Printable View
Sedi devojka u autobusu, sluša muziku, kad ulazi neki deda.Stane pored devojke i kroz pet minuta počne standardnom forom..Povuče je za rukav i veli: -Ajd, ustani da ja sednem, mlađa si. -Otkači, budalo matora, kaže devojka ni pogledavši starca. -****m ti mater i oca da ti ****m, ****m ti sestru i tetku i strinu i sve po spisku da ti ****m. A devojka ce opušteno: -Kad možeš toliko da ****š, možeš i da stojiš.
Došao mladić kod djevojčinih roditelja da je zaprosi, ali otac ni da čuje, nego ga bijesno izbacuje iz kuće. - Dobro, dobro!, gunđa nesuđeni mladoženja izlazeći, -Za devet mjeseci ćete me moliti.
Učiteljica pita: Marice, šta je to malo, belo, ima dve noge i perje? Kokoška! Tačno, ali mogla je biti i guska. Učiteljica pita Dušana: Šta je to malo, crno, ima četiri noge i rep? Mačka! Tačno, ali moglo je biti i kuče. Pita Perica: Učiteljice, učiteljice, šta je to veliko i tvrdo kad ga staviš u usta, a malo i smežurano kad ga izvadiš? Učiteljica pocrveni i tresne mu šamar. Na to će Perica plačnim glasom, trljajući obraz: Tačno, ali mogla je da bude i žvaka!
Piroćanac konačno nagovori devojku da sedne u njegov automobil i da odu u poznato izletište Temac 20 km od Pirota... Kada su stigli, oduševljeni prirodom i kanjonom, malim Koloradom, uhvati Piroćanac devojku za ruke i pogleda je duboko u oči.
Devojka je zadrhtala u radosnom iščekivanju, pocrveni od prijatnosti, a srce poče da joj lupa.
Piroćanac prošapta:
- Nije mi lako, ali sada ipak moram nešto da te pitam....
Devojka brzo, sva u iščekivanju:
- Neka ti ne bude neprijatno, slobodno me pitaj!
- Hoćeš li da daš pola za benzin?
znate onaj za 3 nepisana pravila?
1.
2.
3.
Negdje na brdovitom Balkanu,polaže Mujo matematiku jer nema ni 4 osnovne pa da bi ostao da radi ..
-Mujo,koliko je 2 + 2?-
Mujo blenooo..sliježe ramenima..
-Imaš dvije ovce i dođe Fata i da ti još dvije ovce..koliko je to?-
-A kad će doći Fata:hm: ?-
Stiže Srbin na hrvatsku granicu, a carinik, čim je po tablicama skontao sa kim ima posla, obrati mu se na engleskom, samo da ne bi čuo taj njemu mrski jezik:
• Name? - oštrim tonom će carinik.
• Miloš Vranić - odgovara Srbin, skoro tiho.
• Age? - upita ga carinik, istim tonom.
• 23.
• Occupation? - nastavi carinik, misleći na zanimanje.
A Srbin će unezvereno:
• No, no, just visit!
Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom, nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor, sav preplašen, upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam, jedem kupus i šargarepu - odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo da me strefi srčka.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim!
Na to će zeka:
• Idi bre, cigo, u pičku materinu, isprepada me!
:haha::haha: kako bi tek prošo moj mujo na cariniCitiraj:
Prvobitno napisano od PRCKO
Na sudu, gde je Crnogorac optužen za seksualno uznemiravanje, devojka kaže:
• Eto, gospodine sudija, krenem ja ulicom, kad mene on zgrabi!
• Laže, gospodine sudija, laže, crkla dabogda! - skoči Crnogorac.
• Pa me stade 'vatati, pa pipati, pa kuku mene jadne!
• Laže kurva, laže!
• Pa na kraju kad raskopča pantalone...
• Laže, oko da joj ispadne!
• Pa kad izvadi onaj njegov od pola metra...
• A bogu mi, što jes' jes'...
Dođe srbin na granicu sa hrvatskom i kaže mu carinik da će da ga pusti ali mora da pokaže zbog svoje sigurnosti da zna novi hrvatski.
Pita ga carinik - kako se kaže ovca?
Kaže srbin - ovca
Carinik - nije ovca vec okolokucnitravopas
Drugo pitanje- kako se kaže čobanin
kaže srbin - pa čobanin
carinik- nije nego nadzornik okolokućnogtravopasa
i vrati ga carinik da nauči jezik pa da se vrati
Eto srbinna posle dva meseca opet
isti carinik ista pitabnja srbin na sve odgovara iz prve
kaže carinik aj otpevaj Čoban tera ovčice pa te pustim
Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike... Pa šta vi znate?
• Znam da radim prekovremeno!
