Printable View
Šute šume i rijeke,
more bez vala sniva,
vjetar u spilji smiren otpočiva,
a tamna noć je puna
tišine, koju stvara bijela luna:
svu ljubavnu milinu
mi sakrismo u tminu:
nek ljubav naša večeras ne diše
nek se ne glasi,
nek su nijemi poljupci i moji uzdasi.
Torquato Tasso
Ćutimo
Proteći će rekama našim hladnim
još mnogo,mnogo vode
i vetrova ćemo još dugo slušati huk
a onda će čas doći, kada ćemo napokon moći
ove tišine prekinuti muk.
Ma, tišina ova i nije naša volja
al' ipak bar je od pogrde bolja.
Jer, svaka naša reč izrečena sada
samo je naličje ljubavi,izgubljena nada.
Ćutimo...tako je bolje...
Reči neka se zalede naše
Ćutimo...
Da nas nikada više ne uplaše.
Da nas ne zaprepasti
taj ton što značenja nema,
taj zvuk što smisao svaki gubi
onoga trena kad oči u oči stanemo
onoga časa kad u istinu padnemo
i vidimo da duša još dušu ljubi.
Molim te, Ćutimo...
Daj nam priliku poslednju
da u tišini beskrajnoj prihvatimo-
Odlazimo-a ljubimo...
Dažd
Trebalo bi opet naučiti
da slušamo kako dažd pada pada
Trebalo bi se otkameniti
i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada
Trebalo bi ponovo pronaći
izgubljene staze od one plave trave
Trebalo bi u obilju bilja
zagrliti panične makove i mrave
Trebalo bi se iznova umiti
i sniti u jasnim kapima ozorne rose
Trebalo bi onesvijestiti se
u tamnim vlasima neke travne kose
Trebalo bi načas stati
sa suncem svojim i sjenkom svojom stasati
Trebalo bi se konačno sastati
sa već davno odbjeglim vlastitim srcem
Trebalo bi se otkameniti
i proći bez osvrtanja kroz kamenu kapiju ovog kamenog grada
Trebalo bi htjeti
i svu noć bdjeti slušajuć kako dažd pravedni pada pada pada
Mak Dizdar
http://s.spynet.ru/uploads/images/0/.../16/d2860a.jpg
Ruke tvoje i moje
Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.
Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.
Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti
Daha
Pogleda
Poljubaca
I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.
MakDizdar
Trag
Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.
Miloš Crnjanski
http://www.autoportal.hr/slike/2010/...ce_led__xl.jpg
Kad milošću mučen snagu skupih
pa ti stidljivo s molbom pristupih,
ti si se nasmejala,
za tebe moja ljubav beše
igra i šala.
Umorna ,retko kad igri se predaš,
tamnih očiju k meni gledaš
iz svog jada
i sad bi htela onu ljubav
koju ti nudih tada.
Ah,zgasle su je odavno kiše,
ne može da se vrati više -
a nekad tvoja je bila !
Sad više ni jedno ime ne zna
I hoće mira.
H.Hese
http://images-1.redbubble.net/img/ar...-your-soul.jpg
Pismo
Ako bih prestao da te volim
moje srce bi postalo
samo mala, zgasla zvezda,
no i onda bi je tvoja zena
međ jatom ugašenih zvezda
umela prepoznati.
Po nekom bivšem svetlu
koje je ostalo u tebi
Ja sam more noćas,
toliko Te široko
i nemirno ljubim.
Mogao bih svoj život
meriti letima u koja
ću Te ljubiti.
Pero Zubac
http://4.bp.blogspot.com/-SClFfkR0JF...00/sloboda.jpg
Davanje
To nisam ja,
to si ti,
Ta tvoja se vatra
u meni žari.
Naše je,
ljubavi,
samo ono,
što smo drugima dali.
Enes Kišević
http://sphotos-h.ak.fbcdn.net/hphoto...44985445_n.jpg
Milo moje, najmilije, oprosti mi stihove.
Nije "otisak moje duše" dorastao tvojoj duši.
To su samo nepismeni leleci, jadikovke,
vapaji i čežnja iz sedamnaestog veka,
staromodan način da se tuga proglasi za ljubav.
