DANAS JE.....

MIHOLJDAN - SVETI KIRIJAK OTŠELNIK (12. Oktobar)

Praznik je posvećen Sv. Kirijaku Otšelniku, koga narod zove Sv. Miholj, te otud naziv praznika - Miholjdan. Sveti je rođen u Korintu i u mladosti se posvetio Bogu i veri. Sv. Jeftimije ga zapazi i prozre kao budućeg velikog duhovnika te uze pod svoje okrilje. Sv. Kirijak je za sebe govorio da otkako je monah, sunce ga nije videlo da jede niti da se gnevi na nekog. Crkva ga smatra za veliko svetlo, stub Pravoslavlja i diku monaštva. On je moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih. Poživeo je dugo, a upokojio se u Gospodu 557. godine.

Način proslavljanja

Miholjdan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik, koga ponajviše slave Pravoslavni na primorju, jer on je zaštitnik moreplovaca.

Narodni običaji

U Boki, Miholjdan zovu i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene admiralske i kapetanske porodice tog kraja. Na taj dan mornari ne isplovljavaju na more, jer Svetog Miholja treba prvo kod kuće proslaviti, pa onda na more krenuti. Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao - Miholjsko leto. U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu. Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.

Pokrov Presvete Bogorodice - 14. oktobar

Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama. Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi ''Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet'', što Epifanije začuđen potvrdi. Zbog toga događaja uvedeno je praznovanje, da nas podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoljama, od nje molitveno tražimo.

Imamo svedočenje ludaka. I njegovog učenika. Čuj, učenik ludaka. :mrgreen:

el i danas crveno slovo?

Moj rođendan...:sojka:

Srecan Rodjus G..

[IMG]http://www.*********.com/slike/kuvar/vasi_recepti/roze_torta.gif[/IMG]

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od G

Moj rođendan...:sojka:

---

jaoooo....dži, blago tebi!
a ja rođena na 25. maj :(

Sveti Toma - Tomindan - 19. oktobar

Jedan je od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Gospoda Hrista, dobila se nova potvrda tog čudesnog događaja. Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima da bi uverio Tomu. Gospod mu reče: "Pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran". Toma uzviknu: "Gospod moj i Bog Moj'' (Jov. 20). Posle silaska Duha svetog, apostoli su kockom odlučivali kuda će ići na propoved i sveti Toma dobi Indiju. Iako tužan što odlazi tako daleko, ohrabren Gospodom, mnogo je naroda tamo obratio hrišćanskoj veri, ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope. Između ostalih, obratio je i dve sestre, žene dvojice kneževa Tertijanu i Migdoniju. Obe sestre, posle mnogo nevolja, oslobođene braka poživele su bogougodno i u podvigu do smrti. Knez Muzdije, Tertijanin muž, kome je apostol krstio ženu i sina Azana, osudio je svetitelja na smrt. Tako je sveti Toma okončao svoj zemni život. Pre smrti i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. Pošto je stigao kasno zamolio je da otvore grob Prečiste, ali njeno telo ne beše tamo. Gospod je već uzeo svoju majku u naselje nebesko. Tako sveti Toma svojim nepoverenjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a svojom docnjom otkri čudesno proslavljanje Matere Božje.

Sveti Sergej i Vakho - Srđevdan (20. oktobar)

Ova dva svetitelja bili su prvaci i velikaši na dvoru cara Maksimijana koji ih je poštovao i uvažavao zbog njihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hrišćani sva njegova ljubav pretvorila se u gnev naročito kada su otvoreno odbili da učestvuju u svečanostima žrtvoprinošenja idolima. Naredio je da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je po-kušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri.

Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mučenika i viteza vere Hristova stradali su oko 303. godine.

Danas je Sveta Petka


Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/871/v187143p0.jpg Crkva Ružica




Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.

Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Sveta Petka ili Paraskeva (grč. Παρασκευή - petak) je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka.
Rodila se u gradu Epivatu (Pivat - na turskom Bojadis), koji se nalaziše na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleća. Ona beše srpskog porekla (http://orthodoxie.free.fr/pelerinage_serbie.htm), iz imućne i veoma pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog (989—996)
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja: "Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide" (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11. stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.
Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo, da bi bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Turke. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd. Kada sultan Sulejman I 1521. godine osvaja Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).
Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale. Ta čudotvorna i lekovita voda (agijazma, grč. αγίασμα) ove svetiteljke, leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.
Crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Ovu Paraskevu naš narod obično zove sv. Petka a u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Takođe je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mošti bile u Trnovu.
http://razbibriga.net/imported/2010/...xStpetka-1.jpg

Sveti Luka - 31. oktobar

Jevanđelist Luka (Lucius, lat. svetlost) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla.
Sveti jevanđelist i apostol Luka, manastir Hilandar, Sveta Gora.

Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, od neznabožačkih roditelja. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Sveti Luka je napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Smatra se da je Sveto Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.

http://www.dodaj.rs/f/Q/10l/3iSsISXi/svluka2.jpg


sv. Petar Cetinjski

Sveti Petar Cetinjski mitropolit Crnogorski. Rođen 1. aprila 1749. god. u selu Njegušu. Stupio u čin monaški u svojoj 12. godini. Po smrti mitropolita Save 1782. godine Petar postade mitropolitom i gospodarem Crne Gore. Sav svoj život, viteški i sveti, posvetio je ovaj slavni muž svome narodu. Unutra je radio svom snagom da izmiri zavađena plemena, a spolja da odbrani zemlju i narod od grabljivih napadača. Uspeo je i u jednom i u drugom poslu. Proslavio se naročito pobedom nad vojskom Napoleonovom u Boki i Dalmaciji. Prema sebi je bio surov a prema svakom drugom pravedan i snishodljiv. Živeo je u jednoj teskobnoj keliji, kao prost monah, i ako je bio knez nad jednim narodom. Upokojio se 18. oktobra 1830. god. Njegove čudotvorne mošti počivaju netljene u manastiru Cetinjskom. Gospod ga proslavi na nebesima i na zemlji, kao vernog i trpeljivog slugu Svoga.

Sveti Dimitrije - Mitrovdan 8. novembar

Rođen je u Solunu. Ovaj slavni čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih, ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo očekivani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Otac mu je bio vojvoda, a kada je on umro, hristoborni Maksimijan postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu, Posebno carevo naređenje odnosilo se na progon hrišćana, ali Dimitrije je suprotno naredbi, čak javno ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista. Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajući šta ga čeka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli na molitvi. Tu, u Solunu, hrišćani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali. Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a nekakav velmoža Leontije, nakon što se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu. Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.

http://www.dodaj.rs/f/2E/uR/2rXQKdEr/sv-dimitrije.jpg

Sveti Arsenije I Sremac (?—1266) 10. novembar

bio je drugi srpski arhiepiskop u periodu 1233—1263.

Rođen je u selu Dobra kod Slankamena na Dunavu. Zamonašio se u mladosti i kad je čuo za delatnost Svetog Save otišao je njemu u Žiču. Sveti Sava ga je ubrzo postavio za igumana Žiče.
Arsenije je za arhiepiskopa izabran voljom svog prethodnika Svetog Save koji se 1233. povukao sa trona pred drugi polazak za Jerusalim.
Sagradio je crkvu Svetih Apostola u Rugovskoj klisuri kod Peći koji je kasnije nazvana crkva Vaznesenja Gospodnjeg.
Njegovo žitije i službu napisao je arhiepiskop Danilo II. Danilo II je u svojoj zadužbini, Bogorodičinoj crkvi u Peći, dao da se naslika ciklus slika iz Arsenijevog života.
Povukao se sa trona 1263. usled teške bolesti (paralize). Bolovao je i umro u Crnči 28. oktobra 1266. godine i sahranjen u hramu Svetih Apostola u Peći. Njegove mošti nošene su i čuvane po raznim manastirima, a od 1920. godine nalaze se u manastiru Ždrebaonik kod Danilovgrada.
Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja 28. oktobra po crkvenom tj. 10. novembra po građanskom kalendaru.

Sveti Kozma i Damjan - Vračevi 14. novembar

Besrebrenici i čudotvorci, rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine pa su koliko svojim znanjem i veštinom, toliko i imenom Gospoda pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmednim vračima, tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mt. 10, 8), a nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, ustvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

http://www.dodaj.rs/f/1O/uA/3A9dWsoC...jan-vracev.jpg

Godišnjica smrti patrijarha Pavla


Danas se navršava godina dana od smrti patrijarha srpskog Pavla, koji će u istoriji srpskog naroda ostati upamćen po svojim delima, skromnosti i životu koji je u potpunosti bio posvećenom Jevandjelju.

Njegovo službovanje na mestu prvog među jednakim arhijerejima, dugo gotovo dve decenije, posebno je obeležilo ratne godine na prostoru nekadašnje Jugoslavije kada je poručivao da su "svi ljudi deca Božja".
Ostaće upamćeno da se krajem 90-tih godina stavio na čelo nekoliko protestnih marševa protiv Slobodana Miloševića koga je SPC 2000. godine, odbacivši tradicionalnu političku neutralnost, pozvala da se povuče, a opozicione stranke da pronadju zajednički jezik. Bio je veoma popularan u narodu, koji ga je mogao videti kako pešači od Kalemegdana prema Slaviji, ili kako se vozi javnim prevozom.

"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi", poručivao je patrijarh Pavle, ali i savetovao "čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade".

Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, bez obzira na to kom narodu su činjeni i kojoj veri. Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevnadjelju i u skladu s onim što je govorio. Nije gledao televiziju, nije slušao radio, niti je čitao novine jer znao je da su prilike takve da će ono što je važno i do njega doći. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele ili naočare… Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.
Uzrečica mu je bila "Bog te video…".
Protivio se svakom luksuzu, bio je, kažu, štedljiv, ali nikako škrt. Priča se da je patrijarh jednom prilikom ispred Patrijaršije video puno luksuznih automobila upitao čiji su. Kada je dobio odgovor da su to vozila njegovih vladika patrijarh je uzviknuo: "Bog te video…. A čime bi se tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost". Njegova soba u Patrijaršiji bila je do te mere skromna da je u potpunosti podsećala na monašku keliju.

Patrijarh Pavle je gotovo tokom čitave godine bio na postu na vodi, ribu je jeo veoma retko, a meso gotovo nikad. Govoreći na patrijarhovom odru ispred Hrama Svetog Save na Vračaru pred više stotina ljudi koji su se tu sabrali da bi patrijarha ispratili na poslednji počinak, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da je patrijarh Pavle "sveti starac" koji je budio skrivenu dobrotu, čovekoljublje, bogoljublje, bratoljublje u ljudima koji su ga preopoznali kao svog najrođenijeg.

"Kada se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače, ali treba živeti tako, da kada se on upokoji, ceo svet plače, a samo se on raduje", kazao je mitropolit.
Iako je bio star i bolestan i, iako je poslednje dve godine proveo na Vojno-medicinskoj akademiji, vest da ga više nema rasplakala je Srbiju.

I dok je Srbija plakala, nebo se radovalo zato što je dobilo sveca, govorili su njegovi saradnici.

Patrijarh Pavle preminuo je u snu, u 10.45 sati, u 95. godini, na VMA, gde je od 13. novembra 2007. godine bio na lečenju. Kao 44. srpski patrijar je izabran 1. decembra 1990. godine kao naslednik patrijarha Germana. Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, u Beogradu.

TANJUG

Sveti Georgije - Đurđic 16. novembar

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe postradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj, i prilikom osvećenja toga hrama, preneli su i sahranili u tom hramu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

Muslimani danas slave Kurban-bajram

najznačajniji praznik u islamu koji simbolizuje prinošenje žrtve.

Kurban-bajram se proslavlja četiri dana, a za islamske vernike predstavlja praznik vere u Boga, razumevanja i ljubavi.

Kurban-bajram je, u muslimanskoj kulturi, događaj koji traje četiri dana (10. 11. 12. i 13. meseca zulhidže) i on je vezan za obred Hadža, koji je jedan od pet osnovnih dužnosti muslimana. Za vreme Kurban-bajrama muslimani kolju kurban (ovna) i dele ga sirotinji, komšijama i rodbini prema utvrđenim pravilima: 1/3 sirotinji, 1/3 prijateljima i komšijama i 1/3 porodici. Ako neko ima veliku porodicu može sve zadržati za sebe, ali može i podeliti sve kurbansko meso. Zadržavanje svega za sebe nije u duhu pomaganja drugima, međutim ova mogućnost je ostavljena kao olakšica onima koji izdržavaju velike porodice i nemaju dovoljno sredstava za to, a ipak bi hteli da ispoštuju ovu dužnost.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Man

Muslimani danas slave Kurban-bajram

najznačajniji praznik u islamu koji simbolizuje prinošenje žrtve.

Kurban-bajram se proslavlja četiri dana, a za islamske vernike predstavlja praznik vere u Boga, razumevanja i ljubavi.

Kurban-bajram je, u muslimanskoj kulturi, događaj koji traje četiri dana (10. 11. 12. i 13. meseca zulhidže) i on je vezan za obred Hadža, koji je jedan od pet osnovnih dužnosti muslimana. Za vreme Kurban-bajrama muslimani kolju kurban (ovna) i dele ga sirotinji, komšijama i rodbini prema utvrđenim pravilima: 1/3 sirotinji, 1/3 prijateljima i komšijama i 1/3 porodici. Ako neko ima veliku porodicu može sve zadržati za sebe, ali može i podeliti sve kurbansko meso. Zadržavanje svega za sebe nije u duhu pomaganja drugima, međutim ova mogućnost je ostavljena kao olakšica onima koji izdržavaju velike porodice i nemaju dovoljno sredstava za to, a ipak bi hteli da ispoštuju ovu dužnost.

---

a danas je kurban bajram.....hvala na informaciji.

danas se obeležava:

Sveta 33 mučenika u Melitini - 20. novembar.

Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodoh, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit, postradaše za Hrista zajedno sa Jeronom. Jeron je odbio da ide u vojsku i ostavi slepu majku. Kada je uhvaćen, sa ostalima je odveden u Melitin.

Pred knezom su svu ipovedili Hrista,osim Vikotra, Jeronovog rođaka, koji otpade od vere.Svi su posečeni 298. godine. Neki Hrisant otkupi odesečenu Jeronovu glavuу, sahrani je i nad njom podiže crkvu. A Jeronovu odsečenu ruku odneli su njegovoj slepoj majci.