Pojavi se mečka u Bosni u planini i koga god dohvati nagu... ga
skupe se seljaci i pozovu srbina, hrvata i slovenca da ih spašavaju od nemani
Dodju oni i dogovaraju se ko će prvi da udje u pećinu da zamori mečku, ko drugi da je skoro ubije ako da je dotuče.
Kaže slovenac znate kaj nas ima malo pa ajde ja cu prvi da je izmorim dok je pospana pa je vi dotucite posle.
uđe slovenac stenje kuka i posle par minuta izlazi ko žirafa kad pije vodu
pitaju ga ovi šta je bilo -kaže slovenac
-ma razguzi me ali sreca koristi kanticu sa uljem pa podmazuje i nije tako strašno
Gledaju se srbin i hrvat i srbin ulete vrišteći u pećinu kako je ušo tako i izašao
Gledaju se slovenac i hrvat nista ima nije jasno ali da ne bio kukavica hrvat ipak udje.
popčne da kuka da vristi , slovenac se prepadne i popne se nadrvo, posle pola sata izlazi hrvat sav krvav vuce se na laktovim
viče slovenac sa drveta
-a kaj je bilo?
kaze mu hrvat -sta kaj je bilo gde je onaj srbin metr mu sto ukrade kanticu sa uljem
:raz_114:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Došla Ciganka kod ginekologa i povela dete sa sobom. Doktor je pozove unutra, a klincu kaže da ostane pred vratima.
- Nema veze gospon doktor, neka dođe mali, on sve zna o te stvari. Uči mi čkolu. - reče Ciganka.
Tako doktor počne pregledavati ciganku, opipa joj grudi i pita klinca:
- Šta sam sada uradio?
- Pregledao limfne žlezde. - odgovori klinac.
Nastavi on dalje pregled i sve vreme ispituje klinca, a mali na sve tačno odgovara. Na kraju doktor skine pantalone i kresne Ciganku na stolu. Kad je završio, pita klinca:
- Što sam sada uradio?
U klinac će:
- Dobio triper! Zbog toga smo i došli kod tebe!
Nestane policajcima balona za duvanje i jedan policajac predloži da kupe kondome. A načelnik će:
- Pa kako će ljudi duvati u to?
- Onaj ko je pijan duvaće, a onaj ko nije i neće.
- Ajd’ dobro – složi se kapetan i pošalje jednog policajca da ode da kupi 1000 komada.
Ulazi taj policajac u apoteku, a unutra ljudi stoje u redu i on će onako preko reda:
- Daćete mi 1000 kondoma.
A neki će čovek iz reda:
- Ih, dosad su nas bili, a odsad će da nas jebu.
Na to će ti neka baba:
- Hoćete li vi dolaziti po nas ili ćemo mi dolaziti sami u stanicu?
Uz lokalnu cestu pokraj Gospića čoban je čuvao ovce.
Novi Jeep Grand Cheroke kraj njega, skripeći gumama, divlje zakoči. Sofer,
mladić obučen u Bossovo odjelo, u Cerrutti cipelama, s Ray Ban naočalama,
Omega švicarskim satom i BHS ( Bussiness High School) kravatom iskoči iz
vozila i upita čobana:
- Hoćes li mi dati jednu ovcu, ako pogodim, koliko ih imaš u stadu?
Čoban pogleda mladića, pa stado koje pase i reče:
- Slažem se, može!
Mladić parkira Jeep uz cestu, uključi notebook i bežični modem, skenira
pašnjak preko satelita i GPS-a (Global Position System), otvori bazu
podataka i 60 Excel tablica, punih algoritama, na to isprinta 150 stranica
dugi izvještaj na high-tec mini printeru...
Okrene se čobanu i kaže:
- Tu imaš točno 1586 ovaca.
Čoban odgovori:
- Kažimo, da imaš pravo. Uzmi ovcu."
Mladić uzme jednu od životinja i stavi je u vozilo.
Kada se pripremao otići, čoban ga pogleda i upita:
- Hoćeš mi vratiti to što si mi uzeo, ako pogodim iz koje si stranke?
Mladić odgovori:
- Svakako!
Čoban na brzinu reče:
- Ti si iz HDZ-a
- Upravo tako! Kako si pogodio?
- Jednostavno, odgovori čoban.
- Prvo: došao si, a nije te niko zvao.
Drugo: izračunao si mi nešto, što ja već znam.
Treće: O mom radu nemaš pojma i zato, molim te, vrati mi mog psa!
Otiš'o Mujo da radi u Ameriku i zamolio Hasu da pripazi na Fatu dok ga nema i piše mu izvještaje šta sve ona radi.
