Misli poznatih mislilaca.

787. Kako sebe oplemeniti

Kada na Plemeniti osmostruki put gledamo na pravi način, tada on nije nešto što bi trebalo da nas zbunjuje, ne mislimo kako je on nešto vrlo teško i ne upinjemo se da zapamtimo sve te pali termine i njihovo značenje, već nastojimo da živimo onako kako je to i naš učitelj Buda činio.

Kada Plemeniti osmostruki put primenimo u praksi, bilo da se radi o govoru, zarađivanju za život, sabranosti, koncentraciji, naporu, bilo da se radi o dolaženju ili odlaženju, kada jednostavno praktikujemo osnovne stvari na način koji je samma, ne stvara problem ni nama ni drugima, tada čitav taj Plemeniti osmostruki put postaje praktičan i relevantan, čineći na kraju i nas same Plemenitom osobom.

Ven. Pemasiri Thera


https://sphotos-a.xx.fbcdn.net/hphot...49727168_n.jpg

788. Patnja drugih

Kada patiš zbog onoga što ti je neko drugi učinio, to je zato što ta osoba pati duboko u sebi, toliko da se patnja prelila i izvan nje. Toj osobi nije potrebna kazna, potrebna joj je pomoć. I to je poruka koju ti je poslala.

Thich Nhat Hanh


http://boston.sportsthenandnow.com/w...Man_Crying.jpg

789. Smiren i postojan um


Jedan od velikih problema sa kojim se meditanti sreću tokom meditacije na dah jeste ideja da pri tome ne bi trebalo da imaju misli. A kad se misao ipak pojavi, smatraju je ometanjem, preprekom. I tada nastaje bitka unutar uma. Isto je sa fizičkim bolom: pretvaraju ga u borbu. Svim silama se upinju da dostignu smiren i stabilan um. Ali ako um postane smiren i postojan na prirodan način, kroz blagonaklonost, a ne na silu, tada je takav smiren um lakše i održati takvim.


Zanimljivo je da u okviru plemenitog osmostrukog puta, koji je Buda izložio kao način na dostignemo slobodu od patnje, sabranost dolazi pre samadhija (koncnetracije). To jasno pokazuje koliko je važno naučiti da budemo sabrani, naučiti da budemo svesni, da zaista znamo šta se događa iz trenutka u trenutak. Iz toga prirodno dolazi samadhi. Dakle, praktično, kad pokušavamo da naučimo da budemo svesni svoga daha, možemo ujedno pokušati da budemo svesni svega onoga što se događa u našem umu i telu. Čak i ako shvatite da um nije skoncentrisan, da nije miran, već sama činjenica da to znate, da to prihvatate, potpuno menja situaciju.


Ja živim u jednom centru za meditaciju na Šri Lanki i u njemu je naglasak na tome kako da kao ljudi sa svim obavezama nezaređenih integrišemo meditaciju u svakodnevni život. Kada budistički monasi dođu ovamo da meditiraju, ponekad ih ohrabrujem da odu dublje u koncentraciju, zato što imaju priliku za to, jer nekad žive u džungli, na osamljenom mestu, gde zaista mogu da prodube svoju koncentraciju, da prodube samadhi. Ali kada sam sa laicima poput vas, ne naglašavam toliko ulazak u duboku koncentraciju ili samadhi.


Jer vremenom sam se uverio da laici koji dođu u Centar ponekad dostignu duboko stanje koncentracije dok su ovde, jer je ovo vrlo tiho i mirno mesto, pogodno za razvoj koncentracije. Ali kada odu odavde i nađu se na trgu obližnjeg grada, njihova koncentracija se izgubi, njihov mir se izgubi. Zbog toga, sada pokušavam da naglašavam važnost svesnosti i učenja da radimo sa svim ometanjima, učenja kako da se nosimo sa emocijama koje se pojavljuju u raznim situacijama. Dakle, kada su u Centru, ohrabrujem ljude da rade sa emocijama koje stvaraju patnju u svakodnevnom životu, da se sprijatelje sa njima i istražuju ih. Ako to uspeju da nauče tokom boravka u Centru, onda kada odu mogu da nastave da sa njima rade u bilo kojoj situaciji u životu.


Godwin Samararatne


http://www.buddhistchannel.tv/pictur...ad/nilambe.jpg

790. Um koji luta

Pitanje: Još uvek imam jako mnogo misli. Moj um mnogo luta, iako pokušavam da budem sabran na jednu stvar.