Dosad sam mogao izučiti zanat
i potkovicom, koja me izabrala, kada sam te sreo,
potkovati srce da se ne troši, dok za tobom kaska.
Barem bi ga ponekad, makar kroz san, čula,
kada se u sitne sate dovuče do tvog praga.
Možda bi se sažalila i pustila u sebe,
da napolju ne zebe.
Da je slovo zrno peska, koliko sam ih potrošio,
mogao sam, s' ovih deset prstiju, kućerak sagraditi,
preneti te preko praga, pa te sa tih deset prstiju,
milovati i golicati bez reči, jer život nije pesma.
Lepo moje, najlepše, oprosti mi stihove.
Te škrabotine ni nalik nisu rukopisu mog pogleda,
koji do suza zadrhti, kad mu se učini da te ne vidi,
pa brže-bolje dozivam nebo da ga sebi uzme,
jer bez tebe ne treba ni meni.
Voljeno moje, najvoljenije, oprosti mi stihove.
Sve su to najgore psovke naspram reči,
koje u grlu, kraj srca, čuvam,
za slučaj da jednog dana Bog reši da postoji,
pa te zamoli da saslušaš šta imam da ti šapnem.
Goran Tadić
http://s1.trosjed.net.hr/trosjed/ava...8e_0_02QWD.jpg
DALEKO
Ima jedan vetar koji kosu ne rastura
I grane ne povija,
Nego, samo tako, dođe odnekuda
I u nama jednu misao pokrene
I zašumi, meko:
Da postoji nešto od nas sasvim daleko.
Stevan Raičković
OBEĆANJE
Tvoja plava kosa
je moj način života -
smrskan svijetlošću!
Otisak tvojih usana
je kao biljeg
na mojoj moći.
Voljeti tebe
znači živjeti
moj savršeni dnevnik
a obećao sam
svom tijelu
da ga nikad neću napisati!
L. Koen
POKLON
Govoriš mi da je tišina
bliža miru od pjesama
ali ako bih ti kao poklon
donio tišinu
(jer tišinu poznajem)
rekla bi
Ovo nije tišina
ovo je još jedna pjesma
i vratila bi mi je nazad.
L.Koen
Noć je dar od Boga data
za ljude sjenke,meni što liče,
lutam i sanjam o Tebi večeras
Nadam se srešću te negdje u tami.
I sve je nekako nestvarno,čudno
Bez duše, sivo, ničega nema
Pomislim ''Bježi,spasi se , trči ''
Vraćam se danu što život nudi.
Sonja Popović
http://1.bp.blogspot.com/-igTbuoUPFl...41275979_n.jpg
Ljubavna pesma
Gdje nisi ti i tvojih očiju sjaj,
tamno je meni.
I uz jasno treperenje svijeća,
tamno je meni.
I kraj tihog plamena stada
tamno je meni.
Sunčana svijetlost samo me ranjava,
tamno je meni.
Gdje tebe nema i tvojih očiju,
tamno je meni.
Bhartrihari
http://fc02.deviantart.com/fs31/f/20...vejitatoja.jpg
Savršenstvo vatre III
Uvežbavanje duhovne čestitosti nalaže mi
da budem mudriji od svog oka
Da bez čuđenja primim to što se drvo javlja
i neprekidno gubi u prostoru i vremenu.
Ma kako pustolovno izgledale neke neprekoračivosti,
ovde se čini sve to oistinjenim i prirodnim.
Pred okom mi se otvara onostranost
i mnogolika domišljatost slobode i uobrazilje.
Kao i ceo ljudski rod, naučio sam da hodam,
ali to nije isto što i kretanje.
Ko nije savladao neviljivi korak mirovanja
moze li smatrati da je odmrsio svoj um?
M.Antić
:mm:
Gdje si, ko si, šta radiš?
Postojiš li,živiš li,voliš li ?
Da li si biće od krvi i mesa
Ili si samo iluzija i mašta ?
Samo bih gnijezdo htjela da svijem
U naručju Tvom, na grudima Tvojim
Osjetiti želim toplinu i nježnost
Ljubav,sigurnost jer samoće se bojim.