Poslije šest mjeseci Mujo prima pismo od Hase:
1. Fata se kurva.
2. Kres'o je cijeli Doboj.
3. I ja sam.
4. Šta kažeš na tačku 3?
A Mujo odgovara:
1. Znao sam da je Fata kurva.
2. Nije mi žao, našao sam drugu.
3. Fata ima sidu.
4. Šta kažeš na tačku 3?
Izuzetni Dragane,
Ima dana, gradonačelniče, kad živeti u vašem Beogradu, u vašoj Srbiji, pod tupom testerom vaše Demokratske stranke – izgleda kao izdržavati tešku, robijašku kaznu. Ti dani, tek da objasnim, nisu više izuzetak; oni su, jebiga, pravilo. Nešto što se zove Beograd, a na čijem ste vi čelu, nažalost još od 2008. godine, više ne liči na sebe, liči upravo na vas: beton, parking mesta, horror-izrasline u obliku tzv. građevinskih objekata, iskonska mržnja prema svemu što podseća na drvo ili šumu ili platan ili Rome – postali su vaš zaštitni znak; vaša urođena bahatost, uronjena u apsolutnu vlast koja apsolutno korumpira – stvorila je od ovog grada živi spomenik vašim masturbatorskim i narcističkim/nacističkim fantazijama.
Efikasno ste, uz pomoć policije i vaših robova iz „Javnog zelenila“ uništili Bulevar revolucije; posekli ste preko 500 starih platana koji nisu dočekali svoj 120. rođendan; od jedne od najlepših i najdužih ulica u centru Beograda napravili ste – jer vam se prohtelo, može vam se – betonski levak koji korespondira sa vašim viđenjem polne estetike; zasadili ste nekakve tanke pritke iz fucking Belgije, objašnjavajući nam potresno koliko vi volite drveće, gotovo koliko i pare, ubeđujući nas da je današnji Bulevar, sa sve betonskom konstrukcijom, nag u svojoj ružnoći, simbol vašeg faraonskog mandata, jer vi jeste, priznajem, Gospodar života i smrti u ovoj bednoj prestonici. Ako vam se digne pritisak, sutra ćete srušiti palatu „Albanija“. Čik da se netko usprotivi!
Od parka Tašmajdan ste napravili betonsko čudovište u čast onog predsedničkog ludaka iz Azerbejdžana s kojim ste ljubakali; sjebali ste sve što se sjebati moglo – sklonili pešačke staze, formirali grandiozne stepenice, travu zamenili cementom, tu zelenu oazu u centru grada pretvorili u vlastitu arhitektonsku kataklizmu zbog donacije od strane diktatora koji je poželeo da nas grandioznim spomenikom sa ispruženom, pretećom rukom, upozori šta sve može da nam se desi ako se usudimo da vas, Đilase-Dragane, slučajno kritikujemo.
Kad je preostalo tako malo toga što još niste sjebali, razjebali, uništili i poništili – setili ste se Zvezdare! Stvarno, za koji qurac služi ona besmisleno prazna šuma iznad Gradske bolnice? Stvarno, čemu drveće kad toliki automobili čeznu za parking mestom? Stvarno, čemu te zelenkaste površine, kad na tom skupom građevinskom zemljištu možemo da naguramo betonske staze, vozić, vidikovac, stambene objekte, shopping-mall, crkvu? Stvarno, što se buni Luković kad je ta šuma daleko nemerljivih 100 metara od njegovog solitera, što se Luković ne raduje Đilasovom betonskom progresu, zar stvarno netko misli da se budućnost može zaustaviti?
Kad ste prošle, 2010. godine, početkom marta, izuzetni gradonačelniče, sravnili sa zemljom Bulevar revolucije (koji vi zovete imenom izvesnog kralja Aleksandra), priznaću vam da je to bio jedan od najtežih dana u mom životu; naravno da to nikad nećete razumeti – oduzeli ste mi čitavu moju prošlost, amputirali svako sećanje na zvezdarski Bulevar, uspeli ste da da omrznem ono što sam nekad najviše voleo. Zajedno sa mojom tada teško bolesnom suprugom, bio sam na ivici očaja: zločin koji ste efikasno obavili testerama, nije se nikako mogao objasniti sem vašom mržnjom prema životu, uopšte. Koliko god to izgledalo pravno neutemeljeno, vi jeste, gradonačelniče – zločinac. Niko u istoriji ovog Beograda nije uništio ovu prestonicu onoliko koliko je vama uspelo. Ni okupatori nisu sekli platane; ni neprijatelj nije uništavao šume; samo je vama uspelo da budete, istovremeno, neprijatelj i okupator Beograda. Nijednom, ako vas to interesuje, nisam prošao vašom betonskom linijom na Bulevaru; gadim se da kročim na to govno od ulice, kad moram – taksijem preletim vašu Saobraćajnu Piramidu i nestanem daleko od vaših genijalnih prostornih rešenja za vaš parking-džep. Poserem vam se na Bulevar i naročito na pritke. I dodatno, poserem vam se na funkciju.
