslobađaju se spona Smrti.


Dhammapada, 275-276




Sila navike definiše naše postupke kada nismo čvrsto ukorenjeni u sabranosti. Ti obrasci navika jesu okovi Mare, Smrti. Da bi se stupilo na put koji vodi ka slobodi od takvih razočaravajućih ograničenosti neophodno je mudro promišljanje. Mi već imamo slobodu da, ukoliko to želimo, odlučimo hoćemo li usmeriti zrak pažnje ka unutra i istraživati Istinu. Isto tako, možemo dopustiti svojoj pažnji da luta unaokolo, bez ikakvog usmerenja. Disciplinu pažnje potrebnu za uvid i omogućavanje da se on dogodi nije lako negovati. Ali to nije prinuda koju nam je neko nametnuo; reč je o izboru koji pravimo svojom voljom kada jednom uočimo posledice nepažljivosti. I kakva je to sreća imati izbor da radimo na sopstvenoj mudrosti.


S ljubavlju,
monah Munindo

761. Meditacija stvara celovita ljudska bića


Rečeno mi je da na pāliju, jeziku budističkog kanona, ne postoji jedna jedina reč koja bi odgovarala našoj reči "meditacija", iako se može sa sigurnošću tvrditi da se unutar kulture stare Indije meditacija razvila do izuzetnih visina. Reč koja se u budističkim tekstovima često koristi jeste bhāvanā. Bhāvanā se prevodi kao "razvoj putem mentalnog vežbanja". Što se mene tiče, ovo pogađa u centar; meditacija zaista jeste u vezi sa razvojem čoveka. Ona je prirodan nastavak istog onog procesa u kojem nam izbijaju zubi, telo raste do veličine odraslog čoveka, radimo i činimo da se stvari događaju, odgajamo porodicu, ulazimo u dugove ove ili one vrste (makar i prema samome sebi, tako što pravimo kompromise koji možda zarobe našu dušu) i na kraju shvatamo da ćemo ostariti i umreti. Pre ili kasnije, u jednom trenutku praktično ste prisiljeni da sednete i kontemplirate sopstveni život, kao i pitanja ko ste i gde leži smisao na tom putu života... vašeg života.


Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

762. Daljina

Nebo i zemlja su daleko jedno od drugog, ova strana okeana je daleko do one druge. Ipak, kažu da su dobročinstvo i nedelo još mnogo dalji jedno od drugoga.

Mahāsutasoma đātaka vannanā
Đataka 537


http://ak5.picdn.net/shutterstock/vi...d-close-to.jpg

763. Svesnost


Možeš žvakati žvaku, prati sudove i slušati radio u isto vreme... i još uvek biti svestan.


Ajahn Sumedho

Mi smrtnici, postižemo besmrtnost u stvarima koje ostaju
poslije nas, koje stvaramo zajedničkim snagama.


Ajnštajn

763. Možeš malo da zašištiš

Priča kaže da je neka kobra bila toliko impresionirana blagošću monaha koji je živeo u šumskoj isposnici u blizini, da je zamolila da postane njegova učenica. Monah pristade i znajući da zmije mogu biti vrlo eksplozivne, pomisli kako je najbolje da je poduči metta meditaciji. Kobra se pokazala kao dobra učenica, redovno je meditirala i kao rezultat toga postala dobrodušnija. Jednoga dana, dok je ležala na suncu, primetila je nedaleko od sebe neku ženu kako skuplja drva za ogrev. Umesto da šmugne u gustiš ili da se uspravi, raširi vrat i tako je uplaši, kao što je to do tada radila, ona odluči da ostane tu gde jeste i zrači mettu prema njoj. Žena se sve više približavala, sve dok nije nakupila dovoljno pruća, a onda poče da se obazire ne bi li našla nešto čime će uvezati snop. Kad je ugledala kobru, pomislila je da je komad puzavice, te je zgrabi za rep, obmota oko onog granja snažno je uvrćući, te je uveza u čvor. Na kraju natovari svežanj na leđa, pa ode kući. Kad je stigla, razvezala je onu "puzavicu" i zavitlala je ne đubrište. Izubijana, izlomljena i sva u bolovima, jadna kobra se nekako dovuče do isposnice i ispriča monahu šta se dogodilo. "Rekao si mi da negujem mettu, a evo šta sam zauzvrat dobila", jadala se kobra. Monah na to odogovori: "Samo zato što imaš u sebi mettu, ne znači da ne možeš ponekad i da malo zašištiš".

Šravasti Dhammika

765. Probuđenje

Probuđenje je poslednje razočarenje ega.

Chogyam Trungpa