Odgovor: Ne brini zbog toga. Pokušaj da svoj um održiš u sadašnjosti. Šta god da se pojavi u umu, samo ga posmatraj. Ne vezuj se za to. Čak ni ne želi da se otarasiš tih misli. Tada će um dostići svoje prirodno stanje. Nema razdvajanja na dobro i loše, toplo i hladno, brzo i sporo. Nema mene i tebe, nema sopstva uopšte. Postoji samo ono što jeste. Kada ideš u prošnju hrane, nema potrebe da činiš bilo šta posebno. Jednostavno hodaj i posmatraj ono što jeste. Nema potrebe da se vezuješ za izolovanost ili osamu. Gde god da si, upoznaj sebe tako što ostaješ prirodan i pažljiv. Ako se javi sumnja, posmatraj je kako dolazi i odlazi. Vrlo jednostavno. Ni za šta se ne vezuj.

To je kao da ideš putem. S vremena na vreme naići ćeš na prepreke. Kada se susretneš sa nečistoćama uma, samo ih uoči i prevaziđi, ne vezujući se za njih. Ne razmišljaj o onim preprekama koje si već savladao. Ne brini o onima koje nisi još ni video. Drži se sadašnjeg trenutka. Ne lupaj glavu oko dužine puta ili odredišta. Sve se menja. Pored čega god da prođeš, ne vezuj se za to. Na kraju će um dostići svoju prirodnu ravnotežu, kada se vežbanje odvija samo po sebi. Sve stvari dolaze i prolaze same od sebe.

Ajahn Chah

792. Potrebna nam je svesnost

Kada ugledamo nešto, odmah se jave asocijacije na prošlost, na osnovu njih privlačnost i odbojnost, a onda i identifikovanje: sve naše želje će nastati, kao i ego, slično tome i naše predrasude i preubeđenja. Sve to nastane i sprečava nas da vidimo stvari kakve zaista jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važno i zanimljivo područje za posmatranje, a u vezi je sa funkcionisanjem percepcije.

Uzmimo na primer hranu: vrlo je interesantno u kom trenutku zapravo osetimo ukus hrane. Na izvestan način, to je kada je prvi put ugledamo; i onda krenemo da je jedemo sa svim našim asocijacijama, sviđanjima i nesviđanjima. Čak pre nego što smo i stavili zalogaj u usta, tu smo hranu okušali mentalno. Ovo je jedan primer kako na osnovu opažaju nastaju pojmovi ili kako nastaju predubeđenja.

Ista se stvar može dogoditi u vezi sa slušanjem. Na Šri Lanki u ovom trenutku mnogo se govori o podmetnutim bombama. Kada Šrilankanac čuje zvuk petarde, on istog trenutka oseti strah, povezujući taj bezazleni zvuk sa bombom. Na osnovu informacija primljenih kroz naša čula (slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i naravno misli) stvaramo sopstveni svet. Iskrivljujemo stvari i to nam onemogućuje da ih vidimo kakve jesu.

Da bismo zaista uživali u stvarima, potrebna nam je svesnost. Ako je imamo, u stanju smo da uživamo čak i u malim stvarima kao što je cvet, list, mrav, cvrkut ptica. Velika je razlika ako je vaša svesnost, vaša pažnja tu dok gledate, kušate, slušate itd. Možda ćete biti u stanju da nešto vidite kao da ste ga ugledali po prvi put. To je jedan divan kvalitet koji možemo razviti uz pomoć svesnosti. Kada vam uspe da na stvar gledate kao da je prvi put vidite, u tom trenutku postajete istinski živi.

Godwin Samararatne

793. Zašto podučavam?

Nigrodha, možda misliš: "Asketa Gotama tako govori kako bi privukao sebi učenike". Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka onaj ko je tvoj učitelj ostane i dalje tvoj učitelj. Ili možda misliš: "On želi da napustimo pravila koja smo do sada sledili". Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka pravila koja si do sada sledio ostanu i dalje tvoja pravila. Ili možda misliš: "On želi da napustimo život koji smo do sada živeli." Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka život koji si do sada živeo ostane i dalje tvoj život. Ja ne govorim vođen nijednim od tih razloga.