Što vas, naravno, nije sprečilo da se kao muva na govno ponovo obrušite na Zvezdaru i njenu šumu. Za vašu informaciju, izuzetni Đilase: decenijama već, gde god mogu, predstavljam se ne kao Beograđanin, već kao Čovek Sa Zvezdare. Ono parče ulice u kojoj živim, verovao sam uzaludno, bilo je van vašeg domašaja; kurčio sam se Zvezdarom kao poslednjom slobodnom teritorijom tzv. Beograda. I, naravno, sjebao se.
Nikako da shvatim: da li je Zvezdara neka vaša aseksualna fiksacija, pa ste prvo navalili na bulevarske platane, a sad na šumu? Ili je u pitanju čist biznis: ko poseduje Zvezdaru – poseduje Beograd? U obe varijante, dozvolićete, pojavljujete se kao dežurni, ekološki koljač – nadam se samo da je provizija dobra i da nećete biti nezadovoljni.
Čitam uoči vaše sednice u Skupštini grada da planirate da usred zvezdarske šume sagradite Crkvu, po prvom planu 4.000 kvadrata, po drugoj varijanti svega 500, bez dvorišta, šupe i Doma za sveštenike. Čast mi je, gradonačelniče, da vam poručim sledeće: serem se na SPC crkvu, posebno se serem na 500 kvadrata, najposebnije se serem na sveštenike koji će na mestu ekološkog genocida da seruckaju o Kosovu i barikadama i nebeskoj Srbadiji.
Kao bonus, poserem vam se na vozić koji će navodno da vozi turiste do Vidikovca, betonskog čudovišta na vrhu Zvezdare; samo Đilas može da smisli vozić u okolišu Olivera Dulića sa provizijom od pedeset odsto, a da Crkva nema tračnice za Highway To Heaven.
I lepo je, zar ne, Dragane, da sve vreme imate podršku LDP; svejedno da li seku Bulevar ili Zvezdaru, uvek će Čedomir Jovanović ili Nenad Prokić zaključiti kako ćemo obnoviti Bulevar i Zvezdaru da budu „još stariji i lepši“. A možda se svi zajedno pojavite u crkvi Preokreta Gospodnjeg: Zvezdara je nedokučiva, gospodo!
Ali, zato, in the meantime, gospodine Đilas, biću iskren. Ako se ikad u ovom fucking gradu budu obavili izbori za gradonačelnika, javno vam poručujem; glasaću za Aleksandra Vučića, za jogine koji lete, za Šešeljeve radikale, za Palmu, za albanske partije, za Bugare iz Dimitrovgrada, za Zukorlića, za svaku pticu zloslutnicu – ali ne za vas. Možda glas dam i Velimiru Iliću, tko zna.
Potpuno je svejedno tko će biti gradonačelnik, važno je samo da to ne budeti vi. Taj dan kad izgubite izbore – proglasiću svojom slavom. Jer, da budemo pošteni: onog časa kad nestanete iz obzora ovdašnje politike, svejedno što ste sad Tadićev zamenik ili već neki qurac u vlasti – više vas neće biti.
Ima jedno drvo u zvezdarskoj šumi koje vas čeka. Drvo je strpljivo. Mislite o tome!
Ovo je Zvezdara!
> +18°C Na Havajima uzimaju drugi pokrivac
> +10°C U zgradama u Helsinkiju iskljucuju grejanje
> +2°C Italijanski automobili ne mogu da upale
>
> 0°C Destilovana voda se smrzava
>
> -1°C Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
> -4°C Pas vam se uvaljuje u krevet.
> -10°C Francuski automobili ne mogu da upale
> -12°C Politicari pocinju da pricaju o beskucnicima.
> -15°C Americki automobili ne mogu da upale.
> -20°C Dah se cuje.
> -24°C Japanski automobili ne mogu da upale.
> -28°C Pas vam se uvaljuje u pidzamu.
> -29°C Nemacki automobili ne mogu da upale.
> -30°C Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.
> -36°C Ruski automobil ne moze da upali.
> -39°C Rusi zakopcavaju svu dugmad na kosuljama.
> -50°C Automobil ti se uvaljuje u krevet.
> -60°C Zitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopcavaju kapute.
> -70°C Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje
kros-kantri.
>
> -72°C Advokati zavlace ruke u sopstvene dzepove.
> -120°C Alkohol se smrzava. Rusi bas onako nervozni!
> -273,15°C Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih cestica.
Rus lize smrznutu vodku.