Sonja Popović
http://1.bp.blogspot.com/-0T6i4EABer...26157615_n.jpg
Daj mi to što mi daješ…
Daj mi to što mi daješ.
I daj mi ono što ćeš mi dati.
I ne usliši ako Te ikad molim
Nešto treće.
A ne zaboravi dati snagu
Da primim sve to što mi daješ;
Da ne odbijem što ćeš mi dati,
Ne zaištem što nećeš dati.
Vesna Krmpotić
Ne rusi sve mostove mozda ces se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom sto leti,
kada nema mostova uzalud je ceznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.
Ne rusi sve mostove, mozda ces se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoci je lakse neshvaceno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...
Vrtlog ljubavnog vretena...
Nebo je plakalo kada sam odlazila,
biserne kapi su se slijevale
licem vremena kada sam odlazila,
ljubav se vrtložila poezijom suza
jecajem tišine.
Osluškivala sam
krik ranjeg galeba
na obali oceana snova.
Kada se jednoga dana
sretnemo
na rubu vremena,
u kovitlanju svemira,
u poeziji kiše
i u kapima sna
s iste obale ćemo
gledati kako se sjedinjuju
suze u kristale sna
na licu tvoje i moje
vječnosti.
Dijana Jelčić
Neko drugo more
Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima
Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi
Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda
Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira
Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice
Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane
Pero Zubac
Želje
Hteo bih, da sam čisto jezero jutra,
A ti sunce, koje se u njemu ogleda.
Hteo bih, da sam izvor na kraju livade,
A ti cvet, koji se smeši njemu.
Hteo bih, da sam zelen trn u grmu,
A ti ruža, koja ga obasjava rumenilom.
Hteo bih, da sam maleno zrno peska,
A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.
Hafiz
Na kutku belog oblaka
Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.
Milena Pavlović Barili
http://lh5.ggpht.com/_Ko1VJ2qtOo0/TF...s800/heart.jpg
Užasne su večeri hladne,
Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.
Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.
Aleksandar Blok
http://www.mudremisli.com/wp-content...noza-kugla.jpg
"Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se."
Carl Gustav Jung
http://www.dodaj.rs/f/18/u9/3uP4P1Ic...7522685281.jpg
"Ne bori se protiv svojih misli, jače su od tebe. Ako ih se želiš osloboditi, prihvati ih."
Paulo Cohelo
http://www.dodaj.rs/f/2N/Cn/2AeVQJdL...6405752425.jpg
Na kutku belog oblaka
Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.
Milena Pavlović-Barilli
http://darkok.files.wordpress.com/2010/04/07-oblaci.jpg
Užasne su večeri hladne
Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.
Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.
Aleksandar Blok
Milo moje
Godinama te čekah da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ti da budem
Ja da postaneš
Čekah, sanjah, maštah, vjerovah
Ne znajući da li su te stvorili…
I sada čekam ima godina već da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ja da budeš
Ti da postanem
Čekam, sanjam, maštam, vjerujem
Znajući da ima te
Da su te stvorili
Da moj si
Da voliš me
Znajući da jesmo
I bićemo!
Branka Kukić
http://malaino.blogograd.org/files/2...vb-600x250.jpg
Dogorele cigarete
zgužvane misli na podu
i plastični osmeh
svijen od prečeste upotrebe.
Suza ispod jastuka
i osmeh ispred vrata.
Slomljene reči rasute naokolo
zgazili smo ih prije nego uspeli izgovoriti ih.
Nekoliko zamršenih uspomena
više kao paučine
u uglovima zidova između nas.
Jedan pogled iza sebe (ili - preko ramena)
pre nego pritisnem kvaku (ili- okrenem bravu)
Ne,nije ostalo ništa više.
Veronika Kostadinova
Svjetiljka sjećanja
Kad prošlost zazvoni kroz hodnik sjećanja
Obasjava te svjetiljka daljina
koje plove pod nebom beskraja.
Između mojih prstiju i tvoje kose
noć drijema pod zvijezdama ljubavi.
A u luci
na pučini vremena
sidro nade
ljubi jedra-broda svog!
n.a.
http://casper.blog.rs/gallery/3880/p...24f7f9_web.jpg
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca.
Tuda ja putujem i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja...