Postoje, Nigrodha, štetne stvari koje nisu do sada bile napuštene, stvari koje prljaju, vode ka preporađanju, zastrašujuće, donose bolne stvari u budućnosti... Radi napuštanja tih stvari ja podučavam Dhammu. Ako vežbaš u skladu sa tom poukim, stvari koje prljaju biće napuštene... i još u ovom životu, uz pomoć sopstvenog viđenja i razumevanja, stići ćeš i boraviti u punoći savršene mudrosti.

Udumbarika-sihanāda sutta ( DN 25.23)

794. Naslednik Dhamme

Onaj čije je poverenje u Tathagatu postojano, duboko ukorenjeno, ustaljeno, učvršćeno i ne može ga pomutiti bilo koji monah ili braman, nijedno božanstvo, Mara, Brahma, niti bilo ko drugi na ovome svetu, taj može s pouzdanjem reći: "Ja sam istinsko dete Blaženog, rođen iz Dhamme, stvoren Dhammom, naslednik Dhamme."

Aggañña sutta (DN 27.2)


http://dharmacowgirl.files.wordpress...pg?w=225&h=300

795. Tri stava

Tri unutrašnja stava nas sprečavaju da primamo neprekidni tok blagoslova. Ti stavovi se mogu uporediti sa tri lonca: pun lonac, lonac u kom je otrov i probušen lonac.

Lonac koji je pun do vrha nalik je umu prepunom stavova i predubeđenja. Sve već znamo unapred. Imamo toliko fiksiranih ideja da ništa novo ne može na nas da utiče ili nas navede da preispitamo svoje pretpostavke.

Lonac u kojem je otrov liči na um koji je toliko ciničan i cepidlački da sve zatruje svojom grubošću. Nije u stanju da se otvori i u njemu nema spremnosti na istraživanje učenja, niti bilo čega drugog što dovodi u pitanje naš "pravednički" gnev.

Lonac sa rupom je sličan rastresenom umu: naše telo je tu, ali smo mi izgubljeni u mislima. Toliko smo obuzeti razmišljanjem o letovanju iz snova ili o tome šta je za večeru da ostajemo potpuno gluvi za ono što biva rečeno.

Znajući koliko je to tužno primati blagoslove, a ne biti u stanju da od njih imamo koristi, Šantideva želi sebe da sačuva od tuge tako što ostaje otvoren i pažljiv. Ništa se neće popraviti, kaže on, sve dok zaista bolje ne razumemo sled uzroka i posledica. To je poruka koju vredi ozbiljno razmotriti.

Ajahn Chah

796. Kraj sveta

Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada Rohitasa, sin božanstva, u pola noći, bleštav tako da obasjava čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se, pa stade sa strane. Dok je tako stajao, obrati se ovako Blaženome: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, onaj gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja."

"Odlično, gospodine, čudesno, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitasa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. U meni, obdarenom takvom brzinom, tako dugačkim korakom, pojavila se želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam — stogodišnji život, život od stotinu leta — proveo putujući stotinu godina — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu. Zato je odlično, gospodine, i čudesno koliko je istinito to što reče Blaženi".

Kad ovo bi rečeno, Blaženi odgovori: "Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju, a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.

Nikad se putovanjem dostići neće
kraj ovoga sveta – nikad.
Ali, bez stizanja na kraj sveta
nema izbavljenja od patnje i nespokoja.

Zato, istinski mudrac,
znalac u pogledu ovoga sveta,
znalac u pogledu kraja ovoga sveta,
proživevši svetački život, smiren,
upoznavši kraj sveta,
ne žudi ni za ovim svetom
niti za bilo kojim drugim.


Buda
Rohitassa sutta (IV.45)

Beograd, 19. avgusta: Meditacija sa Bhante Dhammasamijem


http://www.gradbeograd.eu/pictures/5...masami_360.jpg

797. Jedno magično mesto

Ako otvorimo oči, ako otvorimo um, ako otvorimo srce,
ustanovićemo da je ovaj svet jedno magično mesto.
On je magičan ne zato što nas prevari ili se
iznenada promeni u nešto drugo, već zato
što je u stanju da bude na tako živopisan i blistav način.

Chögyam Trungpa Rinpoche


https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.n...92370615_n.png

Valja misliti koliko je manje bolno ne imati ,nego izgubiti.


Seneka

Put do najintimnijeg dela našeg bića znači dugo putovanje kroz druge ljude i druge svetove.

Ernesto Sabato

Jedino ono putovanje u kome je vodič LJ vodi u neslućene svetove i avanture - Tomas Mor

Bračna LJ stvara čovečanstvo, Prijateljska ga Uzdiže a Razuzdana Kvari i Ponižava --- Frensis Bekon
...engleski filozof, esejist i političar,1561-1626.
Ej , 1561, pa tada su živeli mudriji ljudi.
Ova misao bi trebala da bude vidno istaknuta na svim javnim zgradama, u svim prevoznim sredstvima, na početku svakog TV dnevnika prvo ona da se citira, na svakoj pušci da bude ugravirana, Ustav svake zemlje sa njom da počinje, prvo što izusti svaki državnik i premijer da bude ona, svaka beseda u crkvi sa njom da počinje, na počinak kad idemo nju da izgovorimo, ujutru sa njom da se budimo.........

799. "Tajna" praksa

Učenik: Vaše učenje mi je vrlo jasno i razumljivo. Zaista vam hvala na tome! Ja najviše patim zvog svoje anticipacije gubitka... naročito gubitka moje partnerke/supruge, koja je 14 godina starija od mene. Na intelektualnom nivou znam da mi to što radim stvara veliku patnju. Znam da bi "trebalo" da napustim taj strah od nekog budućeg gubitka, ali ti točkovi patnje se u meni i dalje okreću. Postoji li neko tajno "kako" u čitavom tom sistemu napuštanja? Mislim da bih voleo da znam kako ste vi radili sa vezanostima/odbojnostima na svom putu.

Učiteljica: U stvari, mislim da ne postoji "tajna" napuštanja naših vezanosti (sem dubokog uvida u nepostojanje sopstva ili prazninu). Problem je u tome što se mi ne suočimo i ne prihvatimo prolaznost. Nadamo se da će onaj ili ono što volimo zauvek ostati isti. Ali to je nemoguće. Svi susreti se završavaju rastankom. To su stvari kakve jesu -- uvek i svuda. Zato, u međuvremenu, ima smisla uživati u sadašnjosti. Kako je to tužno straćiti sopstveni život na strah od budućnosti! Molim vas, skoncentrišite se na to da negujete ljubav i sreću ovde i sada i dopustite svemu što dođe da se odvija sopstvenim ritmom i u svoje vreme. Možda bi trebalo da negujete sabranost na sadašnji trenutak i posmatrate osećanje straha kako nastaje i nestaje, a da se sa njime ne identifikujete.

Jetsunma Tenzin Palmo

800. Napustite loše

Napustite ono što je loše. To je moguće. Kada ne bi bilo moguće, ne bih vas podsticao da to činite. Upravo zato što jeste moguće, kažem vam: "Napustite ono što je loše". Ako bi napuštanje onoga što je loše vodilo ka gubitku i patnji, tada vas ne bih podsticao da to činite. Ali zato što vas vodi ka koristi i sreći, zbog toga kažem: "Napustite ono što je loše".

Negujte ono što je dobro. To je moguće. Kada ne bi bilo moguće, ne bih vas podsticao da to činite. Upravo zato što jeste moguće, kažem vam: "Negujte ono što je dobro". Ako bi negovanje onoga što je dobro vodilo ka gubitku i patnji, tada vas ne bih podsticao da to činite. Ali zato što vas vodi ka koristi i sreći, zbog toga kažem: "Negujte ono što je dobro".

Buda
Adhikarana vaggo, AN II.19

801. Nečistoće uma

"Zamislite parče tkanine uprljane i masne, koju bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, kada je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište.

A koje su to nečistoće koje uprljaju um? Tvrdičluk i pohlepa su nečistoća koja uprlja um. Mržnja… bes… ogorčenost… nezahvalnost… oholost… zavist… tvrdičluk… obmana… prevara… tvrdoglavost… plahovitost… uobraženost… arogancija… samoobmana… nepažljivost jeste nečistoća koja prlja um.

Buda
Vatthasutta (MN 7)

802. Pravo lice

Da bi nam stvari sa kojima se susrećemo pokazale svoje pravo lice,
neophodno je da napustimo svoja gledišta o njima.

Thich Nhat Hanh


http://www.photodharma.net/Blog/imag...-Movements.jpg

Izgubljen u svetu tunela i hodnika, stramputica i račvanja, među mutnim pejzažima i mračnim
uglovima, čovek drhti pred nemogućnošću svakog cilja i pred neuspehom svakog susreta.

Ernesto Sabato