I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."K.K.
http://www.dodaj.rs/f/2h/Fg/3QmmqkRs...8883621271.jpg
"Slobodna duša rijetka je, ali lako ćeš je prepoznati. Prepoznati ćeš je prvenstveno po tome što se s njom ili u njenoj blizini osjećaš dobro.Jako dobro." Č.B.
http://www.dodaj.rs/f/29/sN/2zdO0DOE...6289021111.jpg
Dodjes do kraja, naidjes na zid i opet se pitas sta je sa druge strane...
Samo koje strane...Kada se pomesaju snovi i stvarnost uvek su iluzije glavne prepreke...A mozda je stvarnost samo jedana velika iluzija, a mozda je sve ovo san....
Snezana Kinces
http://www.dodaj.rs/f/3N/UT/Drn3Dqk/...1149935311.jpg
Ko vetar kišni,ko vetar gnevni
Kapcima treseš,tražiš me ti!
I pevaš:ja sam haos,tvoj drevni
Prijatelj pravi-otvori mi!
Pritiskam kapke,tako se bojim
Da otvorim mu!Svoj zadnji plam
Koji me greje,svim srcem svojim
Ja čuvam...Ljubav neću da dam!
Doziva haos,smeje se meni:
S lancima živiš!Kidaj ih sve!
Znaš da za sreću,o usamljeni
Treba sloboda,a ljubav -ne!
Hladneći,ljubav na izdisaju
Preklinje,šapće molebnu reč...
Malakšu ruke,boj je pri kraju,
Malakšu ruke...Otvaram već!
Zinaida Hipijus
http://www.index.hr/images2/SpasProtivRazvoda04.jpg
Anabel Li
U carstvu jednom pre mnogo leta
-Tamo gde more sne svoje sni-
Življase deva zanosom cveta,
Ime joj beše Anabel Li-
Jedna joj misao u misli bdi:
Ljubavlju nase svešću da zri.
Bila je dete, ja dete, davno,
Tamo gde more sne svoje sni
Al' voljasmo se mi nadljubavno,
Ja i premila Anabel Li.
Anđeli s neba žuđahu stravno
Da takva ljubav u njima vri.
I eto razlog, znate ga svi,
I kob ocajna, osveta glupa:
podunu vetar s oblaka zli,
Tamo gde more sne svoje sni,
Pokosi moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stupa;
U grob je dalek od mene skri
Gde more žalo romonom kupa.
Al' ljubav naša bi nadljubavna,
Ta ljubav naša - tajna je javna,
Nikad se slična ne desi, zbi-
O, ni anđeli sa neba slavna
Demoni mračni dubina zli
Ne rastaviše, gde more sni,
Mene od moje Anabel Li.
Mesec kad sine - dušu mi vine
Prebajnoj, vazda, Anabel Li.
Zvezde kad zrače - oči mi znače
Vazda, prebajne Anabel Li.
Noć plimom bije - duh kraj nje bdije
kraj groba njena, gde tiho spi-
Uz svirku vala, kraj romon-žala
Gde more sinje sne svoje sni.
E. A. Poe
http://i639.photobucket.com/albums/u...nnabel_li1.jpg
Napredak
Opet moj dubok život glasno huči,
Kao da šire korito mu biva,
Svaka se slika sve više otkriva,
svaki mi predmet sve prisnije zvuči.
Moje se biće s bezimenim sliva;
pa svakim čulom proniknuv iz granja,
ko ptica nebom vetrovitim sanja,
s dušom što leluja ko da sva
na crnim stoji ribama, uranja
u prekinuti dan jezerskog dna.
R. M. Rilke
Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus Hrist.
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.
Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti....
..Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.
Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala...
Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.
Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.
...Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana...
Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.
...Sprti to.
Taj glupi teret u očima.
I kreći se.
Bog ne voli namrgođene djevojčice.
Nasmiješi se.
Kratkoća života
Ej, kako brzo izmiču nam leta,
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
ni da se produži ljute smrti rok...
Ostavit moraš vinograd i njive,
ženu i lepo ustrojeni dom,
od sveg imanja jedna grana ive
biće na grobu presađena tvom.
Horacije
https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.n...26986578_n.jpg